VOJISLAV VUJIĆ

Jedinstvena Srbija

Rođen je 29. oktobra 1975. godine u Aleksandrovcu.

Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu. U periodu od 2000. do 2007. godine bio je komercijalni direktor Modne kuće „Todor”, dok je od 2007. do 2008. godine bio zaposlen u „Euro banka EFG”.

Jedan je od tri potpredsednika Jedinstvene Srbije i predsednik Opštinskog odbora Jedinstvene Srbije.

Nakon izbora 2012. godine, izabran je za narodnog poslanika, a na tom mestu ostao je i u sazivima posle izbora 2014. i 2016. godine.

Oženjen, otac dvoje dece.

Osnovne informacije

Statistika

  • 24
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 10 meseci i 17 dana i 17 sati

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 1 godina i 8 meseci i 26 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 10 meseci i 28 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Šesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 22.05.2019.

Hvala, predsedavajući.

Gospodine ministre sa saradnicima, ovaj Zakon o glavnom gradu, što se tiče poslaničke grupe JS, može da ima još jedan nastavak koji bi otprilike zvučao počelo je. Ovo su bila predizborna obećanja u izborima za grad Beograd i sećam se da su lideri, pre svega, koalicije kojoj ja pripadam SPS, JS, a upravo u opštinama koje ste danas nabrojali, su davali ovakva obećanja. Naravno, ovo je uspeh čitave vladajuće koalicije i dokaz da se predizborna obećanja ispunjavaju.

Sa druge strane, gospodine ministre, imam osećaj kao da imamo neke dve Srbije. Jedna Srbija je Beograd, druga Srbije je sve ostalo. Činjenice i dalje pokazuju da se nekoliko hiljada ljudi svake godine iz unutrašnjosti doseljava u Beograd. To nije dobar trend.

Jednu stvar koju ste rekli, a ja je nisam našao u materijalu, citiram, rekli ste da je Beograd druga poljoprivredna celina posle Vojvodine. To je još jedan jasan signal i čestitam gradu Beogradu i čestitam ljudima koji vode Beograd, tako trebaju da se bore za svoj grad, ali ovo je jedna poruka svima ostalima, svim ostalim gradonačelnicima, predsednicima opština da moraju više da se potrude i da ne smemo da dozvolimo da pored svih primata koje grad Beograd ima on polako postaje i centar poljoprivredne proizvodnje. To je veliki projekat i na tome moramo svi zajedno da radimo.

Sebi danas, ispred svoje poslaničke grupe, dajem za pravo da pričam o gradu Beogradu i hoću da naglasim da je jedna od retkih, ako ne i jedina politička stranka koja ima svoju poslaničku grupu u Skupštini Republike Srbije, a to je JS, naše sedište je jedino van Beograda. Sedište JS je u Jagodini, ali to svakako ne znači da mi ne poštujemo i ne volimo Beograd, svesni smo snage grada Beograda i naravno da je slika grada Beograda prva slika koju svet može da vidi i da stekne o Srbiji.

Najbitniji deo zakona za koji će poslanička grupa JS da glasa upravo jeste taj deo decentralizacije, davanja većeg ovlašćenja beogradskim prigradskim opštinama, kako ste sada podelu napravili, i to je pohvalno, to je dobro. To znači da će njihove ideje, ideje birača u tim opštinama nekako biti lakše sprovodljive. Kako kaže malopre koleginica - teško je iz centra grada propratiti sve prigradske opštine.

Dobro je i to što se uvode poljočuvari. Možda to ne deluje tako ozbiljno, ali pored velikog broja deponija koje, nažalost, ne postoje samo u Beogradu, to je stvar nekulture, nevaspitanja, i to vrlo često možemo da vidimo i u nekim zaštićenim parkovskim sredinama, a ne u okruženju grada Beograda. To je dobro. Lično, zastupajući tezu mog predsednika Dragana Markovića Palme, ne mogu da pohvalim taj deo sa komunalnim policajcima, da i njih treba da ima više. Svakako su gradu Beogradu, za razliku od svih drugih manjih gradova, oni neophodni. Oni imaju svoj uticaj. Njihov smisao postojanja u ovako velikom gradu, ali nismo pristalice toga da manji gradovi sebi daju za pravo da uvode komunalnu policiju.

Vi ste jednu možda od najvažnijih promena, koju ću ovde sada da naglasim, a to je što će ovih deset gradskih opština ubuduće vršiti legalizaciju do 400 kvadrata, izdavati građevinske dozvole do 1.500 kvadrata. Prigradske opštine će vršiti legalizaciju do 3.000 kvadrata, izdavati građevinske dozvole do 5.000 kvadrata.

To je odlična stvar, pre svega u borbi za investitore kojih, svakako uvek fali, koliko god da je ova vlast dovela investitora, a dovela je i to se vidi, ovim se daje mogućnost da i ljudima na lokalu, predsednicima ovih opština, damo šansu da i oni pokažu koliko su sposobni, koliko mogu da se potrude, da ne bude samo Vlada ta koja dovodi investitore, nego, evo, po prvi put i 10 prigradskih opština dobija jedno ozbiljno ovlašćenje.

Zakon će omogućiti da prigradske opštine uz saglasnost grada imaju i svoja javna preduzeća, kao i da grad svoje izvorne nadležnosti može da prenese na prigradske opštine, što do sada nije bio slučaj. To je upravo ono o čemu pričamo i to je glavna snaga ovog zakona za koji ćemo da glasamo.

Kakav niz ovlašćenja sledi? Pored poljoprivredne inspekcije, dobijaju se veća ovlašćenja u obrazovanju, u sportu, čak i neka ovlašćenja, eto, koja se tiču grada Beograda i ne znam da li ima još sličnih gradova, kada su u pitanju splavovi.

Ovaj zakon o glavnom gradu je donet 2007. godine i od tada do sada mnogi zakoni koji indirektno imaju veze sa ovim zakonom su pretrpeli određene izmene i promene i ovo je dobar trenutak da smo sva ova usaglašavanja, eto, posle nekih 12 godina uradili.

Rekli ste da će decentralizacija biti gotova kada opštine, pogotovo prigradske budu krenule da prave uslužne centre, kako bi i najveći deo posla koji građani trebaju da obave u opštini, mogli da obavljaju u naseljima koja su deo te opštine. Rekli ste da do sada imate formiran jedan centar, pretpostavljam da ste zadovoljni radom tog centra i naravno JS je uvek pričala, to govorim i sada, da lokalne samouprave upravo trebaju da budu instrumenti koji služe građanima i koji trebaju da budu građanima na usluzi.

Ne znam šta bih više mogao da dužim oko ovog zakona, ponavljam ono što je vama najbitnije, a to je da će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati ovaj zakon. Hvala.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 18.04.2019.

Hvala, uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo ministri sa saradnicima, kolege moje poslanice i poslanici, poslanička grupa JS će podržati sve zakone koji su danas na dnevnom redu. I ja ću sigurno da se složim sa svojim prethodnicima da je danas najbitniji Predlog zakona o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima, ali počeću od druga dva zakona.

To su Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o strancima i Zakon o zapošljavanju stranaca. Čim je ovo došlo na dnevni red, znači, stvorila se potreba za tim, znači da su naše investicije na mesu, da je zemlja ekonomski stabilna, kad neki drugi ljudi dolaze u Srbiju da ovde rade. Uvek ide ta priča da naši idu negde na stranu, ali evo činjenice i pokazatelja da i ljudi, stranci dolaze u Srbiju da rade.

Ja sam danas možda u jednom trenutku bio malo, onako, iznenađen kad ljudi koji nisu doveli nijednog investitora u Srbiju pričaju kako to treba da se radi. Ako trebamo da poslušamo nekog ko zna kako se dovode investitori u Srbiju, onda svako za to treba da bude dobar primer šef poslaničke grupe JS, kojoj ja pripadam, Dragan Marković Palma, koji nije doveo jednog, dva, tri, pet, nego je napravio čitavu industrijsku zonu.

Kada je u pitanju zakon koji sam najavio, Predlog zakona o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarske franke, mi iz JS, kada su se ukazivale prilike da pričamo o tome i kada je ovde, između ostalog, bila gost i guvernerka NBS, gospođa Tabaković i Siniša Mali, sadašnji ministar finansija, i prethodni ministri, mi smo znali vrlo često o tome da pričamo.

Prvo, ministre, hvala vam što je ovaj zakon došao na dnevni red. Naravno, pre svega, hvala Aleksandru Vučiću, koji je pre tri nedelje obavio jedan razgovor sa ljudima koji su svoje nezadovoljstvo izrazili jednim protestom, i on je tada dao reč koju je i održao. Evo, već posle tri nedelje zakon je kompletan i stigao je ovde kod nas u skupštinsku proceduru.

Vi ste danas više puta rekli da ovo nije laka tema. Slažem se sa vama, definitivno, ovo je poprilično kompleksna tema. Čak i ljudi koji su danas predstavljali opoziciju i pričali su danas i svoje kritike na ovu temu, ali ja, nažalost, moram da konstatujem da u Srbiji, kada imamo mnogo ozbiljnije teme od ove teme, mi nikako da se usaglasimo i da podvučemo liniju kada je trenutak da svi zajedno moramo da radimo u istom pravcu.

Nema puno mesta za kritiku ovog zakona. To kažem poprilično realno i kao neko ko je radio u realnom sektoru u bankarstvu i ko je upoznat sa svim detaljima i situacijama koje su se dešavale ljudima koji su, nažalost, sada tako mogu da kažem, bili klijenti u švajcarcima.

Mi imamo jednu situaciju kada danas opet neko može da kaže, kritikuje - da li vodite računa o svim ljudima ili samo o ljudima koji su zaduženi u švajcarskim francima. Znate šta, danas podatke koje ste vi izneli, a to su činjenice, da u ovom trenutku razgovaramo o oko 15.785 klijenata. Znači, ne pričamo o stotinama, o desetinama, pričamo o 15.785 kredita. I, tačno je, neki su istekli, mali je broj tih koji su istekli, mali je broj onih koji su uspeli da vrate svoje kredite. Posledice tog talasa koji je napravio jedno veliko nezadovoljstvo i sigurno mogu da kažem štetu i našoj državi, za koju niste vi krivi, je i činjenica da je bilo dosta brakova koji su upravo zbog te jedne finansijske situacije stradali. Danas je neko rekao da je bilo i samoubistava i poprilično ružnih situacija za jedan broj ljudi.

Ali, upravo danas je trenutak kad zbog svih ovih ostalih 15.785 porodica mi moramo da izglasamo ovaj zakon. Zato sam rekao da će poslanička grupa JS da vam da podršku u ovome.

Ali, treba da izvučemo jednu pouku i da to bude možda i zaključak posle glasanja na ovu temu, da je ovo bila jedna velika škola za sve nas. Nije dobra, sami smo je učili, koštala nas je poprilično, ali da je ovo pokazatelj da moramo da radimo dosta i na edukaciji stanovništva i da pokušamo ljude da poprilično dobro informišemo pre nego što se upuste u jednu avanturu zvanu kredit. Nije to situacija samo kod nas, krediti su svuda u svetu nužno zlo, ali nažalost, bez njih ne možemo. I ja sam korisnik jednog kredita, na sreću, nisam u švajcarcima.

Kad kažem da država mora da donosi takve odluke, ovo je isto vanredna situacija kao kad se desi neka nepogoda. Bogu hvala, i u nepogodi ne desi se da strada čitava zemlja, strada jedan region, strada jedan deo građana. Ja bih ovo možda nazvao jednom elementarnom nepogodom. I dobro je što je predsednik dao nalog da se brzo rešava ova elementarna nepogoda koja se zove krediti u švajcarskim francima.

Jedno iskustvo, u stvari više njih. Kad sam čuo da ovo dolazi na dnevni red i da ćemo da pričamo o ovakvim kreditima, ja sam imao priliku da razgovaram sa nekoliko porodica koji su korisnici ovih kredita. Razgovarao sam sa doktorkom koja ima dvoje dece, jedno dete studira, jedno dete je srednja škola, ona i muž su intelektualci, sasvim pristojno, rešavali su svoje egzistencijalno pitanje. Znači, nisu se oni borili ni za kakav luksuz, nego su kupili svoju prvu nekretninu, kao i verovatno 99% ovih ljudi o kojima danas pričamo.

Njena priča ide do te mere da kaže da su u jednom periodu bukvalno za ručak imali samo krompir, pa su pitana deca da li će da jedu kuvani krompir, da li će da jedu prženi ili u nekom drugom obliku, ali su jeli samo krompir, ni krivi ni dužni.

Tako da je meni danas čast da zbog ovih 15 hiljada porodica svi mi koji učestvujemo u radu, žao mi je što ostali nisu tu, jer je ovo tema u kojoj svi treba da uzmu učešće i bio bih srećan da sam čuo bolji predlog. Znači, od kritizera nema neke velike pomoći. Različite priče smo slušali danas, ali kažem, obzirom da dolazim iz bankarskog sektora, ja sam svestan sa čim ste se sreli i ko je sve morao da bude za tim stolom da biste doneli jedan ovakav zakon. Vi ste morali da pričate i sa bankama, vi ste morali da angažujete i javno mnjenje na više različitih načina i ovakav predlog zakona apsolutno nije slučajan.

Tako da, još jedanput, kada je u pitanju poslanička grupa JS, ja ponavljam, mi ćemo da podržimo ovaj i sve ostale zakone na dnevnom redu.

Naravno da je ovo, bar po meni, jedan od najbitnijih, ali recimo, mislim da nije ni nebitan jedan zakon koji se danas nalazi ovde na dnevnom redu, a to je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o žičarama za transport lica. Kako je ministarka Mihajlović danas i rekla, suština ovog zakona je, pre svega, veća bezbednost za sve korisnike žičara i gondola.

Ono što ja mogu da kažem kao jedno dobro iskustvo koje sam video da u jednom broju evropskih zemalja ovo su definitivno atrakcije. I smatram da i ovo što se radi na Kalemegdanu, isto i gondola koja se radi na Zlatiboru, biće svojevrsne atrakcije i biće jedan deo turističke ponude. I ja dolazim iz turističkog mesta, iz Vrnjačke Banje, i mi smo nekad imali u planu jedan projekat koji je trebalo da spoji Vrnjačku Banju gondolama sa planinom Goč. I verujem da ćemo u nekom trenutku skupiti snagu i malo da nam vi pomognete sa finansijama, da uspemo da realizujemo taj projekat.

U svakom slučaju, kad pričamo o turizmu, ja ne mogu opet da ne spomenem Dragana Markovića Palmu, predsednika naše poslaničke grupe, i situaciju gde mu nije trebala nikakva pomoć, a uspeo je od Jagodine, hteli to neki da priznaju ili ne, da napravi jedno ozbiljno turističko mesto. Znači, bez pomoći države, napravili su zoološki vrt, akvapark itd.

Zato apelujem na sve da, kada se već pojavio Predlog zakona o žičarama, ovo bude jedna ideja, jedna pozitivna provokacija za veliki broj opština i gradova u Srbiji koji imaju šta da pokažu turistima, tako da je i ovaj zakon, naravno, jedan u sklopu onih koji ćemo mi iz Jedinstvene Srbije da podržimo.

Spomenuo sam malopre da nije korektno da jedni ljudi rade, primaju platu, a drugi ne rade i isto primaju platu. Kakvo rešenje tu treba tražiti i kakav kompromis? Verovatno da administrativno-mandatni odbor o tome treba da priča, ali Dragan Marković Palma, što danas možete da pročitate u svim novinama, je ponovo naglasio – nije korektno da poslanici primaju platu a da ne dolaze na posao. Naveo je primer lekara koji bi mogli da primaju platu, a da ne dolaze na posao, učitelje, vaspitače itd. Svi ćemo da se složimo da to nije u redu.

Ne mogu, kada sam već spomenuo učitelje i vaspitače, da se ne osvrnem i na ovaj zakon, a to je Predlog zakona o dopuni Zakona o budžetskom sistemu. Dokaz da je naš budžetski sistem stabilan, da su svi ekonomski parametri pozitivni i, između ostalog, još jedno od povećanja danas sleduje ljudima koji rade, vaspitačima koji rade u predškolskim ustanovama. Znači, od maja meseca, kako je rekao ministar finansija, a to je znači junska plata, svim ljudima koji rade u predškolskim ustanovama, vaspitačima biće uvećana za 9%.

Znači, gospodo ministri, još jedanput, poslanička grupa Jedinstvene Srbije glasaće za sve zakone koje ste nam danas predložili. Hvala.

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 12.03.2019.

Uvaženi predsedavajući pošto je dva, tri puta spomenuta Vrnjačka Banja kao jedno od boljih turističkih mesta u Srbiji, a ja dolazim iz Vrnjače Banje.

(Vjerica Radeta: Ali sa najviše lopova. Ponovi slobodno.)

Dobro, vi ste rekli sa najviše lopova. Ali, kad su u pitanju boravišne takse, sa jednom stvari moram da se složim sa koleginicom Radetom, a to je da stvarno još nije definisan mehanizam kako te takse možemo da naplatimo.

Nažalost, turistička organizacija niti može, niti ima ovlašćenja da uđe u bilo koji apartman i da izvrši legitimisanje gostiju koji se u tim apartmanima nalaze.

Gospodine Nedimoviću, ministre, ja se izvinjavam, ali prosto ili se obraćam vama ili predsedavajućem, pa ako može samo malo pažnje.

Možda jeste, ja ne očekujem da ćete vi da mi date odgovor na ovo pitanje, jer vi ste neko ko se bavi poljoprivredom i to radite odlično, ali ovo je stvar koja je vezana za turizam.

(Vjerica Radeta: Bio bi red.)

Koleginica je u pravu. Ne postoji mehanizam niti ovlašćenje radnika turističke organizacije da mogu da izvrše bilo kakvo legitimisanje i kontrolu, da li je neko platio boravišnu taksu ili nije.

Konkretan primer, u Vrnjačkoj Banji postoji preko dve hiljada stanova koji su u vlasništvu ljudi koji ne žive u Vrnjačkoj Banji, žive u nekim drugim gradovima i oni određeni deo godine taj stan mogu da koriste za svoje svrhe, a veći deo godine iste te stanove mogu da izdaju. Naravno, tu niko ne može da izvrši da li je komunalna tj. boravišna taksa naplaćena ili nije. To je istina.

Da li treba da se kopira model nekih zemalja koje se bave turizmom u okruženju. Hrvatska je to rešavala na jedan dobar način, ali pre svega, kada su u pitanju strani državljani, ali kod nas su u pitanju domaći državljani apsolutno ne postoji mogućnost kontrole privatnih stanodavaca. Hvala.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 11.10.2018.

Hvala predsedavajući.

Postaviću dva pitanja. Prvo pitanje mi je žao što postavljam ovde i što svima trošim dragocene vreme, jer je to pitanje na koje sam juče u toku redovne sednice, od gospodina Trivana, mogao da dobijem odgovor.

Pitanje se ticalo deponije u Vrnjačkoj Banji. Obzirom da je tema bila ekologija, ja sam pričao o deponiji, to je ovo ovde, velika količina otpada i smeća koja se nalazi bukvalno na obali reke Morave. Juče su hvalili predsednika opštine kako dosta ulaže u ekologiju, a moje pitanje prosto je bilo – zašto se onda nešto ne uradi sa ovom deponijom, jer to apsolutno nije bilo tačno da se po pitanju ekologije u Vrnjačkoj Banji, bilo šta ulaže.

Moje pitanje za ministre, obzirom da predsednika opštine to puno ne interesuje – na koji će način i kako sugerisati lokalnoj samoupravi da konačno iznađe neko rešenje po pitanju ove deponije? Ja pitam mog predsednika, on kaže da za to u budžetu novca nema.

Onda drugo pitanje hoću da postavim ministru kulture, gospodinu Vladanu Vukosavljeviću, i da ga pitam koliko može da košta jedna ovakva knjiga? To je knjiga koja treba da predstavlja 150 godina organizovanog bavljenja turizma u Vrnjačkoj Banji, 150 godina u kojima su mnogi predsednici opština i razni učeni i bitni ljudi dali svoj doprinos da Vrnjačka Banja posle 150 godina bude ovakva kakva je danas. Predsedniku opštine je bilo bitno da na početak te knjige stavi svoju sliku, kao da je on napravio Vrnjačku Banju, a drage kolege, verovali ili ne, to je moje pitanje za ministra Vukosavljevića, da li je realno da 750 komada ove knjige, koliki je tiraž, košta pet miliona dinara?

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 23.11.2017.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, povodom za moje postavljanje pitanja je jučerašnja presuda srpskom generalu Ratku Mladiću. To je bitna tema za nas iz JS, a siguran sam i većeg broja građana Srbije.

Haški tribunal, najveća sramota u istoriji svetskog pravosuđa, slobodno mogu da kažem jedna genocidna tvorevina, citiram gospodina Dragana Markovića Palmu – jučerašnjom presudom generalu Ratku Mladiću, Haški tribunal spušta zavesu na najveću sramotu u istoriji svetskog pravosuđa. Rezultat rada Haškog tribunala je da su oni koji su najviše stradali, najviše i osuđeni. Srbi su ukupno osuđeni na 12 vekova robije, a Hrvati, Muslimani i Albanci na oko 200 godina, s tim da su Hrvati uglavnom osuđeni za zločine nad Muslimanima i obrnuto.

To znači da za zločine nad Srbima niko nije kriv. Od ubistva porodice Zec u Zagrebu, „Kristalne noći“ u Zadru, proterivanja Srba iz hrvatskih gradova, preko Miljevaca, Medačkog džepa, Ravnih Kotara do „Bljeska“ i najvećeg etničkog čišćenja u Evropi od Drugog svetskog rata, „Oluje“, pa preko Podrinja, Kravica, Bratunca, Sarajeva do Starogradskog, Podujeva, Obilića, Kosova i Metohije. To je juče izjavio predsednik JS, Dragan Marković Palma.

Vrlo je bitno da se zna da je Ratko Mladić bio poslednja brana stvaranju jedne islamske države u Evropi. Preko 10.000 mudžahedina sa Bliskog istoka je klalo u BiH Srbe i stvaralo svoju državu. Klinton i njegovi evropski savetnici su to znali, da bi kasnije dobili terorističke napade u NJujorku, u Londonu, Parizu, Briselu, Madridu, Berlinu i celoj Evropi.

Da nije bilo Ratka Mladića i Republike Srpske, danas bi u Evropi imali Raku, Mosul i El Bagdadi. Pored toga, u BiH i dalje postoje islamistički centri, a šef muslimana Bakir Izetbegović i danas poziva na rat.

Pitanje i za holandskog sudiju Alfonsa Oria – gde su Srbiji iz Zagreba, Sarajeva i Prištine, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Kosova i Metohije? Haški tribunal i njegovi finansijeri i naredbodavci su odgovorni za terorističke akcije islamista po Evropi, jer su im to dozvolili u BiH. To građani Evrope, SAD i celog svega treba da znaju. Ovo je juče izjavio naš predsednik.

Zašto sam ovo pročitao? Vezano je za pitanje koje želim da postavim. Da bude jasno, ne postoje dobri i loši ratovi, svaki rat nosi svoje tragedije i smrti. Niko od mojih prijatelja iz Bosne, Hrvatske, Srbije nije želeo rat i danas svi trpimo posledice tih ratova. Za ratove glavni krivci po pravilu ostaju nekažnjeni.

Pitanje za ministarku pravde – kakve je napore do sada uložila Srbija da Ratko Mladić ovu kaznu zbog lošeg i narušenog zdravlja odsluži u Srbiji? Hvala.

Imovinska karta

(Vrnjačka Banja, 25.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 110000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 110000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 01.03.2017, 10:48