VOJISLAV VUJIĆ

Jedinstvena Srbija

Rođen je 29. oktobra 1975. godine u Aleksandrovcu.

Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu.

U periodu od 2000. do 2007. godine bio je komercijalni direktor Modne kuće „Todor”, dok je od 2007. do 2008. godine bio zaposlen u „Euro banka EFG”.

Jedan je od tri potpredsednika Jedinstvene Srbije i predsednik Opštinskog odbora Jedinstvene Srbije.

Nakon izbora 2012. godine, izabran je za narodnog poslanika, a na tom mestu ostao je i u sazivima posle izbora 2014. i 2016. godine.

Na izborima održanim 21. juna 2020. godine našao se na listi "Ivica Dačić SPS- JS Dragan Marković Palma". Mandat mu je potvrđen 10.11.2020. godine.

Oženjen, otac dvoje dece.
Poslednji put ažurirano: 10.11.2020, 15:29

Osnovne informacije

Statistika

  • 34
  • 0
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 1 godina i 4 meseca i 21 dan

Poštovani gospodine Vujiću, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupci...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 2 godine i 7 meseci i 15 dana

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 3 godine i 5 meseci i 25 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Osma sednica Prvog redovnog zasedanja , 15.04.2021.

Hvala vam uvažena predsedavajuća.

Uvažena ministarko sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, do sada sve što smo mogli da čujemo od kolega je bilo afirmativno i to je svakako dobro. To otprilike pokazuje i neki trend u kome pravcu idu svi ovi zakoni koji su danas na dnevnom redu.

Ono što je za vas ministarka najbitnije, a to je da ćemo mi iz poslaničke grupe JS da podržimo sva četiri zakona koji su danas na dnevnom redu i naravno tako ću ih i komentarisati zato što su svi međusobno povezani.

Ono što je u ovom trenutku stvarno realna prednost, a to je što ste upravo vi na čelu ovog Ministarstva, zato što i vi imate tu neku specifičnu energiju, a ovo su teški zadaci i prosto uliva nam se neka sigurnost i poverenje da ćete da uspete sve ovo da iznesete u tim dugoročnim planovima kako se i planira.

Ono što cenim kod vas je upravo to što stalno potencirate tim saradnika koji je tu oko vas i to je ono što je dobro. Dobro je, jer ovako krupne stvari možete samo timskim radom i da rešite.

Kada je u pitanju Evropska zajednica, oni su ocenili ove zakone kao najmodernije zakone u oblasti energetike. Srbija naravno i do sada je mogla da se pohvali sa dobrim i stabilnim, održivim energetskim sistemom, ali u svakom smislu ovi zakoni će i to stanje koje nije tako loše, unaprediti da bude još bolje.

Javno slušanje koje ste organizovali pre par dana u maloj sali Skupštine pohvaljujem. Ja nažalost nisam mogao da prisustvujem, kao član Odbora za privredu, ali sam ga svakako naknadno odgledao. Pozivam sve građane koji sada gledaju ovu sednicu da, ukoliko žele, mogu na sajtu Narodne skupštine da odu na javna slušanja i tu mogu detaljnije da čuju sve ono što ste vi i vaše kolege tada pričali i otkloniće se veliki broj nedoumica, koje nekako vidim postoje. I tvrdim i siguran sam da postoje zato što ljudi samo nisu dovoljno informisani, ništa drugo. Znači, sigurno niko ne može da me ubedi da bilo ko od kolega u ovoj sali ili vi koji predstavljate ove zakone danas misli loše Srbiji, svakako svi radimo u istom pravcu i svi imamo isti cilj.

Ono što neobično zvuči, a i vi ste rekli u jednom trenutku da ne volite reč „lider“, a to je kad se kaže da je Srbija lider, a sad ne znam ja da tražim neki sinonim i neku drugu reč, ali svakako jeste u regionu kada je u pitanju energetski sistem. Ali ono što danas moram da spomenem, iako ne volim da se ponavljam, zadnji put sam to pričao kad su ovde bile vaše kolege iz Agencije za energetiku. Vrlo lako smo prešli preko te 1999. godine, kada je Srbija ostala bez energetskog sistema. Znači, mi smo tada, ni krivi ni dužni, slobodno tako smem da kažem, pretrpeli takvu materijalnu štetu, kad je u pitanju kompletna infrastruktura Srbije, znači, kad su u pitanju putevi, kad su u pitanju mostovi i kompletna energetska mreža. Tada su se po prvi put upotrebljavale grafitne bombe, na nama su isprobavali bombe koje su namenski pravljene da unište jedan energetski sistem zemlje na koju se tada NATO obrušio.

Nije to bilo prvi put da se Srbija dizala iz pepela. Mi smo tada, evo ovde imamo i kolegu našeg Milutina Mrkonjića, kako on za sebe voli da kaže – inženjera, a najmanje političara, poslanika ili šta god da je drugo radio u životu, i on je tada bio sinonim za nešto što se radi pre roka. Tako oslabljena i jadna zemlja je uspela da se podigne iz pepela i za kratko vreme obnovi kompletan energetski i infrastrukturni sistem i zato mi je drago kada danas možemo da kažemo da smo lider u regionu, kad smo od jedne nule ponovo došli na mesto na kom se danas nalazimo.

A šta je tu sad još najbitnije? To je sad diskutabilna stvar i velika tema se otvara za cenu struje, ali činjenica je da je Srbija svojim građanima omogućila najjeftiniju struju. Slažem se sa profesorom, sad moramo da vodimo računa o tome kako se to troši, ali to ovi vaši zakoni polako i usmeravaju i kasnije ću da pričam o tome, ali činjenično stanje je da u regionu od nas imaju skuplju struju i Makedonija i Bosna, i Crna Gora i Hrvatska, Rumunija, Slovenija itd, ove zemlje koje sam sada nabrojao tu struju plaćaju duplo i malo više od duplog nego mi.

Ali, ono što je meni interesantno, oni koji su nam razorili sistem energetski, zemlje koje su tada bombardovale Srbiju, plaćaju struju i pet puta skuplje nego naši građani. Znači, građani tih zemalja koje su tada zloupotrebile svoju silu, danas svojim građanima pet puta naplaćuju skuplju struju nego Srbija koja je 1999. godine ponovo krenula od nule i došla na stadijum na kom se danas nalazimo.

Prvi zakon je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o energetici, to je krovni zakon i pre sedam godina mi smo ga ovde usvojili u ovom parlamentu, ja sam tada imao priliku da glasam za taj zakon i kako reče neko od kolega, naravno, zakoni su živa stvar, pogotovo vreme u kojem živimo je turbulentno, stvari se brzo menjaju, pogotovo i u sistemu energetike, zato danas pored ovih zakona koje menjamo i dopunjujemo imamo i nove zakone. Kad je u pitanju ovaj zakon, on tretira stvarno dosta novih pojmova, dosta novih termina i kako se čovek polako sa njima upoznaje, onda se stvarno i vidi šta je intencija ovog zakona.

Ono što svakako moram da pomenem, a što je nama iz JS vrlo bitno, to je da ćemo i dalje da imamo 70 hiljada porodica koje, kako je malopre i profesor rekao, nažalost nisu u mogućnosti i u stanju da plaćaju i tu cenu jeftine struje kakvu imamo i dobro je što je država svojim uredbama i dalje tu grupu izdvojila kao jednu socijalnu kategoriju kojoj moramo da pomognemo.

Zašto kažem da je nama iz JS ovo bitno? Mi zastupamo socijalne politike i mi se trudimo da takvih porodica bude sve manje i to treba da bude intencija države, da se trudimo da nikad ne zaboravimo takve porodice, ali da moramo da nađemo načine da ih bude manje. I sad, znate, neko može da kaže ima tu različitih zloupotreba, da li to treba tako ili ne treba tako. Treba tako, jer uvek kažu „sit gladnom ne veruje“ i otprilike država je to prepoznala kao jedan veliki problem i to je sigurno još jedan od razloga zašto JS podržava ove zakone.

Kada se zakon tretira, to je isto vrlo bitno, i na jedan malo drugačiji način skladištenje energije, znači, svih vrsta energije, ne pričam sada samo o gasu, o skladištima koja smo izgrađivali, nego se po prvi put, ne po prvi put, ali sada se stavljaju nekako u prvi plan i ta istraživanja naših rudnih bogatstava kada je u pitanju litijum i naravno znamo da električnu energiju ne možemo da sačuvamo drugačije sem da napravimo mogućnost nekih rezervi sa litijumskim baterijama.

Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije posvećuje posebnu pažnju pitanjima ekologije. Ja sam jedan od onih kolega koji je pred Agencijom za energetiku pričao da hidroelektrane mogu da budu pogubne za naše reke, za taj neki naš hidrosistem koji postoji, ali ono što je dobro kod ovog zakona, zato kažem – ljudi moraju da se informišu, pa onda da ga komentarišu, je to što on zabranjuje izgradnju hidroelektrana u zaštićenim područjima.

Sada kada o tome pričamo, naravno, naša najveća hidroelektrana Đerdap se nalazi u zaštićenom području, ali ono što je kod nje interesantno je da je 1964. godine kada smo gradili tu hidroelektranu tada smo opet bili jedna ozbiljna država, nažalost, u jednoj drugačijoj organizaciji nego danas, ali i tada se stvarno vodilo računa o svim standardima. Nekako i ta gradnja i opet intencija države je uvek bila usmerena, iako nije imala toliko problema sa ekologijom kao današnje moderno društvo, vodili su računa i o ekosistemu i o ekologiji.

Ono što zakon, naravno, ne može do zadnjeg detalja da istretira su te neke druge reke koje se ne nalaze u zaštićenim područjima, ali svakako svi, to sam rekao i na početku, i vi i kolege poslanici i ljudi u lokalnim samoupravama će svaku takvu jednu gradnju nadzirati, kontrolisati, vi ste opet ti koje treba da date dozvole da li nešto može ili ne može. Ja sam siguran, kao u neko vreme kada su državne velike ili javne institucije gradile neke zajedničke objekte koji su išli na opšte dobro, investicije privatnog kapitala uvek imaju za cilj neko lično dobro i uvek je fokusirano na one ljudi koji investiraju. Smatram da to možda unosi najveću zabunu kod građana i dobro je što ovaj zakon sada neke stvari stavlja na pravo mesto.

Treći zakon je Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima. Srbija je bogata zemlja u svakom smislu te reči, to je danas ovde neko od kolega pričao. Ja lično smatram da se bogatstvo jedne zemlje pre svega meri u ljudima i mi možemo da se pohvalimo da smo bogata zemlja, mi imamo dobre ljude, ali svakako imamo i velike energetske potencijale. Malopre sam rekao da imamo najveće zalihe litijuma u Evropi, znači to su istraživanja, ne samo naša, to kažu eminentnije institucije od ovih sa kojima mi raspolažemo, a i naše su eminentne. I naša zemlja je bogom dana kada su u pitanju rude i minerali. Naša južna teritorija koju su okupirali teroristi, slobodno tako mogu da kažem, je izuzetno bogata rudnim bogatstvom. Mogu da citiram, kaže – procenjuje se da je vrednost nalazišta olova, cinka, srebra, nikla, mangana, molibdena i bora na Kosmetu u vrednosti do 1.000 američkih dolara, zvaničan podatak. Ja sam ovo citirao iz lista „Politika“.

Nije neobično da su u svetu ratovi počinjali zbog prirodnih bogatstava, jer činjenica je da bez vode i bez energije ne može nijedan sistem, ne može nijedno društvo. Bogu hvala, mi smo nekako, eto, sve to dobili na korišćenje, sada je samo da se trudimo na budemo dobri domaćini da taj sistem sačuvamo i da ga održimo.

Četvrti zakon je Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije. Ako ne i najbolja stvar, mislim za široku upotrebu, a to je svakako taj neki novi pojam i neka nova terminologija koja se pojavila i građani su za to stvarno zainteresovani to je taj odnos kupac-proizvođač. Znači, to je jedan novi trend, ja sam se iskren da budem stvarno oduševio kad sam ovo pročitao, mislim da smo ispred mnogih evropskih zemalja sa jednim ovakvim trendom i moramo i dalje da se trudimo da informišemo građane šta to tačno znači.

Sad onako samo kratko, znači, ako svako na svoj stambeni objekat ugrađuje solarne panele, solarne kolektore, on tu svoju struju troši. Kad je ne troši iz bilo kog drugog razloga stvara se jedan energetski kredit koji može da potroši u nekom drugom periodu i to je fenomenalna stvar. Ono što ste i danas potencirali, ukoliko se trudimo da izvori obnovljive energije u rokovima koji su zadati mogu da budu ispoštovani, svi mi građani moramo da uzmemo učešće u tom radu.

Iskreno, kada je u pitanju šta štednja, sam ona generacija koja pamti starije ljude koji su nas uvek onako da nas opomenu, da nas povuku za rukav i da kažu - e, hajde, gasi tu sijalicu. Mi smo nekad imali i možda skuplju cenu struje, ali nekako sam siguran da nije to bila samo da li je velika ili mala cena struje, nego to nekako domaćinsko ponašanje koje su generacije ispred nas imale. Prosto, trudile su se na svemu štedimo. Ja imam osećaj da je nekako moja generacija, naša generacija još u tom duhu u tom vaspitanju, da vodimo računa o tome, iako mi je to nekad bilo smešno. Ja danas hvatam sebe, kako kažem svojoj deci – e, ugasi tu sijalicu. Onda mi sin kaže – ali tata to je led rasveta, to troši 2, 3 vata. Slažem se, ali mi danas koristimo i uređaje i mašine za pranje sudova, zamrzivače, frižidere, koji su stvarno kad je u pitanju energetska efikasnost obeleženi onom oznakom AAA. To je ono što treba uvek da gledamo kad kupujemo takve uređaje, ali bez obzira na sve, uštedom i najmanjom uštedom energije, kako kaže prof. Mijatović, mi se borimo za ekologiju.

Ne možemo svi mi, siguran sam da ovde niko ne baca ni kese, ni bilo kakav otpad u prirodu, ali ne možemo da stignemo sve da očistimo, ali sigurno možemo da čuvamo ekologiju tako što ćemo dodatno da se fokusiramo na uštedu struje.

Malopre sam čuo i podatak da smo mi možda, i kako ste rekli, četiri puta veći potrošači od neke statistike koja je u regionu, ali ja ovo moram da kažem, Srbija nije samo zbog toga veliki potrošač, jer mi imamo u odnosu na neki evropski prosek, koji je, ako se ne varam, oko četiri i nešto procenata za gubitke struje u mreži, naš prosek je 11,7% i to je ozbiljan gubitak. Ako to preračunamo i ako to nominalno treba da izrazimo, dođemo do cifre od 290 miliona evra. Meni je drago da ste prepoznali te probleme.

Zašto to kažem? Zato što međudržavni sporazum koji je krajem novembra Vlada potpisala sa francuskom Vladom, osim gradnje metroa donosi i saradnju u oblasti energetike, konkretno sa više od 129 miliona evra biće kreditirano unapređenje EPS-ove elektrodistributivne mreže. To je stvarno jedan ozbiljan pomak ako uzmemo u obzir šta se sve u sektoru energetike radi, ova ušteda će sigurno da se oseti.

Ono što je interesantno za, opet, kao jedna dobra ponuda za građane i to je svakako opet za pohvalu, to je ta subvencija za zamenu stolarije, 25% pomaže Republika, 25% moraju lokalne samouprave da obezbede sredstva. Mislim da će ovo da bude jedan dobar modalitet da uporedimo sve opštine i gradove, da vidimo koliko smo stvarno spremni na terenu da pokažemo koliko nam građani znače, a i da motivišemo iste te građane da se uključe u jednu ovu trku, a vas bih zamolio kao resornu ministarku, mi ćemo svakako ovde da se viđamo u narednom periodu, da nas s vremena na vreme onako izvestite i da nam kažete koji gradovi prednjače, da postavimo jedan dobar trend i da nađemo način ministarka da gradove i opštine koji se budu izdvajali nagradimo dodatno. Mi uvek nekako dođemo da nagradimo one gradovi koji kažu – znate, ovaj siromašniji, ovaj nema potencijal i uvek tražimo šta je to, kako možemo da ih motivišemo. Mi treba da motivišemo one predsednike, opštine i gradonačelnike kojima kad date jedan dinar od njega znaju da naprave pet. Lako ćemo onda da punimo budžet i lako ćemo da pomažemo i onima drugima koji nisu po prirodi stvari svi jednako sposobni.

Samo danas želim još samo kratko da se osvrnem da proizvodnju struje iz biogasa. To je jedan novi trend. Imao sam priliku da ovih dana, pa eto i ja sam se upoznao sa nekim detaljima, naravno, daleko je to od neke ozbiljne proizvodnje struje, da možemo da ga poredimo sa bilo kojim drugim proizvođačima i hidro i vetro, kada su u pitanju obnovljivi izvori energije, a da ne pričamo o ovim drugim proizvođačima struje, ali šta je bitno kod proizvodnje struje iz biogasa, to je upravo, a opet se vraćamo na onu temu ekologije. Znači, oni koriste organski otpad. Mislim da bi trebali da kao ministarstvo iznađete neki modalitet da njih izdvojite u odnosu na ostale proizvođače obnovljive energije. Treba ih motivisati, treba da se vidi kako su proporcionalno raspoređeni zato što do tog organskog otpada ne može lako da se dođe, ali su svakako oni čistači. Ako smo danas pričali o ekologiji, evo ovo je jedan od momenata gde vi možda zajedno sa Ministarstvom ekologije možete da napravite jedan iskorak i da motivišete da se i u onim delovima naše zemlje gde nemamo takve proizvođače pojave neki i da iskoriste te pogodnosti.

Ovo je velika tema svakako, a ova sva četiri zakona su ozbiljni i krupni zakoni. Ja sam se trudio opširnije o njima da pričam, ali moj kolega Nenada Filipović iz poslaničke grupe JS koji nas predstavlja na jugu, kao matematičar po obrazovanju će kasnije malo detaljnije kad su u pitanju brojke, procenti i statistika da priča.

Još jedanput, ministarka ono zbog čega ste vi danas ovde, poslanička grupa JS će svakako podržati sva četiri zakona. Hvala vam.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 07.04.2021.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Ono što je najbitnije za ministarku koju je Vlada ovlastila da danas bude ovde sa nama, hoću da kažem da će poslanička grupa JS da podrži ovaj amandmane i svakako da prihvatimo novi rok iz opravdanih razloga za odlaganje ovog popisa.

Ono što danas isto imam želju da kažem, obzirom da je 7. april, da je danas Svetski dan zdravlja, jedna mala publikacija koja je danas dostupna svima, pokazuje neke statističke podatke koji mogu da budu vrlo bitni i za temu o kojoj pričamo, a to je da je očekivano trajanje života, kada pričamo o Srbiji, kod žena 73,1 godinu, a kod muškaraca 78.3. U Evropi je malo drugačija slika. U Evropi muškarci žive 78,5 žene žive 84 godine. Znači, dame žive pet godina duže od nas muškaraca. Kada je u pitanju proporcija stope mortaliteta na hiljadu stanovnika između nas i Evrope, kod nas je nažalost 14,6 a u EU je 10,4.

Kada je u pitanju broj lekara, to je sada vrlo bitna statistika, pogotovo zadnjih godinu i po dana koliko traje ova nesrećna pandemija koja je totalno poremetila život, a i ona je danas tema našeg okupljanja, broj lekara u Republici Srbiji je 19.884. To je ozbiljan broj školovanih i osposobljenih ljudi da se bave svojim poslom. Imamo 1596 stomatologa i 1528 farmaceuta. Još samo jedan podatak, a to je da na 350 stanovnika u Srbiji imamo jednog lekara, da imamo 40.812 bolnički postelja i da imamo jednu postelju u proseku znači na 170 građana.

Ispostavilo se u ovoj pandemiji da je čak i tako ozbiljno organizovan sistem kao što je zdravstveni sistem Republike Srbije bio u jednom trenutku u problemu, ali brzom akcijom državnih organa, Vlade, predsednika Republike, za kratko vreme su napravljene i osposobljene kovid-bolnice i veliki broj kovid-ambulanti koji je umnogome olakšao muke svima.

Danas, s obzirom da pričamo o popisu stanovništva, hoću samo da napravim jednu malu paralelu. Imao sam sreću da pre tri godine u skupštinskoj delegaciji koju je predvodio profesor Žarko Obradović budem jedan od poslanika koji je posetio Kinu. Ono što je meni frapantno, to su sad činjenice koje svi znamo, ako ništa drugo bar iz geografije, da Kina ima milijardu i 389 miliona stanovnika. To deluje onako preozbiljno kad izgovorite kao cifru. Ono što je mene iznenadilo je da je u Kini tada kada smo bili gosti šef ili domaćin te delegacije rekao da Kini u tom trenutku fali 70 do 80 miliona radnika. To je posledica, naravno, te istorije kroz koju su oni prolazili, jednog perioda dok je predsednik Kine bio Mao Cedung, a onda u trenutku kada je gospodin Si Đinping preuzeo kormilo nad Kinom, Kina je postala jedan u svakom smislu te reči svetski tigar. Oni su postavili svoje srednjoročne i dugoročne planove kako da se izbore sa tim problemom nedostatka 70 miliona radnika.

Zašto ovo kažem? Juče sam imao priliku da budem u delegaciji koju je predvodio Dragan Marković Palma, predsednik moje poslaničke grupe, koja je ugostila jednu privrednu delegaciju iz Egipta. Kad smo u razgovoru sa njima pričali o nekim sličnim situacijama, konstatovano je da je u Egiptu broj stanovnika utrostručen u zadnjih 60 godina i da je najveći godišnji rast bio 1987. godine, tad je procenat rasta bio 2,8%. Statistika pokazuje da petinu populacije čine osobe starosti od 18 do 29 godina.

Kad se vratimo na statistiku koja je činjenično stanje kod nas u Srbiji, mi smo nacija koja stari, i to nekako u kontinuitetu od 1992. godine. Imamo iste probleme, naravno, borimo se, bori se Vlada sa njima, bore se politike koje vodimo sa njima, ali činjenice pokazuju da je na osnovu, ovo pričam o podacima Zavoda za statistiku Srbije, na osnovu podataka o procenjenom broju stanovnika za 2019. godinu prosečna starost žena je 44,7 godina, a muškaraca 41,9 godina. U poređenju sa podacima popisa iz 1921. godine, iako to deluje daleko, ali videli smo šta se desilo u Egiptu iz prethodnog primera, prosečna starost je povećana za skoro 16 godina kod žena, odnosno 14 godina kod muškaraca. To je ono što će svakako da nam stvara probleme u budućnosti.

Država se bori protiv toga i ono što ja stalno navodim kao jedan primer je to da lokalne samouprave moraju da se uključe mnogo aktivnije u jednu takvu borbu. Činjenica je da se sve kasnije stupa u brak. Ta starosna granica u odnosu na vreme od pre nekih 20 godina je sigurno otišla za 10 godina naviše, što sigurno da nije dobro.

Kada pričamo o tim idejama borbe sa lokala, ja ću da vam navedem jedan primer, ne znam koliko ste to tada uspeli da ispratite, ali krajem 2011. godine Dragan Marković Palma je organizovao jednu neobičnu ekskurziju. Sto neudatih i sto neoženjenih iz Jagodine starijih od 30 godina je u organizaciji grada Jagodine odveo četiri dana u Grčku. Veliki broj stanovnika, s obzirom da su te informacije dobili iz medija, je to ismevao, a ono što je najinteresantnije, i to je jedna mala, a velika pobeda, je da je sklopljeno 30 brakova i da se tada rodilo 30 dece iz tih veza.

Od te godine, 2012. godine, Jagodina je jedini grad koji iskače iz republičkog proseka u smislu da svake godine upisuje po jedno odeljenje đaka prvaka više. Ovo bi trebalo da bude jedan apel za sve naše kolege koji se bave politikom na lokalu, koja naravno nikad nije ni laka, niti lakša od ovog posla koji mi radimo, da moraju da budu kreativni. To ne znači da svi treba da prepisuju i da rade isto, ali svako u svom mestu, u regionu u kome živi treba da nađe neki način i neku mogućnost kako da se ljudima izađe u susret.

Iz svega ovoga navedenog i iz svih ovih podataka dolazimo do zaključka da je ovaj popis najsigurniji i najtačniji pokazatelj kako treba da se ponašamo i u kom pravcu treba da kreiramo naše politike.

Sam popis kao, hajde da kažem, jedna organizacija 15.000 popisivača, što je ozbiljan broj popisivača, obučenih ljudi da se bave tim poslom, nije lak. To nije ni jeftina stvar, naravno, treba platiti te ljude. U budžetu su obezbeđena sredstva za finansiranje i to je sve bilo spremno i bukvalno smo mogli da startujemo sa tim popisom, ali se desilo šta se desilo. Ovo sad može da bude, kako je kolega malopre rekao, i prednost. Znači, da možemo da imamo još dovoljno vremena da se bolje organizujemo i možda čak, gledao sam pitanja sa probnog popisa koji je rađen, ima nekih tridesetak pitanja, kad se već angažuje armija ljudi, 15.000 ljudi je stvarno armija ljudi, kad se uključe u jedan tako ozbiljan posao, možda treba razmišljati koja su to još interesantna pitanja koja treba dodati. Sad su ovo radili stručni ljudi, možda je ovo što ja pričam u domenu njihove struke neozbiljno, ali kada angažujete toliki broj ljudi i s obzirom na to da imamo dovoljno vremena do tih priprema, možda treba razmišljati o tome.

Vi ste neko ko dolazi iz privrede, tu ste se dokazali, pokazali ste koliko vredite i sami ste svesni da ta statistika uvek može da vam pomogne u kreiranju svakog plana, jer ako nemate plan i neki cilj, sve što radite gubi smisao.

Ono što je isto vrlo bitno, što građane imamo dovoljno vremena sada još detaljnije da upoznamo, to je da u periodu popisa svako je dužan da daje tačne informacije. Znači, građani koji se ispituju moraju da daju tačne informacije i postoje ukoliko se ne pridržavaju tog pravila ozbiljne finansijske kazne i svakakve druge koje je zakon propisao, a isto tako i za popisivače koji ne budu radili svoj posao adekvatno pripremama i obukama kroz koje prolaze, i oni dolaze u situaciju da mogu da budu kažnjeni.

Znači, svakako vremena za pripremu ima. Iskren da budem, Boga molim da i taj rok koji nije mali na koji smo odložili ovo bude rok u kome ćemo da se izborimo protiv ove pandemije i ovog virusa i da ćemo moći da uradimo taj popis. Kolega je malopre rekao da nas čekaju izbori. Imaćemo mi tu još dosta aktivnosti u narednom periodu. Ono što je najbitnije, to je da svakako veliki broj ljudi treba da prihvati poziv za vakcinaciju. Jedna smo od retkih zemalja koja ima tu mogućnost, ovih dana smo svi pričali o tome, i to je jedini način da probamo da se izborimo sa ovom pandemijom koja nas je okupirala.

Još jedanput, poslanička grupa Jedinstvene Srbije će svakako podržati ove amandmane. Hvala.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 30.03.2021.

Hvala vam, predsedavajuća.

Gospodine ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, predsednik moje poslaničke grupe Dragan Marković Palma i koleginica Marija Jevđić su već pričali u ime naše poslaničke grupe i čuli ste već da ćemo da podržimo ovaj zakona. Svakako su bili srazmerno vremenu koje su imali dosta detaljniji. Ja obzirom da imam samo na raspolaganju neka tri, četiri minuta pokušaću samo da kažem ono što ja smatram da je vrlo bitno, što bi rekli da ostane negde zabeleženo.

Čitajući neka demografska istraživanja, pošto je jedan kolega danas pričao o sličnim podacima, došao sam do informacije da Srbi nisu prošli ovako, da mi Srbi nismo prošli ovako kako smo prošli od Balkanskih ratova, pa do Prvog, Drugog svetskog rata, Jasenovca, Jadova i tako dalje, da bi nas danas prostom reprodukcijom bilo 27 miliona. Znači, samo Srba bi bilo 27 miliona. Nažalost, po zadnjem popisu pokazalo se da nas ima sedam miliona. Iskren da budem, plašim se da kada budemo uradili ovaj popis sada mislim da će ta cifra da bude i ispod sedam miliona.

Godine 2011. u popisu koji je rađen, učestvovalo je 37 hiljada popisivača. Od tada do danas uznapredovali smo, danas sa drugačijom opremom, sa drugačijom tehnikom, za ovaj popis je procenjeno da je dovoljno 15 hiljada popisivača. Jedan mali predlog, ovih danas sve nas koji se bavimo politikom u nekom periodu ispred nas čekaju izbori za mesne zajednice. Nekada su se, naravno i sada, ali to je nekada bilo izraženije, ljudi, domaćini utrkivali ko će da budu predsednici mesnih zajednica i ko će sa svojom idejom i iskustvom najviše moći da pomogne.

Lično mislim da smo napravili jednu grešku 2012. godine kada je na inicijativu nekih poslanika koji danas nisu ovde među nama, došlo do te situacije da smo mesnim zajednicama ukinuli račune. Mesna zajednica bez para se svodi na neko dobrovoljno kulturno-umetničko društvo koje eventualno može da da neki predlog, a na žalost nema mogućnosti da samo može da učestvuje u nekim sličnim realizacijama. Zašto to kažem? Danas su se vremena promenila. Mladi ljudi su dobili želju da se bave politikom, da urade nešto dobro za svoju zajednicu i da se kandiduju na istim tim mesnim zajednicama.

U ovih 15 hiljada popisivača, obzirom da će većina njih da bude sa tržišta rada. Znači, nije lako doći do tih 15 hiljada imena, svakako obučiti te ljude i čekati svakih deset godina da dođemo do nekih statističkih podataka. Mislim da bi bilo dobro da u okviru svake mesne zajednice, ispred mladih ljudi koji će da budu sastavni deo tih mesnih zajednica, popisne komisije obuče te mlade ljude, da s vremena na vreme možda mogu da urade i neke periodične preseke, da ne moramo da čekamo svaki put deset godina, nego da tu statistiku možemo lakše da ažuriramo.

Ono što je isto interesantan podata i o njemu treba da se kaže nešto, je to da pored nas koji živimo, Srba koji živimo ovde u Srbiji milion i sto hiljada naših sunarodnika živi u Bosni i Hercegovini, iznosim samo te značajnije brojke, 178 hiljada u Crnoj Gori, 186 hiljada u Hrvatskoj, 450 hiljada u Nemačkoj, 300 hiljada u Austriji, sto hiljada u Francuskoj i tako dalje.

Iskren da budem, pored svih ovih sila koje su udarile na nas i svih nepravda koje ovaj naš narod preživeo, Bogu hvala još nas ima, jedna stvar bi bila dobra, da nikad više ne dođemo u neku situaciju da moramo sa bilo kim da ratujemo ili da naši ljudi moraju da budu ponovo mete nekih preseljavanja. Danas živimo u zemlji kada takve stvari, siguran sam neće moći da se dese zato što ni Srbija nije ono što je nekada bila. Danas smo poprilično jaki, složni i takve stvari ne bi trebale da nam se dese.

U okviru te organizacije oko popisivača imali smo priliku danas, Žarko Obradović i ja da razgovaramo sa jednim momkom, mladim momkom konobarom, koji kaže – ako je deficit, možda bi i mi, konobari, mogli da se uključimo u te popisne komisije, da mi krenemo malo da popisujemo. Znate šta, ako mi budemo popisivali, pa sabirali sve to, pa malo zaokružili, ispašće da nas ima oko 10 miliona. Naravno, mala šala. Ali smo mu mi odgovorili - verujemo da ćete vi narednih dana da počnete da radite, zato što otprilike, kako se sada stvari dešavaju epidemiološka situacija će krenuti u nekom boljem pravcu, tako da ćemo da ostavimo popisivačima da se bave ovim statistikama, a da konobari počnu da rade svoj posao.

Pošto ste danas tu, ministre, i drago mi je da ste tu ispred Vlade, samo još jedno kratko pitanje ili jedan mali predlog za vas, mislim da smo o tome već razgovarali, jer nikada se nije dešavalo nešto u realizaciji.

Možda bi bilo dobro, ministre, da tema koju smo jednom pokrenuli, a to su centri za informisanje poljoprivrednih proizvođača koji bi trebali da budu regionalno podeljeni u odnosu na već zastupljene kulture ili stočne fondove, budu samo češće informisani u kom pravcu trebaju da se kreću. To je danas rekao i predsednik moje poslaničke grupe Dragan Marković Palma, i siguran sam da ste i vi svesni tih problema. To je jedna mala sugestija.

Još jednom, ponavljam, što se tiče zakona koji je danas na dnevnom redu, poslanička grupa Jedinstvene Srbije ga svakako podržava.

Hvala vam.

Dvadeseto vanredno zasedanje , 30.01.2020.

Uvažena predsednice Skupštine, predsednice Vlade, dame i gospodo ministri, drage moje kolege, ja da zamolim predsednicu Skupštine da u nekoj sledećoj raspodeli mene stavite bar dva mesta od Vukadinovića. Ja ću da se vratim na početak odgovora između njega i premijerke. Kolega Vukadinoviću, čuli ste da od tog paradiranja nema neke velike vajde. Morate da budete konkretni. Tu podržavam premijerku.

Gospodine Nedimoviću, vi ste danas izneli set mera koje je Ministarstvo poljoprivrede već do sada realizovalo. Ja vam čestitam na tome i pohvaljujem vas. Ali, naravno, nikad verovatno nije dovoljno dobrih ideja.

Mogu da vam kažem još dva predloga, dva predloga koja su se u praksi pokazala kao vrlo dobri. Oni su sprovedeni u Jagodini. Skupština grada Jagodine je donela dve interesantne odluke o kojima možete da razmislite, pa da ovde nekad budu i kod nas na dnevnom redu. Prva odluka je da se poljoprivredni proizvođači oslobode plaćanja poreza na zemlju, bar onu obradivu zemlju, iako možda treba razmišljati i o tom delu da ona koja nije obradiva, a nalazi se u zonama gde ima ljudi koji su dobri domaćini, možda bi trebalo i više da se oporezuje.

Druga ideja i predlog koji je dao dobre rezultate, to su subvencije za poljoprivredne kredite u smislu kamate. Znači, poljoprivredno gazdinstvo vraća glavnicu, a grad plaća kamatu. Naravno da ti programi mogu da budu različiti od gazdinstva do gazdinstva. Vas razumem kad radite neke mere koje su opsežne i koje tretiraju veliki broj poljoprivrednih gazdinstava da prosto moraju da budu fokusirane i sužene u određenom delu. Realno ako gledamo, bez jakog i osnaženog seljaka i bez dece, svaka država gubi svoju snagu i u nekom trenutku gubi i svoj smisao.

Kad već spominjem decu, ja ću da postavim i pitanje Slavici Đukić Dejanović. Interesuje me, obzirom da su već mere i predlozi, tj. konkretni zakoni koje je usvojila ova naša Skupština, znači, to su te pronatalitetne mere, već se sprovode. Hoću da vas zamolim da mi date odgovor kakvi su rezultati.

Za ministra poljoprivrede, evo i za ministra finansija koji je tu, naravno, i za premijerku, možda još jedan predlog. U Srbiji postoji oko 600.000 registrovanih traktora. Prosečna starost traktora kod nas je preko 30 godina. Imao sam prilike da vidim kako to izgleda na terenu. Troše više ulja nego što troše nafte. Teško je naći delove za sve te traktore.

Ministarstvo poljoprivrede daje 50% subvenciju za kupovinu traktora ili svih ostalih priključnih mašina. Lično mislim da je poljoprivrednim gazdinstvima, posebno onim manjim, teško da isfinansiraju traktor koji je najjeftiniji 15.000. Cene tih traktora idu i do 50, 60. Gospodin Rističević zna kako se kreću te cene. Idu i preko 100.000 ti veliki traktori.

Predlog je da Ministarstvo poljoprivrede i Vlada subvencionišu direktno proizvođača traktora, mi ga imamo u Srbiji, kao što je nekad sličan model finansiranja "Fijata".

(Predsednik: Zahvaljujem. Vreme ste dosta prekoračili.)

Završavam za 15 sekundi.

Ako damo subvenciju proizvođaču, on će automatski moći cenu da spusti, tako da će svakome da bude dostupnije. Hvala.

Dvadeseto vanredno zasedanje , 30.01.2020.

Zahvaljujem se na odgovorima i želim da taj trend nastavite i sa radom, a i sa povećanjem populacije.

Pitanje za gospodina Lončara. Nikako ne mogu da preskočim sada verovatno najaktuelniju temu u čitavom svetu, korona virus. Interesuje me, pratim naravno šta se dešava u okruženju, ali samo da vas pitam koliko smo mi spremni kao država da se suočimo sa mogućnošću proširenja tog virusa na ovaj deo Evrope, ne daj Bože i ka Srbiji?

Kakvi su vaši planovi ako se tako nešto ne daj Bože desi i da li o aktuelnom problemu komuniciramo kao država i vi kao resorno ministarstvo sa okolnim zemljama i da li ćemo u toj situaciji svi zajendo raditi u jednom istom pravcu? Da li postoji jedan plan saradnje sa zemljama koje nas okružuju?

Obzirom da gospodin Dačić nije ovde, zamoliću premijerku da mi da odgovor, u stvari to nije konkretno pitanje, ali prosto interesuje me i čuo sam da je bilo nekoliko pitanja, jednostavno imam želju da znam šta vi kao premijer, svi zajedno kao Vlada, šta očekujete i u kom pravcu će se odvijati ova situacija dalje u Crnoj Gori, na osnovu diplomatskih iskustava, kakve ima naša zemlja?

Interesuje me kako na vaš rad direktno utiče izjava specijalnog izaslanika predsednika Amerike Ričarda Grenela koji traži da Srbija prestane sa aktivnostima koje su vezane za priznavanje tzv. nezavisne države Kosovo? Hvala.

Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.12.2019.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Gospođo Ana Brnabić, premijerko, dame i gospodo, ministri, moje pismo bi i po vokaciji i po politici moje stranke trebalo prvo da bude upućeno Slavici Đukić Dejanović, ali prosto zbog ove prethodne diskusije ja ću prvo pitanje svoje da uputim gospođi Ani Brnabić ili ministarki Jadranki Joksimović.

Aktuelna tema u Crnoj Gori? To neće da bude moje kompletno pitanje, ali prosto tražim neku vezu. Kako je rekao malopre ministar Vulin, mi ni do ovog trenutka nemamo informaciju šta se u Crnoj Gori dešava? Pregovori su u toku i razgovara se. Slavica Đukić Dejanović je jednim najumerenijim tonom rekla da je u stvari diplomatija jedino rešenje i najnormalniji pristup rešavanju ovakvog problema.

Ono što je najbolje iz cele priče i što je poruka jedna, pre svega za sve nas koji živimo na Balkanu, su odjedanput jedinstvo i velika podrška međusobna između SPC, između islamske verske zajednice i između katoličke verske zajednice.

Ja mislim da bi ovde trebalo da stavimo tačku i da se više ovome, bar na ovakav način ovde ne raspravljamo.

Ali kada pričamo o toj međunarodnoj i regionalnoj saradnji, evo ja upućujem pitanje za premijerku. Znači, pre nekoliko dana, tačnije 21. ili 22. decembra predsednik Srbije Aleksandar Vučić je bio u Tirani po pitanju takozvanom „malog Šengena“, zato sam rekao da i gospođa Joksimović može da odgovori na ovo pitanje prosto intencija Evropske zajednice i jeste da se i u okviru same Evrope formiraju regionalne saradnje.

Na istoj toj konferenciji bio je prisutan i Milo Đukanović i on je dao podršku jednoj takvoj regionalnoj saradnji i on se založio da trebamo najnormalnije da komuniciramo i pre svega da budemo svi skoncentrisani na osnaživanje regiona. Moje pitanje je da li će se ta regionalna saradnja proširiti i na neke druge zemlje u regionu i da li će između ostalih ciljeva, ja tu informaciju nemam, biti dominantna borba protiv organizovanog kriminala i da će se raditi na očuvanju svih trenutnih granica koje postoje u okviru ove regionalne saradnje?

Svakako moram da kažem da kad pričamo o regionalnoj i opšte, međunarodnoj saradnji, da je Aleksandar Vučić defakto uradio puno. Mi imamo odlične rezultate i kad je u pitanju ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, ne pričam samo o priznanju Kosova, nego uopšte o jednoj od otvorene komunikacije sa svim zemljama sa kojima smo u jednom periodu skoro izgubili svakakvu komunikaciju.

Naravno, ne treba ništa manje da bude ni bitno to što je predsednik moje stranke Dragan Marković Palma, i pored toga što nije ni ministar, ni ambasador, složićete se svi, uradio dosta i na međunarodnoj saradnji, a i na dovođenju velikog broja investitora u Srbiju.

Drugo pitanje, a opet za mene i bitnije od ovoga je svakako pitanje za Slavicu Đukić Dejanović i za Ministarstvo koje ona vodi. Aleksandar Vučić je prepoznao to kao najveći problem i zato smo ovog pita u ovoj Vladi imali formirano Ministarstvo za populacionu politiku i za demografiju, pa me interesuje u narodnoj godini, obzirom da smo povećali i budžet, a sa druge strane imamo i rezultate konkretne kad je u pitanju Jagodina, svake godine imamo po dva odeljenja đaka prvaka više. Kakvi su planovi vašeg ministarstva za sledeću godinu?

Hvala.

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 02.03.2021.

Hvala, uvaženi predsedniče.

Koleginice i kolege narodni poslanice, vi predsedniče znate, obzirom i da smo koalicioni partneri, da smo mi iz JS upućeni na svakodnevne kontakte sa građanima i ne bih želeo da bilo ko u ovoj sali pogrešno shvati ovo moje pitanje.

Činjenica je da ja dolazim iz turističkog mesta, iz Vrnjačke Banje, mesta u kome veliki broj ljudi živi i radi od turizma. Veliki broj kafića i restorana, ne samo kod nas u našoj opštini, nego u svim opštinama i u gradovima Srbije, poštuje mere koje je propisao Krizni štab.

Ja sam u situaciji da, kada me sretnu moju sugrađani na ulici, vrlo često od njih dobijam sledeće pitanje. Zato odgovor na ovo pitanje tražim i od vas kao predsednika Narodne skupštine. To je odgovor koji tražim i od svih nas narodnih poslanika koji smo prisutni danas ovde u ovoj sali. Ako su svi ostali upućeni da poštuju krizne mere i ako su svi svesni situacije u kojoj se trenutno, kako bar brojke pokazuju, nalazi naša zemlja, onda je red da i mi kao narodni poslanici svojim primerom pokažemo da ove mere imaju svoju težinu. Ako se apeluje da narednih dana treba da se smanji broj kontakata ljudi na jednom mestu, možda i ova sala u kojoj nas ima 250, a zajedno sa svim ljudima koji rade u skupštinskim službama preko nekoliko stotina ljudi, ja vas onda molim da i mi budemo primer i da pokažemo građanima Srbije da ćemo mi prvi da se pridržavamo tih mera. To ne znači da mi izbegavamo rad, da mi izbegavamo posao.

U evidenciji imate, kad su u pitanju poslanici poslaničke grupe JS, da smo u 99% slučaja prisutni, da uvek uzimamo učešće u radu. Naravno, u ovom sazivu Skupštine je prisutnost vidljiva i kad su u pitanju sve ostale kolege. Nekad je u ovoj Skupštini u određenim trenucima bilo po 30 kolega. U ovom sazivu to svi možemo da primetimo, a primećuju i građani, najveći broj poslanika je uzeo učešće u radu i mi smo ovde skoro u punom sastavu.

Zato je moje pitanje - da li smatrate da je svrsishodno da i mi prekinemo zasedanje, ne rad, imamo uslove i mi da radimo drugačije, ali zasedanje i okupljanje u jednoj zatvorenoj prostoriji? Hvala vam.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 11.10.2018.

Hvala predsedavajući.

Postaviću dva pitanja. Prvo pitanje mi je žao što postavljam ovde i što svima trošim dragocene vreme, jer je to pitanje na koje sam juče u toku redovne sednice, od gospodina Trivana, mogao da dobijem odgovor.

Pitanje se ticalo deponije u Vrnjačkoj Banji. Obzirom da je tema bila ekologija, ja sam pričao o deponiji, to je ovo ovde, velika količina otpada i smeća koja se nalazi bukvalno na obali reke Morave. Juče su hvalili predsednika opštine kako dosta ulaže u ekologiju, a moje pitanje prosto je bilo – zašto se onda nešto ne uradi sa ovom deponijom, jer to apsolutno nije bilo tačno da se po pitanju ekologije u Vrnjačkoj Banji, bilo šta ulaže.

Moje pitanje za ministre, obzirom da predsednika opštine to puno ne interesuje – na koji će način i kako sugerisati lokalnoj samoupravi da konačno iznađe neko rešenje po pitanju ove deponije? Ja pitam mog predsednika, on kaže da za to u budžetu novca nema.

Onda drugo pitanje hoću da postavim ministru kulture, gospodinu Vladanu Vukosavljeviću, i da ga pitam koliko može da košta jedna ovakva knjiga? To je knjiga koja treba da predstavlja 150 godina organizovanog bavljenja turizma u Vrnjačkoj Banji, 150 godina u kojima su mnogi predsednici opština i razni učeni i bitni ljudi dali svoj doprinos da Vrnjačka Banja posle 150 godina bude ovakva kakva je danas. Predsedniku opštine je bilo bitno da na početak te knjige stavi svoju sliku, kao da je on napravio Vrnjačku Banju, a drage kolege, verovali ili ne, to je moje pitanje za ministra Vukosavljevića, da li je realno da 750 komada ove knjige, koliki je tiraž, košta pet miliona dinara?

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 23.11.2017.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, povodom za moje postavljanje pitanja je jučerašnja presuda srpskom generalu Ratku Mladiću. To je bitna tema za nas iz JS, a siguran sam i većeg broja građana Srbije.

Haški tribunal, najveća sramota u istoriji svetskog pravosuđa, slobodno mogu da kažem jedna genocidna tvorevina, citiram gospodina Dragana Markovića Palmu – jučerašnjom presudom generalu Ratku Mladiću, Haški tribunal spušta zavesu na najveću sramotu u istoriji svetskog pravosuđa. Rezultat rada Haškog tribunala je da su oni koji su najviše stradali, najviše i osuđeni. Srbi su ukupno osuđeni na 12 vekova robije, a Hrvati, Muslimani i Albanci na oko 200 godina, s tim da su Hrvati uglavnom osuđeni za zločine nad Muslimanima i obrnuto.

To znači da za zločine nad Srbima niko nije kriv. Od ubistva porodice Zec u Zagrebu, „Kristalne noći“ u Zadru, proterivanja Srba iz hrvatskih gradova, preko Miljevaca, Medačkog džepa, Ravnih Kotara do „Bljeska“ i najvećeg etničkog čišćenja u Evropi od Drugog svetskog rata, „Oluje“, pa preko Podrinja, Kravica, Bratunca, Sarajeva do Starogradskog, Podujeva, Obilića, Kosova i Metohije. To je juče izjavio predsednik JS, Dragan Marković Palma.

Vrlo je bitno da se zna da je Ratko Mladić bio poslednja brana stvaranju jedne islamske države u Evropi. Preko 10.000 mudžahedina sa Bliskog istoka je klalo u BiH Srbe i stvaralo svoju državu. Klinton i njegovi evropski savetnici su to znali, da bi kasnije dobili terorističke napade u NJujorku, u Londonu, Parizu, Briselu, Madridu, Berlinu i celoj Evropi.

Da nije bilo Ratka Mladića i Republike Srpske, danas bi u Evropi imali Raku, Mosul i El Bagdadi. Pored toga, u BiH i dalje postoje islamistički centri, a šef muslimana Bakir Izetbegović i danas poziva na rat.

Pitanje i za holandskog sudiju Alfonsa Oria – gde su Srbiji iz Zagreba, Sarajeva i Prištine, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Kosova i Metohije? Haški tribunal i njegovi finansijeri i naredbodavci su odgovorni za terorističke akcije islamista po Evropi, jer su im to dozvolili u BiH. To građani Evrope, SAD i celog svega treba da znaju. Ovo je juče izjavio naš predsednik.

Zašto sam ovo pročitao? Vezano je za pitanje koje želim da postavim. Da bude jasno, ne postoje dobri i loši ratovi, svaki rat nosi svoje tragedije i smrti. Niko od mojih prijatelja iz Bosne, Hrvatske, Srbije nije želeo rat i danas svi trpimo posledice tih ratova. Za ratove glavni krivci po pravilu ostaju nekažnjeni.

Pitanje za ministarku pravde – kakve je napore do sada uložila Srbija da Ratko Mladić ovu kaznu zbog lošeg i narušenog zdravlja odsluži u Srbiji? Hvala.

Imovinska karta

(Vrnjačka Banja, 25.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 110000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 110000.00 RSD 03.06.2016 -