Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Vojislav Vujić

Vojislav Vujić

Jedinstvena Srbija

Govori

Pa pošto onako redovno kako nailazi red i kako bi trebao da ide u krugu ovlašćenih nikako ne mogu da dođu na red, a iskreno da kažem niko ovde ništa nije pogrešio od kolega koji su pričali pre mene. Ali, sve ovo polako gubi smisao. Da li se ovo osuđuje što se danas desilo, pričam u ime svoje poslaničke grupe JS, da li mi ovo osuđujemo ovde u ovoj sali ili ovo što se desilo osuđujemo u centralnom holu, apsolutno neman nikakvu težinu. Deset grupa narodnih poslanika priča istu stvar i niko ništa da preduzme.

Predsedniče sad tražim od vas, da prekinete ovu Skupštinu i da tražite odgovor od Republičkog tužilaštva šta se dešava povodom ove situacije. Ja sad ne pričam u ime Marijana Rističevića. Mi smo imali situaciju juče da se ovde lomi zastava, danas da se prebija narodni poslanik, šta će da se desi sutra? Ako kaže Vojislav Šešelj, ajde da pokažemo zube, pa verujte mi iz JS smo spremni uvek da pokažemo zube, od predsednika pa na dalje imamo više aktivnih sportista nego svi zajedno i to u borilačkim veštinama, da znate. Ali, nije to suština, ne trebamo mi da pokazujemo zube, ovde treba sistem da radi svoj posao.

Znači, ne kažem u ime 250 poslanika i ne samo u ime Jedinstvene Srbije kojoj pripadam, nego u ime svakog građanina Republike Srbije, prekinite ovu Skupštinu, dajte pauzu, tražite da se tužilaštvo izjasni. Ako to ne uradite, sve što smo danas rekli i što će neko u nastavku da priča, gubi smisao.

Molim vas da mi odgovorite predsedniče.
Vi meni kažete da li imam pravo ili nemam pravo. Ja tražim da se Narodna skupština o ovome izjasni. Stavite ovo na glasanje.
Nema razloga. Dokle treba da čekamo? Da čekamo do nedelje posle glasanja, pa da se tada izjašnjavamo? Ovo se desilo sada. Ovo je incident koji ako prođe nekažnjeno dešavaće se svaki dan. Da li ste vi zainteresovani da se ovo sutra desi vama, meni ili bilo kome drugom? Stavite na glasanje ako većina neće da osudi ovo, onda u redu, dajte da nastavimo, ali ispoštujte za toliko i onda nemojte da mi kažete da nemam pravo po Poslovniku da se javim.
Hvala.
Uvažena predsednice Skupštine, predsednice Vlade, dame i gospodo ministri, drage moje kolege, ja da zamolim predsednicu Skupštine da u nekoj sledećoj raspodeli mene stavite bar dva mesta od Vukadinovića. Ja ću da se vratim na početak odgovora između njega i premijerke. Kolega Vukadinoviću, čuli ste da od tog paradiranja nema neke velike vajde. Morate da budete konkretni. Tu podržavam premijerku.

Gospodine Nedimoviću, vi ste danas izneli set mera koje je Ministarstvo poljoprivrede već do sada realizovalo. Ja vam čestitam na tome i pohvaljujem vas. Ali, naravno, nikad verovatno nije dovoljno dobrih ideja.

Mogu da vam kažem još dva predloga, dva predloga koja su se u praksi pokazala kao vrlo dobri. Oni su sprovedeni u Jagodini. Skupština grada Jagodine je donela dve interesantne odluke o kojima možete da razmislite, pa da ovde nekad budu i kod nas na dnevnom redu. Prva odluka je da se poljoprivredni proizvođači oslobode plaćanja poreza na zemlju, bar onu obradivu zemlju, iako možda treba razmišljati i o tom delu da ona koja nije obradiva, a nalazi se u zonama gde ima ljudi koji su dobri domaćini, možda bi trebalo i više da se oporezuje.

Druga ideja i predlog koji je dao dobre rezultate, to su subvencije za poljoprivredne kredite u smislu kamate. Znači, poljoprivredno gazdinstvo vraća glavnicu, a grad plaća kamatu. Naravno da ti programi mogu da budu različiti od gazdinstva do gazdinstva. Vas razumem kad radite neke mere koje su opsežne i koje tretiraju veliki broj poljoprivrednih gazdinstava da prosto moraju da budu fokusirane i sužene u određenom delu. Realno ako gledamo, bez jakog i osnaženog seljaka i bez dece, svaka država gubi svoju snagu i u nekom trenutku gubi i svoj smisao.

Kad već spominjem decu, ja ću da postavim i pitanje Slavici Đukić Dejanović. Interesuje me, obzirom da su već mere i predlozi, tj. konkretni zakoni koje je usvojila ova naša Skupština, znači, to su te pronatalitetne mere, već se sprovode. Hoću da vas zamolim da mi date odgovor kakvi su rezultati.

Za ministra poljoprivrede, evo i za ministra finansija koji je tu, naravno, i za premijerku, možda još jedan predlog. U Srbiji postoji oko 600.000 registrovanih traktora. Prosečna starost traktora kod nas je preko 30 godina. Imao sam prilike da vidim kako to izgleda na terenu. Troše više ulja nego što troše nafte. Teško je naći delove za sve te traktore.

Ministarstvo poljoprivrede daje 50% subvenciju za kupovinu traktora ili svih ostalih priključnih mašina. Lično mislim da je poljoprivrednim gazdinstvima, posebno onim manjim, teško da isfinansiraju traktor koji je najjeftiniji 15.000. Cene tih traktora idu i do 50, 60. Gospodin Rističević zna kako se kreću te cene. Idu i preko 100.000 ti veliki traktori.

Predlog je da Ministarstvo poljoprivrede i Vlada subvencionišu direktno proizvođača traktora, mi ga imamo u Srbiji, kao što je nekad sličan model finansiranja "Fijata".

(Predsednik: Zahvaljujem. Vreme ste dosta prekoračili.)

Završavam za 15 sekundi.

Ako damo subvenciju proizvođaču, on će automatski moći cenu da spusti, tako da će svakome da bude dostupnije. Hvala.
Zahvaljujem se na odgovorima i želim da taj trend nastavite i sa radom, a i sa povećanjem populacije.

Pitanje za gospodina Lončara. Nikako ne mogu da preskočim sada verovatno najaktuelniju temu u čitavom svetu, korona virus. Interesuje me, pratim naravno šta se dešava u okruženju, ali samo da vas pitam koliko smo mi spremni kao država da se suočimo sa mogućnošću proširenja tog virusa na ovaj deo Evrope, ne daj Bože i ka Srbiji?

Kakvi su vaši planovi ako se tako nešto ne daj Bože desi i da li o aktuelnom problemu komuniciramo kao država i vi kao resorno ministarstvo sa okolnim zemljama i da li ćemo u toj situaciji svi zajendo raditi u jednom istom pravcu? Da li postoji jedan plan saradnje sa zemljama koje nas okružuju?

Obzirom da gospodin Dačić nije ovde, zamoliću premijerku da mi da odgovor, u stvari to nije konkretno pitanje, ali prosto interesuje me i čuo sam da je bilo nekoliko pitanja, jednostavno imam želju da znam šta vi kao premijer, svi zajedno kao Vlada, šta očekujete i u kom pravcu će se odvijati ova situacija dalje u Crnoj Gori, na osnovu diplomatskih iskustava, kakve ima naša zemlja?

Interesuje me kako na vaš rad direktno utiče izjava specijalnog izaslanika predsednika Amerike Ričarda Grenela koji traži da Srbija prestane sa aktivnostima koje su vezane za priznavanje tzv. nezavisne države Kosovo? Hvala.
Da se zahvalim svima na odgovorima i pošto sad po Poslovniku ova zadnja dva minuta nemam pravo više da postavljam pitanje, ja ću da pozdravim i ministra ekologije, gospodina Trivana.
Gospodinu Nedimoviću, samo još jednu stvar, ono što sam ja malo pre davao kao predlog nije se odnosilo na velike poljoprivredne proizvođače, fakat, oni su jaki, oni mogu da iznesu tu priču, država treba da im pomogne, odnosilo se na one male sitne, i upravo na one male traktore o kojima smo pričali.
Dobar je vaš predlog, može da im se izađe u susret i još neka metodologija koja bi mogla da im se osmisli kako da im se izađe u susret da oni mogu da se udružuju u zadruge. Veliki broj tih malih sitnih nije dovoljno pismen, bez ikakve uvrede, ili nema dovoljne veštine koje su potrebne za otvaranje jedne zadruge i vođenje zadruge. Da li postoji mogućnost da ljudi u lokalnim samoupravama koji se bave temom poljoprivrede mogu da iznađu neko vreme i da se organizuju tribine, gde bi ovi ljudi mogli da se upoznaju sa načinom kako najlakše osnovati poljoprivrednu zadrugu? Hvala.
Hvala vam.

Član 107, povreda dostojanstva Skupštine. Znate šta, ovo sada još malo je ličilo na Venecuelu. Ako danima i mesecima unazad pozivamo opoziciju da može da dođe jednako sa svima učestvuje i tu mogućnost mogu i sada da iskoriste. Pogotovo kada idu amandmani na vrlo bitne zakone.

Oni to ne koriste, nego divljački upadaju i rade što su radili. Znači, nikada nikog nisam osudio sa ovog mesta. U ime poslaničke grupe JS, Boška Obradovića osuđujem. Ovo nije način, ovo nije mehanizam.

Juče smo pričali o tome, koji je mehanizam Srbije da reaguje u ovom trenutku. Hoćete da ratujemo? Hoćete da krene milion ljudi za Crnu Goru? To nije naše pravo.

Dali smo podršku SPC, juče smo skrenuli pažnju na najbolju moguću stvar, koja se desila na Balkanu, stvar koja je u Crnoj Gori pobedila politiku, a to je da su se udružile islamske verske zajednice, katolička crkva, srpska pravoslavna crkva, narod Srbije koji živi u Crnoj Gori, iskazuje svoje mišljenje.

Ali, mi, kao druga država, nemamo pravo da se na drugačiji način, verbalniji način mešamo.

Kolege, ako mislite da je ovo što je na dnevnom redu, nije u skladu sa zakonima, ako mislite da kršimo interese srpske granice i srpskog naroda, dođite i kažite. Ovo što radimo je u interesu Srbije i ja pozivam sve na smirenost, na staloženost, mi ćemo ove zakone da izglasamo.

Još jedanput hvala oficirima, kompletnom timu Ministarstva, koje je radilo na izradi ovih zakona. Ovo je za budućnost Srba ispravna stvar, a vas molim predsednice, ne znam šta ste vi više mogli da uradite, ali da bar do ovakvih situacija ne dođe i vaši apeli, ni svih, nisu pomogli da se ponašamo normalno. Još jedanput, ne treba nam Venecuela. Ovde je narod birao one koji trebaju da pričaju. To što se neko ruga narodu i ne koristi pravo koji mu zakon daje. Hvala.
Hvala, gospodine predsedavajući.

Gospođo Ana Brnabić, premijerko, dame i gospodo, ministri, moje pismo bi i po vokaciji i po politici moje stranke trebalo prvo da bude upućeno Slavici Đukić Dejanović, ali prosto zbog ove prethodne diskusije ja ću prvo pitanje svoje da uputim gospođi Ani Brnabić ili ministarki Jadranki Joksimović.

Aktuelna tema u Crnoj Gori? To neće da bude moje kompletno pitanje, ali prosto tražim neku vezu. Kako je rekao malopre ministar Vulin, mi ni do ovog trenutka nemamo informaciju šta se u Crnoj Gori dešava? Pregovori su u toku i razgovara se. Slavica Đukić Dejanović je jednim najumerenijim tonom rekla da je u stvari diplomatija jedino rešenje i najnormalniji pristup rešavanju ovakvog problema.

Ono što je najbolje iz cele priče i što je poruka jedna, pre svega za sve nas koji živimo na Balkanu, su odjedanput jedinstvo i velika podrška međusobna između SPC, između islamske verske zajednice i između katoličke verske zajednice.

Ja mislim da bi ovde trebalo da stavimo tačku i da se više ovome, bar na ovakav način ovde ne raspravljamo.

Ali kada pričamo o toj međunarodnoj i regionalnoj saradnji, evo ja upućujem pitanje za premijerku. Znači, pre nekoliko dana, tačnije 21. ili 22. decembra predsednik Srbije Aleksandar Vučić je bio u Tirani po pitanju takozvanom „malog Šengena“, zato sam rekao da i gospođa Joksimović može da odgovori na ovo pitanje prosto intencija Evropske zajednice i jeste da se i u okviru same Evrope formiraju regionalne saradnje.

Na istoj toj konferenciji bio je prisutan i Milo Đukanović i on je dao podršku jednoj takvoj regionalnoj saradnji i on se založio da trebamo najnormalnije da komuniciramo i pre svega da budemo svi skoncentrisani na osnaživanje regiona. Moje pitanje je da li će se ta regionalna saradnja proširiti i na neke druge zemlje u regionu i da li će između ostalih ciljeva, ja tu informaciju nemam, biti dominantna borba protiv organizovanog kriminala i da će se raditi na očuvanju svih trenutnih granica koje postoje u okviru ove regionalne saradnje?

Svakako moram da kažem da kad pričamo o regionalnoj i opšte, međunarodnoj saradnji, da je Aleksandar Vučić defakto uradio puno. Mi imamo odlične rezultate i kad je u pitanju ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, ne pričam samo o priznanju Kosova, nego uopšte o jednoj od otvorene komunikacije sa svim zemljama sa kojima smo u jednom periodu skoro izgubili svakakvu komunikaciju.

Naravno, ne treba ništa manje da bude ni bitno to što je predsednik moje stranke Dragan Marković Palma, i pored toga što nije ni ministar, ni ambasador, složićete se svi, uradio dosta i na međunarodnoj saradnji, a i na dovođenju velikog broja investitora u Srbiju.

Drugo pitanje, a opet za mene i bitnije od ovoga je svakako pitanje za Slavicu Đukić Dejanović i za Ministarstvo koje ona vodi. Aleksandar Vučić je prepoznao to kao najveći problem i zato smo ovog pita u ovoj Vladi imali formirano Ministarstvo za populacionu politiku i za demografiju, pa me interesuje u narodnoj godini, obzirom da smo povećali i budžet, a sa druge strane imamo i rezultate konkretne kad je u pitanju Jagodina, svake godine imamo po dva odeljenja đaka prvaka više. Kakvi su planovi vašeg ministarstva za sledeću godinu?

Hvala.
Hvala, uvaženi predsedavajući.

Da se zahvalim svima koji ste dali odgovor i samo jedna mala napomena. Ja sam vas malopre u sred diskusije gospođe Joksimović zamolio da mi date reč. Znam da to nije po Poslovniku. Nisam plašljiv čovek, ali se moja tetka uznemirala načinom i tonom kako se ministarka obratila, pa sada kažem javnosti da to nije bilo upućeno meni. Gospodin, kolega Vukadinović je bio tu i svo vreme je ta kritika išla ka njemu, a meni je ovaj drugi deo bio upućen.

Ako mogu da nastavim dalje sa pitanjima, ali da mi vratite ovih 30 sekundi, pošto mi malopre niste dali.

Pitanje za Aleksandra Antića. Ono što je svakako aktuelno u sektoru kojim se vi bavite, gospodine Antiću, to je tzv. Turski tok, pa me interesuje dokle su stigli radovi, kako napreduju radovi i koliko je to u stvari uopšte važno za Srbiju?

Za gospodina Đorđevića pitanje, juče smo sa dnevnog reda povukli zakon koji se tiče migracija, pa vas sada molim da nas vi sada malo informišete, kakva je uopšte strategija kada su u pitanju ekonomske migracije, kakve su posledice i šta mi kao država možemo da očekujemo po tom pitanju?

Za gospodina Vulina, još jednom ću da apostrofiram ono što ste vi juče podvukli, a to je stvar koja je meni prekjuče bila utisak dana, a to je strategija koju ćemo zajednički da usvojimo svi, strategija u kojoj je najbitniji cilj da će teritorija Srbije ostati u granicama ovakvim kakvim jesu.

Za sve one neverne Tome koji su rekli i slutili razno-razne situacije ovo je odgovor Vlade Republike Srbije i svih nas poslanika koji ćemo za taj zakon da glasamo. Ovo nije strategija koja se menja svaki mesec, ovo nije strategija koja se menja svakih godinu dana. Ovo je dugoročna strategija i ovo je put kojim će Srbija u narednom periodu da ide.

Usput,, ministre da vas pitam, obzirom da svakako mnogo bolje vojno opremljeni u odnosu na neko prethodno vreme, iskren da budem i u odnosu na komšije oko nas, na naše malo bliže i malo dalje susede, još jedina stvar za koju mislim da nam možda fali, a vas molim za odgovor, a to je bolji sistem za PVO - da li ćemo ga i kada nabaviti? Hvala.
Zahvaljujem.
S obzirom da imam samo dva minuta, ja gospođi Joksimović ponovo moram da spomenem moju tetku i da kažem nešto, u zavisnosti od okolnosti u kojima se ja nalazim, moja tetka zna, i sigurna je da sam ja uvek na pravoj strani. Ako vi aludirate na to što sam ja u Vrnjačkoj banji opozicija, šta da radim takve su okolnosti.
Ovde sam neko ko podržava ovu vlast, a upravo je premijerka rekla jedan deo razloga zašto je to tako. Hvala vam na odgovorima koje ste dali, a drugo, što se tiče moje tetke, verujte mi sutra ću joj o vama sve najlepše da joj ispričam, pošto vas ona ne poznaje.
Kad je u pitanju poljoprivreda, da sad ne postavljam pitanje Dragan Marković Palma je više puta zamolio da se dođe do neke strategije ili do načina kako možemo poljoprivredne proizvođače da informišemo šta trebaju da seju, šta trebaju da sade u nekoj narednoj godini.
Obzirom da ste vi zaduženi za informacione tehnologije, pokrenuli ste taj jedan pozitivan talas, možda bi trebalo da razmišljate o tom načinu te brze komunikacije između poljoprivrednika, zadruga u kojima im se svakako pomaže da ih formiraju i Ministarstva koje ima najtačnije informacije. Hvala.
Hvala.

Uvaženi predsedavajući, gospodine ministre sa saradnicima, gospodo oficiri, ja ću se složiti sa mojim prethodnikom koji kaže da treba da čuvamo južnu granicu. Kako kaže ministar Vulin, ovo danas verovatno, ne verovatno, ovo je sigurno istorijski trenutak. Upravo ono što ste vi potencirali, ja ću da se fokusiram, u strategiji našoj čuvaju se južna i severna i sve granice podjednako i to je razlog zašto će poslanička grupa Jedinstvena Srbija da podrži sva četiri zakona koji se tiču naše vojske.

Vi ste sada čuli da smo skinuli sa dnevnog reda, da je povučen, u stvari, Zakon o upravljanju migracijama. Naravno, to ne treba da brine građane, ispravna je situacija, a svakako strategija nacionalne bezbednosti, između ostalih stvari, tretira i tu temu, ja sam je pročitao. Naravno, neću da ulazim u sve ove detalje, vi ste, ministre, odlično sve ovo obrazložili. Ali samo zbog građana ukratko želim da kažem da je strategija taj krovni dokument, a da je sve ostalo po svim ovim tačkama operativno razrađeno i naravno da to nije tema za jednu ovakvu otvorenu raspravu.

Želim da ukažem na kompleksnost ove teme. Pre svega, ona se tiče i klimatskih promena i migrantskih kriza i sve manje energenata u svetu, sve manje zaliha pitke vode, obuhvatila je demografske probleme, a onaj koji nas najviše muči je pre svega natalitet.

Znači, kada pričamo o izmenama u Zakonu o Vojsci, koji je usvojen 2018. godine, on se uglavnom odnosi na veća prava i na bolji status vojnika. Ono po čemu će svakako biti upamćen period od zadnjih par godina, to je svakako ozbiljno ulaganje u opremu i naoružanje Vojske Srbije. Sada smo na Balkanu sigurno najdominantniji i ne smem da kažem vodeći, ali kada se uzmu neki parametri i statistike, mi imamo stvarno sa čime da se pohvalimo, ne samo da smo kupili ozbiljne avione, ozbiljne helikoptere, mi smo i sa našom namenskom industrijom napravili ozbiljan iskorak. Znači, tu su i oklopna vozila „Lazar“ i „Miloš“, tu su ozbiljna pešadijska naoružanja itd.

Naravno, to sada nije tema, pa ne bih da širim priču na tu temu, ali kada ljudi kažu – zašto se ulaže, uvek imamo neke kritizere koji kažu ne treba toliko ulagati u Vojsku. Treba ulagati u Vojsku, ne zato što smo mi ratoboran narod, vi znate i svi znaju da Srbija uvek vodi mirnodopsku politiku, ali prosto u okruženju u kojem živimo tera nas da moramo da ulažemo u vojnu opremu i da moramo da ulažemo u vojsku. Svakako bi bili naprednija zemlja da ulažemo u traktore, u kombajne, u industriju, ta sredstva bi se verovatno mnogostruko brže vratila, ali šta da radimo. Kako kaže Dragan Marković Palma, predsednik moje stranke, mi smo kuća na putu, a svako zna da kad je kuća na putu, pre svega, mora da vodi računa o bezbednosti.

Često se u javnosti vodi politika NATO - da ili ne? Što se mene lično tiče i moje poslaničke grupe, a to je ono što preporučujem svima i podsećam da mi nikada ne smemo da zaboravimo šta je NATO uradio Srbiji. Sigurno je da su oni tada napravili grešku. To će i ova kraća istorija već to pokazuje, a istorija u godinama koje slede će to detaljno da razjasne. Mi smo trpeli velike žrtve. Stradao je veliki broj civila, stradala je ozbiljna infrastruktura jedne države, koja nas je vratila barem jedno 20 godina unazad. To su stvari koje ne smemo da zaboravimo.

Ono što je meni bilo poražavajuće, možda više od svega je upravo to da je NATO dao podršku terorističkoj organizaciji. Znači, na Kosovu je teroristička organizacija dobila podršku najveće vojne sile. Ja sam imao priliku da budem njihov gost od 2012. do 2014. godine u Briselu, video sam šta je NATO, video sam kakva je to sila, ali ono što je Vojska Republike Srbije uspela tih dana da uradi je svakako jedan herojski čin i to nikada ne smemo da zaboravimo.

To, kada kažem, kakva je NATO organizacija i šta je uradila u nekoj kraćoj istoriji, ne znači da mi treba da prekinemo komunikaciju sa njima. Promenili su se ljudi koji vode tu organizaciju, život ide dalje, ali svakako mi kao država smo izabrali vojnu neutralnost. Vojna neutralnost kako ste vi ministre rekli, upućuje nas na saradnju sa ODKB-om, gde imamo, kako ste sada rekli, bolje odnose i konkretniju saradnju nego ikada. Naravno, tema koju ću kasnije da pričam su i mirovne multinacionalne operacije, mirovne misije u kojima učestvuje Vojska Republike Srbije i to nas opet upućuje na tu neku neutralnost, gde ne želimo ni sa kim da se zameramo, gde želimo sa svima da imamo dobre odnose, ali jednostavno hoćemo da pokažemo i da smo svoj na svome.

To što se desilo na Kosovu, opet moram na to da se vratim, jer je to jedna velika tragedija, ali ne samo za nas, nego i za Šiptare i za sve druge narode koji su se našli u tom trenutku na Kosovu. Posledice osiromašenog uranijuma nisu mogli da biraju nacionalnost, ne biraju ni danas, stradali smo svi. U toj njihovoj borbi za koju su smatrali da ima nekog smisla, poruka koju sada šalje u celom svetu je što su upravo trbuhom za kruhom oni, kao i ovi migranti krenuli da napuštaju teritoriju, našu teritoriju okupiranog Kosova. Mislim da NATO treba bar malo sada da se postidi, ako ništa više, zbog svega što je uradio.

Ono što danas hoću da uradim, a to je da bi trebali danas da iskoristimo upravo ovaj trenutak, kako ministar kaže, istorijski da pohvalimo i VBA, Vojno-bezbednosnu agenciju, da pohvalimo i VOA, na kraju krajeva, mi moramo da pohvalimo i BIA-u, veliki uticaj stranih faktora, koji svakako ima interese na našoj teritoriji, ni približno nije dominantan posle ovoga što je danas ministar Vulin izjavio.

Ja hoću još jedanput to da apostrofiram, upravo to što ste rekli, jer u našoj strategiji odbrane Republike Srbije, pored svih interesa, ja ću da pročitam samo prvi i to je dovoljno. Kaže – zaštita suverenosti, nezavisnosti i teritorijalne celovitosti. Za neverne Tome i za sve one koji su predviđali da će svašta nešto loše da se desi, da će na kraju teroristi lako da dođu do svog cilja, ovo je odgovor Vlade Srbije i zato će Narodna skupština jednoglasno da podrži, ja verujem, sve ove predložene zakone.

Ali danas hoću da iskoristim još priliku, ministre dok ste tu, i dok su kolege oficiri tu, da vas sve zamolim da malo obratite ipak pažnju i na naše borce. Mi imamo jednu specifičnu situaciju, ne kažem nijednog trenutka da je ova Vlada za bilo šta kriva, mi od vremena Arčibalda Rajsa imamo tu neku surovu politiku sami prema sebi i nikako ne umemo da nagradimo dovoljno naše. Uvek su nam neki drugi preči i bolji.

Iz iskustva se vidi da su Hrvati ljudi koji su učestvovali u ratu maksimalno ispoštovali, isto to su uradile i naše komšije iz BiH. To rade i ovi teroristi dole Šiptari na Kosovu. Moramo malo više pažnje da obratimo na naše borce. Zašto ovo kažem? Mi kad smo pričali ministre o problemu, švajcarskim francima, u nekom trenutku za koje sam rekao, nije bila kriva ova Vlada i ova vlast, koju je neko nekada napravio. Više puta samo to ponavljali i jednostavno ta molba i taj apel je došao do predsednika Vučića i znate da smo taj problem uspešno rešili. Lično verujem da je i ovo, ovaj problem o kome sada pričam, možemo na sličan način da rešimo.

Zašto to kažem? Dok sam pregledao arhivu od 2012. godine, a sve vezano za skupštinski rad i za govore narodnih poslanika, sigurno je ono što sam uočio, a to je, da je veliki broj govora iz ove sale, ne samo ispoštovan, nego je usvojen i primenjen. To je velika stvar. Zato danas koristim priliku da se zahvalim od 2012. godine i premijeru Ivici Dačiću, kasnije premijeru Aleksandru Vučić sadašnjem predsedniku Republike Srbije što su uvek imali sluha za ovo što se priča u ovoj sali.

Upravo te neke različitosti koje svi mi ovde koji se bavimo politikom predstavljaju upućuju nas upravo da predstavljamo na takav način i narod Srbije. To što smo mi ovde različiti, što neki put imamo različite stavove, u stvari jeste najbolja slika naroda Republike Srbije. Meni je žao kada jedan deo opozicije ne želi ni da prisustvuje u radu Skupštine i da debatuje i daje predloge za ovako ozbiljne teme. Rekao sam i zato sam malo pre napomenu zašto se zahvaljujem bivšim premijerima od 2012. godine i sadašnjem predsedniku, upravo zato što su imali sluh za probleme koji su poslanici iznosili u ovom parlamentu.

Što se tiče kritika u parlamentu, uvek se pozivam na lidera JS Dragana Markovića Palmu, mog predsednika, koji svaki put, iako je uputio nekom kritiku to nikada nije uradio a da nije imao predlog kako da se nešto reši. To je apel i poruka koju treba da pošaljemo svima iz ove sale.

Što se tiče ova četiri zakona, još jedanput ponavljam, poslanička grupa JS će ih podržati. Pošto je ovaj šesti povučen sa dnevnog reda, nama je ostao još sporazum sa Češkom Republikom. Naravno vi ste rekli, on se odnosi na vojnu saradnju pre svega pravi se i formira jedan pravni okvir. Češka je naš slovenski narod, bratski, prijateljski narod. Došao sam čak i do jednog podatka pre para dana, da je posle Prvog svetskog rata postojala ideja da se Čehoslovačka tada spoji sa Jugoslavijom, granicom, teritorija Austrije i Mađarske. To bi bio neki koridor širine 80 kilometra, dužine 200 kilometara. Pitanje je kakav bi odnosu u Evropi danas bio i kakve bi teme bile danas na dnevnom redu da je to zaživelo, ali eto voljom većine intelektualaca tada u tadašnjoj Jugoslaviji, to nije sprovedeno.

U svakom slučaju mi iz JS uvek zastupamo da su dobri odnosi sa svima nešto što može pre svega da koristi Srbiji, jer od tih političkih i ekonomskih odnosa mi svi možemo da imamo konkretni boljitak. Hoću da iskoristim i ovu priliku, ministre, evo da vas upoznam da je predsednik moje stranke od juče u službenoj poseti Austriji i da je upravo takvim jednim diplomatskim radom, on nije, ponavljam i svi to znaju i ministra i ambasador, uspeo da Srbiji obezbedi sebi još jednog investitora. Poslanička grupa JS podržava sve zakone koji su danas na dnevom redu. Hvala.
Hvala, uvaženi predsedavajući.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, na početku moram gospodinu ministru da prenesem poruku Dragana Markovića Palme koji je jutros, tj. danas trebalo da bude prvi ovlašćeni ispred poslaničke grupe Jedinstvene Srbije, ali zbog same procedure usvajanja dnevnog reda, koja je trajala skoro dva sata, on nije mogao da ostane duže, iz jednog prostog razloga, zato što danas u Jagodini polaže još jedan kamen temeljac. Tako da, gospodine ministre, ja ću u samom startu da vam kažem da će poslanička grupa Jedinstvene Srbije da glasa za predlog ovog budžeta i da podržimo sve ono što vi radite.

Ono što je dobro, a to je da je ovaj budžet stigao na vreme. I to je za pohvalu. U nekom ranijem periodu imali smo problem da su budžeti stalno kasnili.

Ono što je još za pohvalu, a to je da ste zadnje tri godine u svakom budžetu, gospodine ministre, ostvarili suficit i ja verujem da će i ovaj budžet koji je danas na dnevnom redu da bude jednak sa ovim prethodnim budžetima, bar kada je u pitanju suficit.

Ono što ste planirali, a to je dobro i to je domaćinski, da se uvek planira neka lošija strategija, da se možda desi neki deficit, vi ste ga ovde iskazali, ali znajući ono što vi radite i kako vi radite, da će ovaj budžet sigurno da bude ostvaren i da ćemo i ovog puta doći do suficita.

Ja se izvinjavam, gospodine ministre, ako nije problem, samo za malo pažnje. Meni je žao što gubim vreme, ali ja sam ovde došao da se obratim vama, kolege viđam svaki dan pa mogu sa njima o bilo kojoj drugoj temi.

Znači, ono što ste vi naglasili i na čemu vi insistirate, to su dva cilja ovog budžeta. Prvi cilj je povećanje životnog standarda, drugi cilj je ubrzanje privrednog rasta. Ono što je vezano za prvi stub, a to je životni standard, to je svakako rast plata u javnom sektoru, to je obračun penzija po švajcarskoj metodi rasta i ono što je za svaku pohvalu, a to je da u istoriji Srbije minimalna cena rada nikad nije bila na većem nivou.

Kad je u pitanju ubrzanje privrednog rasta, samo jedna od stvari koje su bitne a koja ovde dominira, to je da smo u prošlom budžetu imali iskazanih i realizovanih 220 milijardi dinara koje su planirane za infrastrukturu. U ovom budžetu ste planirali 260 milijarde.

Ono što ja želim da pohvalim, zato što dolazim iz Vrnjačke banje i složiće se svi koji se nalaze na tom moravskom koridoru da je to jedna velika šansa za sve nas iz tog kraja, ali, nažalost, po pravilu, nije svaki put i uslov da taj koridor ili auto-put ili dobra infrastruktura bude dovoljna za dovođenje svakog investitora. Mi smo i pre toga imali primer u Srbiji, i u mnogim drugim zemljama, naravno, da nisu svi gradovi koji se nalaze na auto-putu jednako iskoristili svoje potencijale ili da su iskoristili taj dobar koridor.

Ono što je dobar primer, to je svakako grad Jagodina, u kome je upravo zbog auto-puta i pre svega zbog dobre organizovanosti lokalne samouprave napravljena jedna od najboljih industrijskih zona u Srbiji.

Kao član Odbora za finansije, imao sam priliku da slušam gospodina profesora Pavla Petrovića koji, po pravilu, takav im je posao, uvek moraju da kritikuju, ja kažem - oni nisu kritizeri, oni, ljudi, daju kritike i to su dobre kritike. Ja bih bio srećan da mi danas ovde imamo i širi blok opozicije koji bi jednako sa nama učestvovao u usvajanju ovog budžeta i davao neke kritike, ali se plašim i ako bi se stvorila neka kritična masa na ovoj desnoj strani, da bi to pre svega bili kritizeri, a ne oni koji imaju želju da se nešto dobro uradi.

Ono što je profesor Petrović rekao i to je jedina zamerka koju sam ja uspeo da čujem na Odboru za finansije, a to je protivljenje povećanju plata u javnom sektoru. I sad ono kako naš narod kaže - sit gladnom ne veruje. Ono što ja znam, a to je da pored jednog broja agencija i gospoda koja predstavljaju Fiskalni savet imaju poprilično dobre lične dohotke, imaju veće nego što imate i vi ministri, i onda je lako da sa pozicije nekog lagodnijeg života kažete da nije dobro povećavati plate.

Ono što vama daje za pravo da povećate plate je upravo onaj suficit o kome sam pričao, koji ste svaki put uspeli ovde da ostvarite i svakako vama na slobodu i pravo treba da se da kako će taj novac da se potroši. Ako je Vlada Republike Srbije rešila da će da poveća plate u javnom sektoru, to znači da će i kompletna potrošnja u našoj državi da se poveća. Svakako to ispred poslaničke grupe Jedinstvene Srbije želim da pohvalim.

Ne treba kritikovati ni ulaganje u vojsku i u policiju. Tačno je da smo 2019. godine možda imali rekordna ulaganja. Vi ste i u ovom budžetu za 2020. godinu planirali ulaganje u vojsku i policiju značajno manje nego 2019. godine, ali, prosto, okruženje u kome živimo nas tera na takve poteze. Vi biste verovatno bili srećniji da možete kao ministar finansija u Švajcarskoj da pravite jedan skroz drugačiji budžet, gde bi sva ova sredstva bila slobodnija da ih upotrebite u neke druge stvari, a i ja lično kao građanin Srbije više bih voleo da umesto aviona i tenkova kupujemo traktore i kombajne, ali, nažalost, živimo u takvom okruženju da pored jake ekonomije morate da imate i jaku odbranu, da biste imali neku svoju nezavisnost.

Srbija se upravo opredelila da ide jednom takvom stazom, da nismo hteli da podržimo ni leve, ni desne, ni one napred, ni one pozadi, hteli smo da sačuvamo neko svoje dostojanstvo i mislim da je država u tome uspela.

Intencija je da se investira u ekologiju. To ste i vi juče potencirali i to može da se vidi u ovom budžetu. Ono što je pohvalno je to da će u narednom periodu lokalne samouprave i gradovi imati zadatak da se skoncentrišu na deponije, da se skoncentrišu na komunalni otpad, na kanalizacije, kolektore za prečišćavanje voda.

Ulaganje u infrastrukturu i ulaganje u fabrike je svakako najbolje ulaganje. Zašto? Zato što ulaganje upravo u takve stvari vrlo brzo vraća novac u budžet. Ono što je dobro i čime Srbija može da se pohvali, a to je da po glavi stanovnika imamo najveći broj investitora. Zašto je to tako? Iz tri prosta razloga. Prvi je sigurnost koju strani investitori osećaju kad dođu u Srbiju. Drugi je politička stabilnost. Ovde mogu da kažem i da je to prvo i da je osnov svega. Znači, politička stabilnost je upravo ono što investitorima daje slobodu da investiraju u Srbiju, a ne u neke druge države u okruženju i, svakako, stabilnost dinara.

Mi imamo i dnevno-političke pritiske opozicije. Konkretno i sada, kada pričamo o budžetu, uvek su tu oni koji mogu da kritikuju, ali, nažalost, i ti poeni kada je politika u pitanju ne mogu da se dobiju kritikama i pretnjama. Morate da uradite nešto, morate da pokažete neka dela čime možete da se pohvalite, pa možda i da neki broj birača ubedite da vama daju podršku.

Ono što je činjenica, da svi oni koji su bili do sada na vlasti, a ima ih puno u redovima opozicije, ne mogu da se pohvale sa nekim delima. Ja koji stalno putujem na relaciji Vrnjačka banja - Beograd, iskreno da vam kažem, nisam video i ne pamtim ni neko drvo koje su zasadili u periodu dok su oni vršili vlast.

Standard u ovoj državi se svakako popravlja. Sve manje ljudi odlazi iz Srbije. Ako pričamo o fluktacijama stanovništva, ne postoji evropska zemlja ili bilo koja zemlja na svetu gde nećete tu fluktaciju da primenite. Ljudi idu za boljim ličnim dohotkom, za nekim možda lagodnijim ili boljim životom. Ono što je Vlada Republike Srbije uradila, to nije moglo da se uradi preko noći, a to je upravo da se taj standard u Srbiji svakim danom popravlja. I to je razlog zašto sve manji broj ljudi odlazi iz Srbije.

Imali smo priliku ovih dana da slušamo kako se napada Vlada i kako se napada i predsednik Vučić, zato što je potpisan mini šengen sa Makedonijom i Albanijom. E, ljudi, pa mi Albaniju doživljavamo, možda s pravom, ali dugi niz godina, kao nekog ko možda nama ne misli najbolje, neću da kažem kao neprijatelja.

Zamislite, kad jedna takva Albanija pruži ruku Srbiji i potpiše jedan ovakav mini Šengen, jedan sporazum u kome ćemo svakako da imamo lakše kretanje ljudi, robe, gde će kompletna privreda u ovom delu Balkana da ima korist. To treba da bude jasna poruka koju Srbija šalje i to treba da bude poruka koju ćemo u budućnosti svima da šaljemo, a to je poruka mira i jedna ispružena ruka ka svima.

Ako treba da izdvojim neke stavke u ovom budžetu, ja ću svakako, kao i više puta do sada, da izdvojim poljoprivredu, zato što sam ubeđen da je poljoprivreda vrlo slabo iskorišćen resurs koji stoji na raspolaganju ovoj našoj državi. Možda je ove godine u samoj, hajde da kažem, preraspodeli, što može u tabeli i da se vidi, jedan deo sredstva manje opredeljen u poljoprivredi, ali ovo što ste rasporedili ste dobro skoncentrisali i to je pohvalno. Znači, u svakom slučaju, poljoprivreda bez subvencija ne može da funkcioniše. To je svuda u svetu tako i to će biti i kod nas.

Glavni zadatak ministra poljoprivrede, danas sam ga video ovde, ali i svih vas koji se nalazite u Vladi je kako da zadržimo mlade ljude na selu, jer selo bez mladih ljudi definitivno ne može da funkcioniše.

Juče sam imao priliku da u Jagodini na jednom skupu koji je imao preko 5.000 ljudi slušam izveštaj predsednika moje stranke Dragana Markovića Palme, koji je, između ostalog, nabrojao metode kojima su oni uspeli da zadrže mlade ljude na selu. Znači, kod njih poljoprivredni proizvođači ne plaćaju tezge na pijaci. Kod njih poljoprivredni proizvođači za svaki podignuti kredit ne plaćaju kamatu. Njihovo je samo da u trenutku vrate glavnicu, a lokalna samouprava plaća kamate takvih poljoprivrednih kredita. Tamo su i stočari na poklon od lokalne samouprave dobijali junice sa odličnom genetikom i onda se neko smeje i kaže – e, ljudi, o čemu vi pričate? To je tema o kojoj treba da se priča. Mi ne možemo možda svakom ko živi u gradu, u nekoj drugoj sredini da kažemo koliko to ljudima koji žive na selu znači, ali verujte mi, to je upravo taj neki izvor opstanka tih ljudi na selu. Poljoprivrednike su besplatno vodili po svim mogućim sajmovima da upoznaju i da uporede svoje iskustvo sa kolegama koji se bave poljoprivredom u nekim drugim zemljama.

Danas ovde uglavnom pričam afirmativno. Hoću da naglasim samo jednu stvar koja može da služi i za kritiku. Evo, neću da kažem ni o kojoj lokalnoj samoupravi se radi, ali jednostavno ako vam neko da poverenje da vodite određenu opštinu ili grad i da vam određena sredstva sa kojima se raspolaže, a ta sredstva su upravo namenjena za ovakve stvari o kojima sam pričao, i dalje pričam o poljoprivredi, pričam o bespovratnim sredstvima, vi morate da se potrudite kao lokalna samouprava da upravo one ljude koji žive na selu, a nisu dovoljno ni obrazovani, ni edukovani da mogu da pristupe bilo kakvim zadrugama, obučite i naučite kako mogu da iskoriste ta sredstva i da uzmu bespovratna sredstva upravo za sebe. Dešava se da se pojavi jedan čovek, da se pojavi jedna zadruga koja apsolutni iznos uzme samo za sebe. Ali danas, rekao sam, neću da kritikujem, danas hoću da hvalim, jer ovaj budžet je pre svega nešto što treba da se hvali.

Gospodine ministre, priča o svakom napretku i o razvoju jedne države se završava i počinje uvek na prirodnom priraštaju, to je ono što nam možda fali i na šta bi trebali u narednom periodu da obratimo pažnju, a to je borba protiv bele kuge. U budžetu sam video da ste vi značajna sredstva planirali za socijalna davanja, ali svakako merilo za to da li je borba protiv bele kuge uspešna ili nije su rezultati koje možemo da imamo na kraju svake godine, a to je koliko se dece više rodilo.

Opet kao dobar primer moram da navedem Jagodinu, zato što se u Jagodini u kontinuitetu zadnjih niz godina svake godine dva odeljenja đaka prvaka više upiše u školu. Mi imamo problem da veliki broj prosvetnih radnika ostaje bez posla upravo zato što je dece sve manje, ali ako uzmete jedan dobar recept, evo, kao što sam pričao za poljoprivredu, ja ovde imam želju sa ove govornice, pretpostavljam da bi ona za to trebalo i da služi, da ovde delimo dobre ideje, da pozitivno isprovociramo jedni druge, prenesem tu poruku kako bi trebalo da se radi, a to je upravo taj rezultat, da se više dece rađa. Znači, Jagodina je uspela da jednim kontinuiranim radom i borbom protiv bele kuge, a to je pre svega podsticajnim sredstvima za rađanje dece, veliki broj roditelja osnaži da se upuste da imaju višečlane porodice. To bi trebalo da bude zadatak svih ljudi koji se bave politikom u ovoj državi.

Mi problem Kosova koji je evidentno ovde prisutan, ali svakog dana taj problem je sve manji jer je, evo, već 17 zemalja povuklo priznanje samozvano nezavisnog Kosova. To je dokaz da Aleksandar Vučić i Ivica Dačić kad je u pitanju spoljna politika rade jedan odličan posao i ako nastave ovim tempom, vrlo brzo će taj broj zemalja preći u našu korist.

Mi da smo se, ne mi sada u ovoj Vladi, ne vi lično, ne možda ni zadnje dve vlade, nego 10, 15 vlada unazad, bavili borbom protiv bele kuge na pravi način, mi ne bismo sigurno došli u situaciju da na Kosovu imamo problem kakav imamo. Ali, u svakom slučaju, ono što je evidentno, a vidi se i u ovom budžetu, vi ste o tome počeli da vodite računa.

Zato, gospodine ministre, u ime poslaničke grupe Jedinstvene Srbije, čestitam na budžetu koji ste stavili kao zadatak svima nama za 2020. godinu i čestitam vam na realizacijama, a to nije stvar, svih budžeta koji su uspešno i sa suficitom prihvaćeni od ove Skupštine. Hvala vam.
Hvala, uvaženi predsedavajući.

Gospodine ministre, Jedinstvena Srbija podržava vaš rad. Na kraju krajeva, vi ste jedini ministar u ovoj Vladi za koga smo mi glasali. Iz opšte poznatih razloga mi nismo glasali za ovu Vladu. Podržavamo rad predsednika Aleksandra Vučića i podržavamo rad većine ministara u ovoj Vladi.

Zašto podržavamo vaš rad i sve zakone koji su danas na dnevnom redu? Zato što je danas Dragan Marković Palma, predsednik PG Jedinstvene Srbije, kojoj ja pripadam, danas jasno rekao da mi podržavamo dela i da su dela za nas jedini rezultat nečijeg rada. Realno, kad sagledamo ono što ste vi uradili u relativno kratkom vremenskom periodu, činjenica je da su to dobra dela, dela zbog kojih i dajemo podršku danas.

Opšte je poznato da da bi jedan budžet bio stabilan i da bi bio dobar da da ovakve rezultate kakve daje ovakav rebalans koji mi danas radimo, a za sve one građane koji prate ovo što danas radimo, ovo je rebalans gde postoje viškovi, znači, pojavio se neki suficit dobrim planiranjem i još boljim punjenjem budžeta i sad taj novac Vlada želi nekako da podeli. Vi ste to uradili kroz šest mera.

Zašto kažem bitna je politika? Zato što svaka privreda da bi imala jedan ovako uspešan rast, kakav trenutno ima naša privreda, možda nije najidealniji, kako neke kolege kažu, ali činjenica je da je iz godine u godinu sve bolji, mora da ima jasnu politiku koja daje neku podršku toj privredi.

Ta politika zajedno sa diplomatijom je upravo došla do takvog rezultata. Znači, ono što je Aleksandar Vučić uradio zajedno sa ministrom spoljnih poslova, gospodinom Ivicom Dačićem je rezultiralo da strani investitori imaju više hrabrosti da investiraju u Srbiju. Naravno, sve te investicije, više je nebitno da li sa subvencijama ili bez subvencija, dale su odlične rezultate.

Znači, ovo je jedan ozbiljan, kvalitativan pomak u odnosu na sve ranije godine. Ja ću se potruditi da spomenem svih šest mera koje su danas ovde, koje dominiraju u ovom vašem rebalansu.

Prva mera je devet milijardi za rešavanje problema kredita u švajcarskim francima i ja, kao i većina mojih kolega, pošto sam ovde tri mandata u Skupštini, imao sam priliku da više puta po različitim temama i kada je gospođa guverner Narodne banke bila ovde u Skupštini i kada ste vi bili u Skupštini i neke vaše kolege kada su ranije bile ovde pre vas, svaki put smo spomenuli nekako taj problem, ali se nikako nije dolazilo do tog rešenja.

Siguran sam, kao i sada, možda ovo nije najidealnije rešenje, ali je rešenje koje je spasilo i uticalo na 16.000 porodica. Sad, neko kaže da li ste to trebali da radite, kome ste izašli u susret itd, izašli ste građanima Republike Srbije u susret, da li iz nekog neznanja, ne mogu da kažem naivnosti, možda nedovoljnog interesovanja države da u tom trenutku svim tim ljudima objasni da to nije pametan potez. Znači, neka vlast u nekom trenutku se nije bavila tim problemom koji se možda u startu nije ni predstavljao ovako velikim kakav je bio zadnjih godina, doveo je u problem 16.000 porodica.

Sada kaže neko – zašto reagujete? Pa, ako imamo situaciju da imamo elementarne nepogode na jednom delu naše teritorije, sigurno je da će Vlada da se uključi i da će svim raspoloživim sredstvima određenom broju ljudi koje je zadesila ta neka elementarna nepogoda da izađe u susret. Ako uzmemo u obzir da je ovde bilo 16.000 porodica i da ništa veća sredstva nisu potrošena nego na, recimo, rešavanje problema pored jedne velike elementarne nepogode, to ste isto uradili i vi. Ja zato čestitam i vama, čestitam ministrima u Vladi, Aleksandru Vučiću pošto je, sećamo se tih dana, on uzeo i lično učešće upravo u rešavanju jednog ovog velikog problema za tih 16.000 ljudi. Znači, ono što je najpoštenije, a to se upravo desilo sada, je da su građani oni koji troše budžet.

Dragan Marković Palma ima različite metode kako tamo gde ima svoju apsolutnu vlast upravo izlazi građanima u susret da mogu da troše budžet. To ste sada ovom prilikom uradili i vi.

Druga mera je devet milijardi za isplatu jednokratne pomoći penzionerima. Kolege su već pričale o tome. Činjenica je da su penzioneri sigurno podneli najveći teret ovih reformi i ono što uspevate, a to nije prvi put, evo da kroz te jednokratne pomoći polako iznalazite način i rešenje da im se to što su uspeli da odvoje i da pomognu stabilizaciji našeg budžeta, vratite. Ono što je još bolje od toga što ste rekli, da prime ovu jednokratnu pomoć je to što ste danas izjavili da će ponovo usledi povećanje penzija. Jedinstvena Srbija svakako to podržava.

To je treća mera, deset milijardi za nabavku dodatne opreme u sektoru bezbednosti. Specifična je situacija u kojoj se mi nalazimo, specifična je teritorija na kojoj se nalazimo, vreme i okruženje. Ja bih najsrećniji bio da ne moramo da trošimo deset milijardi na vojsku, na policiju, na sektor bezbednosti, da za taj novac možemo da kupimo traktore, kombajne i na kraju, krajeva da se bavimo poljoprivredom i privredom. Činjenica je upravo da zbog tog nekog našeg odnosa prema zemljama u okruženju, našeg odnosa prema velikim silama gde nismo hteli da se stavimo ni na jednu stranu, poštujemo sve, ali ne želimo da izgubimo prijatelje samo zato što bi se svrstali na jednu stranu. Mi moramo da ulažemo u sektor bezbednosti. To je ono što nam daje neku sigurnost.

Kada pričam o sektoru bezbednosti ono što je najinteresantnija, možda danas nije tome dovoljno pažnje poklonjeno, da ste uspeli da napravite ovakve rezultate, da napravite ovakav suficit bez obzira na to što nam je Kosovo gorući problem. Zemlje u okruženju koje su bile slične našim ekonomijama i koje su bile bolje od nas, u jednom trenutku ostale iza naših leđa kada su u pitanju merljivi rezultati i fiskalne politike i uopšte rada Ministarstva finansija. Činjenica je da je jedan takav problem, kako ja verujem, a vidim da se danas i moje kolege slažu, postaje sve manji zato što je sve veći broj zemalja koje ne daju priznanje i povlače priznanje tzv. nezavisnom Kosovu. Uz sve te terete, znamo kakve su nam namete uveli, kakve su carine postavljali uspeli ste da napravite odlične rezultate.

Četvrta mera je 13 milijardi dodatnih investicija za izgradnju puta Pojate-Preljina. To je opet činjenica. Nikada se više nije gradilo u Srbiji, nikada se više nije ulagalo u infrastrukturu nego što se to radi u ova zadnja dva mandata. Svakako sve ovo što se gradi to ostaje nekim generacijama koje dolaze iza nas. To Srbiju svrstava u jednu tranzicionu zemlju gde je svakako na svim tim putevima jeftinije i bezbednije prevoziti svoju robu. Zato se verovatno i budžetu već vidi veći priliv upravo po tom delu tranzita i investicija koje smo imali u isti.

Sedam milijardi dodatnih sredstava su kamate usled prevremene otplate kredita. Ovo je logičan sled stvari. Svaki put kada se desi da imamo neki suficit u budžetu, logično je da će jedan domaćinskim poslovanjem upravo na ovakav način da se preraspodeli.

Šesta mera su dve milijarde dinara za povećanje plata u državnom sektoru. Vrlo često svi pričamo i kritikujemo kako nam odlaze kvalitetni kadrovi. Činjenica je da u javnom sektoru plate nisu velike. Postoje neki izuzeci koje mi ovde kritikujemo. To su određene agencije, ali generalno javna preduzeća moraju da zadrže stručne ljude, ljude koji su školovani, koji znaju kako da se nose sa određenim problemima. Zato je ovo jedna od dobrih mera.

Pošto mi kažu da se vreme bliži kraju, zamoliću samo još jednu stvar. Pošto je kolega Mijatović malopre rekao, zamolio da taj budžet dođe na vreme, a znajući kako vi radite, ne sumnjam, znam da će on da dođe na vreme, ali možda nije kasno da se samo jedna stvar popravi. To je da u novom budžetu pripremite, povećate sredstva koja se tiču demografije. Mislim da koliko god u to ulažemo nije dovoljno. Trebamo malo da kopiramo Mađarsku, trebamo malo da vidimo kako to rade neke zemlje u okruženju koji imaju isti problem kao i mi.

Evo ja ću samo da vas zamolim da u ime poslaničke grupe JS, da ne bi to morali da radimo kroz amandmane, nađete način da se i taj deo poveća. Hvala.
Hvala, predsedavajući.

Gospodine ministre sa saradnicima, ovaj Zakon o glavnom gradu, što se tiče poslaničke grupe JS, može da ima još jedan nastavak koji bi otprilike zvučao počelo je. Ovo su bila predizborna obećanja u izborima za grad Beograd i sećam se da su lideri, pre svega, koalicije kojoj ja pripadam SPS, JS, a upravo u opštinama koje ste danas nabrojali, su davali ovakva obećanja. Naravno, ovo je uspeh čitave vladajuće koalicije i dokaz da se predizborna obećanja ispunjavaju.

Sa druge strane, gospodine ministre, imam osećaj kao da imamo neke dve Srbije. Jedna Srbija je Beograd, druga Srbije je sve ostalo. Činjenice i dalje pokazuju da se nekoliko hiljada ljudi svake godine iz unutrašnjosti doseljava u Beograd. To nije dobar trend.

Jednu stvar koju ste rekli, a ja je nisam našao u materijalu, citiram, rekli ste da je Beograd druga poljoprivredna celina posle Vojvodine. To je još jedan jasan signal i čestitam gradu Beogradu i čestitam ljudima koji vode Beograd, tako trebaju da se bore za svoj grad, ali ovo je jedna poruka svima ostalima, svim ostalim gradonačelnicima, predsednicima opština da moraju više da se potrude i da ne smemo da dozvolimo da pored svih primata koje grad Beograd ima on polako postaje i centar poljoprivredne proizvodnje. To je veliki projekat i na tome moramo svi zajedno da radimo.

Sebi danas, ispred svoje poslaničke grupe, dajem za pravo da pričam o gradu Beogradu i hoću da naglasim da je jedna od retkih, ako ne i jedina politička stranka koja ima svoju poslaničku grupu u Skupštini Republike Srbije, a to je JS, naše sedište je jedino van Beograda. Sedište JS je u Jagodini, ali to svakako ne znači da mi ne poštujemo i ne volimo Beograd, svesni smo snage grada Beograda i naravno da je slika grada Beograda prva slika koju svet može da vidi i da stekne o Srbiji.

Najbitniji deo zakona za koji će poslanička grupa JS da glasa upravo jeste taj deo decentralizacije, davanja većeg ovlašćenja beogradskim prigradskim opštinama, kako ste sada podelu napravili, i to je pohvalno, to je dobro. To znači da će njihove ideje, ideje birača u tim opštinama nekako biti lakše sprovodljive. Kako kaže malopre koleginica - teško je iz centra grada propratiti sve prigradske opštine.

Dobro je i to što se uvode poljočuvari. Možda to ne deluje tako ozbiljno, ali pored velikog broja deponija koje, nažalost, ne postoje samo u Beogradu, to je stvar nekulture, nevaspitanja, i to vrlo često možemo da vidimo i u nekim zaštićenim parkovskim sredinama, a ne u okruženju grada Beograda. To je dobro. Lično, zastupajući tezu mog predsednika Dragana Markovića Palme, ne mogu da pohvalim taj deo sa komunalnim policajcima, da i njih treba da ima više. Svakako su gradu Beogradu, za razliku od svih drugih manjih gradova, oni neophodni. Oni imaju svoj uticaj. Njihov smisao postojanja u ovako velikom gradu, ali nismo pristalice toga da manji gradovi sebi daju za pravo da uvode komunalnu policiju.

Vi ste jednu možda od najvažnijih promena, koju ću ovde sada da naglasim, a to je što će ovih deset gradskih opština ubuduće vršiti legalizaciju do 400 kvadrata, izdavati građevinske dozvole do 1.500 kvadrata. Prigradske opštine će vršiti legalizaciju do 3.000 kvadrata, izdavati građevinske dozvole do 5.000 kvadrata.

To je odlična stvar, pre svega u borbi za investitore kojih, svakako uvek fali, koliko god da je ova vlast dovela investitora, a dovela je i to se vidi, ovim se daje mogućnost da i ljudima na lokalu, predsednicima ovih opština, damo šansu da i oni pokažu koliko su sposobni, koliko mogu da se potrude, da ne bude samo Vlada ta koja dovodi investitore, nego, evo, po prvi put i 10 prigradskih opština dobija jedno ozbiljno ovlašćenje.

Zakon će omogućiti da prigradske opštine uz saglasnost grada imaju i svoja javna preduzeća, kao i da grad svoje izvorne nadležnosti može da prenese na prigradske opštine, što do sada nije bio slučaj. To je upravo ono o čemu pričamo i to je glavna snaga ovog zakona za koji ćemo da glasamo.

Kakav niz ovlašćenja sledi? Pored poljoprivredne inspekcije, dobijaju se veća ovlašćenja u obrazovanju, u sportu, čak i neka ovlašćenja, eto, koja se tiču grada Beograda i ne znam da li ima još sličnih gradova, kada su u pitanju splavovi.

Ovaj zakon o glavnom gradu je donet 2007. godine i od tada do sada mnogi zakoni koji indirektno imaju veze sa ovim zakonom su pretrpeli određene izmene i promene i ovo je dobar trenutak da smo sva ova usaglašavanja, eto, posle nekih 12 godina uradili.

Rekli ste da će decentralizacija biti gotova kada opštine, pogotovo prigradske budu krenule da prave uslužne centre, kako bi i najveći deo posla koji građani trebaju da obave u opštini, mogli da obavljaju u naseljima koja su deo te opštine. Rekli ste da do sada imate formiran jedan centar, pretpostavljam da ste zadovoljni radom tog centra i naravno JS je uvek pričala, to govorim i sada, da lokalne samouprave upravo trebaju da budu instrumenti koji služe građanima i koji trebaju da budu građanima na usluzi.

Ne znam šta bih više mogao da dužim oko ovog zakona, ponavljam ono što je vama najbitnije, a to je da će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati ovaj zakon. Hvala.
Hvala, uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo ministri sa saradnicima, kolege moje poslanice i poslanici, poslanička grupa JS će podržati sve zakone koji su danas na dnevnom redu. I ja ću sigurno da se složim sa svojim prethodnicima da je danas najbitniji Predlog zakona o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima, ali počeću od druga dva zakona.

To su Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o strancima i Zakon o zapošljavanju stranaca. Čim je ovo došlo na dnevni red, znači, stvorila se potreba za tim, znači da su naše investicije na mesu, da je zemlja ekonomski stabilna, kad neki drugi ljudi dolaze u Srbiju da ovde rade. Uvek ide ta priča da naši idu negde na stranu, ali evo činjenice i pokazatelja da i ljudi, stranci dolaze u Srbiju da rade.

Ja sam danas možda u jednom trenutku bio malo, onako, iznenađen kad ljudi koji nisu doveli nijednog investitora u Srbiju pričaju kako to treba da se radi. Ako trebamo da poslušamo nekog ko zna kako se dovode investitori u Srbiju, onda svako za to treba da bude dobar primer šef poslaničke grupe JS, kojoj ja pripadam, Dragan Marković Palma, koji nije doveo jednog, dva, tri, pet, nego je napravio čitavu industrijsku zonu.

Kada je u pitanju zakon koji sam najavio, Predlog zakona o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarske franke, mi iz JS, kada su se ukazivale prilike da pričamo o tome i kada je ovde, između ostalog, bila gost i guvernerka NBS, gospođa Tabaković i Siniša Mali, sadašnji ministar finansija, i prethodni ministri, mi smo znali vrlo često o tome da pričamo.

Prvo, ministre, hvala vam što je ovaj zakon došao na dnevni red. Naravno, pre svega, hvala Aleksandru Vučiću, koji je pre tri nedelje obavio jedan razgovor sa ljudima koji su svoje nezadovoljstvo izrazili jednim protestom, i on je tada dao reč koju je i održao. Evo, već posle tri nedelje zakon je kompletan i stigao je ovde kod nas u skupštinsku proceduru.

Vi ste danas više puta rekli da ovo nije laka tema. Slažem se sa vama, definitivno, ovo je poprilično kompleksna tema. Čak i ljudi koji su danas predstavljali opoziciju i pričali su danas i svoje kritike na ovu temu, ali ja, nažalost, moram da konstatujem da u Srbiji, kada imamo mnogo ozbiljnije teme od ove teme, mi nikako da se usaglasimo i da podvučemo liniju kada je trenutak da svi zajedno moramo da radimo u istom pravcu.

Nema puno mesta za kritiku ovog zakona. To kažem poprilično realno i kao neko ko je radio u realnom sektoru u bankarstvu i ko je upoznat sa svim detaljima i situacijama koje su se dešavale ljudima koji su, nažalost, sada tako mogu da kažem, bili klijenti u švajcarcima.

Mi imamo jednu situaciju kada danas opet neko može da kaže, kritikuje - da li vodite računa o svim ljudima ili samo o ljudima koji su zaduženi u švajcarskim francima. Znate šta, danas podatke koje ste vi izneli, a to su činjenice, da u ovom trenutku razgovaramo o oko 15.785 klijenata. Znači, ne pričamo o stotinama, o desetinama, pričamo o 15.785 kredita. I, tačno je, neki su istekli, mali je broj tih koji su istekli, mali je broj onih koji su uspeli da vrate svoje kredite. Posledice tog talasa koji je napravio jedno veliko nezadovoljstvo i sigurno mogu da kažem štetu i našoj državi, za koju niste vi krivi, je i činjenica da je bilo dosta brakova koji su upravo zbog te jedne finansijske situacije stradali. Danas je neko rekao da je bilo i samoubistava i poprilično ružnih situacija za jedan broj ljudi.

Ali, upravo danas je trenutak kad zbog svih ovih ostalih 15.785 porodica mi moramo da izglasamo ovaj zakon. Zato sam rekao da će poslanička grupa JS da vam da podršku u ovome.

Ali, treba da izvučemo jednu pouku i da to bude možda i zaključak posle glasanja na ovu temu, da je ovo bila jedna velika škola za sve nas. Nije dobra, sami smo je učili, koštala nas je poprilično, ali da je ovo pokazatelj da moramo da radimo dosta i na edukaciji stanovništva i da pokušamo ljude da poprilično dobro informišemo pre nego što se upuste u jednu avanturu zvanu kredit. Nije to situacija samo kod nas, krediti su svuda u svetu nužno zlo, ali nažalost, bez njih ne možemo. I ja sam korisnik jednog kredita, na sreću, nisam u švajcarcima.

Kad kažem da država mora da donosi takve odluke, ovo je isto vanredna situacija kao kad se desi neka nepogoda. Bogu hvala, i u nepogodi ne desi se da strada čitava zemlja, strada jedan region, strada jedan deo građana. Ja bih ovo možda nazvao jednom elementarnom nepogodom. I dobro je što je predsednik dao nalog da se brzo rešava ova elementarna nepogoda koja se zove krediti u švajcarskim francima.

Jedno iskustvo, u stvari više njih. Kad sam čuo da ovo dolazi na dnevni red i da ćemo da pričamo o ovakvim kreditima, ja sam imao priliku da razgovaram sa nekoliko porodica koji su korisnici ovih kredita. Razgovarao sam sa doktorkom koja ima dvoje dece, jedno dete studira, jedno dete je srednja škola, ona i muž su intelektualci, sasvim pristojno, rešavali su svoje egzistencijalno pitanje. Znači, nisu se oni borili ni za kakav luksuz, nego su kupili svoju prvu nekretninu, kao i verovatno 99% ovih ljudi o kojima danas pričamo.

Njena priča ide do te mere da kaže da su u jednom periodu bukvalno za ručak imali samo krompir, pa su pitana deca da li će da jedu kuvani krompir, da li će da jedu prženi ili u nekom drugom obliku, ali su jeli samo krompir, ni krivi ni dužni.

Tako da je meni danas čast da zbog ovih 15 hiljada porodica svi mi koji učestvujemo u radu, žao mi je što ostali nisu tu, jer je ovo tema u kojoj svi treba da uzmu učešće i bio bih srećan da sam čuo bolji predlog. Znači, od kritizera nema neke velike pomoći. Različite priče smo slušali danas, ali kažem, obzirom da dolazim iz bankarskog sektora, ja sam svestan sa čim ste se sreli i ko je sve morao da bude za tim stolom da biste doneli jedan ovakav zakon. Vi ste morali da pričate i sa bankama, vi ste morali da angažujete i javno mnjenje na više različitih načina i ovakav predlog zakona apsolutno nije slučajan.

Tako da, još jedanput, kada je u pitanju poslanička grupa JS, ja ponavljam, mi ćemo da podržimo ovaj i sve ostale zakone na dnevnom redu.

Naravno da je ovo, bar po meni, jedan od najbitnijih, ali recimo, mislim da nije ni nebitan jedan zakon koji se danas nalazi ovde na dnevnom redu, a to je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o žičarama za transport lica. Kako je ministarka Mihajlović danas i rekla, suština ovog zakona je, pre svega, veća bezbednost za sve korisnike žičara i gondola.

Ono što ja mogu da kažem kao jedno dobro iskustvo koje sam video da u jednom broju evropskih zemalja ovo su definitivno atrakcije. I smatram da i ovo što se radi na Kalemegdanu, isto i gondola koja se radi na Zlatiboru, biće svojevrsne atrakcije i biće jedan deo turističke ponude. I ja dolazim iz turističkog mesta, iz Vrnjačke Banje, i mi smo nekad imali u planu jedan projekat koji je trebalo da spoji Vrnjačku Banju gondolama sa planinom Goč. I verujem da ćemo u nekom trenutku skupiti snagu i malo da nam vi pomognete sa finansijama, da uspemo da realizujemo taj projekat.

U svakom slučaju, kad pričamo o turizmu, ja ne mogu opet da ne spomenem Dragana Markovića Palmu, predsednika naše poslaničke grupe, i situaciju gde mu nije trebala nikakva pomoć, a uspeo je od Jagodine, hteli to neki da priznaju ili ne, da napravi jedno ozbiljno turističko mesto. Znači, bez pomoći države, napravili su zoološki vrt, akvapark itd.

Zato apelujem na sve da, kada se već pojavio Predlog zakona o žičarama, ovo bude jedna ideja, jedna pozitivna provokacija za veliki broj opština i gradova u Srbiji koji imaju šta da pokažu turistima, tako da je i ovaj zakon, naravno, jedan u sklopu onih koji ćemo mi iz Jedinstvene Srbije da podržimo.

Spomenuo sam malopre da nije korektno da jedni ljudi rade, primaju platu, a drugi ne rade i isto primaju platu. Kakvo rešenje tu treba tražiti i kakav kompromis? Verovatno da administrativno-mandatni odbor o tome treba da priča, ali Dragan Marković Palma, što danas možete da pročitate u svim novinama, je ponovo naglasio – nije korektno da poslanici primaju platu a da ne dolaze na posao. Naveo je primer lekara koji bi mogli da primaju platu, a da ne dolaze na posao, učitelje, vaspitače itd. Svi ćemo da se složimo da to nije u redu.

Ne mogu, kada sam već spomenuo učitelje i vaspitače, da se ne osvrnem i na ovaj zakon, a to je Predlog zakona o dopuni Zakona o budžetskom sistemu. Dokaz da je naš budžetski sistem stabilan, da su svi ekonomski parametri pozitivni i, između ostalog, još jedno od povećanja danas sleduje ljudima koji rade, vaspitačima koji rade u predškolskim ustanovama. Znači, od maja meseca, kako je rekao ministar finansija, a to je znači junska plata, svim ljudima koji rade u predškolskim ustanovama, vaspitačima biće uvećana za 9%.

Znači, gospodo ministri, još jedanput, poslanička grupa Jedinstvene Srbije glasaće za sve zakone koje ste nam danas predložili. Hvala.