Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Vojislav Vujić

Vojislav Vujić

Jedinstvena Srbija

Govori

Hvala, uvaženi predsedavajući.

Gospodine ministre, Jedinstvena Srbija podržava vaš rad. Na kraju krajeva, vi ste jedini ministar u ovoj Vladi za koga smo mi glasali. Iz opšte poznatih razloga mi nismo glasali za ovu Vladu. Podržavamo rad predsednika Aleksandra Vučića i podržavamo rad većine ministara u ovoj Vladi.

Zašto podržavamo vaš rad i sve zakone koji su danas na dnevnom redu? Zato što je danas Dragan Marković Palma, predsednik PG Jedinstvene Srbije, kojoj ja pripadam, danas jasno rekao da mi podržavamo dela i da su dela za nas jedini rezultat nečijeg rada. Realno, kad sagledamo ono što ste vi uradili u relativno kratkom vremenskom periodu, činjenica je da su to dobra dela, dela zbog kojih i dajemo podršku danas.

Opšte je poznato da da bi jedan budžet bio stabilan i da bi bio dobar da da ovakve rezultate kakve daje ovakav rebalans koji mi danas radimo, a za sve one građane koji prate ovo što danas radimo, ovo je rebalans gde postoje viškovi, znači, pojavio se neki suficit dobrim planiranjem i još boljim punjenjem budžeta i sad taj novac Vlada želi nekako da podeli. Vi ste to uradili kroz šest mera.

Zašto kažem bitna je politika? Zato što svaka privreda da bi imala jedan ovako uspešan rast, kakav trenutno ima naša privreda, možda nije najidealniji, kako neke kolege kažu, ali činjenica je da je iz godine u godinu sve bolji, mora da ima jasnu politiku koja daje neku podršku toj privredi.

Ta politika zajedno sa diplomatijom je upravo došla do takvog rezultata. Znači, ono što je Aleksandar Vučić uradio zajedno sa ministrom spoljnih poslova, gospodinom Ivicom Dačićem je rezultiralo da strani investitori imaju više hrabrosti da investiraju u Srbiju. Naravno, sve te investicije, više je nebitno da li sa subvencijama ili bez subvencija, dale su odlične rezultate.

Znači, ovo je jedan ozbiljan, kvalitativan pomak u odnosu na sve ranije godine. Ja ću se potruditi da spomenem svih šest mera koje su danas ovde, koje dominiraju u ovom vašem rebalansu.

Prva mera je devet milijardi za rešavanje problema kredita u švajcarskim francima i ja, kao i većina mojih kolega, pošto sam ovde tri mandata u Skupštini, imao sam priliku da više puta po različitim temama i kada je gospođa guverner Narodne banke bila ovde u Skupštini i kada ste vi bili u Skupštini i neke vaše kolege kada su ranije bile ovde pre vas, svaki put smo spomenuli nekako taj problem, ali se nikako nije dolazilo do tog rešenja.

Siguran sam, kao i sada, možda ovo nije najidealnije rešenje, ali je rešenje koje je spasilo i uticalo na 16.000 porodica. Sad, neko kaže da li ste to trebali da radite, kome ste izašli u susret itd, izašli ste građanima Republike Srbije u susret, da li iz nekog neznanja, ne mogu da kažem naivnosti, možda nedovoljnog interesovanja države da u tom trenutku svim tim ljudima objasni da to nije pametan potez. Znači, neka vlast u nekom trenutku se nije bavila tim problemom koji se možda u startu nije ni predstavljao ovako velikim kakav je bio zadnjih godina, doveo je u problem 16.000 porodica.

Sada kaže neko – zašto reagujete? Pa, ako imamo situaciju da imamo elementarne nepogode na jednom delu naše teritorije, sigurno je da će Vlada da se uključi i da će svim raspoloživim sredstvima određenom broju ljudi koje je zadesila ta neka elementarna nepogoda da izađe u susret. Ako uzmemo u obzir da je ovde bilo 16.000 porodica i da ništa veća sredstva nisu potrošena nego na, recimo, rešavanje problema pored jedne velike elementarne nepogode, to ste isto uradili i vi. Ja zato čestitam i vama, čestitam ministrima u Vladi, Aleksandru Vučiću pošto je, sećamo se tih dana, on uzeo i lično učešće upravo u rešavanju jednog ovog velikog problema za tih 16.000 ljudi. Znači, ono što je najpoštenije, a to se upravo desilo sada, je da su građani oni koji troše budžet.

Dragan Marković Palma ima različite metode kako tamo gde ima svoju apsolutnu vlast upravo izlazi građanima u susret da mogu da troše budžet. To ste sada ovom prilikom uradili i vi.

Druga mera je devet milijardi za isplatu jednokratne pomoći penzionerima. Kolege su već pričale o tome. Činjenica je da su penzioneri sigurno podneli najveći teret ovih reformi i ono što uspevate, a to nije prvi put, evo da kroz te jednokratne pomoći polako iznalazite način i rešenje da im se to što su uspeli da odvoje i da pomognu stabilizaciji našeg budžeta, vratite. Ono što je još bolje od toga što ste rekli, da prime ovu jednokratnu pomoć je to što ste danas izjavili da će ponovo usledi povećanje penzija. Jedinstvena Srbija svakako to podržava.

To je treća mera, deset milijardi za nabavku dodatne opreme u sektoru bezbednosti. Specifična je situacija u kojoj se mi nalazimo, specifična je teritorija na kojoj se nalazimo, vreme i okruženje. Ja bih najsrećniji bio da ne moramo da trošimo deset milijardi na vojsku, na policiju, na sektor bezbednosti, da za taj novac možemo da kupimo traktore, kombajne i na kraju, krajeva da se bavimo poljoprivredom i privredom. Činjenica je upravo da zbog tog nekog našeg odnosa prema zemljama u okruženju, našeg odnosa prema velikim silama gde nismo hteli da se stavimo ni na jednu stranu, poštujemo sve, ali ne želimo da izgubimo prijatelje samo zato što bi se svrstali na jednu stranu. Mi moramo da ulažemo u sektor bezbednosti. To je ono što nam daje neku sigurnost.

Kada pričam o sektoru bezbednosti ono što je najinteresantnija, možda danas nije tome dovoljno pažnje poklonjeno, da ste uspeli da napravite ovakve rezultate, da napravite ovakav suficit bez obzira na to što nam je Kosovo gorući problem. Zemlje u okruženju koje su bile slične našim ekonomijama i koje su bile bolje od nas, u jednom trenutku ostale iza naših leđa kada su u pitanju merljivi rezultati i fiskalne politike i uopšte rada Ministarstva finansija. Činjenica je da je jedan takav problem, kako ja verujem, a vidim da se danas i moje kolege slažu, postaje sve manji zato što je sve veći broj zemalja koje ne daju priznanje i povlače priznanje tzv. nezavisnom Kosovu. Uz sve te terete, znamo kakve su nam namete uveli, kakve su carine postavljali uspeli ste da napravite odlične rezultate.

Četvrta mera je 13 milijardi dodatnih investicija za izgradnju puta Pojate-Preljina. To je opet činjenica. Nikada se više nije gradilo u Srbiji, nikada se više nije ulagalo u infrastrukturu nego što se to radi u ova zadnja dva mandata. Svakako sve ovo što se gradi to ostaje nekim generacijama koje dolaze iza nas. To Srbiju svrstava u jednu tranzicionu zemlju gde je svakako na svim tim putevima jeftinije i bezbednije prevoziti svoju robu. Zato se verovatno i budžetu već vidi veći priliv upravo po tom delu tranzita i investicija koje smo imali u isti.

Sedam milijardi dodatnih sredstava su kamate usled prevremene otplate kredita. Ovo je logičan sled stvari. Svaki put kada se desi da imamo neki suficit u budžetu, logično je da će jedan domaćinskim poslovanjem upravo na ovakav način da se preraspodeli.

Šesta mera su dve milijarde dinara za povećanje plata u državnom sektoru. Vrlo često svi pričamo i kritikujemo kako nam odlaze kvalitetni kadrovi. Činjenica je da u javnom sektoru plate nisu velike. Postoje neki izuzeci koje mi ovde kritikujemo. To su određene agencije, ali generalno javna preduzeća moraju da zadrže stručne ljude, ljude koji su školovani, koji znaju kako da se nose sa određenim problemima. Zato je ovo jedna od dobrih mera.

Pošto mi kažu da se vreme bliži kraju, zamoliću samo još jednu stvar. Pošto je kolega Mijatović malopre rekao, zamolio da taj budžet dođe na vreme, a znajući kako vi radite, ne sumnjam, znam da će on da dođe na vreme, ali možda nije kasno da se samo jedna stvar popravi. To je da u novom budžetu pripremite, povećate sredstva koja se tiču demografije. Mislim da koliko god u to ulažemo nije dovoljno. Trebamo malo da kopiramo Mađarsku, trebamo malo da vidimo kako to rade neke zemlje u okruženju koji imaju isti problem kao i mi.

Evo ja ću samo da vas zamolim da u ime poslaničke grupe JS, da ne bi to morali da radimo kroz amandmane, nađete način da se i taj deo poveća. Hvala.
Hvala, predsedavajući.

Gospodine ministre sa saradnicima, ovaj Zakon o glavnom gradu, što se tiče poslaničke grupe JS, može da ima još jedan nastavak koji bi otprilike zvučao počelo je. Ovo su bila predizborna obećanja u izborima za grad Beograd i sećam se da su lideri, pre svega, koalicije kojoj ja pripadam SPS, JS, a upravo u opštinama koje ste danas nabrojali, su davali ovakva obećanja. Naravno, ovo je uspeh čitave vladajuće koalicije i dokaz da se predizborna obećanja ispunjavaju.

Sa druge strane, gospodine ministre, imam osećaj kao da imamo neke dve Srbije. Jedna Srbija je Beograd, druga Srbije je sve ostalo. Činjenice i dalje pokazuju da se nekoliko hiljada ljudi svake godine iz unutrašnjosti doseljava u Beograd. To nije dobar trend.

Jednu stvar koju ste rekli, a ja je nisam našao u materijalu, citiram, rekli ste da je Beograd druga poljoprivredna celina posle Vojvodine. To je još jedan jasan signal i čestitam gradu Beogradu i čestitam ljudima koji vode Beograd, tako trebaju da se bore za svoj grad, ali ovo je jedna poruka svima ostalima, svim ostalim gradonačelnicima, predsednicima opština da moraju više da se potrude i da ne smemo da dozvolimo da pored svih primata koje grad Beograd ima on polako postaje i centar poljoprivredne proizvodnje. To je veliki projekat i na tome moramo svi zajedno da radimo.

Sebi danas, ispred svoje poslaničke grupe, dajem za pravo da pričam o gradu Beogradu i hoću da naglasim da je jedna od retkih, ako ne i jedina politička stranka koja ima svoju poslaničku grupu u Skupštini Republike Srbije, a to je JS, naše sedište je jedino van Beograda. Sedište JS je u Jagodini, ali to svakako ne znači da mi ne poštujemo i ne volimo Beograd, svesni smo snage grada Beograda i naravno da je slika grada Beograda prva slika koju svet može da vidi i da stekne o Srbiji.

Najbitniji deo zakona za koji će poslanička grupa JS da glasa upravo jeste taj deo decentralizacije, davanja većeg ovlašćenja beogradskim prigradskim opštinama, kako ste sada podelu napravili, i to je pohvalno, to je dobro. To znači da će njihove ideje, ideje birača u tim opštinama nekako biti lakše sprovodljive. Kako kaže malopre koleginica - teško je iz centra grada propratiti sve prigradske opštine.

Dobro je i to što se uvode poljočuvari. Možda to ne deluje tako ozbiljno, ali pored velikog broja deponija koje, nažalost, ne postoje samo u Beogradu, to je stvar nekulture, nevaspitanja, i to vrlo često možemo da vidimo i u nekim zaštićenim parkovskim sredinama, a ne u okruženju grada Beograda. To je dobro. Lično, zastupajući tezu mog predsednika Dragana Markovića Palme, ne mogu da pohvalim taj deo sa komunalnim policajcima, da i njih treba da ima više. Svakako su gradu Beogradu, za razliku od svih drugih manjih gradova, oni neophodni. Oni imaju svoj uticaj. Njihov smisao postojanja u ovako velikom gradu, ali nismo pristalice toga da manji gradovi sebi daju za pravo da uvode komunalnu policiju.

Vi ste jednu možda od najvažnijih promena, koju ću ovde sada da naglasim, a to je što će ovih deset gradskih opština ubuduće vršiti legalizaciju do 400 kvadrata, izdavati građevinske dozvole do 1.500 kvadrata. Prigradske opštine će vršiti legalizaciju do 3.000 kvadrata, izdavati građevinske dozvole do 5.000 kvadrata.

To je odlična stvar, pre svega u borbi za investitore kojih, svakako uvek fali, koliko god da je ova vlast dovela investitora, a dovela je i to se vidi, ovim se daje mogućnost da i ljudima na lokalu, predsednicima ovih opština, damo šansu da i oni pokažu koliko su sposobni, koliko mogu da se potrude, da ne bude samo Vlada ta koja dovodi investitore, nego, evo, po prvi put i 10 prigradskih opština dobija jedno ozbiljno ovlašćenje.

Zakon će omogućiti da prigradske opštine uz saglasnost grada imaju i svoja javna preduzeća, kao i da grad svoje izvorne nadležnosti može da prenese na prigradske opštine, što do sada nije bio slučaj. To je upravo ono o čemu pričamo i to je glavna snaga ovog zakona za koji ćemo da glasamo.

Kakav niz ovlašćenja sledi? Pored poljoprivredne inspekcije, dobijaju se veća ovlašćenja u obrazovanju, u sportu, čak i neka ovlašćenja, eto, koja se tiču grada Beograda i ne znam da li ima još sličnih gradova, kada su u pitanju splavovi.

Ovaj zakon o glavnom gradu je donet 2007. godine i od tada do sada mnogi zakoni koji indirektno imaju veze sa ovim zakonom su pretrpeli određene izmene i promene i ovo je dobar trenutak da smo sva ova usaglašavanja, eto, posle nekih 12 godina uradili.

Rekli ste da će decentralizacija biti gotova kada opštine, pogotovo prigradske budu krenule da prave uslužne centre, kako bi i najveći deo posla koji građani trebaju da obave u opštini, mogli da obavljaju u naseljima koja su deo te opštine. Rekli ste da do sada imate formiran jedan centar, pretpostavljam da ste zadovoljni radom tog centra i naravno JS je uvek pričala, to govorim i sada, da lokalne samouprave upravo trebaju da budu instrumenti koji služe građanima i koji trebaju da budu građanima na usluzi.

Ne znam šta bih više mogao da dužim oko ovog zakona, ponavljam ono što je vama najbitnije, a to je da će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati ovaj zakon. Hvala.
Hvala, uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo ministri sa saradnicima, kolege moje poslanice i poslanici, poslanička grupa JS će podržati sve zakone koji su danas na dnevnom redu. I ja ću sigurno da se složim sa svojim prethodnicima da je danas najbitniji Predlog zakona o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima, ali počeću od druga dva zakona.

To su Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o strancima i Zakon o zapošljavanju stranaca. Čim je ovo došlo na dnevni red, znači, stvorila se potreba za tim, znači da su naše investicije na mesu, da je zemlja ekonomski stabilna, kad neki drugi ljudi dolaze u Srbiju da ovde rade. Uvek ide ta priča da naši idu negde na stranu, ali evo činjenice i pokazatelja da i ljudi, stranci dolaze u Srbiju da rade.

Ja sam danas možda u jednom trenutku bio malo, onako, iznenađen kad ljudi koji nisu doveli nijednog investitora u Srbiju pričaju kako to treba da se radi. Ako trebamo da poslušamo nekog ko zna kako se dovode investitori u Srbiju, onda svako za to treba da bude dobar primer šef poslaničke grupe JS, kojoj ja pripadam, Dragan Marković Palma, koji nije doveo jednog, dva, tri, pet, nego je napravio čitavu industrijsku zonu.

Kada je u pitanju zakon koji sam najavio, Predlog zakona o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarske franke, mi iz JS, kada su se ukazivale prilike da pričamo o tome i kada je ovde, između ostalog, bila gost i guvernerka NBS, gospođa Tabaković i Siniša Mali, sadašnji ministar finansija, i prethodni ministri, mi smo znali vrlo često o tome da pričamo.

Prvo, ministre, hvala vam što je ovaj zakon došao na dnevni red. Naravno, pre svega, hvala Aleksandru Vučiću, koji je pre tri nedelje obavio jedan razgovor sa ljudima koji su svoje nezadovoljstvo izrazili jednim protestom, i on je tada dao reč koju je i održao. Evo, već posle tri nedelje zakon je kompletan i stigao je ovde kod nas u skupštinsku proceduru.

Vi ste danas više puta rekli da ovo nije laka tema. Slažem se sa vama, definitivno, ovo je poprilično kompleksna tema. Čak i ljudi koji su danas predstavljali opoziciju i pričali su danas i svoje kritike na ovu temu, ali ja, nažalost, moram da konstatujem da u Srbiji, kada imamo mnogo ozbiljnije teme od ove teme, mi nikako da se usaglasimo i da podvučemo liniju kada je trenutak da svi zajedno moramo da radimo u istom pravcu.

Nema puno mesta za kritiku ovog zakona. To kažem poprilično realno i kao neko ko je radio u realnom sektoru u bankarstvu i ko je upoznat sa svim detaljima i situacijama koje su se dešavale ljudima koji su, nažalost, sada tako mogu da kažem, bili klijenti u švajcarcima.

Mi imamo jednu situaciju kada danas opet neko može da kaže, kritikuje - da li vodite računa o svim ljudima ili samo o ljudima koji su zaduženi u švajcarskim francima. Znate šta, danas podatke koje ste vi izneli, a to su činjenice, da u ovom trenutku razgovaramo o oko 15.785 klijenata. Znači, ne pričamo o stotinama, o desetinama, pričamo o 15.785 kredita. I, tačno je, neki su istekli, mali je broj tih koji su istekli, mali je broj onih koji su uspeli da vrate svoje kredite. Posledice tog talasa koji je napravio jedno veliko nezadovoljstvo i sigurno mogu da kažem štetu i našoj državi, za koju niste vi krivi, je i činjenica da je bilo dosta brakova koji su upravo zbog te jedne finansijske situacije stradali. Danas je neko rekao da je bilo i samoubistava i poprilično ružnih situacija za jedan broj ljudi.

Ali, upravo danas je trenutak kad zbog svih ovih ostalih 15.785 porodica mi moramo da izglasamo ovaj zakon. Zato sam rekao da će poslanička grupa JS da vam da podršku u ovome.

Ali, treba da izvučemo jednu pouku i da to bude možda i zaključak posle glasanja na ovu temu, da je ovo bila jedna velika škola za sve nas. Nije dobra, sami smo je učili, koštala nas je poprilično, ali da je ovo pokazatelj da moramo da radimo dosta i na edukaciji stanovništva i da pokušamo ljude da poprilično dobro informišemo pre nego što se upuste u jednu avanturu zvanu kredit. Nije to situacija samo kod nas, krediti su svuda u svetu nužno zlo, ali nažalost, bez njih ne možemo. I ja sam korisnik jednog kredita, na sreću, nisam u švajcarcima.

Kad kažem da država mora da donosi takve odluke, ovo je isto vanredna situacija kao kad se desi neka nepogoda. Bogu hvala, i u nepogodi ne desi se da strada čitava zemlja, strada jedan region, strada jedan deo građana. Ja bih ovo možda nazvao jednom elementarnom nepogodom. I dobro je što je predsednik dao nalog da se brzo rešava ova elementarna nepogoda koja se zove krediti u švajcarskim francima.

Jedno iskustvo, u stvari više njih. Kad sam čuo da ovo dolazi na dnevni red i da ćemo da pričamo o ovakvim kreditima, ja sam imao priliku da razgovaram sa nekoliko porodica koji su korisnici ovih kredita. Razgovarao sam sa doktorkom koja ima dvoje dece, jedno dete studira, jedno dete je srednja škola, ona i muž su intelektualci, sasvim pristojno, rešavali su svoje egzistencijalno pitanje. Znači, nisu se oni borili ni za kakav luksuz, nego su kupili svoju prvu nekretninu, kao i verovatno 99% ovih ljudi o kojima danas pričamo.

Njena priča ide do te mere da kaže da su u jednom periodu bukvalno za ručak imali samo krompir, pa su pitana deca da li će da jedu kuvani krompir, da li će da jedu prženi ili u nekom drugom obliku, ali su jeli samo krompir, ni krivi ni dužni.

Tako da je meni danas čast da zbog ovih 15 hiljada porodica svi mi koji učestvujemo u radu, žao mi je što ostali nisu tu, jer je ovo tema u kojoj svi treba da uzmu učešće i bio bih srećan da sam čuo bolji predlog. Znači, od kritizera nema neke velike pomoći. Različite priče smo slušali danas, ali kažem, obzirom da dolazim iz bankarskog sektora, ja sam svestan sa čim ste se sreli i ko je sve morao da bude za tim stolom da biste doneli jedan ovakav zakon. Vi ste morali da pričate i sa bankama, vi ste morali da angažujete i javno mnjenje na više različitih načina i ovakav predlog zakona apsolutno nije slučajan.

Tako da, još jedanput, kada je u pitanju poslanička grupa JS, ja ponavljam, mi ćemo da podržimo ovaj i sve ostale zakone na dnevnom redu.

Naravno da je ovo, bar po meni, jedan od najbitnijih, ali recimo, mislim da nije ni nebitan jedan zakon koji se danas nalazi ovde na dnevnom redu, a to je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o žičarama za transport lica. Kako je ministarka Mihajlović danas i rekla, suština ovog zakona je, pre svega, veća bezbednost za sve korisnike žičara i gondola.

Ono što ja mogu da kažem kao jedno dobro iskustvo koje sam video da u jednom broju evropskih zemalja ovo su definitivno atrakcije. I smatram da i ovo što se radi na Kalemegdanu, isto i gondola koja se radi na Zlatiboru, biće svojevrsne atrakcije i biće jedan deo turističke ponude. I ja dolazim iz turističkog mesta, iz Vrnjačke Banje, i mi smo nekad imali u planu jedan projekat koji je trebalo da spoji Vrnjačku Banju gondolama sa planinom Goč. I verujem da ćemo u nekom trenutku skupiti snagu i malo da nam vi pomognete sa finansijama, da uspemo da realizujemo taj projekat.

U svakom slučaju, kad pričamo o turizmu, ja ne mogu opet da ne spomenem Dragana Markovića Palmu, predsednika naše poslaničke grupe, i situaciju gde mu nije trebala nikakva pomoć, a uspeo je od Jagodine, hteli to neki da priznaju ili ne, da napravi jedno ozbiljno turističko mesto. Znači, bez pomoći države, napravili su zoološki vrt, akvapark itd.

Zato apelujem na sve da, kada se već pojavio Predlog zakona o žičarama, ovo bude jedna ideja, jedna pozitivna provokacija za veliki broj opština i gradova u Srbiji koji imaju šta da pokažu turistima, tako da je i ovaj zakon, naravno, jedan u sklopu onih koji ćemo mi iz Jedinstvene Srbije da podržimo.

Spomenuo sam malopre da nije korektno da jedni ljudi rade, primaju platu, a drugi ne rade i isto primaju platu. Kakvo rešenje tu treba tražiti i kakav kompromis? Verovatno da administrativno-mandatni odbor o tome treba da priča, ali Dragan Marković Palma, što danas možete da pročitate u svim novinama, je ponovo naglasio – nije korektno da poslanici primaju platu a da ne dolaze na posao. Naveo je primer lekara koji bi mogli da primaju platu, a da ne dolaze na posao, učitelje, vaspitače itd. Svi ćemo da se složimo da to nije u redu.

Ne mogu, kada sam već spomenuo učitelje i vaspitače, da se ne osvrnem i na ovaj zakon, a to je Predlog zakona o dopuni Zakona o budžetskom sistemu. Dokaz da je naš budžetski sistem stabilan, da su svi ekonomski parametri pozitivni i, između ostalog, još jedno od povećanja danas sleduje ljudima koji rade, vaspitačima koji rade u predškolskim ustanovama. Znači, od maja meseca, kako je rekao ministar finansija, a to je znači junska plata, svim ljudima koji rade u predškolskim ustanovama, vaspitačima biće uvećana za 9%.

Znači, gospodo ministri, još jedanput, poslanička grupa Jedinstvene Srbije glasaće za sve zakone koje ste nam danas predložili. Hvala.
Uvaženi predsedavajući pošto je dva, tri puta spomenuta Vrnjačka Banja kao jedno od boljih turističkih mesta u Srbiji, a ja dolazim iz Vrnjače Banje.

(Vjerica Radeta: Ali sa najviše lopova. Ponovi slobodno.)

Dobro, vi ste rekli sa najviše lopova. Ali, kad su u pitanju boravišne takse, sa jednom stvari moram da se složim sa koleginicom Radetom, a to je da stvarno još nije definisan mehanizam kako te takse možemo da naplatimo.

Nažalost, turistička organizacija niti može, niti ima ovlašćenja da uđe u bilo koji apartman i da izvrši legitimisanje gostiju koji se u tim apartmanima nalaze.

Gospodine Nedimoviću, ministre, ja se izvinjavam, ali prosto ili se obraćam vama ili predsedavajućem, pa ako može samo malo pažnje.

Možda jeste, ja ne očekujem da ćete vi da mi date odgovor na ovo pitanje, jer vi ste neko ko se bavi poljoprivredom i to radite odlično, ali ovo je stvar koja je vezana za turizam.

(Vjerica Radeta: Bio bi red.)

Koleginica je u pravu. Ne postoji mehanizam niti ovlašćenje radnika turističke organizacije da mogu da izvrše bilo kakvo legitimisanje i kontrolu, da li je neko platio boravišnu taksu ili nije.

Konkretan primer, u Vrnjačkoj Banji postoji preko dve hiljada stanova koji su u vlasništvu ljudi koji ne žive u Vrnjačkoj Banji, žive u nekim drugim gradovima i oni određeni deo godine taj stan mogu da koriste za svoje svrhe, a veći deo godine iste te stanove mogu da izdaju. Naravno, tu niko ne može da izvrši da li je komunalna tj. boravišna taksa naplaćena ili nije. To je istina.

Da li treba da se kopira model nekih zemalja koje se bave turizmom u okruženju. Hrvatska je to rešavala na jedan dobar način, ali pre svega, kada su u pitanju strani državljani, ali kod nas su u pitanju domaći državljani apsolutno ne postoji mogućnost kontrole privatnih stanodavaca. Hvala.
Uvažena predsedavajuća, gospodo ministri, dame i gospodo poslanici…
Hvala.

Gospodine ministre, ja se izvinjavam, znate šta, mislim da je rasprava išla u jednom dobrom toku, nemate razloga sada ni sa jedne ni sa druge strane da ovo zaoštravate. Možemo da nastavimo da budemo konstruktivni, amandmani nas tek čekaju, pa ko ima bolji predlog, neki može i da bude usvojen. Zato ću vas zamoliti da me ne dekoncentrišete.

Gospodine ministre, poslanička grupa JS će dati podršku ovom budžetu, svim zakonima, odlukama i sporazumima koji su na dnevnom redu. Rekli ste juče u vašem obrazlaganju da je osnov ovog budžeta, tj. da ovaj budžet stoji na tri stuba. Mi iz JS bi to rekli stoji na hoklici, pošto i ona ima one tri noge, a po tome smo već polako i prepoznatljivi. Znate šta, kada je u pitanju hoklica i takav način razmišljanja, verujte mi on daje dobre rezultate u praksi.

Prvi stub su plate i penzije, drugi stub su kapitalne investicije i treći stub ovog budžeta je set mera za rast privrede i rasterećenje iste.

Meni juče nije bilo jasno kad su neki poslanici kritikovali to što su se u jednom trenutku plate i penzije smanjile. Juče su kritikovali ponovo kada su penzije i plate povećane, i sad da sam ja na vašem mestu, iskren da budem, ne znam kako bih to više mogao da razumem.

Ono što je činjenica je da budžet predviđa nizak deficit i to već postaje polako trend u Srbiji, to znači da je manja inflacija, to znači da je stabilan kurs. Ponavljam mi iz JS dajemo podršku samim tim što ovaj budžet predviđa povećanje penzija, povećanje plata i povećavanje izdavanja za poljoprivredu.

Kada su u pitanju penzije i teret koji su podneli najstariji građani, moram da spomenem i da pohvalim gest Aleksandra Vučića koji je našao način da se lično svakom od tih penzionera obrati.

Ja sam imao priliku da me jedan broj tih ljudi, koji su primili to pismo kontaktiraju i da kažu da ako budem u prilici u njihovo ime izrazim tu zahvalnost. Evo, ja to sada činim. To je sitnica, rekao bi čovek, ali za sve njih pojedinačno to je velika stvar.

Isto tako, ne sumnjam da ćete kao ministar finansija iznaći neki način da se u budućnosti vrati i da se nadoknadi taj teret koji su penzioneri podneli.

Dobro je i kada se planiraju subvencije za investitore, jer danas je teže nego ikada dovesti investitora. To nije tako kod nas, to je u regionu. Znači, za istu tu situaciju sličnim merama se bore Hrvati, bore se ljudi u Bosni, bori se Makedonija, bore se i mnogo jače i ozbiljnije zemlje u smislu da su ranije od nas ušle u EU. Tako da svaki način koji doprinosi dovođenju bar jednog investitora, poslanička grupa JS podržava.

Ono što vam isto ide u prilog je relativno mali broj amandmana koji je podnet na budžet. Ja imam priliku da šest godina ovde usvajam budžete i prvi put, iskren da budem, iznenađen sam da je ovako mali broj amandmana na budžet. To je poruka za građane koji možda ne stignu da prate, nisu upoznati sa kompletnim radom Skupštine, jedan od dokaza da je ovaj budžet dobar budžet.

Ono što je isto dobro, a to je, pošto sam član Odbora za finansije, činjenica da vas je gospodin profesor Pavle Petrović na Odboru za finansije branio, ne branio nego je zastupao vaše teze i rekao da ste u pravu. Ja kao neko ko sad sve ovako sublimira mogu da kažem ministre da je vama baš onako lako sve ide od ruke. Znači da radite ispravne stvari.

Vaš plan je da trošite onoliko koliko će se prihodovati i to bi se kod nas iz JS nazvalo jedno domaćinsko poslovanje, jer mi tako funkcionišemo i to je još jedan od razloga zbog koga podržavamo ovakav budžet.

Kao neko ko dolazi iz turističkog mesta, ja sam inače iz Vrnjačke Banje, mogu da pohvalim i to da je turizam u Srbiji u porastu i drago mi je što sam i u ovom budžetu video da su opredeljena sredstva za vaučere, koje će iskoristiti građani Srbije kada budu u toku sezone ili van nje odlazili u turistička mesta.

Ja danas, imam običaj da neki put da nekog od kolega kritikujem, to danas neću da radim, danas neću da kritikujem ni predsednika opštine Vrnjačka Banja, ali želim da vam dam jedan savet.

Gospodine ministre, mogu da vam dam jedan savet, pa bih voleo i da mi date odgovor ako je moguće na kraju?

Ovo se odnosi na vas i na Branka Ružića, mislim da bi trebali da napravite jednu analizu, uporednu analizu svih gradova i Opština u Srbiji i da vidite ko su ti gradovi i opštine koji pomažu vama, koji pomažu Vladi u realizaciji budžeta, koji pomažu da se napravi veći suficit, a ko su te opštine, koje, hajde mogu tako da kažem, prave taj deficit. Nisu ni sve opštine i gradovi u istom položaju da se razumemo. Opštine i gradovi u kojima se teško živi, ne sada, nego unazad možda 50, 60 godina od njih ne možemo da očekujemo veliki iskorak. Svakako trebate da primetite i da pohvalite gradonačelnike i predsednike opština koji rade na povećanju tog suficita.

Zašto vam ovo pričam? Imam osećaj da i u nekim situacijama budžet je nekom od tih gradonačelnika ili predsednika opština majka, nekome je maćeha. Znači, treba nagraditi ljude koji rade.

Ja danas ne navodim Dragana Markovića Palmu kao primer zato što je predsednik moje stranke JS, ne zato što je šef poslaničke grupe JS, nego što je čovek koji je uspeo da za kratko vreme, relativno kratko vreme od Jagodine napravi turistički centar u mestu koje nikada turističko mesto nije bilo, koji je napravio dobru industrijsku zonu. U toj industrijskoj zoni se pojavilo dosta investitora koji rade ozbiljnu proizvodnju.

Dragan Marković se potrudio da u svakoj delegaciji, pazite, kao neko ko vodi grad, ne ministar, kao neko ko vodi grad, u svakoj delegaciji po Evropi i svetu gde je bio obezbedi neko novo tržište za naše proizvode. Zato mi nije jasno kada je juče jedan od kolega iz opozicije rekao – ne sme, suficit nije dobar, nije dobro da vas iznenadi suficit. Ja sam totalno zbunjen. Kažu – treba praviti planove tako da budu uravnoteženi. Apsolutno se slažem. Čak bih uvek pravio da bude lošiji plan, a da bude bolja realizacija.

Šta znači kada vas iznenadi suficit? Znači da je privreda uspela da napravi jedan iskorak, da su ta nova tržišta o kojima sam malo pre pričao rezultovala sa većim plasmanom naše robe i to se odražava na budžet. Zato vam kažem, napravite tu analizu sa gospodinom Ružićem i vidite ko su gradovi u Srbiji koji prave suficit, koliko ih ima, kako nagraditi te ljude. Takvim ljudima budžet treba da izlazi u susret i da im da uvek dinar, jer oni od dinara prave dva. Kada date nekome ko ne ume domaćinski da se ponaša, oni od tog dinara naprave nulu.

Politička stabilnost je svakako vrlo bitan faktor i u realizaciji budžeta i u privredi, a mogu da kažem da su Aleksandar Vučić i Ivica Dačić svojim radom u okruženju, u svetu, u svim zemljama koje su nas manje ili više volele uspeli da naprave jedan dobar i jedan novi imidž za Srbiju.

Jedna od sličnih poseta je i poseta Dragana Markovića Palme, imali ste priliku to da vidite, u Egiptu, kada je Egipat rekao i prihvatio da neće da podrži ulazak Kosova u Interpol i kada su se složili da će da podrže politiku koju sada vodi Srbija.

Građani u šali kažu da je Ivica Dačić sa svojim radom već toliko zemalja ubedio da ne priznaju tzv. nezavisno Kosovo i da Dačić, ako ovako nastavi da poništava svojom diplomatijom priznanje tzv. nezavisnog Kosova, ostaće još samo Haradinaj i Tači sa Kurcem da podržavaju Kosovo. Mislim na kancelara Austrije.

Politička stabilnost je definitivno prouzrokovala, i to je ono što je juče gospodin Antić pričao, danas nije tu, ali juče je dobro obrazlagao svoje zakone, a to je, pre svega, njegov resor i činjenica da će se sa veliki projektima, za koje ćemo isto klasati mi iz JS, pričamo o Južnom toku, zato što je u narodu tako najprepoznatljiviji tok gasovoda koji se radi, biti mnogo lakše u energetskoj politici koju će Srbija da vodi.

Među ovim zakonima se nalazi i Zakon o radnom vremenu posade vozila u drumskom prevozu i tahografima. Juče je ministar Vulin u jednom trenutku rekao da iz Srbije odlaze lekari. Da, odlaze lekari, ali to je trend i u zemljama u okruženju, odlaze i iz Hrvatske, odlaze iz nekih članica EU. Svako traži neku poziciju gde sebi može da napravi veću zaradu.

Naravno da se Vlada trudi da merama koje se sprovode to svede na minimum i to je želja svih nas koji se bavimo politikom ovde.

Kada je u pitanju ovaj zakon koji sam rekao, imamo i činjenicu da odlaze i vozači, vozači kamiona i vozači autobusa, to najbolje znate ovde u Beogradu. A, vi kao neko ko je bio odgovoran gradonačelnik znate šta to može da prouzrokuje. Zato je dobro što donosimo jedan ovakav zakon, jer ovaj zakon te ljude počinje da štiti, da im olakšava posao. Čak su definisani i neki benefiti kada je u pitanju noćni rad.

Ja sam svoje vreme danas podredio malo više, naravno, Zakonu o budžetu, ali svakako, kao što i većina kolega danas ovde pričala, reći ću i ja. Pred nama su lokalni izbori u Doljevcu, lokalni izbori u Lučanima, pa imam i ja pravo da kažem da JS u obe opštine izlazi samostalno na te izbore.

Znate, na pitanje građana u Lučanima – šta treba da se uradi, kako popraviti neku situaciju, Dragan Marković Palma je rekao – znate šta, dobro, Lučani imaju svoju prepoznatljivost po ozbiljnoj fabrici koja je svima poznata, ali definitivno je Guča nešto što je brend tog kraja, ali ne samo brend tog kraja, Guča je postala brend Srbije. Jedna prosta stvar koja ne košta puno. Dragan Marković je dao predlog – ljudi, pa dajte da se napravi još jedna manifestacija, ako to kod vas tako dobro funkcioniše.

Šta hoću da kažem? Da neki put ne treba novac, fale dobre ideje. Fali malo volje da svi malo više radimo. Ja sam rekao na početku, što je sada manje bitno, da sam ja opozicija u mestu iz kog dolazim, ali ja nisam opozicija mestu u kome živim. Potrudio sam se da preko Dragana Markovića Palme obezbedimo jedno vozilo koje će da olakša rad komunalnim službama u Vrnjačkoj Banji. Trudio sam se i ovde da nam profunkcioniše odeljenje za dijalizu i još različite donacije koje smo uradili.

Zato dajem predlog ljudima koji sede sa desne strane, a nalaze se u poziciji opozicije danas vama koji predstavljate ove zakone, da se i oni malo potrude, da i oni dovedu nekog investitora, da i oni obezbede neku zemlju koja neće da prizna Kosovo ili bilo šta drugo. Toliko ima stvari gde može da se pomogne.

Znači, još jedanput, ministre, budžet vam je domaćinski, kako i to iz JS kažemo, povećava penzije, povećava plate, povećava se izdvajanje za poljoprivredu. A, u pojedinačnoj raspravi i moje kolege će uzeti učešće u ovome, pa ćemo da pričamo detaljnije o svim ostalim zakonima.

Još jedanput, mi podržavamo ovaj budžet i glasaćemo za sve zakone koji su danas na dnevnom redu. Hvala.
Hvala predsedavajući.

Postaviću dva pitanja. Prvo pitanje mi je žao što postavljam ovde i što svima trošim dragocene vreme, jer je to pitanje na koje sam juče u toku redovne sednice, od gospodina Trivana, mogao da dobijem odgovor.

Pitanje se ticalo deponije u Vrnjačkoj Banji. Obzirom da je tema bila ekologija, ja sam pričao o deponiji, to je ovo ovde, velika količina otpada i smeća koja se nalazi bukvalno na obali reke Morave. Juče su hvalili predsednika opštine kako dosta ulaže u ekologiju, a moje pitanje prosto je bilo – zašto se onda nešto ne uradi sa ovom deponijom, jer to apsolutno nije bilo tačno da se po pitanju ekologije u Vrnjačkoj Banji, bilo šta ulaže.

Moje pitanje za ministre, obzirom da predsednika opštine to puno ne interesuje – na koji će način i kako sugerisati lokalnoj samoupravi da konačno iznađe neko rešenje po pitanju ove deponije? Ja pitam mog predsednika, on kaže da za to u budžetu novca nema.

Onda drugo pitanje hoću da postavim ministru kulture, gospodinu Vladanu Vukosavljeviću, i da ga pitam koliko može da košta jedna ovakva knjiga? To je knjiga koja treba da predstavlja 150 godina organizovanog bavljenja turizma u Vrnjačkoj Banji, 150 godina u kojima su mnogi predsednici opština i razni učeni i bitni ljudi dali svoj doprinos da Vrnjačka Banja posle 150 godina bude ovakva kakva je danas. Predsedniku opštine je bilo bitno da na početak te knjige stavi svoju sliku, kao da je on napravio Vrnjačku Banju, a drage kolege, verovali ili ne, to je moje pitanje za ministra Vukosavljevića, da li je realno da 750 komada ove knjige, koliki je tiraž, košta pet miliona dinara?
Uvaženi predsedavajući, gospodine ministre, apsolutno se slažem sa svojim prethodnicima i manje više sa svima koji su danas na različite načine pričali o ekologiji, i to je stvar o kojoj ne može krovnu brigu da vodi samo resorno ministarstvo, već je stvar koja mora da se spusti duboko na nivo lokalnih samouprava, kao kada neko treba da sredi svoje dvorište. Ja tako doživljavam svaku lokalnu samoupravu koja treba da da svoj maksimum. Naravno, ekologija nije samo stvar opšte kulture. Ekologija ima neku svoju određenu cenu, pogotovo kada je prikupljanje smeća, formiranje različitih deponija i njihovo održavanje.

Kažem da se slažem sa većinom kolega koji su danas o ovome komentarisali, ali moja koleginica iz Vrnjačke Banje, koju cenim i uvažavam i poštujem, je danas rekla da Vrnjačka Banja može da se pohvali svojim pitanjem kada je ekologija na dnevnom redu, kako smo dobri itd. Nažalost, ja to moram da kažem, jer sam isprovociran. Ne slažem se sa tim, jer se deponija, pre svega, u Vrnjačkoj Banji nalazi na obali reke Morave. Znači, apsolutno ne uređena, nemam sada tu fotografiju, i posle svake kiše ili malo veće vode sva ta voda se povlači zajedno sa Moravom ide ka Trsteniku. Ne može neko da mi kaže da je zaslužno opštinsko rukovodstvo. Ja u Vrnjačkoj Banji jesam opozicija, ali konstruktivna i ne mogu da prihvatim da predsednik opštine u vremenu štednje kupuje luksuzni automobil za svoj kabinet, a za jedno ozbiljno pitanje kao što je deponija nemamo nikada dovoljno novca.

(Vjerica Radeta: Ulaže u sopstvenu zgradu.)

To ne mogu da komentarišem, koleginice.

Znači, što se tiče naše poslaničke grupe, kažem, mi ćemo da podržimo sve ove zakone, jer su apsolutno ispravni, normalni. Žao mi je što i ranije nisu bili na dnevnom redu, ali prosto takva je situacija.

Kada kažem da sam konstruktivna opozicija, ja sam preko predsednika svoje stranke uspeo da obezbedim jednu donaciju, jedno vozilo za prikupljanje i deponovanje upravno otpada o kome pričam, ali se i dalje ne slažem sa pričom da to treba da se prosipa na reku obale Morave, a direktnog krivca upravo u tome vidim opštinsko rukovodstvo. Hvala.
Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, ja se samo u jednoj stvari ne bih složio sa svojim prethodnikom, a to je kad kaže da se bori za život. Ja sam, kolega, ubeđen da se ovde svi u ovoj sali da li smo deo pozicije, deo opozicije, svi se borimo za život svih građana i naše osnovno postojanje u ovom parlamentu je upravo to.

Gospodina ministra hoću da pitam, ujedno i da mu kažem da, gospodine ministre, svako ko želi da bude human on može da nađe način da bude human, a ko ne želi da bude human on može da nađe izgovor.

Vas hoću da pitam po peti put, meni je više neprijatno, ne znam da li je neprijatno vama, svaki put sam dobijao od vas pozitivan odgovor, ali nikakvu reakciju posle tog odgovora nisam uspeo da vidim.

Postavljam pitanje šesti put vezano za odeljenje za dijalizu u Vrnjačkoj banji, to svakako ima veze sa ovim zakonom, to su ljudima kojima su bubrezi stradali, to su ljudi koji kada imaju lakše uslove i kada dijalizu mogu da odrade na jedan korektan i kvalitetan način ne dovode ili kako bih rekao, olakšavaju nekim drugima koji su došli do one zadnje linije da mora da im se radi transplantacija bubrega, a složio bih se sa svim kolegama da je definitivno deficit u ovoj zemlji, ne samo kada su u pitanju bubrezi, nego bilo koji organ. Zato vas pitam da li danas možete da mi date jedan smisleni odgovor i da mi kažete zašto će za narednih 30 dana sva ta oprema u Vrnjačkoj banji da bude otpisana? Kažu da posle deset godina ne korišćenja neke opreme ona po sili zakona ide u otpis. Ja ovde šest godina od kada sam narodni poslanik postavljam jedno pitanje, lično nemam taj problem, ali razumite me, sa ciljem da se to odeljenje pusti u funkciju.

Tražili ste mi da kod vašeg šefa kabineta Nikole Pandrca odnesem kompletnu dokumentaciju, što mi nije posao, ja sam to ministre uradio. Vas samo informisao, svaki put sam ovde rekao da bih vas zaštitio, da vas saradnici nisu dobro informisali. Ako to šest puta kažem i ne dobijam odgovor i to se sada privodi kraju tako što ćemo sutra tu opremu da otpišemo, mislim da je više nego nekorektno sa vaše strane prema meni. Na kraju krajeva, prema svim ovim kolegama i prema tim ljudima ljudi idu na dijalizu iz Vrnjačke banje.

Molim vas da mi sada date odgovor, ne treba mi napismeno, nemojte da me upućujete na šefa kabineta, na sekretara pomoćnika, pitam vas, jer ne znam koga iznad vas mogu da pitam o tome? Hvala.
Gospodine ministre, ja sam ove odgovore čuo već pet puta i zato sada hoću da vam kažem jednu stvar zbog istine.

Mene su još 2011. godine upravo ljudi iz doma zdravlja tj. iz bolnice obavestili da ovo ne funkcioniše. Ja sam poslanik postao 2012. godine i tek tada sam stekao pravo i mogućnost da to pitam. Svi uslovi ministre su bili ispunjeni. Vama neko ne govori istinu, verujte mi. Osoblje je prošlo obuku, osoblje su zaposlili, ti ljudi primaju plate zadnjih osam godina. To sve može da se proveri ministre.

Možda je za vas ovo sitno, za mene je ovo velika stvar u Vrnjačkoj Banji. Zato što svaki put kažu – evo, konačno ćemo da dobijemo odeljenje, vi ste mi to sada opet, šesti put obećali. Samo hoću svima da kažem, da sem ovoga što sad radim, veću moć nemam, a vas više ne znam kako da zamolim da nekom naredite da se to pokrene sa mrtve tačke. To odeljenje stoji zaključano lancima i to sam pokazao vašem šefu kabineta. Znači, ovako zatvoren lanac i stavljen katanac, što bi rekao Bogoljub Karić, kada priča o fabrikama, ali ovo je u bukvalnom smislu te reči.

Znači, sve je opremljeno, ne znam koje je interes i da li je tu po sredi neki tal, kako čujem ili neki drugi razlog, molim vas da im date nalog da u što kraćem vremenu počnu da rade. Evo, kažem vam da više nikada u ovom parlamentu ovo pitanje neću postaviti, jer je mene sramota.
Uvažena predsedavajuća, gospodine ministre, vezano za amandman o kojem su kolege pričale, vrlo kratko. Od ovih 15 stvari koje se nalaze u tom amandmanu ja ću da se osvrnem samo na tri. Pri tome, rekao sam vam prekjuče kad smo razgovarali da ne postoji zakon koji može da definiše sve stvari i da svakog predsednika opštine sankcioniše ili usmeri da radi kako treba, naravno da svako od njih ko obavlja tu vrlo važnu funkciju mora svojom ličnom etikom i moralom dosta stvari da dovede u red. Ako pričamo o tri stvari, rekao sam, od ovih 15 a jedna koja mi je privukla pažnju je – stara se o razvoju i unapređenju turizma.

Dolazim iz Vrnjačke Banje, najlepše opštine, da ne budem da sada pariram mom kolegi iz Svrljiga, ali tvrdim da je Vrnjačka Banja najlepša opština, o tome možemo da pričamo, vrlo je interesantno to što ove godine slavimo 150 godina organizovanog bavljenja turizmom. Naravno, pozivam sve građane Vrnjačke Banje, sve vas poslanike, Vladu Republike Srbije da svi dođete ove godine u Vrnjačku Banju i da slavimo tih 150 godina turizma.

Ali, kaže – stara se o razvoju i unapređenju turizma, zanatstvu, ugostiteljstvu i trgovine, ne smemo da dozvolimo ono što se desilo Vrnjačkoj Banji lošim planiranjem, da glavna naša promenada, najlepše šetalište u Vrnjačkoj Banji koje bi trebalo da se renovira u mesecima kada turizam u Vrnjačkoj Banji nije u punom jeku, a to su oktobar, novembar, decembar, januar, februar, mart, april itd. meseci kada to vremenski uslovi dozvole, a ove godine su dozvoljavali, bez nekog dobrog i adekvatnog plana u špicu sezone vrnjačka promenada bude raskopana.

Pa je moje pitanje ministre – da li vi kao ministar, da ne pričamo o stranačkim organima, nego o vašem resoru, da li možete da skrenete pažnju lokalima da takve stvari ne smeju da se dešavaju? Ili, broj 8. kaže – stara se o zaštiti životne sredine, zaštiti od elementarnih i drugih nepogoda, zaštiti kulturnih dobara itd. pričamo o zaštiti životne sredine, Vrnjačka Banja ni dan danas kao prvo mesto u kategoriji turističkih mesta nema rešeno pitanje deponije. Uz sve predloge koje je predsednik opštine dobio kako to pitanje može da reši, nije hteo da posluša nijedno i Vrnjačka Banja i dan danas svoje smeće odlaže na obalama reke Morave i posle svake veće kiše ili svake veće bujice, svo to smeće završava u vodi, ide dalje ka Trsteniku, Kruševcu itd.

Pod 13. kažete – upravlja opštinskom imovinom. Tačno, opštine su dobile mogućnost da upravljaju svom imovinom koja je bila i pod ingerencijom republike. Ta imovina se dala na korišćenje i domaćinsko upravljanje opštinama. Tačno je, kada neko domaćinski upravlja sa takvom imovinom, opštine i svi građani koji u njoj žive od toga treba da imaju neke koristi. Nažalost, opet moram da navedem jedan od primera gde je predsednik opštine, od kada je taj zakon stupio na snagu, prodao više nego što je Vrnjačka Banja prodala u tih 150 godina organizovanog bavljenja turizmom.

Molim vas ministre, znam da to ne može da piše u zakonu, ali da imate neko vaše slobodno pravo da pozovete takve predsednike opština i da kada nešto kao što ja sada narodni poslanik ovde kažem, a stojim iza svake stvari da je istinita, pozovete predsednika opštine, skrenete pažnju na takva ponašanja. Ako ne možete drugačije, zamolite ga kao ministar da se takve stvari u budućnosti ne dešavaju. Hvala.
Uvaženi predsedavajući, prvo, više ste nego korektno malo pre odgovorili kolegi Hasaniju, vratiću se na član 5, po njemu sam se javio i moje pitanje za njega, nisam hteo da ulazim u raspravu, da li se i nama tamo gde smo nacionalna manjina izlazi u susret kako mi izlazimo svima ostalima u susret? Podržavam to što ste rekli da ovde na snazi treba da bude pozitivna diskriminacija.

Kada je u pitanju član 5, imam jedno pitanje za gospodina ministra Ružića. U članu 31. posle stava 2. dodaju se st. 3. i 4. koji glase – Odbornik ima pravo da bude redovno obaveštavan o pitanjima od značaja za obavljanje odborničke dužnosti itd.

Ministre, interesuje me kako se to sprovodi u praksi? Pošto sam ja, kao jedan deo kolega koji su ovde poslanici, odbornik u lokalnom parlamentu, voleo bih da znam kako ja mogu predsedniku skupštine, predsedniku opštine, sekretaru skupštine, da kažem da oni od sada imaju obavezu da ja iskoristim svoje pravo, kako ste ovde napisali, da budem redovno obaveštavan o pitanjima od značaja za obavljanje odborničke dužnosti?

Poslanička grupa Jedinstvene Srbije glasa za sve zakone koji su ovde na dnevnom redu i upravo je ovo jedna dobra stvar i dobra informacija za sve nas koji se bavimo odborničkim poslom na lokalu.

Ja sam u opštini Vrnjačka Banja opozicija i kao opozicioni odbornik apsolutno hoću da budem informisan o svemu što se dešava na lokalu. Zašto to kažem? Imali smo situaciju da se više puta prodaje određeno zemljište koje je u vlasništvu opštine i od skupštine do skupštine prodajemo po dve parcele, tri parcele, dve parcele, tri parcele i polako sve ono što se zove neko domaćinsko ophođenje prema imovini koju imamo… Nažalost, novac koji se uzme za prodaju takve imovine završava uglavnom na platama većeg broja, ne znam kako, zaposlenih ljudi.

Sada me interesuje da li su sledeći put oni dužni, kada usvojimo ovaj zakon, da mene kao odbornika u lokalnom parlamentu obaveste o planovima da prodaju neko zemljište? Molim vas za odgovor.
Gospodine ministre, ja upravo o tome pričam. Znači, mi smo imali situaciju da, kao po pravilu, za svaku licitaciju koja se sprovodi u opštini odakle ja dolazim, imamo jednog zainteresovanog za kupovinu zemljišta. Znači, svi mi odbornici tek kada se završi licitacija, kada se kompletan krug zatvori dobijamo informaciju da se nešto prodaje u vidu obaveštenja.

Imate vaše saradnike, pa vas molim za malo detaljniji odgovor. Šta to znači? Imali smo situaciju gde se proda određena zemlja, pa onda vlasniku te zemlje kažemo – imate mogućnost da koristite jedan od pet banjskih izvora. Da smo u licitaciji za prodaju takve zemlje unapred rekli da onaj ko kupi takvu zemlju ima pravo da iskoristi jedan od pet banjskih izvora, a to je ono što Vrnjačku Banju čini Vrnjačkom Banjom, ta cena bi verovatno bila mnogostruko veća, broj zainteresovanih bi bio mnogostruko veći.

Na kraju, kada smo dobili ovu informaciju, mogli smo samo to da konstatujemo, oćutimo, nismo imali mehanizam da bilo kako reagujemo, pa vas zato molim, ovo što ste mi malo pre rekli nije konkretan odgovor, da li ovo postaje obaveza ili je ovo naše pravo? Ja ne mogu nikog da nateram, kako da vam objasnim, baš ovako kako piše – odbornik ima pravo da bude redovno obaveštavan. Ja nikog ne sprečavam da me redovno obaveštava, ali mi kažite kakav je mehanizam ili kakve konsekvence snosi predsednik skupštine, sekretar skupštine, ukoliko ja ne budem obavešten konkretno o ovakvim stvarima koje se ponavljaju od skupštine do skupštine?
Gospodine ministre, predsednik opštine svaki put kada se završi takva prodaja, kaže, što postoji u video tonskim zapisima, ja sam se pokrio svim odlukama i svim papirima. Ja sam vam na početku, na jednom od prethodnih amandmana rekao da moral i etika svakog od nas na poziciji na kojoj se nalazimo treba da bude presudna za funkcije koje obavljamo, za funkcije za koje nam je narod, za koji su nam građani ukazali poverenje, ali većina može da uradi svašta.

U mom lokalnom parlamentu većina je reklo ovako, zato vas pitam da mi objasnite ovaj član 5, predsednik opštine ima sva prava da kupuje i prodaje itd, a kod nas da dođe samo informacija šta je kupio i šta je prodao. Ja kao odbornik lokalnog parlamenta, koga je izabralo 16% građana Vrnjačke Banje na listi Dragan Marković Palma, bez ikakvih koalicionih partnera, sami smo izašli na izbore, za tih 16% građana moramo da imamo neki odgovor, zato ministre i vi morate da imate danas odgovor za mene, jer ono što kažete vi meni, ja moram da prenesem njima, ja ne znam koga trećeg da pitam.
Gospodine ministre, evo ono što ste mi malopre pričali, da trebaju da se usklade statuti. Ovde kaže član 41. – jedinice lokalne samouprave će uskladiti svoje statute i druge opšte akte sa ovim zakonom u roku od devet meseci od stupanja na snagu ovog zakona.

Za devet meseci ovi moji u Vrnjačkoj Banji kako prodaju zemljište neće ostati više ništa i neću imati više šta tamo da branim.

To bi trebao da bude vaš odgovor na pitanje koje sam vam malopre postavio. Hvala.