Hvala vam, uvaženi predsedavajući.
Uvažena ministarka sa saradnicima, ja ću da se nadovežem na ovo što je gospodin Mijatović pričao. Dve su stvari u kojima se sigurno slažem sa njim. Prva gde je rekao da oni insistiraju kao poslanička grupa kad je u pitanju lokalna samouprava da pre svega sve bude po zakonu. Ja ću sa tim da se složim i Poslanička grupa Jedinstvene Srbije uvek insistira da sve bude po zakonu. Još jedino što mogu da dodam, a opet vezano za ovu temu i za ono što vi danas ovde predstavljate, je da mi iz Jedinstvene Srbije se uvek zalažemo da budžet lokalnih samouprava troše građani.
Drugo što je prof. spomenuo, i to ću isto da pohvalim, naravno, pre svega državu koja je krenula u tom pravcu, je to da se penzije obračunavaju po švajcarskom metodu. Zašto to kažem, zašto mi je bitna Švajcarska? Kad sam vas slušao u vašem uvodnom izlaganju, ja sam kao i sve kolege razumeo zašto dolazi do odlaganja do 2025. godine. Mislim da je to svima više nego jasno. Zato neću da gubim vreme da čitam naslove sva četiri zakona, zato što se sva četiri zakona tretiraju na isti način.
Ono što je za vas bitno, to je da će Poslanička grupa Jedinstvene Srbije podržati sve zakone koji su danas na dnevnom redu.
Zašto sam rekao malopre da mi je interesantno ovo što je profesor spomenuo Švajcarsku? Zato što kada sam malo istraživao i bavio se lokalnom samoupravom i gledao ovo što danas treba da se pojavi na dnevnom redu, ja sam naišao na jedno istraživanje koje je uradila švajcarska vlada zajedno sa našom vladom, a znamo svi da su Švajcarci tačni kao sat i da istraživanje koje oni urade mora da bude dobro istraživanje.
Ono što je bitno za ovo istraživanje, a odnosi se na zadovoljstvo građana kvalitetom života u lokalnoj zajednici i uslugama lokalnih samouprava, to je ono što vas treba najviše da interesuje i siguran sam da ste upoznati sa ovim istraživanjem, a ja ću da izdvojim samo deo anketa koje su ovde vrlo lepo i detaljno objašnjene i da kažem zašto je ovo merodavno istraživanje. Zato što se radilo na uzorku od preko 11.000 građana i zato što je rađeno u preko 50 opština i gradova. Ono što je za vas najbitnije kao ministarku i zašta sigurno mogu da pohvalim i Ministarstvo, jeste to što građani imaju poverenje u rad lokalnih samouprava, i to u velikom procentu izraženo poverenje u rad lokalnih samouprava.
Ono što se uvek godinama unazad spočitavalo kao jedna negativna pojava, to je bila korupcija. U ovom istraživanju koje je sprovedeno 2019. godine, a zašto uzimam 2019, zato što posle toga kada je krenula korona i sam kontakt lokalnih službenika ili uopšte državnih službenika sa građanima je zbog epidemioloških mera sveden na minimum, hoću da kažem sledeće. Na direktno pitanje da li su koristili veze, a svi znamo šta ovde znače veze, 74% ispitanika nije koristilo nikakve veze, pri tom su uredno završili sve što su hteli da urade. Dalje, 22% ispitanika kaže da se oslanjalo na rođake i prijatelje, a tek 4% kaže da se oslanjalo na zvaničnike ili ljude koji se bave politikom.
Znači, u odnosu na neke prethodne godine, ovo je revolucionarna stvar za nas u Srbiji, za zemlje gde svi sve povezuju da za sve morate da imate neku vezu. Evo, ovo je dokaz i siguran sam da je veliki broj građana u kontaktu sa lokalnim samoupravama imao upravo ovakvo iskustvo.
Ministarka, ja sam siguran da je privilegija raditi u javnom sektoru. Ali, evo, još neke stvari, pošto vidim da ovo privlači pažnju, vezano za ovo istraživanje, a ono se odnosilo od Arilja, Babušnice, Bajine Bašte, Jagodine, Knjaževca, Kragujevca, Kraljeva itd, pa sve i do moje Vrnjačke Banje, dalo je odgovore na vrlo bitna pitanja.
Pored ovoga, što je za mene bilo vrlo bitno, jer je Srbija uvek važila, tj. prethodnih godina, u nekom davno prošlom vremenu, za korumpirano društvo, informacija da to više nije tako je dobra vest, ali druga dobra vest, interesantna vest, na pitanje šta građani misle o poljoprivredi, verovali ili ne, bez obzira što ovde ima i dosta gradskih sredina koje direktno nemaju veze sa poljoprivredom, građani su u jednoj takvoj anketi izrazili želju da opštine i gradovi treba da se fokusiraju mnogo više na samu poljoprivredu, na izdvajanju i pomoć poljoprivrednim proizvođačima i na osnaživanje mladih ljudi da se upuštaju u poljoprivredu. Najveći deo njih kaže da vidi veliko olakšanje, pre svega za državu i za te lokalne samouprave, ukoliko se na ovaj način budu izdvajala sredstva.
Ono što je još za mene interesantno i privuklo mi je pažnju, to je aktivno učešće građana u radu lokalne samouprave.
Znate šta, kada je u pitanju referendum, kada su u pitanju javna slušanja, javne rasprave, uvođenje samodoprinosa, koliko god ste ih, ne vi, nego ministarstvo, uopšte zakon obavezali da sve to treba da bude javno i opštine i gradovi to rade javno. Znači, javna slušanja, javne rasprave su dostupne i svaki građanin koji ima želju može da ih poseti, može da prisustvuje i da uzme aktivno učešće u njima.
Kada je u pitanju referendum 89% građana u istraživanju kaže – ne nisam čuo i nisam učestvovao, da čuo sam ali nisam učestvovao i najmanje njih, a to je samo 2% kaže – da učestvovao sam u pripremama.
Kada je u pitanju javno slušanje 86% kaže – ne nisam učestvovao, 12% kaže – da čuo sam, ali nisam učestvovao, i opet je samo 2% učestvovalo. Isto to se odnosi i na javne rasprave i isto to se odnosi i na uvođenje samodoprinosa. Znači, nemaju građani pravo da se ljute ako ne žele da aktivno učestvuju u donošenju bilo koje odluke.
Kada pričamo o budžetima lokalnih samouprava, budžet se donosi svake godine, pa čak i rebalans kada se donosi, to je svima javno dostupno. Ja sam razočaran koliko su građani slabo zainteresovani da učestvuju. Zato nikada ne opravdavam neku kritiku za nekoga ko nije učestvovao u nekom radu. To se onda zove kritizerstvo. Ako hoćete da date doprinos, ako hoćete nešto da uradite uključite se u javnu raspravu i na mestu gde to trebamo da uradimo iznesete svoje mišljenje.
Rekao sam da je privilegija raditi u javnom sektoru. Ono što je meni interesantno, a to je činjenica da je sadašnja premijerka kada je bila na mestu, na vašem mestu, znači ministar lokalne samouprave, po prvi put je izneta brojka državnih službenika. Tada 2014. godine po prvi put je izašao podatak da u javnom sektoru, tj. u državnoj upravi radi 478.683 službenika. Ono što je poražavajuće, što do te 2013. godine mi nismo imali ni evidenciju, nikakvu evidenciju koliko je to ljudi. Od te 2014. godine postoji uredna evidencija i zato lako može da se sada barata sa tim podacima i da građani znaju šta je to što plaćaju. Kada kažem plaćaju, zato što se svi oni koji rade u državnim upravama finansiraju, upravo od novca građana.
Ono što je sigurno i ja sam siguran da od Drugog setskog rata pa na ovamo uvek je bio jedan deo ljudi koji su u državnu upravu i lokalnu samoupravu ulazili samo pitanju članske kartice. Znači, od Drugog svetskog rata to je bilo pravilo. Taj broj se vremenom smanjivao i kako se bližimo ovoj modernoj istoriji ja ne mogu da kažem da takva pojava ne postoji, ali sam siguran da je svedena na minimum.
Isto tako moram i da pohvalim svete ljudi koji rade u državnim upravama. Ja sam imao neko svoje lično iskustvo od 2008. do 2012. godine, kada sam bio zamenik predsednika opštine Vrnjačka Banja. Tada sam imao priliku da se sretnem sa tom, kako to mladi vole da kažu, sa tom starom školom, i tada sam vidao šta je ustvari taj stari kov ljudi koji su radili u državnoj upravi bio. To su ljudi koji su imali ozbiljno iskustvo iza sebe, ljudi koji su bili svesni mesta na kome se nalaze i kojima je bila čast što rade u državnoj upravi i koji su na taj način bili sigurni da služe državi.
To treba da bude jedan podstrek i poziv mladim ljudima da i oni moraju tako da se ponašaju. Znači, svako ko dođe da radi u državnu upravu mora da bude siguran da je dobio veliko poverenje. Da li od onoga ko ga je preporučio ili od strane građana i da mora da da svoj maksimum u tom radu.
Dobar državni službenik je na korist državi i sistemu, znači, to je i kolega Tandir malopre rekao i to je tako u praksi. To su ljudi koji moraju da budu i psiholozi i ekonomisti i pravnici, oni moraju da imaju odgovor na svako pitanje, jer se oni pre svega najviše, pre svega, susreću sa građanima, a sigurno to svi znamo da je najteže raditi sa ljudima. To je i lepa stvar, ali isto tako odgovorna i teška.
Kada kažem i kada mislim na lokalnu administraciju i kad kažem da su oni u stalnom kontaktu sa građanima, ono što stalno potencira predsednik moje stranke, Dragan Marković Palma, a to potenciramo i mi svi iz Jedinstvene Srbije, svi koji rade u lokalnim samoupravama i u državnim organima moraju da znaju da oni pre svega službe građanima. To je njihov osnovni posao. Oni moraju da štite zakon, ali oni moraju da budu svesni činjenice da oni služe građanima, svakom građaninu Republike Srbije je dužan, bukvalno tako da kažem, da služi, da izlazi u korist svaki državni službenik.
Ono za šta se mi iz JS uvek zalažemo, to sam rekao i na početku ovog izlaganja, je što Dragan Marković Palma stalno ponavlja i to trebamo nekako svi da razumemo na pravi način je, da budžet lokalnih samouprava moraju da troše građani, zato što građani pune taj budžet i imaju puno pravo da ga potroše. Svaki lider to mora da shvati. Uzimam za primer predsednika moje stranke, Dragana Markovića zato što on 17 godina pobeđuje na lokalnim izborima u svom gradu. Pazite, 17 godine.
Hajde da se vratimo u nazad deset, 12, 14 godina, to je 17 godina, koliko se vlasti promenilo, šta se sve dešavalo, a da on i dalje dobija poverenje građana, a to samo iz jednog prostog razloga, zato što je budžet upravo usmerio na građane i što je jedan od onih predsednika, gradonačelnika ili kako god hoćete, koji poznaje najveći deo stanovnika svog grada. Šta to znači? Da svaki funkcioner, svaki lokalni političar mora da ima dostupan telefon i mora da bude slobodan da primi na razgovor svakog građanina. To je ono što služi na čast da građani na izborima uvek znaju da vrate.
Ono što ću vas da zamolim, ministarka, a ja sam siguran da ćete da me razumete, pre svega zato što ste ovde bili poslanik, uvek sam pratio vaše diskusije i znam kakva su vaša razmišljanja kada pričamo o radnicima, o onim ljudima na koje se odnosi zakon o kome danas pričamo. Mi smo imali veliku recesiju, ta recesija nije bila lak korak. Aleksandar Vučić je to prepoznao kao jedini način da se država spasi od bankrota i u tome je uspeo. Svi smo pomogli koliko smo mogli. Mi koji smo ovde u ovoj sali, pre svega izglasavanjem zakona i ta recesija je dala velike rezultate. Zbog te recesije danas možemo da pričamo o povećanju plata od 7,7% u vremenu kad svi grcaju u okruženju i kada razmišljaju kako da se ispetljaju iz ove nesreće koja se zove korona. Ta recesija je omogućila da se i penzije povećavaju za 5,5% i tako dalje. Vi ste sami na početku vašeg izlaganja nabrojali koja su sve to davanja i pomoć koju je Republika daje. Ja se ne usuđujem da počnem da nabrajam jer ih ima toliko da sam siguran da bih nešto zaboravio, a to nemam napisano ispred sebe.
Jedna stvar za koju mislim da smo se ogrešili. Evo, kažem mi, iako mi kao poslanici imamo najmanje veze sa tim, a opet je posledica te recesije i ne kažem da to tada nije trebalo da se uradi, to je smanjenje dnevnica ljudi koji rade u lokalnim samoupravama na 150 dinara. Znači, pričamo samo o ljudima, o radnicima, o onom nivou ljudi koje posao prosto tera da koriste tu dnevnicu koja je 150 dinara.
Siguran sam da je zloupotreba bilo, to je bilo diskusija i u ovoj sali ovde, zloupotreba je bilo i zloupotrebe treba da se kažnjavaju, trebaju javno da snose posledice oni koji su i na takav način hteli da se oštete o državu ali, za sve one ljude koje ovaj zakon kreće da tretira od 2025. godine. Siguran sam da vi imate uticaj i da zajednički možemo da dođemo do rešenja da im se te dnevnice izjednače sa ostalim ljudima koji se nalaze u državnim organima, jer su samo oni pretrpeli i dan danas trpe štete toga. Znate, vozač u jednom javnom preduzeću ili vozač u opštinskoj upravi isti posao radi. Evo, njih uzimam kao najbanalniji primer. Ljudi koji su stalno na putu, sa 150 dinara on ne može da izgura taj dan, verujte mi.
Zato vas molim, evo siguran sam da se i sve kolege slažu, jer vidim da svi ovde potvrdno glavama, moramo da se potrudimo da to ispravimo.
Kada je u pitanju eUprava i digitalizacija, ja vas hvalim i u diskusijama koje su bile na nekom drugom dnevnom redu i vas i Anu Brnabić, koja je pokrenula uopšte uvođenje eUprave i gospodina Branka Ružića, a danas vi radite taj posao. To je dobra stvar, građani to podržavaju. Te promene nisu uvek prihvatljive za svakog, zato što svaka promena traži neko dodatno iskustvo, neko dodatno znanje i ljudi imaju otpor prema tome. Ali ono, a evo i ovo istraživanje o kome sam pričao na početku pokazuje da to daje dobre rezultate, pre svega što građani štede novac, štede svoje vreme i mnogo brže se završavaju administrativni poslovi.
Šta je dobro što vi trebate da izvučete kao jedan zaključak iz tog jednog sistema, iz te uprave, ili uopšte iz te digitalizacije? Opet se vraćam na Dragana Markovića Palmu, koji kaže - ljudi, mi da pravimo sve platne razrede, nikad ne možemo isto da plaćamo sve ljude, zato što ljudi sa istim opisom posla sebe različito daju u izvršavanju tog posla. Imate nekog ko zna da ostane i tri sata duže ili da u okviru osam sata radnog vremena umesto dva predmeta uradi četiri predmeta. Mora da postoji mehanizam kako ćemo te ljude da nagradimo.
Ja mislim da upravo kroz ovu digitalizaciju, kroz eUpravu, i vi, pre svega mislim na načelnike opštinskih i gradskih uprava, imaće evidenciju ko je i koliko uradio. Bilo bi dobro da i mi kao građani imamo mogućnost i pravo da dođemo do takvih informacija, da prosto mi znamo ko su ljudi u lokalnoj samoupravi koji daju svoj maksimum a ko su oni, što bi se najprostije reklo, koji hvataju krivine? Takvih ima, siguran sam. Znate, na 500 hiljada ljudi to je, po prirodi stvari, i kad pričate o školi, o vojsci i o bilo kom drugom poslu, proporcija ista. Uvek ima onih koji hvataju krivinu i uvek ima onih koji daju svoj maksimum. Hajde da se potrudimo da te koji daju maksimum nagradimo na neki način, i pre nego što ova 2025. godina dođe i pre nego što ovo budemo implementirali.
Još jednom ponavljam, poslanička grupa Jedinstvene Srbije će podržati sva četiri zakona. Hvala.