Hvala vam uvaženi predsedavajući.

Gospodine ministre Mali, gospođo Gojković, kada je u pitanju budžet koji je danas bio na dnevnom redu poslanička grupa JS će ga podržati, a što se tiče ovog amandmana koji je sada na dnevnom redu, nećemo da ga podržimo iz jednog prostog razloga. Ako treba da podvučemo jednu liniju šta je obeležilo današnji dan u komentarima, ja mogu da kažem, ne zato što je predsednik moje poslaničke grupe, nego zato što to stvarno tako jeste, Dragan Marković je danas rekao da budžet za 2022. godinu daje optimizam i korisnik budžeta je svaki građanin Srbije. To je osnovni razlog zašto će poslanička grupa JS da podrži ovaj budžet.

Zašto nećemo da glasamo za ovaj amandman? Zato što ste vi jasno rekli u vašem izlaganju i postavili dva cilja koji ovaj budžet treba da ispuni. Prvi cilj je podizanje životnog standarda građana, drugi cilj je nastavak kapitalnih investicija i dalji razvoj privrede.

Kada je u pitanju životni standard, ono što je bitno za sve građane pre svega za naše penzionere je to da će penzije imati povećanje od 5,5%, plus jednokratnu pomoć od 20.000 dinara, Povećanje plata u javnom sektoru je planirano u proseku da se poveća za 7,3%. Minimalna zarada je 300 eura, a prosečna plata 500 evra. Ono što ste obećali, to ste i uradili, iznos za neoporezivi deo plate je 18.000 dinara. Ono što je najbitnije, nastavlja se borba za svako radno mesto. To je ono što smo mi iz JS stalno podržavali.

Kada su u pitanju kapitalne investicije i dalji razvoj privrede, planirane su ponovo u visini od 486 milijardi. To je preko sedam procenata od ukupnog budžeta. Ne usuđujem se ni da počnem da nabrajam šta je to što je do sada urađeno, šta je to što se sada radi i šta je to što će u planu da bude urađeno sledeće godine. Stopa rasta naše ekonomije je 4,5%.

Budžet koji ste napravili je kao i u nekoliko zadnjih godina uvek oprezan, konzervativan i to je dobro. Uvek više volimo da nas iznenadite sa nekim rebalansom gde trebamo da povećamo neke stavke, a ne da nekog moramo da uskratimo za nešto što je planirao. Sve u svemu, što bi narod rekao, najprostije, finansije su nam stabilne, kasa je puna, a obećanja se ispunjavaju.

Juče na Odboru za finansije imali smo prilike da čujemo komentare od NBS, gospođe Jorgovanke Tabaković, imali smo ljude iz DRI, iz Fiskalnog saveta. Ono što je na mene ostavilo utisak, a to je pre svega komentar guvernerke koja je svakako na vezi, jer fiskalna i monetarna politika mogu da funkcionišu ovako kako naše funkcionišu, samo ako ste vi na direktnoj liniji, a iz ovoga se vidi da jeste.

Ono što je nama najbitnije, a to je stabilnost kursa dinara. Da li postoji inflacija, guvernerka je juče rekla da opasnost od inflacije postoji i to je primetno. Mi imamo i neke cene koje jesu u porastu, ali uvek treba da gledamo šta se dešava u okruženju. Ono kako trebamo da sprečimo i ono što je predsednik Aleksandar Vučić pre neki dan rekao, upravo je taj momenat da se povećavaju robne rezerve i da se trudimo da energetska kriza ne ostavi nikakve posledice na našu privredu.

Kada je u pitanju Fiskalni savet i profesor Pavle Petrović, standardno je da uvek imaju nešto da zamere, ali ono što je juče na Odboru po prvi put zapaženo, je to da su njihovi kritički komentari svedeni na minimum. Koliko sam primetio, ministre, on je uglavnom ponavljao ono što ste nam vi već rekli i pokazali u budžetu. Hvalio je i tu vašu obazrivost, a od zamerki ja sam zapamtio samo dve stvari koje je on apostrofirao. Prvo, to je socijalan politika i način socijalnih davanja. Ne slaže se sa tim kako ste do sada isplaćivali pomoć penzionerima i svima onima kojima je ta pomoć bila potrebna, ali više o tome nemamo razloga ni da se ponavljamo ni da trošimo vreme, mi iz JS smo pohvalili to što radite i zato vam dajemo punu podršku da to nastavite da radite.

Druga zamerka mu je bila to što se gradi nacionalni stadion. Ne može život da stane zato što se sada dešava ovo što nam se dešava sa koronom i zato što je negde prisutna ta neka sveopšta svetska kriza. Ono što je dobro, a to je da se u ovom budžetu vide povećana izlaganja za kulturu, povećana izdvajanja za nauku i za sport.

I svakako da treba za sport da se izdvaja, jer smo pre nekoliko večeri imali priliku da svi budemo na kratko radosni zato što su naši fudbaleri postigli opet zapažene rezultate. Pamtićemo i Tadića i Mitrovića i Dragana Stojkovića i svakako moramo da podržimo upravo taj rezultat koji su oni postigli, a ovo je najbolji način za takvu podršku.

Ovo me podstaklo da kažem da je meni i nama iz JS vrlo bitna stavka u budžetu to što smo izglasali i doneli Zakon o finansiranju manastira Hilandar, jer svi srpski vladari su pomagali i čuvali tu srpsku svetinju.

Čestitam i zahvaljujem se pre svega predsedniku Aleksandru Vučiću zato što je on rešio da nastavi tim putem, a ja mogu da vam se pohvalim i da vam kažem da sam bio član delegacije koju je Dragan Marković Palma, predsednik moje poslaničke grupe, predvodio prošle nedelje, gde smo svi poslanici iz JS imali tu čast da posetimo Hilandar. Ja sam prvi put bio na Hilandaru i moji utisci i impresije su veliki i pozivam sve kolege da odu i da, kako kažu i kako je to u stvari i pravilo, da svaki Srbin bar jedanput za svoga života treba da poseti Hilandar.

Predsednik je to rekao, ali ja ću da ponovim, da se iguman Metodije zahvalio i rekao nam je da vam prenesemo zahvalnost svih monaha sa Hilandara i da smo svima njima mnogo olakšali u svemu ono što oni rade. Ono što je za nas bitno je to da su se oni i do sada i bez ovoga molili da svima u Srbiji bude bolje, a sada je svakako i njima i nama lakše.

Želim da iskoristim i ovu priliku kad već pričam o tom nacionalnom stadionu za fudbal, da zamolim ministra finansija da na Vladi pokrenete još jednom pitanje nacionalnog trenažnog centra za vaterpolo, koji je počeo da se gradi u Vrnjačkoj banji. To je preozbiljna investicija, dosta se uradilo, ali mi, nažalost, bez vaše pomoći teško da to možemo sami da završimo. Ja sam siguran da ćete za to da imate razumevanja i sledeće godine očekujem da ćemo i mi moći da se pohvalimo sa jednom takvom investicijom.

Kada je u pitanju gospodin Kovačević iz Republičkog zavoda za statistiku, on je uglavnom rekao da je teško da se izvrše planiranja na spoljne faktore, pre svega misleći na energetsku krizu i na stanje sa kovidom, ali, ministre, ono što je meni bilo čudno juče kad je gospodin prof. Pavle Petrović vas uporno pitao kakva će cena gasa da bude u toku sledeće godine, to je neozbiljno pitanje za tako ozbiljnog profesora, niste vi Tarabić da možete da kažete kakva će cena da bude gasa. Tarabići ni koronu nisu mogli da predvide, a od vas tražimo da nam date takve informacije.

Kada je u pitanju Duško Pejović i Državna revizorska institucija, ono što smo vrlo lako zaboravili a to je da od 2002. godine do 2018. godine mi nismo imali usvojen ni jedan završni račun. Kad privrednik preduzetnik ne ispuni tu obavezu prema državi, on prima takve sankcije da dovodi u pitanje čak i opstanak svog poslovanja. Nije slučajno, ne hvalimo vas mi bez razloga, da od kad ste vi ministar finansija počeli smo da usvajamo i te završne račune i evo sa tom dobrom praksom, i ne samo dobrom praksom, to je i ustavna obaveza, nastavljamo i do dan-danas.

Ono što je za svaku pohvalu to je da svaki budžet od kad ste preuzeli kormilo nad finansijama dolazi na vreme u ovu Skupštinu i svima nama daje dovoljno mogućnosti da se dobro pripremimo.

Iz svega navedenog, ministre, još jedanput ponavljam, pre svega zato što je ovo, kako Dragan Marković Palma kaže, optimistični budžet, budžet koji će da troše svi građani Republike Srbije, poslanička grupa JS daje podršku ovom budžetu. Hvala.

Hvala vam, uvažena predsedavajuća.

Gospođo Čomić, evo vi ste ministar za ljudska i manjinska prava. Danas ovde već drugi put u kratkom vremenskom periodu menjate koleginicu koja je ovde zadužena za privredu i naravno opravdano je odsutno.

Drago mi je da vi ispred vašeg Ministarstva možete da vidite kakva je situacija trenutno u Skupštini. Predsedava koleginica Marija Jevđić ispred Skupštine, vi ste opet jedna dama ispred Vlade Republike Srbije, imali smo dame, gospođu Elviru Kovač i Aleksandru Tomić, koje su predstavljale odbore skupštinske uz izuzetak, naravno, mog kolege Veroljuba Arsića, i ako su negde ispoštovana prava žena, to su sigurno ovde u Skupštini Republike Srbije.

Na početku, uvažena predsedavajuća, svoje diskusije želim, bez obzira na to što sam bio u delegaciji JS na dženazi našem dragom kolegi muftiji Muameru Zukorliću, imam potrebu da i ovde sa ovog mesta, pre svega sa njegovog radnog mesta, da mu uputim poslednji pozdrav.

Sigurno je da će on najviše nedostajati njegovoj porodici, to se ne dovodi u pitanje, nedostajaće njegovom gradu Novom Pazaru, nedostajaće bošnjačkoj zajednici, ali sigurno je da će nedostajati i ovde svim njegovim kolegama koji smo u ovom parlamentu. Nedostajaće te njegove diskusije koje su bile uvek interesantne i on ih je nekako na svoj način vrlo lagano iznosio ovde i svima je to bilo razumljivo i pitko.

Još jednom hoću da kažem da ćemo ga se sećati samo dobrim stvarima.

Kada pričamo danas o dnevnom redu i kada imamo zakon koji se tiče privrednih društava, možda je najkorektniji bio kolega Arsić i ja ću da izdvojim ono, sve diskusije su bile na svom mestu naravno, ali ono što je i meni privuklo pažnju i ono zbog čega je dobro da svi podržimo izmene u ovom zakonu, to je pre svega to što ćemo malim akcionarima da damo veća prava.

Naravno, to nije jedina izmena, ministarka je tu bila detaljna, uz sve te druge izmene za koje ja više mogu da kažem da su formalne i da su sled stvari koje prate jedna drugu, ovo što ćemo ustupiti, u stvari dati veće pravo malim akcionarima je suština ove izmene.

Moramo da budemo realni i pošteni da svaka izmena koja se tiče Zakona o privrednim društvima nikad ne ide u prilog ljudima koji vode privredna društva i to je razumljivo, jer svaka svaka promene prouzrokuje neke akcije koje će morati da urade, kako kaže gospođa Čomić u svojoj diskusiji, da nije tako možda se ništa ne bi menjalo, ali činjenica je da ovakvih izmena ne treba da bude puno, to ne trebamo da radimo često i mi tu moramo da budemo realni i korektni. Trebamo da, što bi ja rekao, skupimo više stvari pa onda u jednom dahu da sve to rešimo.

Kada pričamo o privredi ili uopšte ekonomiji kako je to građanima nekako prihvatljivije kada pričamo o samoj terminologiji, ja samo hoću da podsetim sve da je u stvari ta privreda jedna društvena delatnost koja u užem smislu podrazumeva proizvodnju, podrazumeva raspodelu, razmenu, potrošnju.

U glavne privredne delatnosti spadaju, pre svega poljoprivreda, industrija sa rudarstvom, građevinarstvo, zanatstvo, saobraćaj, trgovina i turizam. Ono što je najbitnije je to da je u stvari privreda osnov svake države, postojanje svake države, jer kroz sve privredne delatnosti, sve privredne aktivnosti država dolazi do poreza koji je apsolutno neophodan da bi mogao da funkcioniše svaki sistem, znači i zdravstvo, prosveta, vojska, policija itd. Naravno, to automatski povezujemo da je bolji život svakog građanina Srbije utoliko što nam je privredna aktivnost bolja.

Mi iz jedinstvene Srbije upravo iz tog razloga uvek hvalimo svakog ko je zaslužan za otvaranje bar jednog radnog mesta u Republici Srbiji, pogotovo u ovim teškim vremenima.

Kada pričamo o javnom sektoru nekako je uslovljena obaveza svakog društva, ne možemo bez javnog sektora i realni sektor je nešto bez čega javni sektor ne može da funkcioniše. Ali, da budemo realni i pošteni jedni prema drugima, činjenica je da javni sektor kod nas nekako, hajde da kažem najprostije, zagušen. Ne sada, to je naša bolest koja traje 40 godina. Realni da budemo, to se zadnjih godina polako ispravlja, ali činjenica je da, kako bih ja rekao, u jednom domaćinstvu teško svi mogu da zarade koliko jedan može da potroši. To je ono što stalno traži neku racionalizaciju.

Kada kažem da je bitno dovoditi investicije i nova radna mesta otvarati, uvek moram da navedem kao jedan pozitivan i dobar primer predsednika JS, predsednika moje poslaničke grupe, Dragana Markovića Palmu, koji u kontinuitetu od 2004. godine upravo radi taj posao. Može neko da ga osporava, može nekom da se svidi, može da se ne svidi, ali ono što je stalno pričao i zbog čega je uvek dobijao podršku među građanima to je upravo to konstantno zalaganje za otvaranje novih radnih mesta.

On i danas nije ovde, verovatno bi on danas pričao o ovoj temi ispred Poslaničke grupe Jedinstvena Srbija, on je danas sa delegacijom u službenoj poseti u Beču. Oni se nalaze kod gospođe Anje Hofman, koja je predsednica Grupe prijateljstava između Austrije i Srbije. Naravno, o ovoj poseti je informisan i predsednik Skupštine, gospodin Ivica Dačić, a Dragan Marković je ispred naše Grupe prijateljstva Austrije i Srbije.

Ono što je za privredu vrlo važno, a to je da te informacije koje se tiču privrednih aktivnosti moraju brzo da cirkulišu, moraju da budu svima lako dostupne. Ono šta ja želim danas da pohvalim, to je i rad Privredne komore Srbije, koja je vrlo angažovana zadnjih godina, i svakako da uputim sve one koji se bave privredom ili su vlasnici privrednih društava da upravo preko njih dolaze do informacija koje su im neophodne za sve njihove aktivnosti.

Ja želim da sa vama podelim jedno iskustvo, a to je sa službenog putovanja u Kinu, gde sam ispred Poslaničke grupe Jedinstvene Srbije bio član delegacije koju je predvodio Žarko Obradović. Bile su kolege iz svih poslaničkih grupa i imali smo priliku da čujem da i u Pekingu i u Šangaju, tada, u to vreme pre nekoliko godina, smo od Narodne Republike Kine dobili prostor, dobili smo automobile i svu neophodnu opremu, kako bi se poboljšala saradnja između Kine i Srbije. Ono što je meni tada bilo neobično i ono što me je iznenadilo i ostale članove delegacije, jeste da su sve te prostorije bile zatvorene, zato što skoro niko nije imao informaciju da su nama te prostorije ustupljene na korišćenje. Zato kažem, bitno je da informacije brzo cirkulišu između svih nas, da prosto svako od ljudi koji se bave privredom zna šta može da ima na raspolaganju.

Poljoprivreda je najvažnija privredna delatnost i zato mi iz Jedinstvene Srbije i kažemo da je seljak gospodin poljoprivredni proizvođač i svi koji su u nekom poslu znaju da je danas vrlo, vrlo teško naći radnika kada pričamo o bilo kojoj oblasti privrede, a sigurno je najteže naći radnike u poljoprivredi. Nije lako, rekao sam, privredi da podmiri sve potrebe države, ali ono što je naš zadatak je da uvek, kao neko ko vrši kontrolnu ulogu izvršne vlasti, utičemo iz ovog doma da se u javnom sektoru što racionalnije svi ponašaju.

Obaveza Vlade je da ambijent u kome se obavljaju privredne aktivnosti stalno usklađuje sa okruženjem. Dokaz da Vlada dobro radi svoj posao je i ovaj zakon koji se danas nalazi ovde na dnevnom redu. Obaveza nas poslanika je da te zakone usvajamo, ispravljamo, popravljamo ako ima potrebe za takvim intervencijama. Ali, ono što je još dodatna aktivnost Vlade kada je u pitanju taj neki privredni ambijent, a Vlada Republike Srbije je položila taj test, to su te neke vanredne situacije koje se dešavaju.

Mi smo imali i sada još imamo situaciju sa ovom pandemijom Kovida i sigurno je da privredi nije bilo lako, kao i svim drugim oblastima naravno, da funkcioniše u takvom stanju. Ono što je dobro, to je brza intervencija Vlade koja je našla način da se u svakoj oblasti i svim segmentima privredi izađe u susret. Ja sada neću da nabrajam ovde, naravno, sve te pomoći koje je Vlada davala i koje se i dalje daju, što je vrlo bitno, jer u okruženju je bilo malo zemalja koje su uspele tako brzo da se organizuju.

Mi smo ovde više puta rekli da su najteži teret ove pandemije i uopšte ovoga što se sa Kovidom dešava podneli zdravstveni radnici. To je tačno, to je sigurno. Mislim, nikome ovde nije bilo lako, ali nekako smo svi prešli preko toga da je i privreda podnela i pretrpela vrlo teške udarce. Vi znate da je u jednom trenutku lokdauna kretanje bilo onemogućeno, da su fabrike u jednom trenutku stale i da nije bilo lako sve to da se pokrene. I danas, kada su te okolnosti ili mogu da kažem mere malo popustile, privredni nije lako da funkcioniše. Mislim, kada je sve normalno i kada sve funkcioniše kako treba nije lako biti konkurentan, a zamislite sa kakvim izazovima su se svi sretali u trenutku lokdauna ili početka pandemije, kada je manje-više sve bilo neizvesno šta će se desiti.

Zato, kada je u pitanju ovaj Zakon o privrednim društvima jesam za to, kao i Poslanička grupa Jedinstvene Srbije da uvek treba olakšavati posao privredi. Drago mi je što ćemo malim akcionarima da damo na većem značaju i ovaj prvi zakon ćemo podržati.

Kada je u pitanju druga tačka, a to je Predlog zakona o potvrđivanju izmene Sporazuma o poljoprivrednim proizvodima između Republike Srbije i Kraljevine Norveške, ovo se nekako i nadovezuje na ovo o čemu sam pričao. Cilj je usklađivanje Pravila o poreklu robe i Sporazuma o slobodnoj trgovini između Srbije i države EFTA. Dakle, EFTA je Evropsko udruženje slobodne trgovine, osnovano 1960. godine u Stokholmu. Tada su zemlje osnivači bile Austrija, Danska, Norveška, Portugalija, Švedska, Švajcarska i Velika Britanija. Naknadno su se priključili Island i Finska.

Naime, EFTA danas broji četiri članice, neću da kažem samo, ali značajno manje od broja koji je bio na osnivanju EFTA. Razlog tome je zato što je jedan broj zemalja ušao u EU. Ali, gospođo ministarka, ono gde tražim i vašu pažnju, vi stalno zastupate evropske vrednosti i to je u redu, vidite da je jedan broj ovih zemalja izašao iz Evrope. Nije da baš tamo teče med i mleko, kao što neko zna da kaže, jer problemi sa kojima se susrećemo mi susreću se i oni, a susreću se manje-više svi.

Oni koji su ušli u Evropsku uniju mogu sa nama da podele iskustva kako je sada tamo, ali nekako nisam primetio za sve ove godine unazad od kada mi imamo želju i težnju da budemo članica EU, sem toga što nam stalno nešto novo dodaju od obaveza koje trebamo da ispunimo, a vi vidite da mi stalno nešto od tih obaveza ispunjavamo, imam situaciju da mi nije jasno kako se niko od njih nije raspitao kako je to funkcionisalo u našoj uniji koja se zvala Jugoslavija, jer imamo više iskustva, i kako se ta unija sklapala i šta se desilo, kakve su posledice bile kada se ta unija raspala.

Svaka saradnja i svaki sporazum je dobar. Naravno, i ovaj sporazum ćemo da podržimo i mogu da kažem da, eto, kada je Norveška u pitanju i opština Vrnjačka Banja, iz koje ja dolazim, ima jedan bratski sporazum, ugovor o bratimljenju sa jednom norveškom opštinom Hatfield. Imali smo do sada više tih razmena delegacija i verujte mi svaki put, pošto smo i fizički udaljeni jedni od drugih, imali smo pozitivna iskustva obostrano i iz jedne i iz druge delegacije. Tako da, uvek treba inicirati i podstaći na neki pozitivan način i male opštine i gradove i, naravno, državu da što više sporazuma potpisuje, zato što od svih tih sporazuma niko nikada nije imao štetu, mogli smo svi da imamo neku manju ili veću korist.

U ovom sporazumu konkretno se radi o poljoprivrednim proizvodima, ali obzirom da smo pričali o privredi vrlo je bitno da koristimo te kanale te neke brze poslovne komunikacije. Ono što mene uvek raduje kada odem negde u neku drugu zemlju ili na neki drugi kontinent jeste da kada uđete u lanac nekih velikih marketa tamo se iznenadite kada sretnete srpski proizvod. Siguran sam da ste i vi vrlo često imali priliku da sretnete tamo i da vidite na rafovima i jafu i plazmu, mančmelo, krem bananicu i sve te neke proizvode koje ovde, slobodno mogu da kažem, od starijih generacija, preko moje, do ovih mlađih, svi znamo. To je dobro, kada možemo da iskoristimo poluge diplomatije da pomognemo privredi.

Mi iz Jedinstvene Srbije smo stalno hvalili ovde sadašnjeg predsednika Skupštine Ivicu Dačića, koji je u prošlom mandatu bio ministar spoljnih poslova, u čijem mandatu se povuklo 18 priznanja, kako neko kaže nezavisne države Kosovo. Niti je Kosovo nezavisna država, niti će to ikada da bude, ali, eto, vidite da je ta diplomatija dala odlične rezultate. Naravno, isto tako i gospodin Selaković danas to radi na jedan dobar način, u malo drugačijim okolnostima svakako, ali radi na dobar način i u budućnosti će da se vide rezultati tog rada.

Isto tako, predlog je da tu našu diplomatiju, koja radi mnogo teže stvari od promocije privrede, ukoliko je moguće iskoristimo i za bolju promociju privrede, jer će svakako svima sve naše ambasade, a ima ih Bogu hvala dosta, pomoći privredi da zajednički krenemo zajedničkim snagama u osvajanje novih tržišta.

Eto, iz moje diskusije, bar kada su ova dva zakona u pitanju, vidi se da će Poslanička grupa Jedinstvene Srbije da podrži oba zakona. Hvala vam.

Hvala vam, uvaženi predsedavajući.

Uvažena ministarka sa saradnicima, kada poslanik koji pokriva sve teme u parlamentu postane ministar, onda sam siguran da lako može da pokrije i sve resore u Vladi. Iskustvo koje vi imate ovde apsolutno nije malo. Doduše, i ja sam danas nešto čuo, nisam znao da se toliko baš razumete u struju, da umete da napravite to strujno kolo, ali obzirom na vaš resor koji vodite, sa delom tog resora ja se sigurno ne bih uhvatio u to kolo.

Kada su u pitanju ovi zakoni, ići ću onim redom kako ste i vi krenuli. Prvi je Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj. Složio bih se sa kolegama da su danas stvarno ove teme malo suvoparne, ali, naravno, nisu nevažne i nisu nebitne, moramo da se bavimo sa istim tim temama. Isto tako, naš je zadatak da dok vodimo tu diskusiju sa vama ovo spustimo i na neki nivo da svako od građana lakše može da razume o čemu pričamo i o čemu se danas ovde radi.

Konkretno, mi kao država dajemo garanciju za posao koji će elektroprivreda da uradi, posao vrednosti od 80 miliona evra. Konkretno, danas pričamo o toj tranši od 40 miliona evra. Ona se odnosi na nabavku, na instalaciju, na ugradnju i softvera i hardvera koji je direktno vezan za pametna brojila. U ovom slučaju će se ugraditi 205 hiljada pametnih brojila, odnosi se na gradove Niš, Čačak i Kraljevo.

Ono što je vrlo bitno zbog čega mi iz JS podržavamo ovaj zakon je to što je ovo podatak koji sam našao iz 2019. godine – gubici na mreži, pričam o niskonaponskoj struji, bili su veći od 11%. Ako bi to trebalo nominalno da iskažemo ovde, to je iznos preko 200 miliona evra na godišnjem nivou. Znači, imamo neke gubitke, različite stvari su u pitanju.

Ako treba da se uporedimo sa nekim evropskim standardima, pošto gubici svuda postoje, to je normalna stvar, prosto, takva materija je u pitanju, imamo situaciju da su kod njih evidentirani gubici do 4% i to se smatra opravdanim gubitkom. Znači, na ovih naših 11%, ovo što danas radimo i ono što će Elektroprivreda da radi u svakom slučaju nam svima ide u korist.

Ako bi ove gubitke o kojima sam malo pre pričao uporedili sa proizvodnjom Termoelektrane „Kostolac“, sveli bi se na istu cifru. Šta to znači? Da boljim uštedama, jednim domaćinskim ponašanjem, koje mi iz JS zagovaramo, ne samo da stvaramo veliku uštedu sa ovakvim projektima, nego imamo i ekološku korist, koja u startu možda nije vidljiva, ali ako uzmemo u obzir koliko jedna termoelektrana treba da nam zagadi vazduh, a sa ovakvim projektom potrebu te elektrane svodimo na minimum, onda je ovo još jedan od argumenata zašto podržavamo ovaj zakon.

Ono, ministarka, što nikako ne smemo da zaboravimo, ima veze sa ovom temom svakako, to je bombardovanje koje smo preživeli, pričam za ovo zadnje bombardovanje koje je išlo u korist teroristima, koji su nam pravili, i dan-danas prave, te probleme u našoj južnoj pokrajini. Jedno bombardovanje zbog koga smo svi zajedno mnogo trpeli. O žrtvama i o šteti tog bombardovanja je teško pričati i danas, zato što su žrtve velike, ne mislim samo o vojnim žrtvama, pre svega pričam i o civilnim žrtvama. Ali, ono što je vezano za ovu temu, to je ta šteta, materijalna šteta koju smo pretrpeli kada je u pitanju energetska mreža.

Tada su specijalno za nas u Srbiji po prvi put isprobavane te grafitne bombe, ja sam to ovde jednom pričao dok je bila i ministarka energetike tu, te bombe su namenski pravljene da razore energetski sistem Srbije. Što bi mladi rekli, u tom trenutku posle bombardovanja energetski sistem Srbije vraćen je na fabrička podešavanja. Bukvalno je tada sve sravnjeno tada sa zemljom. Naravno, i takva zemlja, sa pre svega stručnim ljudima, inženjerima koje smo imali, danas nije sa nama gospodin Mrkonjić ovde, iz opravdanih razloga, i on je tada bio jedan od sinonima za nešto što se radi pre roka. Država je uspela za vrlo kratko vreme da revitalizuje i privredu i energetski sistem. Ono što smo tada naučili, a to je bilo, što mora uvek da bude stalno ispred nas kao neka vodilja, da moramo da se trudimo da energetski ni od koga ne zavisimo.

Znači, ta energetska nezavisnost je u stvari nešto što će da sačuva i našu privredu, zato mi je žao što danas nije ministarka privrede sa nama, a imao sam konkretno neke teme, da me ne shvatite pogrešno, ja ne sumnjam u vašu stručnost, to sam rekao na početku, ali prosto, eto, ona nije tu, pa ću malo i svoj govor drugačije da koncipiram.

Evo, vratiću se na ova brojila. Znači, u tim gubicima struje o kojima sam pričao postoje dva načina kako se ta struja gubi na niskonaponskoj mreži. To su tehnički i netehnički gubici.

Kada pričamo netehničkim gubicima, tu dolazimo do „pametnih brojila“, zato što su ti netehnički gubici podeljeni na tri dela, podeljeni su upravo na jedan deo koji se tiče direktno brojila, na jedan deo koji se tiče krađe struje i na pogrešno očitavanje.

Znači, da ne ponavljam sve ono što sam rekao, ovo je dobra stvar, ovo što danas glasamo treba sve češće da glasamo i da ne budu samo tri grada pokrivena sa ovakvim brojilima, investicije jesu velike, ali u nekoj bliskoj budućnosti bi trebalo da veći broj gradova ide istim ovim putem.

Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović je pre par dana izjavila da neke potrebne investicije da bi bili apsolutno energetski nezavisni se kreću čak do 17 milijardi evra, to je ogroman iznos, ali ako uzmemo samo jedan od gubitaka koje sam naveo ovde na početku, to nisu sredstva koja treba izbegavati, svakako treba voditi razgovor u tom pravcu i sa MMF-om i sa Svetskom bankom.

Ono što je, kada je u pitanju ta energetska nezavisnost, sada situacija iz koje teško možemo da nađemo rešenje, ja sam siguran da će narednih dana o tome sve češće da se priča, a to je veštačko đubrivo. Sve fabrike u Evropi koje se bave proizvodnjom veštačkog đubriva su zbog ove situacije sa gasom i sa cenama, koje su trenutno ovakve kakve jesu, obustavile svoju proizvodnju. To hteli, ne hteli, ako nema direktne veze sa nama, indirektne će da ima, zato što i naši seljaci u procesu proizvodnje moraju da koriste veštačko đubrivo, tj. ne moraju da ga koriste, ali onda prinosi u organizovanoj poljoprivrednoj proizvodnji su značajano manji.

Mi smo u rebalansu budžeta koji smo juče usvojili dali dodatnih 2,7 milijardi dinara za poljoprivredu, tako da iznos subvencija na različite načine u poljoprivredi prelazi 60 milijardi, ali niko nije očekivao da ćemo imati ovakvu situaciju sa veštačkim đubrivom.

Ja sam siguran da će dobri domaćini i poljoprivrednici da se snađu za ovu jesenju setvu, da će to nekako da premoste. Ono što sam hteo da kažem ministarki privrede, da je danas tu sa nama, ili ministru poljoprivredu, kada ga budem video ovde u parlamentu, je to da moramo na proleće da razmišljamo kako da pomognemo seljacima, tj. gospodinu seljaku, kako bi to rekao Dragan Marković Palma, predsednik moje poslaničke grupe, da lakše dočeka to proleće i da mu omogućimo ili bar da mu umanjimo štetu, kada je u pitanju veštačko đubrimo.

Da ne širim puno ovu temu, poslanička grupa JS svakako podržava ovaj zakon.

Ova dva sad stvarno jesu suvoparna, ali i o njima moramo da pričamo. To je Zakon o postupku registracije u Agenciji za privredne registre. Kada je u pitanju Agencija za privredne registre, ovaj problem koji smo imali sa pandemijom koja nas je snašla je sigurno ostavilo velike posledice i na njih. Zašto to kažem? Zato što je posao koji Agencija za privredne registre obavlja izuzetno obiman. Mi danas tretiramo samo jedan mali deo njihovih obaveza, ali Agencija za privredne registre stvarno ima veliki obim delovanja i poslova koje radi.

Dozvolićete mi, pošto ima dosta brojeva, ovo prosto nije ni moguće sve zapamtiti, ja sam uzeo opet presek tu, 2019. godinu, pre ove pandemije, kada su još neke stvari bile lagano merljive i kada smo mogli da ispratimo ritam šta se dešava u kontinuitetu.

Znači, u Srbiji je u 2019. godini osnovano 9.157 privrednih društva, što je u tom trenutku za 3,82% više nego ranije godine, osnovano je i 37.160 preduzetničkih radnji. Od ukupno više od 46.000 novoregistrovanih firmi putem e-registracije, u tom trenutku osnovano je 359 privrednih društava i 2.031 preduzetnik. Šta to znači? Da će sad to sve da bude sa procentima u poređenju sa tom 2019. godinom drugačije, zato što je sada jedini način da izvršimo registraciju nekog privrednog društva elektronskim putem.

U toj prethodnoj godini, znači 2018. godini, osnovane su 303 zadruge, 77 ogranaka stranih preduzeća, 37 predstavništava ino-firmi itd. Najviše firmi registrovano je za nespecijalizovanu trgovinu na veliko, izgradnju zgrada, konsultantske aktivnosti u vezi s poslovanjem, zatim su otvoreni restorani, kafići, firme za drumski prevoz tereta, računarsko programiranje, trgovinu automobilima, frizerski saloni i kozmetički saloni. Među preduzetnicima najviše ih je bilo registrovano za računarsko programiranje, ugostiteljstvo, konsultantske aktivnosti, potom slede vlasnici frizerskih i kozmetičkih salona.

Ovo nije loše kad se spomene zato što prosto za neke stvari sam ja bio iznenađen kada sam čitao, pa eto prosto ljudima koji žele da se bave nekim preduzetništvom, nekim privatnim poslom ovakve statistike koje su lako dostupne mogu da daju neku novu ideju.

Iz privrednih subjekata su tokom 2019. godine izbrisana 27.163 privredna društva, od čega je najveći deo, oko 22.400 društava, obrisano nakon sprovedenog postupka prinudne likvidacije. Ovo će da ima veze i sa sledećom tačkom o kojoj ću da pričam.

Prvog dana 2019. godine, koju sam uzeo za reper, u Srbiji je bilo ukupno registrovano 119.557 privrednih društava i 271.210 preduzetnika.

Prema podacima iz APR-a za poslednjih pet godina broj osnovanih privrednih društava u Srbiji povećan je za 19,94% a, preduzetnika za 11,14%. Šta to znači? Sa jedne strane ako racionalno sada pristupamo temi koja je na dnevnom redu, svakako ćemo svima da olakšamo posao. Nesporno je da ćemo da smanjimo troškove.

Ono što sada ja hoću da pitam, moram da pitav vas, zato što nemam sagovornika iz konkretnog ministarstva, jedna od tema koju smo otvorili i na Odboru za finansije u tom trenutku, mi smo imali ministre, imali smo ljude iz Agencije i ono što smo svi hvalili to su rokovi koji su pomereni, tj. za prijem redovnih godišnjih finansijskih izveštaja, znači rokovi su pomereni i tu se privrednim subjektima izlazi u susret i to je dobro, zato što se rokovi pre svega tiču njihovih obaveza. Zamoliću samo da ispratite.

Znači, kada su obaveze privrednih društava u pitanju koji oni nesporno moraju da izvršavaju, jer je to u skladu sa zakonom, rokovi su ima relaksirani. To je dobro, ali gde ja lično vidim sada jednu manu i mi smo u okviru naše poslaničke grupe Jedinstvene Srbije o tome pričali, pa vas molim da probate bar da nađete neko racionalno objašnjenje ili da u nekom narednom periodu to bolje sagledamo u odnosu na efekte koje ćemo da imamo u toku sprovođenja elektronskog prijavljivanja, a to je sledeća stvar.

Obzirom da sada jedini način da registrujemo privredno lice je elektronskim putem. Malopre je kolega pričao o svom gradu gde je rekao da se desila situacija da je nestala struja što nije nemoguća stvar, ali postoji i još nekoliko situacija koje ne moram sada da nabrajam, a opet se tiču kako mogu sada prosto da kažem, tog tehničkog ili hardverskog dela, da vrlo lako ministarka, možemo da dovedemo pravno lice u situaciju da nema mogućnost da registruje svoje pravno lice.

Dozvolite samo dok završim sa pitanjem, pa možda ministarki ne treba pomoć. Znači, šta je sada situacija? Mi bismo time nekom ugrozili pravo na rad, jer ako mu iz tehničkog razloga onemogućimo otvaranje privrednog društva, preduzetničke radnje ili šta god, onda mi kao oni koji trebaju da donose zakone i da stvari dovode u pravo stanje, onda bi mi sa izmenama koje ne bi bile usvojene po pitanju ovog problema, mi bi kršili zakon. Znači, ne bismo neko davali pravo na rad.

Molim vas da o tome razmislite, vidim da ima tu kolega iz Agencije. Ja nisam amandmanski hteo da reagujem na ovo, prosto mislim funkcionišemo vrlo korektno kao poslaničke grupe. Imali smo do sada vrlo dobru komunikaciju sa resornim ministarstvima, pa eto, uzmite ovo u obzir, ne morate ni odmah da odreagujete, ali kroz provođenje ovog zakona ukoliko vidite da je ovo što pričam smisleno, onda dajte da nešto uradimo da nam to ne stvara probleme.

Kada je u pitanju Zakon o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika. Ovo je mlad zakon, taze donesen, usavršavamo ga i siguran sam da će on još nekoliko puta da dođe ovde zato što situacije koje su na terenu malo drugačije diktiraju uslove poslovanja i onda onim ljudima koji ne ulazi iz najčasnijih namera u formiranje privrednog društva koji svesno osnivaju privredna društva da bi oprali neki novac, da bi se bavili najprostije rečeno kriminalom, moramo da nađemo način kako da im stanemo na put.

Danas je kolega Bane rekao da kada pričamo o tom nekom, nije o tom nekom, to je ozbiljan problem modernog društva o terorizmu, ovde kada kažemo pranje novca, nekako odmah se nadovezuje zarez, pa se kaže terorizam. Iskren da budem, nisam siguran da u Srbiji se pre svega novac na ovakav način ispumpava da bi se neko bavio terorizmom, više se tu radi o mitu, o korupciji, o nekim zloupotrebama itd. ali za razliku od ovih terorista o kojima je kolega pričao koji mogu takav novac da unesu u Srbiju, ja nemam taj

strah da će teroristi da unesu novac u Srbiju. Ono što je kod nas očigledno, to je da teroristi iz Srbije iznose novac na različite ofšor kompanije, na različite destinacije i to je ono što mi konstantnim usklađivanjem ovog i slični zakona moramo u jednom trenutku da sprečimo.

Nažalost imao sam jedno ružno iskustvo i moja porodica, kada su u pitanju te fantomske firme, tako da i sa ovim zakonom mi stvari ispravljamo, ali mašta onih, kako da vam kažem, nepostojanje straha za bavljenje kriminalom uvek mogu da nađu, kako se to prosto kaže, rupu u zakonu.

Ovo je dobro što danas radimo, zato mi iz poslaničke grupe Jedinstvene Srbije ovo podržavamo, ali svakako moramo, pre svega vi, a i mi zajedno sa vama uvek da budemo spremni da nađemo te i da presretnemo te njihove ideje i da svaki put zakon bude sve bolji i bolji. Ponavljam još jedanput poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje podržaće sva tri zakona. Hvala.

Hvala vam, uvaženi predsedavajući.

Na početku postavljanja pitanja u ime svoje poslaničke grupe JS vama svim prisutnim ministrima, a i onima koji iz opravdanih razloga danas nisu sa nama čestitam ovu godišnjicu. Računam da ćete da nastavite istim tempom, jer ovo do sada sve što smo čuli ide u pravcu pohvala.

Postavljam za sada nikom pojedinačno, vi se dogovorite, postavljam pitanje Vladi Republike Srbije, naravno u ime poslaničke grupe JS, šta radi Zaštitnik građana po pitanju svakodnevnih napada i laži kojima se narušava ugled institucije Republike Srbije, ali i napadaju najodgovorniji pojedinci u državi? Na stranu što napadaju nas, ja ovde postavljam pitanje da li je Aleksandar Vučić građanin, da li su članovi njegove porodice građani? Ako jesu, a jesu, zašto onda Zaštitnik građana ne koristi svoja ovlašćenja i ne zaštiti kako Aleksandra Vučića, tako i članove njegove porodice od gnusnih napada i laži?

Postavljamo ovde pitanje zašto Zaštitnik građana ne reaguje? On dobro zna da u našem Zakonu o krivičnom postupku ne postoji delo klevete, ali postoje zakoni koji štite prava građana. Zaštitnik građana mora da štiti prava svih građana, pa i Aleksandra Vučića i članova njegove porodice. Dokle će neko da urušava sistem, blati ne Aleksandra Vučića kao građanina, već kao predsednika Republike Srbije? To rade ljudi koji su danas van parlamenta, jer su bojkotovali izbore, i ne samo izbore, oni su bojkotovali i državu koja im je sve dala i od koje su uzeli baš sve ono dok su bili u prilici i dok su bili na vlasti.

Mi ovde postavljamo pitanje, da li je Zaštitnik građana ono što treba da bude i što mu naziv funkcije kaže, ili je on zaštitnik svoje plate, i zaštitnik onih koji su zarad dolaska na vlast spremni da izmisle najteže i najgnusnije laži, i koji se bave pretnjama i pravljenjem afera?

Ako će Zaštitnik građana i dalje da ćuti i da se pravi gluv i slep, onda neka podnese ostavku. Ako je tačno da prima platu 400 hiljada dinara, a to su četiri plate narodnih poslanika, evo kolege ispravljaju, pet plata narodnih poslanika, a da pritom ne reaguje kao samostalni i nezavisni organ, onda ne ispunjava svoju ustavnu i zakonsku ulogu i samim tim prima nezarađenu platu.

Zato mi iz JS postavljamo pitanje, šta radi Zaštitnik građana i ako ne radi ništa, ili kaže da nije u mogućnosti, zašto onda ne podnese ostavku? Možda će se naći neko ko će biti sposoban da odgovori potrebama koje se stavljaju pred jednu ovako važnu instituciju. Hvala.

Hvala vam na odgovoru ministarka.

Slažem se sa vama, sem u jednoj stvari se ne slažem. Znači, apsolutno sve što ste rekli stoji na mestu, ali ne trebamo mi da budemo ti koji kažu da pitanje treba da ostane otvoreno. Ne, ja sam ovo i postavio zato što trebamo konačno to pitanje da zatvorimo i da stavimo tačku na to.

Rekli ste na početku, ja mogu da prebacim lopticu na vaš teren. Niti mi kao narodni poslanici ovu loptu prebacujemo kod vas, niti istu tu trebate da vratite kod nas. Mi iz JS imamo osam poslanika, da bi nešto konkretno uradili po tom pitanju, treba samo da se skupi 126 i da onda stavimo tačku, da ne držimo ovo pitanje otvorenim, ako razumete.

Drugo pitanje vezano je za borbu protiv epidemije Kovida 19 i za proces vakcinacije. Naime, država je uradila sve u tom pogledu. Kako niko nije imao respiratore, mi smo ih nabavili u dovoljnim količinama. Da ne bi došli u situaciju da nema dovoljno kreveta za kovid pacijente, država je izgradila tri kovid bolnice u Batajnici, Kruševcu i Novom Sadu.

Kada mnogo razvijenije države nisu imale ni jednu vakcinu, naša je država nabavila četiri vakcine. Prvi smo krenuli sa vakcinacijom. Danas smo ipak tek prešli nešto više od 50% vakcinisanih. Jaka antivakserska propaganda je učinila svoje.

Mi iz JS razumemo pitanje ljudskih prava, pa i prava da neko bude protiv vakcine, tu se apsolutno ništa ne spori, ali neka bude antivakser za sebe. Opasno je, vrlo je opasno da se ta priča ne širi i takva opasna propaganda koja može da košta života mnoge građane Srbije.

Evo, trenutno je u Egiptu i delegacija do 140 članova, najvećim delom su to medicinski radnici, prekjuče su obišli Beduinsko selo duboko u pustinji, znači pesak, pustinja, nigde nikog. Beduini svakako nisu neko ko prati savremene tehnologije, ne uživaju sve udobnosti današnje civilizacije, nemaju televizore, nemaju društvene mreže, žive kako su živeli stotinama godina unazad. Ali, ono što je interesantno da su vakcinisani 100%, svi su vakcinisani.

Beduini svi vakcinisani, a kod nas polovina populacije. Naše pitanje, ispred poslaničke grupe JS, Vladi Republike Srbije jeste – da li se razmišlja o merama koje bi dovele do povećanog stepena vakcinacije naših građana i koje bi to nove mere bile? Hvala.

Hvala vam na odgovorima, ali ja, evo, po uzoru na ministra Sinišu Malog od pre neki dan, kada smo imali ovde rebalans budžeta, ministar kaže – zadatak svih nas je da malo održavamo i taj optimizam i da malo pređemo i na vedrije teme.
S obzirom na to da sam malopre spomenuo beduine, želim da vas pozdravim u ime delegacije koja se trenutno nalazi u Egiptu. Delegaciju predvodi Dragan Marković Palma, predsednik poslaničke grupe JS, i ovu delegaciju vodi ispred stranke JS, ali pre svega je vodi ispred Srbije. Delegacija broji 150 članova, od kojih su 122 lekara i medicinskih radnika. To su ljudi koji su u doba ove pandemije, to svi već znamo, ne moramo ni da ponavljamo, poneli najveći teret. U delegaciji se nalazi jedan manji broj privrednika i manji broj novinara.
Ovakve delegacije koje Dragan Marković Palma vodi širom Evrope i sveta su postale praksa, koliko god neki da kritikuju da znate ovo neće da stane sa ovakvim akcijama i nastaviće se i dalje.
Ono što jedna činjenica, a nije loše da podelim sa svima vama da je do sada kroz takav vid organizacije putovalo kada se ovako radi preko 70.000 građana Republike Srbije.
Ovakve delegacije, pored toga što svim članovima daju volju na još bolji rad i društvenu angažovanost šire jednu dobru sliku o Srbiji, koja nažalost jedno vreme do pre nekih 10 godina bila totalno iskrivljena u odnosu na realno i pravo stanje.
Domaćini delegacijama koje predvodi Dragan Marković Palma su uvek primljeni od zvaničnika zemalja u koje se putuje. To su ljudi i funkcioneri od integriteta čija reč svakako ima težinu.
U ovoj delegaciji su lekari, kao što je bio slučaj u junu u Grčkoj, kada je putovalo 650 medicinskih radnika. Do sada su u sličnim organizacijama ili bili lekari i privrednici, i studenti, i poljoprivrednici, zanatlije i mnogi drugi.
Dragan Marković Palma je u svet uvek vodio i obične građane, koji možda ne bi imali priliku da putuju na neki drugi način.
Ovo pričam iz jednog prostog razloga, a to je da Dragan Marković Palma nije ministar i da Jedinstvena Srbija, nema ni jednu funkciju u izvršnoj vlasti, ali uvek dobrim idejama i velikom željom nađemo način da pomognemo.
Ovo je poruka svima koji se bave politikom u Srbiji, nebitno da li su vlasti ili su opozicija.
Ako imate želju i hoćete da pomognete Srbiji sigurno možete da nađete način. Hvala vam na pažnji.

Hvala vam, uvaženi predsedavajući.

Gospodine ministre, ja slušajući prethodnog kolegu razmišljao sam da li ima smisla da počnemo da nabrajamo šta je sve urađeno, pa dovoljno u ovoj kalendarskoj i budžetskoj godini koja je danas na dnevnom redu, i verujte mi to bi bio Sizifov posao. Siguran sam da ne postoji ni opština, ni grad u Srbiji koji nisu dobili jednu veću ili manju kapitalnu investiciju.

Kada pričamo danas o rebalansu budžeta, ono što je za vas, ministre, za vas najbitnije, poslanička grupa JS će svakako podržati ovaj rebalans budžeta. To ne radimo deklarativno, to ne radimo samo zato što smo koalicija, nego iz nekoliko razloga.

Prvi razlog je ostvaren suficit u ovom budžetu. Znači, mi ne radimo rebalans da bismo popravljali neke greške, nego jednostavno imamo veći priliv od očekivanog. Za vas koji ste i optimista uvek nekako kad pravite te budžete vi tu budete suzdržani, imate neku kočnicu i to je dobro.

Drugi razlog je taj što ste i održali reč. Kada smo glasali za ovaj budžet prošle godine vi ste dali smernice u kojima će ovaj budžet da se kreće i u otežanim uslovima koji su svakako b ili, pre svega mislim na pandemiju, gospodine ministre, vi ste vaš posao uradili kako treba. Evo, dolazimo do kraja budžetske godine i vidimo da je sve pozitivno.

Treći razlog zašto će poslanička grupa JS da podrži ovaj rebalans, a to je upravo to domaćinsko poslovanje ili to domaćinsko budžetiranje koje ste imali. Vi ste uspeli da napravite taj domaćinski budžet, a reč – domaćinski u Srbiji znači da ste uspeli da ispoštujete sve kategorije društva. Siguran sam da niko nije zaboravljen u ovoj krizi, ali pored toga vi niste ugrozili, tj. nije stopirano i dovedeno u neko rizično poslovanje taj neki razvoj naše privrede.

Vrlo često možemo da vidimo da vas na medijima kritikuju kritizeri i to je dobro. Opasno je ako vas kritikuju kritičari, a vidim da takvih nema zainteresovanih. Pratim vaš rad ministre, od 2012. godine i ono što slobodno mogu da kažem da svaki put kada ste došli na neku funkciju, vama je padala uglavnom neka teška funkcija koju trebate da realizujete i svaki put ste dobili vruć krompir u ruke. Nije slučajno što vas nekako od te 2012. godine hvalim, imam priliku da od tada učestvujem u radu Odbora za finansije i znam kroz kakve probleme smo prolazili.

Mogu da zamislim vaše evropske kolege, kolege koje decenijama nasleđuju uređene budžete, koji po prirodi stvari uvek imaju neku mirnu vodu po kojoj trebaju da plove, a kod nas ono što ste nasledili i ono što ste pokušali da ispravljate, a evo uspeli ste posle deset godina rada da ispravite i stabilizujete ovaj budžet, nije jedina otežavajuća okolnost. Otežavajuća okolnost kakvu nemaju ministri nekih razvijenijih zemalja, a to je konstantna pretnja sa naše južne pokrajine, pre svega mislim na terorističku pretnju, jer imali smo različite situacije na koje država uvek morala da odgovori, a da se razumemo, u današnje vreme ukoliko nemate stabilne finansije kada dođemo u neku kriznu situaciju kakvih je kroz istoriju, kada je u pitanju naša južna pokrajina uvek bilo, nekako smo svi sigurniji, a pre svega i naša vojska i naša policija kada znaju da je budžet stabilan.

Onda opet dolazim do tog nekog zaključka da svi ti kritizeri što više udaraju po vama vi ostvarujete sve bolje rezultate. Ako trebamo da budemo konkretni ministre i da pričamo o konkretnim stvarima, ovo su sada činjenice. Znači, najveća globalna kriza, a budžet nam je jači za milijardu i po. Privreda nikad otpornija na krizu. Kapitalne investicije nam rastu. Nivo javnog duga je pod kontrolom. Nikad više nije ulagano u infrastrukturu. Međunarodni monetarni fond i Svetska banka, što nije bio običaj, hvale i oni konstatuju i prihvataju rast od 7% BDP. Svrstavaju nas u tri top zemlje u Evropi po rastu BDP. Ono što je najmerljivije za ljude koji ne moraju mnogo da se razumeju u finansije, a to je stanje na računu. U ovom trenutku na računu imamo 372 milijarde ako ne grešim, to ste juče rekli na Odboru za finansije.

Uz sve ovo što sam nabrojao, socijalna politika je izraženija u smislu pomoći stanovništvu zbog pandemije kovida, nego u bilo kojoj drugoj zemlji u okruženju. Da sad ja ne ponavljam taksativno ono što ste vi rekli i ono što će verovatno moje kolege danas da kažu šta je to što je svako kao pomoć u ovoj pandemiji dobio, a spisak nije mali. Upravo zbog takve odgovorne politike, JS će podržati ovaj rebalans.

Ono što moram da naglasim, a to je da ste vi ministre od te 2012. godine zajedno sa svim članovima Vlade koji su se smenjivali, neki su odlazili, neki novi su dolazili, uspeli da uđete u istoriju, jer ovi podaci koje danas imamo svakako zavređuju svaku pohvalu i svaku pažnju.

U ovom rebalansu opet gledate unapred, i to je dobro, znači, ovo nije samo rebalans i ovo nisu samo potezi koji se odnose na ovu godinu, sa ovim rebalansom olakšavate posao svima u narednoj budžetskoj godini. U ovom rebalansu, ono što hoću da naglasim, povećavaju se sredstva za razvoj poljoprivrede u dodatnih 2,7 milijardi, sada je to preko 60 milijardi ukupno, ako gledamo celu budžetsku godinu. Ovo će svakako sigurno poljoprivrednim proizvođačima olakšati rad.

Zašto se na početku fokusiram, ministre, na poljoprivredu? Mi trenutno imamo energetsku krizu, ne mislim mi kao Srbija, nego generalno energetska kriza je zahvatila veće okruženje, ali slobodno mogu da kažem i svetsku ekonomiju. Mi zbog naše odgovorne politike i dobrih odnosa sa Ruskom Federacijom imamo, mogu da kažem, i povlašćenu cenu gasa, imamo stabilan ugovor koji nam garantuje i snabdevanje i cenu tog gasa do kraja ove godine.

Ali, šta je posledica takve situacije kada je konkretno gas za vrlo kratko vreme drastično poskupeo? Posledica je ta što se zatvorio veliki broj fabrika koje se bave proizvodnjom veštačkog đubriva. Gospodine ministre, stanje na terenu je takvo da je veštačko đubrivo skoro duplo poskupelo, to nema veze sa nama, ali je to nešto što će svakako i nas da pogodi. Zato će poljoprivreda u narednom periodu da se sretne sa velikim problemom, a to je kako da uspe da održi cene hrane na nivou kakav je sada.

Zato sam zahvalan zbog ovih 2,7 milijardi koju ste povećali, ali zbog takve cene veštačkog đubriva, ministre, moraćemo da razmišljamo, ako ne u ovoj, onda bar na početku sledeće budžetske godine, kako da dodatno poljoprivrednim proizvođačima izađemo u susret, jer ako krenemo sa povećanjima poljoprivredne proizvodnje, koja je evidentna zbog cene veštačkog đubriva, siguran sam i da će cena prehrambenih proizvoda da poraste.

Značajna povećanja su i u oblasti turizma. Dolazim iz turističkog mesta, dolazim iz Vrnjačke Banje, i siguran sam, jer sam razgovarao sa dosta hotelijera i sa dosta vlasnika turističkih agencija, šta se sve kod njih izdešavalo na početku ove pandemijske krize, i znam koliko im je bilo teško, naravno, uostalom kao i svima ostalima. Ono što je činjenica, to je da ste uspeli da pomognete i jednima i drugima, i hvala vam na tome.

Juče smo na Odboru za privredu komentarisali malo detaljnije Ministarstvo turizma i kakve sve promene oni očekuju u njihovom finansijskom planu, kada je u pitanju ovaj rebalans. Kolega Krstić iz Trgovišta, ne vidim ga sada ovde, juče je dao jedan dobar predlog, a to je da svakako treba stimulisati i pomagati svima, ali možda malo više treba pažnje da obratimo na one turističke agencije koje goste dovode u Srbiju, i za njih bi možda trebalo da napravimo neki poseban stimulativni program.

Ono što je interesantno i što je bitno za sve građane Srbije, to je da u ovom rebalansu, kada je u pitanju Ministarstvo turizma, izdvajaju se značajna finansijska sredstva koja će da budu namenjena digitalizaciji turističke ponude Republike Srbije. To je jedan dobar projekat u okviru koga će se napraviti državni buking za rezervaciju i plaćanje smeštaja i preko aplikacije, preko mobilnog telefona, svako, gde god da se nađe u Srbiji, imaće tog nekog svog ličnog turističkog asistenta.

Zašto je dobar ovaj projekat? Ovaj projekat je dobar zato što se ne odnosi samo na turistička mesta, odnosi se na sve opštine i na sve gradove u Srbiji. Jednostavno, imaćemo priliku da u startu u svakoj opštini, u svakom gradu imamo po dve znamenitosti koje će automatski da budu na toj aplikaciji, a onda u zavisnosti od truda i rada svake lokalne samouprave, broj tih objekata će se povećavati.

Veliki posao nas očekuje i kada je u pitanju fiskalizacija. Tu ste odvojili dodatnih šest milijardi za realizaciju ovog jednog velikog i obimnog projekta. Za one koji su u poslu bili i ranije, kada smo prvi put počeli da radimo fiskalizaciju, znaju da to nije bilo ovako kao što je danas. Tada kada se uvodila fiskalizacija svako je imao trošak, svako je morao iz svog poslovanja da izdvoji određena sredstva kako bi kupio fiskalnu kasu, kako bi uopšte mogao da ispoštuje zakon.

Ono što je za svaku pohvalu i što preduzetnici, ministre, komentarišu, to je da ovog puta nemaju nikakve dodatne troškove. Ovog puta se država potrudila da kompletnu fiskalizaciju, tj. zamenu hardvera i novog softvera, sve troškove pokrije država.

Isto tako hoću da pohvalim i izdvajanja za sport. Vi ste i malopre to naglasili da je obezbeđeno dodatnih 2,3 milijarde dinara i nabrajali ste i sami koliko se novih sportskih objekata radi. Zašto je to bitno? Pa bitno je zato što kroz ovu krizu pandemijsku koju smo prošli i svi su imali osećaj da će nekako sve da stane, ali vi ste to lepo rekli – život ne može da stane, mi moramo da razmišljamo kako bi sad neko pravio neku skalu, pa bi mogao da deli na stvari bitne ili na manje bitne. U stvari, za život je sve bitno.

Ministre, ja ću da vas citiram. Vi ste juče rekli na Odboru za finansije – bitno je da smo održali optimizam kod građana. U stvari, i to možda deluje onako nebitno u celoj situaciji u kojoj smo se našli, ali, ministre, to je jedan težak zadatak kroz koji smo svi zajedno uspeli da prođemo. Ono što je sigurno, optimizam kod ljudi ste sačuvali, pandemija se bliži svom kraju. Nažalost, pretrpeli smo velike žrtve, nismo ni manji ni veću u odnosu na prosek koji je pogodio čitav svet, kada pričamo o našem najbližem okruženju i Evropi, ali ono što imam osećaj da smo uspeli svi zajedno to je da sačuvamo taj optimizam kod ljudi.

S obzirom na to da smo juče na Odboru za finansije imali goste, tu su bili ljudi iz Narodne banke Srbije, tu su bili ljudi iz Fiskalnog saveta, ja danas, s obzirom da pričam o rebalansu i budžetu, moram da spomenem i njih, naravno. O Narodnoj banci Srbije i guvernerki Jorgovanki Tabaković neću puno da pričam, jer ako krenem da pričam ponoviću svoje diskusije iz nekih ranijih perioda gde sam za Narodnu banku Srbije imao reči hvali, jer su uspeli da sačuvaju tu neku našu monetarnu politiku na jednom stabilnom nivou, a ono što se vidi i što je više nego očigledno, to je da su monetarna i fiskalna politika usklađene i da vi i Narodna banka Srbije delujete kao jedan tim. Znači, kada je Narodna banka Srbije i vaše ministarstvo u pitanju, ja tu ništa ne bih menjao.

Kada pričamo o Fiskalnom savetu, kada pričamo o prof. Pavlu Petroviću, ja sam se trudio da ih razumem u nekim prethodnim rebalansima ili budžetu. Imao sam osećaj da oni krajnje dobronamerno hoće da ukažu na neke stvari. E sada, posle ovog što sam juče čuo na Odboru, više sam nego zbunjen. Imam osećaj da oni stalno traže neke zamerke, imam osećaj kao da nismo na istoj strani. Ja apsolutno ne sporim kvalifikacije gospodina Pavla Petrovića da se nalazi na mestu na kome se nalazi, ali ja ne vidim njegovu dobru volju da to svoje znanje i iskustvo koje ima da u korist svakog rebalansa ili nekog novog budžeta koji radimo.

Mi smo juče imali priliku da čujemo njihove komentare o budžetskoj 2022. godini. Pazite, to niti je bila tema, niti smo se time bavili, pola izveštaja koje smo dobili od Fiskalnog saveta odnosi se na pravljenje novog budžeta. Ono što mene kao građanina, sada ne pričam kao narodnog poslanika, pogađa, a verujem i većinu građana su situacije gde neko može sebi da da za pravo da kritikuje način kako su se pravile kovid bolnice, kako se ulagalo u zdravstvo. Čak u jednom delu komentara spočitava se kako su izdvojena značajna sredstva za završavanje Hrama Svetog Save. U nekom trenutku se kritikuje način kako ste pomagali, ne vi lično, nego Vlada Republike Srbije, kako se pomagalo ljudima u isplati novčanih sredstava u ovoj kovid krizi.

Ono što je na mene juče ostavilo jedan pozitivan utisak, vi ste gospodina Pavla Petrovića pitali da da bolji predlog kako on misli da to treba da uradimo. To je ono gde sam ja razočaran. Nismo dobili predlog, znači, i dalje postoje ljudi koji se svrstavaju u kritizere, ne u kritičare, zato što kritičar uvek može da vam kaže – e, slušajte, ovde ste pogrešili, ako uradite ovako, ili bar ja predlažem da uradite ovako, biće dobro. Ne, oni kažu – ovo nije dobro. Vi kažete – a kako mislite da je dobro, koju kategoriju da izbacimo, kome da kažemo – hej, vi niste taj ko treba da dobije pomoć od države, a svi su je dobili? On nije imao odgovor na to pitanje. Tako da, ministre, ponavljam onaj stav – što više kritizera ima, vi ostvarujete sve bolje rezultate i, ako nastavimo ovako, za Srbiju nema zime.

Rekao sam, da mi nismo ni Švajcarska, ni Austrija, ni Norveška, ni Švedska, ali da kao i svi oni moramo da napravimo budžete, moramo da radimo rebalanse budžeta. Zašto se ovo kažem i zašto ovo potenciram? Zato što oni nemaju probleme sa kojima se mi srećemo. Kovid krizu smo imali svi, to nije sporno, ali teroristu u južnoj pokrajini, kakve mi imamo, te zemlje nemaju. Oni nemaju kuću na putu, kakvu mi imamo i oko te kuće se uvek vrte neki različiti interesi. Znači, praviti budžet u Republici Srbiji je duplo teže nego u bilo kojoj drugoj zemlji koja se nalazi na nekom drugom mestu, a ne baš ovde gde se nalazimo mi.

Ali, kako i vi kažete, naš zadatak je da pored svega, ministre, širimo optimizam i zato ću ja da iskoristim ovu priliku da vas pozdravim u ime delegacije koja je otišla u Egipat, delegacije koju predvodi Dragan Marković Palma, predsednik JS i poslaničke grupe kojoj ja pripadam.

Hoću da vas informišem da je u toj delegaciji 150 članova, da su tu 122 lekara, zajedno sa medicinskim osobljem i to su ljudi koji su podneli najveći teret kovid pandemije, sa njima se nalazi jedan manji broj novinara i privrednika. Ovo nije ni prva, ni poslednja delegacija koju je Dragan Marković Palma, ispred JS, ali pre svega ispred Srbije odveo u svet i svaka ta delegacija kao posledicu takvog putovanja širi jednu bolju sliku o Srbiji i pokušavamo da ispravimo neku krivu sliku, kakvu je Srbija imala pre nekih desetak godina. Znači, svako od tih domaćina, a to su uglavnom zvaničnici tih država, sačeka, primi tu delegaciju i uvek dobije tačne informacije šta se trenutno u Srbiji dešava. U tim delegacijama sada su lekari, ali i pored njih uvek su bili i privrednici i poljoprivrednici, bile su delegacije sa studentima, sa prosvetnim radnicima, sa zanatlijama.

Zašto ovo, ministre kažem? Kažem zato što sa pozicije, na kojoj se nalazi JS, vi znate da Draga Marković Palma nije ministar, vi znate da mi nemamo resore u državnim organima, svakako podržavamo sve što Vlada radi, ali hoću da vam kažem da uvek postoji način da ko hoće da pomogne državi, da ko hoće da pomogne Vladi, to može da uradi na neki originalan način. Pa, ovo je poruka svim tim kritizerima, ovo je poruka i Fiskalnom savetu, nađite način kako možete da pomognete. Svi mogu da kritikuju, a samo oni koji misle dobro Srbiji i srpskom narodu mogu da pomognu. Naravno, napominjem sva ova putovanja, o kojima sam pričao, nisu plaćena iz budžeta.

Ponavljam JS će da podrži ovaj rebalans budžeta, da vam ja poželim da nastavite ovako da radite i za Srbiju nema zime.

Hvala vam uvaženi predsedavajući.

Uvažena ministarko Vujović sa saradnicima, Poslanička grupa JS će svakako podržati ovaj zakon i lično se radujem svaki put kada vas vidim u ovoj sali sa novim Predlogom zakona jer vaši zakoni, zakoni iz oblasti ekologije najdirektnije utiču na kvalitet života svih nas.

Svako od prisutnih kolega dolazi iz različitih opština, iz različitih gradova. Svako od nas predstavlja veliki broj građana i ono što je najinteresantnije to su iskustva buke koje imamo različita. Svaki grad ili svaka opština ima neke svoje specifičnosti.

Ono što nam je svima isto je termin buke jer se podrazumeva da je buka svaki neželjeni zvuk. Tačnije, u zakonu kaže da buka u životnoj sredini jeste svaki neželjeni ili štetan zvuk emitovan na otvorenom ili zatvorenom prostoru.

Dolazim iz Vrnjačke Banje, iz turističkog mesta i sigurno da se buka koja se stvara u mom mestu bar malo razlikuje od ostalih opština i gradova. Zašto to kažem? Mi smo specifično turističko mesto koje po prirodi stvari mora da ima i određene manifestacije u toku turističke sezone, jer su upravo i te manifestacije jedan od razloga zašto veliki broj turista posećuje ne samo Vrnjačku Banju kao turističko mesto, već i sve ostale opštine i gradove koji se turizmom bave.

U toku godine jedna od većih manifestacija, ja je ovde navodim kao pozitivan primer, je i Lavfest. Kao što bi recimo neko mogao da se pohvali sa Gučom ili sa Egzitom ili sa svim drugim velikim manifestacijama, mi možemo da se pohvalimo sa Lavfestom i onda se u gradu stalno vodi polemika da li je dobro što ta tri dana imamo povećanu buku, kako neki kažu, ovi mlađi kažu da imamo pojačanu muziku, ali činjenica je da ta tri dana Vrnjačku Banju poseti preko 60 hiljada turista. Ono što je specifičnost te manifestacije da su to uglavnom stranci.

Kada podvučemo liniju, mi između nas kada pričamo o buci u Vrnjačkoj banji, nekako se uvek svede taj komercijalni deo od koga najveći broj stanovnika ima koristi. Tako da postoje određene buke, kako ih definiše zakon koje sticajem okolnosti moramo da nađemo način i kako da ih prihvatimo. Naravno, to je širok pojam.

Kada pričamo o fenomenu buke možemo da se fokusiramo na saobraćajnice, na autoputeve. Nekada kada su se izgrađivali autoputevi i različite saobraćajnice nije se mnogo vodilo računa o buci. Tada, verovatno, ni promet saobraćaja nije bio veliki, kao danas. Danas kada se izgrađuje, a Bogu hvala u Srbiji se izgrađuje dosta saobraćajnica i dosta autoputeva, vodi se računa o bukama. Možemo da vidimo veliki broj zaštitnih ograda koje se postavljaju upravo zbog naselja kroz koje saobraćajnice prolaze.

Rade se i savremenije industrijske zone. Ovaj zakon tretira i veliki broj pravnih lica, konkretno privredu, kada je u pitanju buka, ali ako ste ispoštovali sve standarde i ukoliko se nalazite u industrijskim zonama kakvih je sve više u gradovima, ja kao primer vrlo često navodim Jagodinu zato što je napravila jednu novu industrijsku zonu i sve fabrike koje se tu nalaze sigurno nikoga ne ugrožavaju kada je u pitanju buka.

Ono sa čime ćemo se svi složiti, što sigurno se možda ovde, kao najčešći pojam buke i spomene, to je buka iz ugostiteljskih objekata. Naravno, kolega je malopre, predsednik Odbora za ekologiju rekao da je sada sve mnogo lakše zato što u ovom zakonu sada su i komunalni milicajci ili u opštinama gde ih nema, znači komunalni inspektori, imaće uređaj sa kojima će na licu mesta moći da definišu nivo buke i istog trenutka onako kako im zakon nalaže moći će da odreaguju. Te fonometre do sada imala su ovlašćena pravna lica do kojih nije bilo lako u svakom trenutku, a pogotovo u trenutku kada se neki muzički program izvodi, doći.

Ja sam na početku rekao šta je definicija buke, ali ni svi mi nismo isti. To je normalna stvar, svi smo različiti i građani kod nas poslanika dolaze sa različitim zahtevima. Nekada su to predlozi ministarka, neki put su to zahtevi. I po prirodi posla i ja sam imao jedan susret ovih dana sa jednim građaninom koji je došao i kada smo pričali o Zakonu o zaštiti buke video da je zakon u pripremi i čovek je izneo svoj lični problem. Došao je kod mene i pitao – šta se dešava sa ljubavnom bukom.

Ja u startu da budem iskren nisam mogao da razumem na šta tačno misli, ali kada mi je on rekao da su u pitanju stanari zgrade u kojoj se nalazi, čak je tu bio i neki dopis, gde kaže – mole se stanari iz te i te, ja sada neću da navodim ni zgradu, ni adresu, da se smanji ta ljubavna buka, ja sam ga onda razumeo o čemu on priča. Kada sam uzeo zakon da ga pročitam, član 2. nije svađa, komšijski odnosi su u pitanju, ali dobri, kaže u članu 2. – odredbe ovog zakona ne primenjuju se na buku, pa kaže stav. 4. – od aktivnosti u domaćinstvu ili buku iz susednog domaćinstva ili stana ili drugog prostora koji se koristi za te namene.

Tako da ja nisam saglasan sa tim da podnosim amandman da bi se ovakve stvari rešile, ja sam dao predlog da oni tu u svom kućnom redu nađu neki način kako će da reše i građanin se složio sa tim.

Sada kada pričamo uopšte o problemima ekologije, svakako da su oni izuzetno kompleksni. Tu nije u pitanju samo buka, ekologija je jedna široka oblast i pokriva dosta stvari koje se tiču direktno života svih nas, ali ona na šta danas želim da se osvrnem i da iskoristim priliku, a to su deponije.

Moramo da se potrudimo da svi mi malo podignemo tu svest građana kada su u pitanju, pre svega divlje deponije, a da se opet fokusiramo na one deponije koje su u funkciji. Ja ću sada da navedem dobar primer, a to su grad Jagodina i grad Leskovac, da ne bude da stalno pričamo o Jagodini, ali činjenica je da Jagodina može da se koristi za dobar primer. Mogu da spomenem i grad Leskovac zato što su sa austrijskom kompanijom „POR“ pre više godina uspeli da naprave ozbiljne regionalne deponije i ja znam ministarka koliko vi ulažete truda i rada da generalno i tu svest kod građana, a i sama tehnička pitanja koja se tiču deponija, rešimo.

Pozivam sve da iskoristimo, upravo možda i te predimenzionirane kapacitete ove dve deponije i da koliko je moguće iz okruženja sav otpad upravo pokušamo da deponujemo na te dve lokacije. Naravno, tamo gde tehničke mogućnosti dozvoljavaju.

Generalno, kada pričamo o ekologiji, moramo da budemo svesni činjenice da je ekologija pre svega sinonim za lepo ponašanje, ekologija je sinonim za kulturu i za jednu stalnu nadogradnju o svesti o zaštiti životne sredine.

Ministarka, iskoristiću priliku sada da se vašem ministarstvu i vama lično zahvalim za jedan ozbiljan ekološki projekat koji se tiče svih građana Republike Srbije, a fokusiran je na Vrnjačku Banju. To je projekat kojim ste odobrili i dali veliku pomoć da pošumljavamo 60 hektara parkovskih površina. To nije klasična šuma, to su parkovske površine koje su bukvalno 365 dana u godini održavaju. Po prirodi stvari, flora i fauna su promenljive, sa ovim projektom koji ste nam omogućili od oktobra meseca kreće realizacija. Pozivam sve građane Srbije da dođu u Vrnjačku banju i da sledeće godine vide šta smo to zajednički uradili. Hvala puno.

Hvala vam.

Uvažena potpredsednice Vlade, ministarko, gospođo Gojković, gospodine Popoviću, uvaženi predsedavajući, gospodine Krkobabiću, danas imamo na dnevnom redu jednu vrlo značajnu i neobičnu temu. Neobičnu zato što je danas isprovocirala dosta emocija. Kolege koje su govorile pre mene, svako na svoj način je uneo deo sebe u ovu diskusiju. Obzirom da sam poslanik od 2012. godine imao sam priliku da slušam veliki broj izlaganja mojih kolega. Naravno, uvek tu ima svašta lepo i svašta pametno da se čuje.

Danas, iskreno, moram i da čestitam mom kolegi iz moje poslaničke grupe, iz JS, gospodinu Životi Starčeviću, inače i profesoru, na jednom predavanju, dvadesetominutnom predavanju koje nam je danas održao. On nas je proveo kroz Hilandar, a to nije lako uraditi za 20 minuta, da prođete kroz 11 vekova duge istorije.

Naravno, danas i svi mi koji učestvujemo u izglasavanju ovog zakona imamo, kako neko danas reče, tu čast i privilegiju da možemo da glasamo za jedan ovakav zakon. Dosta citiram, a nisam ni počeo.

Moram da spomenem i moju koleginicu Snežanu Paunović koja je rekla da ste i vi u svojoj, ne tako dugoj, ministarskoj karijeri, na mestu ministra kulture stvarno doneli niz pozitivnih i niz dobrih zakona koji će svakako ući u istoriju.

Ono što je najznačajnije danas jeste da po prvi put imamo jedno sistemsko rešenje, ne mogu, daleko od toga, da kažem za jedan problem, za jednu situaciju koja traje vekovima unazad, a za konkretnu pomoć koju smo od 2004. godine upućivali manastiru Hilandar.

Za nas mogu da kaže, to su istorijske činjenice, da smo bili komunistička država, ali vera u Boga i u svetinje u našem narodu nikada nije nestala i nikada neće nestati. Srednjovekovni manastiri i crkve, mi ih uvek od milošte zovemo svetinje i to je sad sve popularnije i popularnije u građanstvu, koje svedoče usponu i padu srpske carevine, a zatim i srpske države deo su kulture kojom se Srbija ponosi.

Danas je tema Hilandar, ali kada pričamo o Hilandaru danas imamo potrebu da kroz manastir Hilandar provučemo sve svetinje. Ne smem ni da se upustim u nabrajanje koliko svetinja imamo, Bogu hvala, imamo ih dosta i to je plod naše istorija koja je sama po sebi duga.

Politike se menjaju, ideologije se menjaju, nekada se napušta i rodna gruda, ali vera, vera se kod nas Srba nikada nije menjala. Ona nas je i održala, učeni smo i vaspitavani u duhu pravoslavlja da nikome ne želimo zlo. I kada smo bili kroz istoriju prinuđeni da ratujemo trudili smo se da to uvek budu odbrambeni ratovi. Nažalost, nismo mi trpeli samo štete od ratova, 2004. godine naše svetinje, konkretno Hilandar je pretrpeo veliku štetu od požara. Ono što je usledilo posle tog požara, ja ne mislim samo na pomoć države i naroda koja je svakako i evidentno od te godine pa na dalje bivala sve veća i veća, najbitnije što smo tada počeli da obnavljamo te, 2004. godine je svakako, naša vera i to nas je nateralo, kao i svaki put kroz istoriju da posle velikih tragedija nekako ponovo svi budemo jedinstveni da se udružimo.

Ponovo je obnovljeno srpsko jedinstvo. Zato su nama svetinje bitne, jer nas one opominju. Svaki put kada se udaljimo jedni od drugih one nas podsećaju da moramo da se držimo zajedno. Imali smo priliku da u Crnoj Gori vrlo skoro, vidimo narod koji je svašta nešto propuštao i popuštao od te 2006. godine, ali kada su došli do jedne linije preko koje ne sme da se prođe, kad su takli u veru, kad su takli u svetinju, imali smo priliku da vidimo šta su litije u Crnoj Gori uspele da urade, šta je uspeo narod da uradi. Za jednu vlast, za koju svi mi koji se bavimo politikom, za koju smo mogli da kažemo, pa to će da traje, ne znamo koliko će dugo da traje – šta se desilo? Prešli su liniju. E, kad pređu tu liniju, kad se dirnu svetinje, desi se to što nas istorija uči, a to je da postanemo jedinstveni i onda je odgovor bio ovakav kakav jeste. U Crnoj Gori je promenjena vlast, a narod je uspeo da sačuva ono zbog čega su litije i pokrenute.

Sticajem okolnosti ja sam bio prisutan tog 4. septembra u Podgorici, dočekao sam našeg patrijarha, gospodina, Porfirija i ono što sam tada video u Podgorici preko 15 hiljada ljudi, što ćete da se složiti da je za Podgoricu i Crnu Goru dosta, video sam jedinstvo kako se retko viđa. To su naše poruke, to su ti znakovi pored puta i to je to zbog čega se mi uvek vraćamo našim svetinjama.

Nije prvi put, ali najteže stradanje koje je srpski narod i srpske svetinje doživeli, to je bilo 2004. godina, kada su šiptarski teroristi proterali sa Kosova 220.000 Srba i kada su nam uništili, upalili 120 svetinja. To je ostalo upisano u istoriji, ostalo je upisano u našim srcima i takve stvari ne zaboravljamo.

Zato je dobar ovaj zakon. Donosimo ga u pravo vreme da svima pokažemo da takve stvari ne zaboravljamo i da mi ne ostavljamo svetinje.

Danas imamo provokacije koje se dešavaju. Mediji su ih puni i vi vidite šta ponovo pokušavaju da urade. Kako je Dragan Marković Palma, predsednik JS juče na konferenciji za novinare poručio, da ovo što rade kosovski Albanci, nikome neće doneti dobro. Ovo neće doneti dobro ni njima ni nama, možda. Ovo mora da se prekine.

Ja ih i danas dok mi glasamo za ovaj zakon, molim da prekinu da rade to što rade, da se manu tih provokacija, da gledaju svoja posla.

Pošto mi vreme ističe, hoću da iskoristim ovu priliku da se vama, gospođo Gojković i gospodine Popoviću, zahvalim za sve što ste uradili za Vrnjačku Banju. Verujem da ćemo da nastavimo u duhu te dobre tradicije i u budućnosti da sarađujemo, a svima da poručim i sve kolege da zamolim da zajednički ovaj zakon izglasamo.

Hvala vam.

Hvala vam, uvaženi predsedavajući.

Uvažena ministarko sa saradnicima, kada god na dnevnom redu imamo temu sporazume i ugovore, nekako se stekne neki osećaj, bar u široj javnosti, da to nisu neke, kako kažu, bitne stvari. Jesu. Osnovna funkcija Narodne skupštine, pored usvajanja svih zakona, je svakako i potvrđivanje sporazuma. To su vrlo bitne stvari, pogotovo u svetu diplomatije i nekog dnevnog života svih građana Republike Srbije.

Diplomatski odnosi ili jedna, slobodno mogu da kažem, diplomatska ofanziva kakvu je zadnjih 10 godina imao Aleksandar Vučić, Vlada Republike Srbije sa svim kapacitetom svoje koalicije, su dali odlične rezultate. Slika Srbije u svetu je promenjena.

Ako se vratimo samo nekoliko meseci unazad, na početku ove pandemije, kad je zavladao totalni haos u nabavci i distribuciji vakcina, Srbija je uspela za vrlo kratko vreme da obezbedi veliki broj vakcina, i to ne samo za svoje građane, nego upravo baveći se tom pozitivnom diplomatijom i za sve zemlje u okruženju kao donator. Znači, Srbija je donirala vakcine i Crnoj Gori i BiH i Severnoj Makedoniji i mnogim drugim zemljama. To je za posledicu imalo vrlo brzo pozitivne efekte koje smo svi mi mogli da osetimo zadnjih meseci. Lično ja, a i većina svih naših sugrađana koji su putovali put Grčke, koji smo tranzitno prolazili kroz Makedoniju, sretali smo se ove godine sa jednim pozitivnim iskustvom, a to je da građani Republike Srbije nisu plaćali putarinu kroz Severnu Makedoniju. Naravno, to su simbolični iznosi, to nisu veliki iznosi, ali taj prijateljski osećaj kada sa njima razgovarate kako smo došli u tu situaciju je dobar pozitivni efekat i vidim da su svi maksimalno hvalili tu akciju Vlade Republike Srbije i predsednika Aleksandra Vučića da se podele i doniraju vakcine Severnoj Makedoniji.

Isto tako, posledice tih sporazuma koji, naravno, ne dolaze svi sporazumi na potpisivanje i na glasanje u parlament Republike Srbije, postoje neki sporazumi koje imaju ovlašćenje da potpišu i premijerka i ministri i da oni imaju svoje pravno dejstvo a da ne moraju da dođu u Skupštinu i dobar deo takvih sporazuma i benefite tih sporazuma su mogli da osete upravo građani Republike Srbije, koji su preko usluga za mobilnu telefoniju koja je sada bez rominga, mogli da koriste i u BiH, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji, a imali smo od ove godine tako relaksiran odnos i sa Grčkom. Kada kažem - Grčku, to je za nas iz JS posebna priča, zato što je predsednik naše poslaničke grupe JS Dragan Marković Palma inače i počasni konzul Grčke u Republici Srbiji i to upravo ukazuje na te korektne odnose koji svako sa svog nivoa vlasti ili vršenja neke političke funkcije može da uspostavi.

U diplomatiji se sve piše, sve se negde zapisuje, i dobre stvari i loše stvari. Ono što možda nisu velike stvari za Republiku Srbiju u nekim makropolitičkim odnosima, ali svakako u mikro jesu, je to da je Dragan Marković Palma ove godine organizovao odlazak 600 lekara i medicinskih radnika u Grčku, znači bili su pet dana dole, pre nekih 20-ak dana vratilo se hiljadu poljoprivrednih proizvođača koji su isto u organizaciji Dragana Markovića Palme imali priliku da odu, kako ja to mogu da kažem slobodno na jedno nagradno putovanje, jer je to vrlo specifična delatnost. Ja ne mogu njih da uporedim sa crvenom linijom kovida, ali ako trebamo da iznesemo i da nagradimo ljude koji su uradili nešto veliko u poslednjih godinu dana za Srbiju, to su svakako svi medicinski radnici koji su bili na crvenim kovid linijama i svi oni ljudi koji se bave poljoprivredom, jer za njih i kad je sve stalo, pauze nije bilo.

Znači, bitno je da građani shvate važnost svih ovih sporazuma. Konkretno, mi danas imamo Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Maroko u oblasti odbrane.

Ono što želim da istaknem da Kraljevina Maroko nije priznala nezavisnost Kosova, što za mene lično i naravno za kompletan srpski narod ima dodatnu vrednost tog našeg prijateljstva. Mi danas na dnevnom redu takođe imao i sporazume sa zemljama koje su priznale tu separatističku želju za neosnovanu nezavisnost, ali to ne znači da sa tim zemljama ne trebamo da sarađujemo, upravo suprotno, mi sa njima moramo da sarađujemo, mi sa njima moramo da potpisujemo sve sporazume koji idu u prilog i korist srpskom narodu, zato što je svaki taj sporazum jedan možda mali korak, ali svakako korak ka unapređenju svih tih veza u diplomatiji. Naravno, koji će jednog trenutka istinu da iznese na videlo, sa početka ovog mog današnjeg izlaganja, a to je da će taj niz od 18 zemalja koje su povukle priznanje nezavisnosti Kosova da bude još veći.

Ako trebamo da pričamo o tih 18 priznanja, pored Aleksandra Vučića, svakako moramo da istaknemo Ivicu Dačića koji je u tom periodu bio ministar spoljnih poslova. Danas su stvari malo drugačije, i jedni i drugi smo, hajde da kažem, usporili sa tom diplomatskog aktivnošću koja za posledicu treba da ima povlačenje priznanja, ali rezultati koji su postignuti u tom zadnjem periodu nisu zanemarljivi.

Saradnja sa Kraljevinom Maroko ima dugu tradiciju od 64 godine. Ovo što danas treba da glasamo, ovaj sporazum, konkretno se tiče vojne saradnje, saradnje pre svega u odbrani.

Kad kažemo saradnja u odbrani, obzirom na tu našu geografsku udaljenost možda to deluje i neozbiljno, možda mi nismo velike sile, ni mi ni oni, ali svakako saradnja između svake zemlje ne odnosi se samo i jedino na tu reč – odbrana, to je malo širi pojam. Konkretno u ovom sporazumu se kaže da su tu obuka i vojne vežbe, da je tu industrija odbrane, da se Srbija vrlo brzo razvija i logistička podrška, informaciona bezbednost, sajber odbrana, vojno zdravstvo, itd.

Znači, kada je u pitanju poslanička grupa JS, ovaj Sporazum ćemo svakako podržati.

Sledeći je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o osnivanju i uslovima delatnosti kulturno-informativnih centara.

Moram da kažem na početku da je i Ruska Federacija jedna od onih prijateljskih zemalja koje nisu podržale teroriste na Kosovu, jedna od onih država koja je uvek, kada je bilo teško pomagala našem narodu. Kroz istoriju od njih smo uvek imali pruženu ruku prijateljstva, od njih nikada nismo imali nikakvu nanetu štetu.

Ovaj Sporazum, iako je iz oblasti kulture, daje recipročno velika ovlašćenja i jednoj i drugoj strani, ali takav odnos trebaju, mogu i moraju da imaju prijateljske zemlje kakve smo mi i Ruska Federacija.

Imajući u vidu upravo tu želju naroda Srbije i Rusije sa uzajamnim upoznavanjem sa društvenim i kulturnim vrednostima, želje za razvijanje tih tradicionalnih vrednosti, poslanička grupa JS će podržati ovaj Sporazum.

Sledeći sporazum je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma okvirnog Sporazuma o zajmu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije za projektni zajam „studentsko stanovanje“.

Znači, osnovni cilj ovog Sporazuma o zajmu, je povećanje kapaciteta u studentskim domovima. Koleginica Aleksandra je malopre pričala o tome. Znači, dobijamo novih 1.000 ležajeva, 1.000 mesta u Beogradu i 400 ležajeva u Nišu.

Svakako, ja neću da ulazim u detalje ovog ugovora, koleginica iz oblasti ekonomije je malopre sve to do detalja objasnila, ali treba da se kaže da svakako i Vlada i resorno ministarstvo trebaju da budu pohvaljeni ovde od svih nas poslanika za realizaciju ovakvog projekta.

Moram da napomenem i da u Vrnjačkoj banji imamo fakultet, fakultet koji je vezan za turizam i hotelijerstvo, pripada kragujevačkom univerzitetu. U Vrnjačkoj banji imamo i odlučnu srednju školu kada su u pitanju turizam i ugostiteljstvo, tako da smo napravili jednu celinu. Zašto to kažem?

Svi mi koji živimo u Vrnjačkoj banji osećamo korist od postojanja fakulteta i prisustva studenata u našem gradu. Svaki fakultet i svaki ovaj dom o kome smo pričali je u stvari jedna mala fabrika, ne samo zbog velikog broja prosvetnih radnika, profesora i doktora koji na njima rade, nego pre svega mislim i na građane koje sticajem okolnosti zbog poslova kojima se bave ostvaruju benefite upravo zbog prisustva studenata, a vrlo često i njihovih roditelja u našem gradu.

Inače, hoću da iskoristim ovu priliku malo i da se pohvalim. Vrnjačka banja je 2014. godine po osnovu boravišne takse ostvarila 17 miliona prihoda, ove godine, 2021. godine imamo 51 milion. Verujte mi, to je u oblasti turizma, ako uzmemo u obzir i Kovid i pandemiju, sve što nas je snašlo, odličan rezultat.

Inače, Vrnjačka banja je ove godine imala evidentirano na različite načine preko dva miliona posetioca. Mislim da ulazimo u sam vrh kada je u pitanju bavljenje turizmom u Srbiji.

Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma Vlade Republike Srbije i Vlade Savezne Republike Nemačke o saradnji u oblasti odbrane – Nemačka jeste velika i vojna sila u svakom smislu te reči i nije mala stvar da sa Saveznom Republikom Nemačkom potpisujemo bilo kakav sporazum. Naravno, naši odnosi traju još od 1878. godine gde smo na Berlinskom kongresu uspostavili neke prve modernije i zvanične odnose naše dve diplomatije. Ti odnosi su, to je činjenica i ne možemo da je preskočimo, ti odnosi su sa vremena na vreme bili i prekinuti. Mi smo imali situaciju da smo imali otvoreni rat sa Nemačkom u toku Drugog svetskog rata, ali život ide dalje i to je opet početak ove priče.

Moramo da se trudimo svi da prelazimo preko tih loših stvari i negativnih iskustava iz istorije, ne da ih zaboravimo, svaka od njih je posebno iskustvo i posebna škola, ali moramo da sarađujemo. Iz te saradnje evo mi danas potpisujemo jedna vrlo ozbiljan Sporazum koji se opet tiče vojne saradnje, pre svega u oblasti odbrane.

Isto tako, ja moram da naglasim jednu činjenicu da je Savezna Republika Nemačka najznačajniji trgovinski partner. Znači, on je jedan od najvećih investitora i najvećih donatora Srbije. Za primer, znači robna razmena sa Nemačkom je u prošloj godini iznosila 5,3 milijarde eura i to Nemačku stavlja na prvo mesto.

Isto tako, moram da naznačim i to da nemačke kompanije kojih u Srbiji ima preko 400, zapošljavaju preko 60.000 radnika.

Poslanička grupa JS će iz svih ovih razloga podržati ne samo ove sporazume o kojima sam pričao, nego i sve ostale sporazume koji su na dnevnom redu.

Hvala vam.

Hvala vam, uvažena predsedavajuća.

Uvažena ministarka i predstavnici Ministarstva finansija, mi smo pre par dana ovde razgovarali o sporazumima EFTA, danas pričamo o CEFTA. Ja lično kada uporedim te dve stvari, vrlo su slične i mogli smo lako danas i jednu i drugu stvar zajedno da radimo, tj. slične su i priče.

Kolege pre mene su ispričale manje-više sve o detaljima i vi ste u uvodnoj reči rekli dosta, tako da i onim građanima koji danas posmatraju ovaj direktan prenos sednice, iako nisu znali šta je to CEFTA, siguran sam da danas već imaju neka nova saznanja o tome.

Kada je u pitanju EFTA, iskustvo je bilo da je bilo onih koji su odlazili u Evropsku uniju, ali imamo i iskustvo da su se neki ponovo vratili da budu članice EFTA, konkretno Velika Britanija. Kada pričamo danas o CEFTA, za sada se još niko nije vratio, ali nije isključeno. Mi smo na tom evropskom putu, kao pretpostavljam i sve ostale članice EFTA, ali vrlo je moguće da nam se opet vrati neka zemlja iz Evropske unije.

Svakako svi sporazumi koje potpisujemo kao država, ne pričam samo o EFTA i o CEFTA, nego uopšte o svim sporazumima, svaki od tih sporazuma donosi određenu korist Republici Srbiji. Ono što bi trebalo da bude suma sumarum ovog sporazuma, kada je u pitanju CEFTA, je rezultat, mislim da je i kolega Branislav malopre to rekao, ozbiljnog suficita koji kao država ostvarujemo. Mi četiri puta više izvozimo u članice CEFTA nego što od njih uvozimo. To znači da smo mi dominantni na ovom tržištu, to znači da je paleta proizvoda koju Srbija ima daleko superiornija u odnosu na naše kolege ili na ostale članice CEFTA. Tu smo, naravno, da zajedno sa njima sarađujemo, kako sada, tako i u budućnosti, bez obzira na to ko pre ili kasnije uđe u Evropsku uniju.

Ono što je dobro i molim vas da sad jedno iskustvo danas prenesete i na sednicama Vlade, to je predlog Dragana Markovića Palme, ja sam to pričao i prošli put, zato što je strateški proizvod u svim ovim trgovinama poljoprivreda. O čemu god da pričamo, o privredi, o ekonomiji, mi se uvek nekako vratimo na tu poljoprivredu i siguran sam da Srbija tu ima šta da ponudi. Ono što treba našem poljoprivrednom proizvođaču, to je jedna adekvatna i pravovremena informacija.

Mi imamo e-Upravu koja je zaživela. Ima određenih nedostataka, u smislu ovih dana vidim da su velike gužve kada su u pitanju pasoši i lične karte i to je jedna tema, pričam krajnje dobronamerno, gde bi trebalo malo da se izađe i na teren, da se vidi šta je to što treba da se pospeši da bi e-Uprava još bolje funkcionisala, ali isto tako je predlog da nađete način da napravimo nešto slično e-Upravi što bi bilo na korist poljoprivrednim proizvođačima. To bi bio najbrži način da do njih plasiramo pravu informaciju šta je to što je trend i šta je to što treba da proizvode, na šta treba da se fokusiraju.

Mi smo imali skoro situaciju sa paradajzom u Leskovcu, svi smo to propratili, kada su poljoprivredni proizvođači bili ljuti zato što je jednostavno tržište odredilo da je u tom trenutku cena paradajza bila takva kakva jeste. Isto tako imamo i situaciju, ja sam to i prošli put kada je na dnevnom redu bila EFTA pričao da imamo i cenu maline koja je 400 dinara. Sve je to život. Ne postoji mogućnost da nekome zagarantujemo, najmanje mi kao država, bilo kakvu cenu koja će od početka do kraja, recimo, u narednih pet godina, da bude ista. To diktira tržište.

Ali šta je dobra stvar? Dobra stvar je da iskoristimo sve ono što država daje. To su razna podsticajna sredstva, razne subvencije da poljoprivredne proizvođače fokusiramo na proizvodnju, da se ne bave samo tom osnovnom sirovinom koju proizvedu, nego da nađu neki način prerade i da imamo poluproizvod ili gotov proizvod koji nije uslovljen vremenom trgovine, da u trenutku i kada se desi situacija na tržištu, da su cene određenih proizvoda niske, da oni mogu svoju robu da sačuvaju i svoju zaradu da uzmu u nekom drugom trenutku. Država je tu uradila dosta. Otvoreni su razni IPARD fondovi, različite subvencije, subvencije Svetske banke. Ministarstvo poljoprivrede to odlično radi.

Preneću vam šta je problem sa terena. Ljudi nisu dovoljno upoznati sa tim. Poljoprivredni proizvođači ne znaju šta sve imaju na raspolaganju. Znači, što je do države, ja to mogu da kažem, ove godine su možda sredstva manja u odnosu na prethodne godine, ali ta sredstva se nedovoljno koriste kada su u pitanju poljoprivredni proizvođači.

Znači, vama jedan predlog da prenesete na sednicama Vlade, vašim kolegama, mogućnost da se napravi sistem koji će poljoprivredne proizvođače lakše da informiše o svim pogodnostima koje je država za njih i da ih usmerava šta je to što trebaju da rade.

Mi kada pričamo o zaštiti sopstvene proizvodnje, jer je prethodnih dana upravo to bila tema, kada su u pitanju članice CEFTA, ušao sam u analizu kako to rade druge zemlje.

Ono što deluje vrlo popularno je, da kažete stvar koja u praksi nije primenljiva. Od 400 predloga koji su bile kao određene mere zaštite domaćih tržišta, kada su u pitanju sve zemlje članice i EFTA i CEFTA, a vezano za međunarodne sporazume, polovina nije mogla da se implementira, znači, polovina je bila samo dobra priča.

Mi moramo da budemo realni i ponovo da se vratimo na činjenicu da Srbija četiri puta više izvozi članicama CEFTA nego što od njih izvozi. Ne možemo po svaku cenu da kritikujemo ako se u određenom trenutku desi da je cena nekog poljoprivrednog proizvoda u okruženju niža, a ulazi na naše tržište, iako imamo mehanizme i mere kako i od toga da se branimo.

Ono isto, ministarka, što želim da iskoristim vaše prisustvo i da vas pitam, nema toliko veze sa CEFTA, ali ima veze sa trgovinom, ima veze sa inspekcijskim službama koje su u vašem nadzoru je da objasnimo građanima šta se desilo u trenutku pandemije kada imamo jednu ovu masku koja je pre pandemije koštala pet dinara, danas košta pet dinara, a u trenutku pandemije se ta cena kretala od 100, 150 i 200 dinara?

U tom trenutku je neko zloupotrebio svoju poziciju na tržištu i vrlo nekorektno, slobodno smem da uporedim sa ratnim profiterstvom, došao do određenih prihoda i enormnih zarada zato što je iskoristio situaciju koja u tom trenutku po građane Srbije bila nepovoljna.

Mi državu možemo da pohvalimo za sve mere koje je uradila. To su i finansijske pomoći, različiti podsticaji, borili smo se sa finansijskim sredstvima više i bolje nego svi u okruženju, država je obezbedila vakcine, ne jednu, dve, tri, četiri, pet.

Znači, sve što je bilo do strane države kada je trebalo da se utiče na borbu sa pandemijom, država je uradila. To je za svaku pohvalu, ali je za osudu ona grupica koja je uspela da dođe do enormnih zarada samo zato što je zloupotrebila stanje u tom trenutku na tržištu, da li su imali zalihe ili su uspeli da uvezu te maske, ja ne znam, ali ono što košta pet dinara, da prodajete po 200, pa to nije sto posto marža ili ne znam šta, nego sigurno dve hiljade puta kako to izgleda.

To je bila tema jednog odbora, gde sam kao član tog Odbora za privredu razgovarao sa vašim kolegama iz ministarstva i oni su mi rekli – da, te nepravilnosti su uočene, ti ljudi možda nisu na najadekvatniji način kažnjeni.

Moje pitanje za vas je - ajde da se pripremimo za ovu jesen koju dolazi, zato što neke informacije kažu da se broj zaraženih povećava. Dajte da uradimo sve što je do vas, do nas, da zajednički zaštitimo tržište i potrošače, da ne dođemo u istu situaciju.

Da se vratim na temu. Kada su u pitanju svi ovi sporazumi, kolege su malopre rekle, predsednik Aleksandar Vučić je i danas i juče bio u Makedoniji na sastanku sa predsednikom Albanije, sa predsednikom Makedonije i radi se i dalje na novim sporazumima koji će, svakako da olakšaju i trgovinu i te dobrosusedske odnose.

Lično mislim da su ti dobrosusedski odnosi ono što je uvek na Balkanu nekako falilo. Mi smo upućeni jedni na druge. U nekim stvarima se razlikujemo, ali evo dolazi vreme da smo svi shvatili da od tih razlika samo možemo da imamo štetu, a nikako koristi.

Ono što je veliki motor i velika pokretačka snaga svih tih sporazuma je upravo to što se danas u državi Regionalni balkanski forum, gde se nalazi preko 400 kompanija sa ovih prostora koje imaju zajednički cilj, a to je upravo, ono što sam malopre rekao, to su sporazumi koje će predsednik da potpiše.

Privreda i ekonomija su definitivno tačke spajanja svih nas ovde na Balkanu. Vaše ministarstvo tu igra veliku ulogu.

Mi svakako, ali kao i ostale kolege podržavamo ove sporazume koji su danas na dnevnom redu i računamo da ćemo i dalje da nastavimo istim tempom i da budemo lideri u regionu, a i da imamo ponude da potpisujemo slične sporazume.

Hvala vam.

Hvala vam uvaženi predsedavajući.

Ministarka sa saradnicima, ovaj zakon koji je danas prvi na dnevnom redu, a to je Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu projekat daljinskog grejanja u Kragujevcu je zakon koji je juče mogao da bude objedinjen sa tačkama dnevnog reda, jer ovaj zakon pre svega se odnosi na ekologiju i na zdraviji život svih ljudi koji žive u Kragujevcu.

Naravno, kao i koleginica Aleksandar Tomić, i ja ću da vam čestitam na svim rezultatima koje ste vi i vaše ministarstvo do sada postigli i nastavite tim tempom da radite i Srbija će u ekološkom smislu sigurno biti bliža EU.

Ovaj zakon naravno je jedan domaćinski zakon zato što mi iz JS uvek delimo zakone na one koji su domaćinski i na one koji to nisu. Zašto je ovaj zakon domaćinski? On je domaćinski zato što se zadužujemo za jednu kapitalnu stvar. Zadužujemo se za jednu dobru stvar koja će vremenom i tokom svog eksploatisanja sigurno i otplatiti samu sebe.

Drugo, kada su u pitanju zakoni i sporazumi koji su u nastavku ovog dnevnog reda, ja iskren da budem voleo bih da je ovde među nama i ministar poljoprivrede gospodin Nedimović, ali svakako ono što ću danas reći vama biće i nekih poruka za koje imam želju da ih prenesete Vladi i da ih na sastancima Vlade kao jednu ideju razmenite između sebe.

Naravno, EFTA sporazum je mnogo širi sporazum i ne tretira samo poljoprivredu kako sam ja ovde naveo, tretira i mnogo šire stvari, ali ono zbog čega ću se ja fokusirati na poljoprivredu su upravo i ti sporazumi koji su namenjeni pre svega poljoprivrednim proizvodima.

Nekada smo pripadali jednoj velikoj zemlji, zemlji koja je imala preko 22 miliona stanovnika i samim tim je bila i veliko tržište. Možda smo mogli da budemo nezavisni sami za sebe obzirom na populaciju koja je bila u sastavu Jugoslavije. Proizvodili smo tada sve što su proizvodile razvijene zemlje, proizvodili smo avione, proizvodili smo velike građevinske mašine, proizvodili smo traktore, za to vreme smo proizvodili i televizore što je bila, mogu slobodno da kažem, tada i naučna fantastika. Još tih zlatnih 80-tih godina Jugoslavija je imala predispozicije i naravno pozive da postane i članica EFTA-e.

Zašto mi tada nismo ušli u jedan takav savez ili neke slične saveze koji su nam tada isto tako nuđeni? Ne znam, to je bilo neko drugačije vreme. Ja mogu samo iz dokumenata iz neke bliže istorije da tada razmišljam i sada da kažem da li smo bili u pravu ili nismo bili u pravu, ali svakako činjenica je da tada nismo potpisivali slične sporazume. U to vreme sada ne možemo da se vratimo, pre svega što jedna tako razvijena zemlja kao što je bila Jugoslavija i ovako moćna u svakom smislu, pre svega kao jedan veliki proizvođač, te zemlje više nema.

Ali, mi danas ne proizvodimo iste te avione, mi danas ne proizvodimo te velike građevinske mašine, mi danas ne proizvodimo traktore. Iskren da budem, retke su stvari sa kojima bi velikim silama mi mogli da se upoređujemo, iako smo zemlja koja se u regionu najviše razvija. Ono što je neka naša budućnost i ono što ja vidim kao neku snagu Srbije danas, to je ono što sam i malopre rekao, to je pre svega poljoprivreda. Siguran sam da malo ko može da nam parira u proizvodnji zdrave hrane. Tu se opet vraćam i na vas kao ministarku ekologije. I još jedan veliki bitan resurs koji će u budućnosti svakako da dobije na težini i na ceni je voda. Znači, mi možemo da ponudimo zdravu hranu, a to je za budućnost i vreme kome idemo u susret najbitnija stvar, po nekom mom mišljenju.

Kada Dragan Marković Palma, predsednik Jedinstvene Srbije, predsednik poslaničke grupe kojoj ja pripadam, kaže da je seljak gospodin čovek, gospodin poljoprivredni proizvođač najbitnija karika u proizvodnji, ja ga svakako podržavam i siguran sam da ćete tu svi da se složite i da svakako svi poljoprivredu vidimo kao najveću šansu za Srbiju. Opet se vraćam, ti pre svega mislim na zdravu hranu.

Danas sporazumi koje potpisujemo idu u prilog ovoj činjenici, a to su sporazumi koji nam otvaraju, to su sporazumi koji se revidiraju, jer mi smo već imali potpisane ove sporazume svakako, ali šansa za našeg poljoprivrednog proizvođača da dođe na neka nova tržišta, na neka tržišta koja su udaljena od nas i da svakako bude konkurentan sa svim ostalim zemljama koje su članice EFTA i isto apliciraju na ta tržišta.

Mi svakako u proizvodnji kojom se bavimo smo uslovljeni nekim standardima. Jedan od standarda koji moramo da ispunimo kada pričamo o poljoprivrednoj proizvodnji je Global GAP. To je standard koji je uslov da biste mogli da izvozite vaše proizvode na tržište Evropske unije.

Ja sada hoću i da pohvalim Vladu i da pohvalim Ministarstvo poljoprivrede, zato što se Vlada opredelila da uvođenje jednog ovakvog standarda u poljoprivrednim gazdinstvima ili uopšte u poljoprivrednim društvima koja se bave proizvodnjom hrane sufinansira, tj. da da subvenciju od 50% na vrednost implementacije Global GAP sistema.

Ovi sporazumi idu u prilog našoj poljoprivredi i ovi sistemi zato što nas oni upućuju da trebamo da proizvodimo pre svega zdravu hranu, zato što svaki od ovih standarda ima određene sisteme kontrole koji su ljudima koji sprovode i koji implementiraju ove standarde uvek dostupni, tako da naš proizvođač koji ima jedan ovakav standard automatski šalje poruku da je njegovo poljoprivredno gazdinstvo, da je poljoprivreda proizvodnja kojom se on bavi upućena pre svega na zdravu hranu i da poštuje sve standarde koje nam članice EFTA ili bilo koja druga evropska zemlja i neke druge organizacije priznaju.

Moram da pohvalim Vladu i Ministarstvo poljoprivrede zato što su omogućili da mladi ljudi i svi oni koji žele da se bave poljoprivredom dobiju različite vidove subvencija. Znači, danas su za sve one koji hoće, a pre svega vidim mlade ljude zato što se većina mladih ljudi opredelila da im poljoprivreda bude neki dodatan prihod, dodatna zarada uz poslove koje rade, a ja tu opet vidim i rešenja koja kod nas zastupaju tri ministarstva koja se bave oživljavanjem sela i uopšte poljoprivrede, ne samo Ministarstvo poljoprivrede, tu su i Ministarstvo za demografiju, tu je na kraju krajeva i vaše Ministarstvo ekologije, koji imaju negde za cilj i želju da se ponovo ta neka ruralna područja ožive i da se mladi ljudi vrate na selo.

Upravo je država preko ovih subvencija dala mehanizam da oni mogu da apliciraju za različite IPARD fondove, da mogu da apliciraju za fondove Svetske banke, a postoje i čak programi koji su namenjeni isključivo mladim poljoprivrednim proizvođačima. Postoje i programi koji su napravljeni za one male, za one kojima je možda i najviše potrebna subvencija da bi mogli da stanu rame uz rame i da budu konkurentni na tržištu sa svima ostalima.

Naravno, tu su i zadruge. Zadruge mogu da pomognu svim tim ljudima koji žele da se bave proizvodnjom zdrave hrane, da lakše dođu do plasmana i da smanje troškove svoje proizvodnje. Naravno, tu Vlada ne može sama da iznese taj projekat i ideju velikog broja zadruga. To je, pre svega, jedna ideja gde moramo da se složimo svi koji se nalazimo u lokalnim samouprava, u opštinama, u gradovima i da pomognemo i onim ljudima koji nisu dovoljno pismeni da mogu da se udruže i da zajednički apliciraju za formiranje određenih zadruga.

Ono što sam rekao na početku i ono što ću da vas zamolim da prenesete na sednicama Vlade i premijerki i svim ostalim ministrima, naravno, ja ću to ovde raditi svaki put kada budem u prilici, je da morate da promovišete svi zajedno i smerove kada je u pitanju školstvo koji se tiču poljoprivrede, fakultete koji se tiču poljoprivrede ili uopšte proizvodnje zdrave hrane. Imam osećaj da su nekako deca fokusirana na neke druge profesije i na neka druga zanimanja, ali su ovo zanimanja budućnosti.

Naravno, naša poljoprivreda, bez kadrova koji će da budu obrazovani i školovani da lakše mogu da iznesu taj proces proizvodnje, će se susretati sa nekim problemima koje ćemo u budućnosti verovatno teško rešavati, jer je konkurencija na svetskom tržištu sve veća i sve jača. Zato vas molim da nađete način, pre svega kroz informisanje, da mlade ljude uputimo da se bave poljoprivredom i proizvodnjom zdrave hrane.

Isto tako, moramo da se potrudimo da, pored jednog velikog sistema kakav je e-uprava, formiramo jedan veliki sistem kada je u pitanju informisanje poljoprivrednih proizvođača. Poljoprivredni proizvođači, kako to ovde manje-više svi vrlo često kažemo, su sposobni da proizvode različite stvari, ali ako oni ne znaju šta je to gde trebamo da se usmerimo, šta je to što trebamo da proizvodimo, onda svakako sebi prave gubitak koji je neki put vrlo teško nadoknadiv.

Zato smatram da ako napravimo jedan sistem sličan e-upravi upravo tim poljoprivrednim gazdinstvima i poljoprivrednim proizvođačima možemo da damo pravac u kome da se kreću i šta je to što trebaju da proizvode. Zašto se pre svega treba obratiti malim poljoprivrednim proizvođačima? Zato što je njima najlakše da promene kulturu. Njima je najlakše da se bave nekom diverzifikacijom u odnosu na velike sisteme koji su opredeljeni da se bave tačnim kulturama.

Ono što je vrlo bitno, mi poljoprivrednog proizvođača, opet kažem, zašto mi je on u fokusu, zato što ovi sporazumi koji su danas na dnevnom redu se odnose na poljoprivredne proizvode, ne smemo samo da se setimo poljoprivrednog proizvođača u vreme izbora i u vreme političkih kampanja, gospodina poljoprivrednog porizvođača moramo da se setimo svakog dana u godini. Znači, 365 dana u godini moramo da mislimo o poljoprivrednom proizvođaču.

Predsednik stranke kojoj pripadam Dragan Marković Palma je nekim konkretnim stvarima, a to je opet ovaj predlog i svim ostalim političarima koji vode opštine i gradove to može da bude neka ideja, pa slobodno nek prepišu, nekoliko puta organizovao da poljoprivredni proizvođači odu u Beč, da poljoprivredni proizvođači odu u Pariz, da poljoprivredni proizvođači posete Gčku itd. To nisu bili samo fakultativna putovanja. Jedna od onih konkretnih stvari koja je realizovana 2011. godine, a mnogi su joj se tada smejali, bila je kupovina preko 200 junica, tj. visokomlečnih krava koje su podeljene poljoprivrednim proizvođačima sa teritorije grada Jagodine. Ljudi su se tada smejali zato što nisu shvatali šta je u stvari suština jednog takvog projekta. Od tog dana genetski materijal kada su u pitanju krave i proizvodnja mleka, kada su u pitanju visokomlečne krave se u tom kraju promenila.

Sada ću da se setim i, evo, da spomenem i kolegu Zukorlića koji je jednom prilikom pričao da ste i vi kod vas u vašem regionu pokušali da formirate jednu ozbiljnu fabriku za proizvodnju mleka i da se na kraju uspostavilo da zbog loše putne infrastrukture to mleko nije moglo da se transportuje i da ta fabrika nije mogla da zaživi u punom kapacitetu, kako ste to mislili.

Sada pravim jedan drugi primer, gde pokazujem da je lokalna samouprava izašla u susret poljoprivrednim proizvođačima zato što je pre svega uradila jednu dobru infrastrukturu da transport te robe može da bude lak, a onda sa tim visokomlečnim kravama podigla proizvodnju mleka i oni su sada, ako uzmete statistiku koja se svake godine ažurira, jedni od ozbiljnijih proizvođača mleka. Pričam o malim poljoprivrednim gazdinstvima.

Mi ni sada nećemo da mirujemo. Dragan Marković Palma je sada došao na novu ideju, isto dajem predlog svim ostalim političkim strankama da od nas možete da prepišete. Mi ćemo u avgustu da vodimo preko 1.000 poljoprivrednih proizvođača u Grčku na more. Red je da se i oni odmore. Red je i da oni malo danu dušom, jer nas čitave godine nose, pomažu, hrane i izlaze nam u susret. I ovo neće da bude kriterijum da će da idu samo veliki, ići će i oni mali poljoprivredni proizvođači, ne samo oni što imaju 50 krava, ići će i oni koji imaju dve krave.

Ako neko pita kako to finansiramo, pa evo ovako, mi kao i sve ostale političke partije imamo pravo da po zakonu dobijemo određena finansijska sredstva iz budžeta i mi smo doneli odluku, na predlog Dragana Markovića Palme, da kao stranka kompletan taj iznos i kompletna ta sredstva uputimo upravo jedan ovakav projekat da 1.000 poljoprivrednih proizvođača iz Srbije u avgustu mesecu odvedemo na more.

Ovo je predlog koji nije patentiran, znači, možete svi da prepišete i siguran sam da ćemo tako da ostvarimo mnogo bolju komunikaciju sa poljoprivrednim proizvođačima. Kad to kažem, hoću da pohvalim i ministra poljoprivrede gospodina Nedimovića, verovatno po treći put u ovoj mojoj diskusiji danas. Zašto?

Danas je cena malina preko 400 dinara i za one ljude koji imaju neku vezu sa selom i za neke ljude koji znaju šta znači ta cena od 400 dinara, to je, ja mislim, u istoriji od kad se u Srbiji ljude bave malinarstvom najveća cena maline koju smo nekad postigli. Ministra Nedimovića možemo da vidimo ovih dana na plantažama maline, rame uz rame sa srpskim seljacima, i to je u redu. Ali, zašto hoću da ga pohvalim? Zato što je sa njima bio i rame uz rame i kada je cena te maline bila 70 dinara.

Ako se sećate, pre neki desetak godina, kada su se malinari bunili i tražili pomoć od države, neka druga politička sila je umesto ministra poslala žandarmeriju na iste te malinare. Znači, tada ministar nije imao, kako se to u žargonu kod mlađih ljudi kaže, nije imao petlje da ode kod istih tih malinara, nego su slali žandarmeriju, kao da su naši poljoprivredni proizvođači teroristi. Danas, kada je cena 400 dinara, ministar ide među malinare i isto tako je išao kada je cena bila 70 dinara.

Zašto su bitni ovi sporazumi koje danas glasamo? Bitni su zato što nam otvaraju tržišta gde mi sigurno možemo da budemo konkurentni, pre svega u poljoprivrednoj proizvodnji, i zato sam danas svoje čitavo izlaganje fokusirao na poljoprivredu.

Tako da, ministarka, zamoliću vas da predloge koje sam danas dao prenesete na sednicama Vlade i bilo bi dobro ako neki od tih predloga može da se usvoji i da ja više sa svojom diskusijom ne bih zagazio puno u politiku, držaću se dnevnog reda. Ono što je najbitnije danas za vas, još jedanput ponavljam, poslanička grupa Jedinstvene Srbije će podržati sve što je danas na dnevnom redu. Hvala.

Hvala vam uvažena predsedavajuća.

Gospođo premijerka, ministarke Joksimović, Popović i Čomić, svi prisutni naši prijatelji iz Evrope, ali koliko vidim ovde ih više nema, ostali su najuporniji u svakom slučaju, svi koji su na balkonu, pozdrav i za njih.

Ja ću premijerka na početku svog govora da se osvrnem na ono što ste vi rekli, a to je da je ova izmena Ustava možda i malo šira tema od pravosuđa zato što nastavljate intenzivno reforme, a ovo jeste jedna od najkrupnijih stvari, a to je borba protiv korupcije, kako ste vi to i rekli.

Živimo u turbulentnim vremenima i kao uvek na Balkanu ni sada nije lako da se vodi država i Srbija u svetu ima dosta prijatelja, možda ih sada imamo i više nego što smo ih ikada imali, ali svakako da imamo dalje neke neprijatelje, mogu slobodno tako da kažem. Narod je dao poverenje predsedniku Republike. Mi smo ukazali poverenje vama, ukazali smo poverenje kompletnoj Vladi i insistiramo, kao što narod to traži da predsednik bude najbolji i najveći domaćin među nama. Na sreću, mi takvog predsednika imamo. To mogu da kažem i za vas, koji se nalazite na mestu predsednika Vlade.

Činjenica je da Srbija teži ka EU i mi na tom putu istrajavamo i ono što je bitno, što su naši evropski prijatelji mogli da vide, da uvek imamo kočničare koji su i danas pokušali da skrenu ovo sa pravog puta, ali na sreću uspeo je predsednik Skupštine, gospodin Dačić, da sednicu vrati na pravi put.

Ono što je sada u ovom trenutku simbolično jeste da imamo pet dama koje se trenutno bave najkrupnijom izmenom koju Srbija u ovom trenutku ima, izmenom Ustava.

Znači, činjenica je da ima onih kojima ne odgovara to što mi radimo, ali svakako da ćemo da nastavimo da se krećemo evropskim putem. Uvek mogu da razumem kritičare i super je kada svaka država, svaka vlast, svaka Vlada ima kritičare, ali nikada nisam razumeo i nikada nisam podržavao kritizere. Zašto to kažem? I vi ste u jednom trenutku spomenuli da ovih dana, barem kada uspem da razgovaram sa građanima, deo njih je uznemiren. Svaki put kada se kaže promena Ustava, a ovih dana imamo i one kritizere koji uporno upućuju na Kosovo, mi imamo obavezu, imamo dužnost i zato je dobro što se prenosi ova Skupština i što imamo svi mogućnost da pričamo o tome, da se ova izmena Ustava odnosi isključivo na pravosudni sistem. Znači, o Kosovu nije bilo reči.

To što smo na početku sednice imali jednu provokaciju, koja je trebala da ide u tom pravcu, ne znači da će Skupština u tom pravcu da radi. Znači, bavićemo se samo onim što je na dnevnom redu, kako je to i gospodin Dačić rekao.

Mi stalno pričamo o nezavisnom sudstvu. Na početku ste rekli da je to osnov za borbu protiv korupcije i ono što je meni, možda, utisak, najkompletniji utisak vašeg govora jeste što ste u jednom trenutku rekli da mi radimo ove reforme i da mi težimo EU, ali da mi ne radimo ovakve izmene i promene Ustava da bi se samo prilagođavali Evropi, nego zato što želimo da građani Srbije bolje žive, a suština i poruka EU od njenog osnivanja do sada je upravo to.

Žao mi je što tu nisu naši evropski prijatelji. Ovo se možda malo i odužilo i ja ih razumem, ali nekako kroz istoriju srpski narod je uvek imao tu hrabrost koja je isticana u prvi plan i uvek smo nekako Evropi značili. Mnogo više smo mi značili Evropi, nego što je Evropa značila nama.

Ono što, premijerka, želim vama da kažem, izvinjavam se, ministarka, ako nije problem, da prenesem kao jednu poruku, gospodin Dragan Marković je upravo taj deo apostrofirao na sastanku u Solunu, pošto je privredno-politička delegacija na čelu sa Draganom Markovićem Palmom ovih dana u Grčkoj. Upoznati ste sigurno da je preko 600 medicinskih radnika, naravno, ne o trošku poreskih obveznika, otišlo putem donatora da se odmori, a pre svega oni lekari i medicinsko osoblje koji su bili u kovid crvenim zonama. Ja ih pozdravljam. Danas je zadnji dan tog njihovog odmora i vraćaju se na redovne aktivnosti.

Ono što je bilo interesantno na sastanku sa mitropolitom solunskim Varnavom jeste da je gospodin Marković rekao da je duhovno i hrabro uvek bilo nešto što je Srbiju karakterisalo, i to su bile neke naše karakterne osobine, ali da je sada došlo vreme da treba da apostrofiramo duhovno i mudro, pa tako i ova izmena je na tom putu, na tom pravcu.

Mi prihvatamo sve ono što traži Evropa, mi se prilagođavamo svetu, naravno nikada na svoju štetu, uvek u korist naših građana i pokušavamo da svima njima izađemo u susret. Ovo je apsolutno prihvatljivo. Kada je u pitanju poslanička grupa JS mi ćemo da podržimo ovu inicijativu i ovaj prvi korak, a ono što je interesantno i što moramo da potenciramo stalno, znači, ovakve izmene Ustava, evo, 13 puta se menja u modernoj istoriji srpski Ustav. Ovo je 14 put gde menjamo Ustav, ovo je jedan veliki ispit i za državu, ispit za vas iz Vlade, ispit za predsednika, ispit za sve nas poslanike.

Građani su ti koji daju krajnji sud o svakim izmenama Ustava i ja računam da ovih dana, ukoliko nastavimo sa ovom inicijativom da tačno i jasno svima objasnimo o čemu se radi, da će i građani u velikoj većini da podrže sve ove inicijative i posao kojim se sada bavimo.

Još jedanput samo da vam kažem da će poslanička grupa JS, kako i ovaj prvi korak tako i do kraja, podržati kompletnu inicijativu i promenu Ustava. Hvala.

Hvala vam, uvaženi predsedavajući, gospodine ministre, sa saradnicima, želim da vas, kao ovlašćeni, ispred poslaničke grupe JS, za teme koje su danas na dnevnom redu, pre izlaganja o zakonima, informišem i upoznam sa saopštenjem Dragana Markovića Palme, inače predsednika poslaničke grupe JS, a sve vezano za uznemiravanje javnosti lažnim aferama Dragana Đilasa i Marinike Tepić.

Citiram: „ Odbili su moj poziv na TV duel siledžija Dragan Đilas i njegova radnica Marinika Tepić zato što znaju da lažu, a za laže se ide u zatvor. Odbili su čak i poziv na televiziju N1. Nisu oni podneli prijavu protiv mene, nego ja protiv njih. Ja hoću da se proces vodi u institucijama, ali mi je važan i sud javnosti, sud Srbije. Ja sam iz Končareva, a ne iz Stranke slobode i pravde. Ponovo ih pozivam, izađite pred kamere, izađite pred javnost na bilo kojoj televiziji, bilo gde i bilo kada i da vidimo sa čim vi raspolažete, a sa čim ja. Radnica siledžije Dragana Đilasa, Marinika Tepić je na svom Tviter nalogu odbila moj poziv na TV duel kojim sam putem sredstava informisanja uputio njoj i njenom šefu, siledžiji, Draganu Đilasu i pozvao ih na TV duel na bilo kojoj televiziji, bilo kada i bilo gde, a to uključuje i njihove medije i bilo koje medije, može i na televiziji Mauricijus, može i u Strazburu i Briselu, gde god hoće. Mene su pozvali iz televizije N1 i ja sam prihvatio, a oni su odbili, čak N1.

Izađite pred kamere, izađite pred sud javnosti, ali ne na montiranim konferencijama za novinare, gde non-stop lažete, a kao glavni argument vam je opet laž vašeg stranačkog funkcionera, inače, kriminalca, lopova, kradljivca automobila, već izađite pred kamere zajedno sa mnom i ti Đilase i ti Tepić. Ali, nećete zato što znate da ste sve slagali i zato što znate da tu neće biti vašeg kriminalca da lažno svedoči, već ću tu biti ja koji sam do sada sve vaše laži pismeno i argumentovano demantovao i ja i tužilaštvo i policija i svi ljudi koje ste pominjali. Ja hoću da se proces vodi u institucijama, ali mi je važan i sud javnosti, sud Srbije, jer sam iz Končareva, a ne iz Stranke slobode i pravde. Pred kamerama u direktnom TV duelu ne možete da skremblujete, ne možete da sakrivate likove, vi i ja oči u oči“. Izjavio je danas predsednik JS, Dragan Marković Palma.

„Radnica siledžije Dragana Đilasa, Marinika Tepić odbijajući TV duel kaže da ja treba da odgovaram pred sudom, a ne njoj, ali Đilase i Tepić, niste vi podneli krivičnu prijavu protiv mene, zato što znate da sve to što ste do sada izgovorili je teška laž, a za takve laži se ide u zatvor. Podneo sam ja krivičnu prijavu protiv Marinike Tepić, protiv vašeg lažnog svedoka kriminalca, protiv Sande Rašković Ivić. Protiv Marinike Tepić su podneli krivičnu prijavu 393 žene iz Jagodine, kao i JP „Standard“ iz Jagodine. Tebi je Marinika Tepić mesto u zatvoru zbog laži, zbog uznemiravanja, zbog širenja panike u Srbiji“ – kaže Marković.

„Prijave nema protiv mene, ali ima protiv Dragana Đilasa zbog nasilja u sopstvenoj porodici. Njega je prijavila tadašnja supruga, Iva Đilas da je tukao i nju i njenog oca i to pred njihovom decom i da je njoj tada rekao – odrubiću ti glavu. Dakle, u slučaju siledžije Dragana Đilasa, postoji prijava policiji i neposredni svedok i žrtve i izveštaji iz urgentnog centra o povredama i pretnje smrću svojoj supruzi. Takva prijava je bila u nečijoj fioci od 2014. godine do 2019. godine. Nakon pet godina Dragan Đilas to demantuje. Ne možeš to da demantuješ, ne možeš da se nagodiš sa svojom bivšom ženom i ja nju u toj situaciji razumem zbog dece, ali ti se dokazani siledžija i taj slučaj je neko morao da procesuira i to ne zastareva. Tukao si ženu i tasta pred svojom decom i pretio smrću svojoj supruzi. I ti ćeš siledžijo da danas napadaš mene i pojavljuješ se kao navodni zaštitnik žena.

Građani Srbije treba da znaju, nisu se siledžija Dragan Đilas i njegova radnica, Marinika Tepić obratili sudu, nego ja. Ja molim naše pravosudne organe u koje verujem, da ubrzaju ovaj postupak i kažu ko laže i taj ko laže neka ide u zatvor i da postepeno što je pre moguće po svim krivičnim prijavama podnetim protiv Marinike Tepić, Sande Rašković Ivić i njihovog zaštićenog svedoka, kriminalca, Branislava Radosavljevića“ – rekao je Marković.

Sada samo lično mogu da im poručim da su se mnogo zaigrali i da će na kraju da dobiju stvarno to što su tražili. Morao sam da vas upoznam sa ovim saopštenjem, a sada se vraćam na predloge zakona.

Svi zakoni koji su danas na dnevnom redu su ozbiljni zakoni, dobri su zakoni. Vi ste ih obrazlagali na početku neki i vrlo detaljno i ja ću bez nekog redosleda po važnosti da krenem da ih obrazlažem.

Prvi zakon je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike bezbednosti.

Ovo je tema koja je kod jednog manjeg dela javnosti, vrlo je bitno da kažem, kod manjeg dela javnosti, naišlo na kritizerstvo. Ne na kritiku, nego na kritizerstvo.

Svako dobronameran, kada vam uputi kritiku vi možete da razumete i možete na nju da odreagujete. Na kritizerstvo ne može da se odreaguje.

O čemu se radi? Oni kažu - zašto vojska, zašto bezbednosne snage, zašto ne neko drugi? A, ljudi mi imamo po prvi put mogućnost da se u kraćem vremenskom periodu podeli 7.000 stanova, 7.000 porodica mogu na ovaj način da reše svoje najveće životno pitanje, a to je stambeno pitanje.

Niko, ni jednog trenutka nije rekao da ovo možda neće u budućnosti da se uradi sa lekarima, možda i sa prosvetnim radnicima i tako dalje. Bitno je, da je Aleksandar Vučić prepoznao problematiku, bitno je da je pokrenuo inicijativu koja je već sada uveliko u realizaciji, a odnosi se na 7.000 porodica. I mi iz Jedinstvene Srbije, javno pričamo da je ovo odlično što se radi i to je sigurno jedan od motiva zašto glasamo za ovaj zakon.

Moramo da budemo realni i svesni činjenica da su vojna lica i borci u Srbiji, stvarno prolazili kroz teške situacije i ratove, da im država možda nije svaki put u punom kapacitetu izlazila u susret, ali ovo što se danas radi je prepoznavanje tog problema i ovo je jedan mali, skroman način da tim ljudima možemo kao država da se odužimo.

Mi smo uvek vodili odbrambene ratove, to je vrlo bitno da se kaže, ne samo zbog naših građana, naše dece, budućnosti, nego zbog svih ostalih koji su se o Srbiju ogrešili. Ja neću da pričam o patnjama, mukama i stradanjima civilnog stanovništva, ali u svakom slučaju, ako je ovo jedan od načina da se odužimo borcima i pripadnicima sektora bezbednosti u Srbiji ovo je pravi način.

Sa druge strane, ovakva gradnja, pošto vi ovde pre svega, predstavljate i građevince u ovoj sali danas, ova gradnja može da bude stimulativna i za sve naše građevinske firme.

Mi smo nekada bili prepoznatljivi u svetu po građevinskim kompanijama koje su i u zemljama trećeg sveta radile preozbiljne objekte. Naši građevinci su bili uvaženi u Evropi, bili su uvaženi i prepoznati svuda u svetu.

Na žalost, ministre ono sa čime se danas srećemo, a to nam je nedostatak tih građevinskih radnika.

To ste i vi malopre rekli, ne samo da nam fale inženjeri, fale nam i oni radnici, građevinci, znači ljudi sa ozbiljnim iskustvom koji na gradilištu mogu da ubrzaju ili da uspore određeni proces.

Mislim da ta ideja sa ovih 7.000 stanova, naravno i kao ono što sam rekao, o čemu, pre svega vi iz Vlade, svi ministri trebate da razmišljate, da u nekom periodu isto ovo radimo za lekare, da ovo radimo za prosvetne radnike ili nebitno za koju drugu profesiju, možete da i stimulišete građevinsku industriju u Srbiji.

Nesporno i svi pričamo koliko se radi kada su u pitanju autoputevi. Danas je jedna od tema i metro. Znači, sve su to preozbiljne investicije i previše angažovanja i fizičke radne snage pored svih mašina.

Mi danas imamo situaciju da u Srbiji rade i kineski radnici.

Ideja sa metroom je naravno, da taj jedan preozbiljan projekat, upravo povede kineska građevinska operativa, ali ono na čemu mi moramo da radimo to je da stimulišemo sve više decu u srednjim školama, da se opredele da krenu put građevinarstva.

Možda je to u jednom trenutku, slobodno tako mogu da kažem, u nekom periodu bila profesija koja je inače sama po sebi fizički vrlo teška, stavljena negde u neku stranu, ali danas dolazimo do toga da takvi radnici na tržištu kod nas na terenu nemaju cenu. Sve je teže doći do njih.

Što se tiče samih tehnikalija, kada su u pitanju ovi stanovi, koje su to kvadrature, kolike su spratnosti itd. ja ne sumnjam da je ovo uradila struka. Ja sam ovo pročitao, mislim da bi sa tim gubio vreme kada bih o tome ovde diskutovao.

Znači, generalno kada pričamo o zakonu, ovo je odličan zakon i poslanička grupa Jedinstvene Srbije će ga podržati.

Kada pričamo o metrou, ja i svi mi koji dolazimo iz unutrašnjosti, mi se radujemo izgradnji metroa u Beogradu. Verujte mi. Možda, čak i više nego vi što ovde živite, jer svaki put kada dođemo da li poslom, ili nekim drugim stvarima, susrećemo se sa situacijom, velike gužve u saobraćaju, sa nedovoljnim parking mestima, sve to usporava neke procese.

Ljudi koji dolaze iz unutrašnjosti, neki put i nemaju na raspolaganju da mogu da ostanu, da prenoće, nego jednostavno završe svoj posao, i da se vrate tamo odakle su došli. Znači, izgradnjom ovog metroa, ja mislim da će Beograd definitivno da bude jedna preozbiljna metropola.

Svaki put kada sam išao u neke svetske metropole, kada sam ulazio u metro, negde sam onako patio za tim, zašto Beograd nema metro. Naravno, svestan investicije i prevelikog projekta koji sama jedna takva investicija sa sobom nosi evo konačno dočekasmo i to da se nešto konkretno, kako vi kažete, na pitanju metroa radi.

Ja nekada kada sam gledao one filmove, naučne fantastike, pa kada mi neko kaže 2021,2028, pa 2033. godina, pa to mi je delovalo stvarno kao neka vasiona, pa nekako vreme brzo leti.

Nekada mi je i to, kada neko kaže imate 45 godina, meni je taj bio star, a danas ja kada kažem, imam 45 godina, kažu da su to najbolje godine.

Tako da , ovo vreme je prošlo. Mi smo došli do tih svemirskih godina, i 2028. godine, kako je i planirano, trebalo bi da bude završena prva linija, a 2033. godina, da bude gotov kompletan metro u Beogradu.

Što se tiče poslaničke grupe JS, to ne moram više da ponavljam, rekao sam na početku, mi svakako ne da nismo ljubomorni na Beograd, nego imamo želju kao svi iz unutrašnjosti, da ovaj metro što pre starta.

Još jednom ono što je možda za sada, za građane bitno, mada ste i vi to već rekli, da će Francuzi raditi isporuku vozova, i elektro mašinskih sistema, odnosno kompletno opremanje tog metroa, a da će kineske kompanije o kojima sam na početku pričao, izvoditi radove.

Pred nama je i predlog zakona o dopunama i izmenama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama. Nekako vi sada kao ministar kada sve ove zakone pogledamo, oni su svi direktno ili indirektno vezani za vaše ministarstvo, jer gde god se uključila građevina, a morala je nekako na svim ovim zakonima da bude dominantna, onda ste vi s pravom tu da danas možete da branite sve ove zakone.

Što se tiče ovih izmena i dopuna, već postojećeg zakona, nisu male i nisu samo kozmetičke prirode, kako neki put moramo prosto da uradimo, da bi usaglasili sa zakonima EU, a mi danas imamo ovde različite situacije i kada se priča o propisima i kada pričamo o nekim planovima, kada pričamo o visini taksi, definisanju određenih uslova, kada je u pitanju, investiranje u rečni luk itd.

Znači, ozbiljna izmena zakona. Ja neću ni da ponavljam koliko je bitno ulagati u vodnu infrastrukturu, razvijati i modernizovati. Naravno, različita su iskustva onih ljudi koji žive pored velikih reka, pored reka gde se održava i gde je živ taj vodeni saobraćaj, nebitno da li je teretni ili putnički, kao i drugačije iskustvo onih koji žive pored auto puta.

Ja dolazim iz Vrnjačke Banje, pored nas protiče reka Morava, na žalost to nije plovna reka, tačno je da su bile neke ideje i neki planovi da može da postane plovna, ali eto sticajem okolnosti, kada dođu ti letnji meseci, Moravu možete bukvalno da pregazite. Ona na žalost, neće moći da bude plovna.

Ono što je dobro ministre, auto put neće da nas zaobiđe i Vrnjačka Banja, konačno izlazi na auto put.

Jedno veliko iskustvo, vezano za rečnu plovidbu i uopšte za taj vodeni saobraćaj, imao sam prošle nedelje, kada sam kao član Odbora za privredu, bio predsednik tog Odbora, gospodin Arsić je organizovao sastanak i imali smo priliku da posetimo HE Đerdap, i iskren da budem, možda sam tamo bio na nekoj ekskurziji davno nekada, opet me ispočetka sve to fasciniralo, s tim što smo ovog puta imali priliku da od stručnih ljudi, da se upoznamo malo i sa tim prevodnicama za brodove, kako to sve funkcioniše, i uopšte za sve te ploveće objekte, i mogu da kažem da, ako se uzme u obzir da je to rađeno 1964. godine, da je to sve pušteno u funkciju, to je bio preozbiljan građevinski poduhvat za to vreme, ali eto bili smo, Srbija je dan danas moćna, ali tada kao cela Jugoslavija, iz jedne sasvim druge perspektive, uspeli smo da radimo ozbiljan projekat.

Ako sada treba da tražim sličan projekat koji može da se uporedi sada sa tim predvodnicama ili uopšte sa hidroelektranom, ja mogu da kažem slobodno da je to metro, kao što će za vek vekova da ostane ova Hidroelektrana „Đerdap“ i od nje, da ne pričam kolike koristi imamo kao država, siguran sam da će moći da joj parira metro i kao investicija i kao nešto što će građanima u mnogome da olakša život.

Kapacitet pre renoviranja, znači, to je vrlo bitno da se kaže, da je vaše ministarstvo u skorašnjem periodu uradilo određene investicije upravo, kada su te prevodnice u pitanju, kapacitet sa 6.300 plovila je povećan na 10.000. Samo po sebi pokazuje da tih 40% je veliki prihod i za naš budžet.

Reke su najjeftiniji vid transporta. Naše plovne reke slobodno možemo da uporedimo sa autoputevima. Srbija ima sreću sa plovnim rekama, a naravno najbitnija reka je Dunav i to je možda naš najjači autoput kada su u pitanju reke.

Ja sam imao priliku da budem član privredno-političke delegacije koju je Dragan Marković Palma organizovao i vodio u Egipat i tada sam u stvari shvatio značaj naših reka. Mi smo nekada i u staroj Jugoslaviji bili veliki izvoznici mesa za Egipat, znači, za njihovu vojsku. Napominjem Egipat je država koja ima preko 100 miliona stanovnika i naravno i dan danas se izvoze velike količine žitarica upravo u Egipat.

Ministar Nedimović zadnji put kada je ovde dolazio upravo pričao o tim sporazumima i o važnosti tih prirodno-političkih delegacija. Posledica takvih privredno-političkih delegacija je potpisan ponovo sporazum i dozvola da mi možemo sada kao Srbija, pošto je nekada taj sporazum potpisala stara Jugoslavija, sada je Srbija potpisala taj sporazum i da ponovo možemo da sarađujemo ne samo sa Egiptom, nego sa celim svetom i da maksimalno iskoristimo potencijal naših reka.

Zato i sve ovo što ovaj zakon tretira i sve što je ovaj zakon obuhvatio olakšava upravo taj transport sa jedne strane, što pomaže našoj privredi i pre svega našoj poljoprivredi, a sa druge strane, stvaraju se mogućnosti za nove prihode i prilive u naš budžet.

Ono što je možda interesantan podatak za građane, a to je da su prihodi od unutrašnje plovidbe negde oko 40 miliona evra i konstantno rastu, a ako treba da merimo u tonama šta je to što se preveze našim rekama, to je impozantna cifra od osam miliona tona.

Zašto kažem da je možda i najbitnije ovo za poljoprivredu? Pre svega, zato što je samo prošle ekonomske godine kada je u pitanju kukuruz, a rekao sam da su tu dominantna Kina i Egipat, pre svega, od oktobra 2019. godine do 30. septembra 2020. godine, izvozili smo rekordnih 3.050.000 tona kukuruza. Znači, to je stvarno fascinantan broj.

Znači, mi od ovih osam miliona tona sigurno više od 50% je ako uzmemo i ovaj kukuruz i sve ostalo je posvećeno poljoprivredi.

Ovaj danas zakon je svakako bitan za vaše Ministarstvo i bitan je za sve ljude koji tranzitno idu, ali onako racionalno čovek kada pogleda, siguran sam da je reka Dunav i plovne sve naše reke su najbitnije za poljoprivredu.

Ako ne bi imali te reke transportni troškovi svi i ostali troškovi koji su vezani za prevoz i isporuke robe bi nas verovatno načinile takvim da više nismo u konkurentni na svetskom tržištu.

Ja sam siguran da će se taj proces pogotovo i kada je vaše ministarstvo, a vezano za rečnu infrastrukturu nastaviti i da će Srbija nastaviti krupnim koracima da ide ka budućnosti.

Ono što je meni krivo, evo, ponavljam to i prošli put, svaki put zbog saopštenja ili odbrane od lažnih napada i lažnih afera, mi to vreme nekako potrošimo i ne stignemo da se bavimo i ovim ostalim zakonima.

To što ih ja ne obrazlažem ne znači da nećemo za njih da glasamo. Ponavljam, poslanička grupa JS podržaće sve zakone koji su danas na dnevnom redu.

Hvala.

Hvala, predsedavajuća.

Danas je stiglo jedno obaveštenje, jedan dopis, gde se kaže da predsednica Prekršajnog suda u Lazarevcu, gospođa Milica Živojinović, zbog navršenog radnog veka podnosi jedan zahtev da se povlači sa te funkcije i naravno, ide u penziju.

Gospođu lično ne znam ali obzirom da je obavljala jednu vrlo časnu funkciju i ne sumnjam da je ceo radni vek njen tako i obeležen, čestitam joj odlazak u penziju i želim da tu penziju što duže prima, naravno kao i svim ostalim penzionerima.

Mi danas ovde za temu, eto, nametnuto je sticajem okolnosti, imamo prekršajni sud, ja lično zbog svih dešavanja koja su slobodno mogu da kažem, nepravedno zadesila i predsednika moje stranke Dragana Markovića Palme, moju stranku i sve nas koji smo tu zajedno, mogu da se nadovežem na kolegu Životu Starčevića i da vrlo kratko prokomentarišem sve ovo što Marinika Tepić radi.

Posledice njenog klevetanja su apsolutno nesagledive. Ona udara na pojedince. Ona udara na porodice, bez ikakve odgovornosti. Što je najgore, posle dva tri takva talasa takvih nastupa, ozbiljnih kleveta, ona i dalje istupa u javnosti.

Svaki dan je neko prinuđen da demantuje Mariniku Tepić, da li su to pojedinci, da li su to porodice, da li smo to mi koji se bavimo politikom, ali ona nastavlja i dalje da blati ljude.

Ne mogu da razumem šta je ovde njena želja sa ovakvim nastupima. Da li je to neka njena lična promocija, ako joj je stvarno stalo da se promoviše sa ovakvim lažnim optužbama onda je ona, slobodno mogu da kažem, poremećena ličnost, jer normalan čovek ne može ovakvu štetu da pravi ljudima da bi sebe promovisao. Ona se igra sa sudbinama nekoliko stotina ljudi.

Sticajem okolnosti, ja veliki broj tih ljudi i lično poznajem. Znam kroz kakav pakao trenutno prolaze, ni krivi, ni dužni. Ono što se i oni pitaju, što ja više ne znam kakav odgovor bih mogao da im dam, kako se zaustavlja ova tortura? Kako se stopira ovo što Marinika Tepić radi? Koliko god se oni ljudi činjenicama brane i računate da su se oni odbranili, posle sedam dana gospođa ponovo saziva konferenciju na Fejsbuku i ponovo optužuje sve te iste ljude. Oni su ponovo prinuđeni, hteli, ne hteli, a i mi zajedno sa njima jer smatramo da je to ljudski da izađemo i da u javnosti demantujemo to što Marinika priča.

Danas, obzirom da su i sudije tema, molim sudije, molim tužioce, molim policijske inspektore, molim zdravstvo, molim psihijatre, molim psihologe da se uključe da probamo zajednički da nađemo rešenje. Ljudi, ovo je kao Sizifov posao. Mi ne možemo da objasnimo narodu sve ono što ona svojim blaćenjem izbaci kroz neke njene medijske nastupe. Ovo je kao kada iscepate jedan perjani jastuk, koliko god se trudite da sakupite to perje, to je prosto nemoguće.

Normalan čovek kako ima neka saznanja on ide u sud, ne ide na Fejsbuk. Šta se postiže ovakvim medijskim nastupima umesto da se ide u sud? Samo se privlači veća pažnja. Ovde nema dela, nema žrtava, nema svedoka, ovde je samo njena prazna priča.

Lično ja mogu da kažem i sa sigurnošću da tvrdim da je ovo samo početak jedne političke kampanje, kampanje koja treba da se vodi za sledeće izbore. Siguran sam da ona i ljudi okupljeni oko nje prave jedan ružan i terminalni politički svinjac, zato što sa takvim ponašanjem mlade ljude tera iz politike.

Znate, ljudi se uključuju u politiku da bi mogli nekom drugom da pomognu. Politika je jedna plemenita veština i plemenito zanimanje, ali zbog ovakvog ponašanja Marinike Tepić mladi ljudi će da kažu – čekajte, što bi mi ulazili u jedno takvo blato, da svako može svašta da ti kaže, a da pri tome ne snosi nikakvu odgovornost? Onda mladi ljudi ili uopšte ljudi iz biznisa, ljudi iz života kažu – nama ovo ne treba, mi ćemo da se povučemo. Nećemo da učestvujemo.

Svima nama bude po malo neprijatno koji se sada bavimo politikom. Ovo normalan čovek ne može da sluša a da ne odreaguje.

Ja suprotno od nje pozivam sve mlade ljude da se uključe u politiku, da se bore zdravim idejama, da prave zdrave programe, da pomognu svakom koliko je to moguće.

Na političkoj sceni moraju da se pojave novi ljudi.

Marinika Tepić je predstavnik opozicije. Ja ne sporim da svaka država treba da ima i vlast i opoziciju, to je normalno za funkcionisanje, ali normalnu opoziciju, opoziciju koja se bori za druge ljude, opoziciju koja se bori za neke ideje suprotne od onih koje mi, recimo, ovde zastupamo. Ali, napravite program, kandidujete se, izađete, promovišete te vrednosti, a ne da se bavite ličnim interesima i jedini način vaše političke borbe su optužbe koje iz dana u dan iznosite.

Drugo, ne možete politikom da se bavite dok ljudima ne pogledate u oči. Ne možete politikom da se bavite na Fejsbuku. Ne kažem da ne možete, možete, to su društvene mreže, svako ima pravo da radi šta hoće, ali da se vi konstantno preko Fejsbuka obraćate sa skremblovanim glasom i sakrivenim licem vaših ličnih svedoka koje po potrebi izvlačite i kad sudstvo kaže – dobro, u redu, dajte da to pokrenemo, vas nema nigde. Vi onda kažete – pa, ja sam to rekla, a vi pokrenite. Ljudi, ne funkcioniše zakon na taj način.

I opet ponavljam, koliko god to njoj ne odgovara, mladi ljudi, uključite se u politiku. Pozivam vas da dođete i kod nas u Jedinstvenu Srbiju. Postojimo 17 godina na političkoj sceni Srbije. Znate šta radimo, znate čim se bavimo. Spremni smo svakom da pružimo ruku i da ga pozovemo da bude naš saradnik. Ako smatrate da trebamo nešto da promenimo u našem radu, kažite. Ako imate neku dobru ideju, dođite, rado ćemo je prihvatiti. I to je normalan način funkcionisanja u politici.

Što se nas tiče, mi ne odstupamo ni od jedne stvari, pa koliko god da nas napadaju i kako god da nas napadaju. Dve najbitnije ću samo da iznesem, da ne iznosim ceo politički program Jedinstvene Srbije, a to je porodica, porodica je za nas svetinja, dva muškarca, po nama, nikad ne mogu da usvoje dete i Kosovo je sastavni deo Srbije. To su osnovi našeg delovanja.

Dođite da se zajedno borimo za Srbiju, da se borimo protiv ovih laži i lažnih secikesa na političkoj sceni, dođite da se borimo protiv Marinike Tepić, žene koja je promenila tri stranke a sad je na platnom spisku četvrte stranke.

Najtužnije od svega, i kad su u pitanju moje kolege i ja, jeste što smo mi prinuđeni da danimo funkcionišemo tako što kao i ovi ljudi i porodice koje su oblaćene, mi treba da se nekom pravdamo i da se branimo. Ja pozivam državne organe da rade svoj posao i slobodno ubrzajte sve postupke. Dragan Marković Palma vas moli i insistira da ubrzate sve krivične prijave koje su podnete. Eto, to je jedina stvar koju mi tražimo. A krivo mi je što gubimo vreme, jer ne stižemo da pričamo o zakonima, ne stižemo da pričamo o našim predlozima koji su uvek bili konstruktivni. Mi ih i danas imamo.

Spremajući se za ovo, ja sam pokušao da izvadim iz statistike Prekršajnog suda šta je to što Prekršajni sud najviše presuđuje, šta je to što može da se pomogne Prekršajnom sudu, šta je to što direktno utiče i na naš budžet. Znate, kad se neko bavi poslom sudije, nebitno da li je to prekršajni, krivičar ili ko god, on je dužan s jedne strane i pedagoški da deluje na ljude, on je dužan da ljude usmerava, ne svaki put da kazni sa maksimalnom kaznom, nego normalnom čoveku koji je neki put nesvesnu grešku napravio da da smernicu kako da se ispravi.

Sticajem okolnosti, jedna od tema o kojoj možemo da pričamo je, recimo, naplata kazni za brzu vožnju na auto-putu. Otprilike oko sedam hiljada ljudi, građana Srbije, naših domaćih vozača, plati kaznu zbog prekoračenja brzine od dozvoljenih 130 km i to po osnovu elektronskog merenja, a imamo tri puta više stranaca koji prave taj prekršaj sa mnogo većim brzinama na koje, nažalost, ne možemo…

(Predsedavajuća: Vreme.)

Eto, to je ono o čemu vam pričam.

Znate, mi da bi se bavili konstruktivnim stvarima, mi treba da se zamaramo Marinikom Tepić. To ne radimo svi. Svi imamo ovde isti problem. Jednostavno, država nešto mora da uradi. Ceo sistem se zbog jedne osobe, kojoj svakako treba nečija pomoć, ja sam pozvao da tu pomoć ponude i sudije i tužioci i inspektori policije, lekari, psihijatri, psiholozi, morate nešto da uradite da bi sistem nastavio normalno da funkcioniše. Hvala.