Hvala vam, uvaženi predsedavajući.

Gospodo ministri, gospođo Gojković, Atanacković, gospodine Udovičiću, zajedno sa svim vašim saradnicima, ovo danas lepo izgleda, kao da su već počela pitanja Vladi, ovde imamo tri ministra danas ispred nas.

Na početku vašeg izlaganja gospođo Gojković, vi ste pokušali da nađete šta je to zajedničko kao jedan iskusan poslanik, naš bivši poslanik, naša koleginica, da nađete šta je to što spaja kulturu, sport i privredu. Ja sam vas pažljivo pratio i vi ste rekli da je to hrabrost. Slažem se sa vama, a ja sam pokušao da to pogledam iz jednog drugog ugla, naravno, ne vezujući za sva vaša ministarstva.

Suprotno od kulture je nekultura. Da li je to nekultura politike, ili nekultura života. Suprotno od sporta i dopinga u sportu je politički doping, to je doping lažima. Suprotno od akreditacije, mogu da kažem da je to nekakva kvalifikacija ili neki cenzus. Ja sada kada tražim na političkoj sceni ko je nekulturan u politici, kad tražim ko to u politici koristi doping lažima, a ko je taj ko ne može da pređe nijednu kvalifikaciju ili najprostije rečeno cenzus, meni u toj slagalici se pojavi ime Marinike Čobanu Tepić.

I da vam kažem jednu stvar. Ovih dana sam se bavio presklipingom i tim šta Marinika radi. I ono što sam zaključio je sledeće. Sve koje je do sada napadala, davalo joj je vreme i prostor u medijima. Ovog puta je udarila na jedan vrlo nekorektan način na veliku ciljnu grupu.

Naravno, kao i uvek sa lažnim optužbama, kako bi pripremila teren za ono što sledi. Medijima, najviše tabloidima odgovara svaki naslov kada za nekoga kažete da je pedofil, da je uradio neku sličnu stvar i tu dolazimo na jedan vrlo klizav teren.

Sadašnji predsednik Srbije, gospodin Aleksandar Vučić definitivno uživa najveću popularnost. To se meri njegovim delima i to nije sporno. Sva istraživanja to pokazuju. I bivši predsednik Boris Tadić, je u trenutku kada je bio predsednik isto uživao veliku popularnost.

Kada sam gledao istraživanja tada i sada uvek u vrhu popularnosti za njih je bilo ime Dragan Marković Palma. I ta istraživanja nismo radili mi, to su radile nezavisne istraživačke agencije.

Zašto se ovo sa lažnim prijavama dešava? Zato što se bliže izbori. Zato što jedan lobi grupa ili organizacija, ne znam ni ja kako da ih nazovem ima želju da u narednom periodu traži određene izmene zakona koji se tiču porodice, insistiraju na tome da dva muškarca mogu da usvoje dete.

Mi iz Jedinstvene Srbije, šta god da nam rade, kako god da nas napadaju na to nećemo da pristanemo. Budite sigurni. Zašto nas još napadaju? Zato što nikada nećemo da glasamo za nezavisno Kosovo i Metohiju. Znači, u našem Statutu stranke piše, kao i u ovom našem Ustavu da je Srbija jedinstvena.

I znate šta, uvek smo pozivali na jedinstvo. Ja i danas ovde, sve i one koji su aktivni u politici i oni koji nisu aktivni u politici, pozivam na jedinstvo. Mnogo mi problema imamo kao država, od svih različitih uticaja sa strane i trebalo bi, ako ništa i najmanje da budemo jedinstveni. To jedinstvo nekom smeta.

Vi morate da znate, da ono što sam malopre pričao, ideja oko koje nas je okupila Jedinstvena Srbija i njen predsednik Dragan Marković Palma su, ponavljam to, da je porodica svetinja. Znači, dva muškarca po nama ne mogu da usvoje decu. Teritorija Jedinstvene Srbije, tj. naše Srbije mora da ostane ovakva kakva je i danas, znači, u istim granicama. To što trenutno imamo okupiran jedan deo teritorije, to će vreme istorije da ispravi.

E, onda je Marinika čobanov Tepić rešila sa svojim poslodavcima da proba da jednim udarcem, jednom grozotom, da uništi sve ovo o čemu sam vam pričao . znate kako kažu – neće da može. Taj film nećete da gledate.

Što se tiče Jedinstvene Srbije više smo nego ikada bili jedinstveni i verujte mi, svaki udarac na nas, to je kao ono SSSS – Samo sloga Srbina spašava.

Znate šta, kada god je neka teška situacija mi smo svi zajedno. Pre svega, zato što znamo da branimo istinu, da smo napadnuti lažima. To ljude može da podigne, a kada pričam o Mariniki Tepić, krivo mi je što i posle 10 dana od tih sramnih izjava nije našla za shodno da se izvini bar svim ženama koje je uvredila, a uvredila je mnoge žene u Jagodini.

Mnoge porodice je podrmala i uzdrmala u temelju. I najmanje što treba da uradi kao žena je da se upravo tim ženama izvini. Ona će svoje političke prljave napade i dalje da usmerava ka Draganu Markoviću Palmi. To nije problem. Mi kažemo institucije neka rade svoj posao.

Gospodin Marković ode pa se prijavi. Ona kaže – ali, ne može taj sud, jel može neki drugi? Onda državni organi izmeste taj sud. Ona kaže – pa ne može i taj on tamo ima svoje ljude.

Šta znači ima svoje ljude? Ima svoje članove stranke u Kraljevu. Pa imamo ih u celoj Srbiji. Pa naopake su stranke koje se bave politikom, a nemaju članstvo u svim gradovima Srbije.

Zašto ona ne napravi stranku pa da krene istim oružjem da se bori protiv nas? Nema mogućnost, nema snagu, jer teško da bi je ko pratio. Na njenom mestu ja bih pričao o tome šta je uradila dok se bavila politikom. Tri stranke je promenila. To je veliko iskustvo.

Možete da kažete – uradili smo za narod to, uradili smo za državu to, imamo dobar program rada, glasajte za nas u budućnosti. Šta je njihov programa rada – hajde da se bavimo gnusnim lažima.

Ja kažem malopre, za sve žene koje su u Jagodini uvređene i povređene, isto tako je uvređena i povređena sa ovakvim lažima i porodica Dragana Markovića Palme. Ni jednog trenutka se neko ne okrene da kaže – šta je sa tim ljudima?

Ja sam pričao prošli put, politika, kako je rekla, pre neki dan, ministarka jedna ovde, je plemenita stvar. I baviti se politikom, pomažete drugima i to treba da bude interes svih nas.

Opet moram da se vratim na Dragana Markovića Palmu, stranka koja traje već 17 godina, o tome pričamo, kako je svima pomagao.

Kada kažem da je i politika sa jedne strane i prljava, pričam iz svog ličnog iskustva. Meni su zbog politike, ne ulazim u detalje, upalili kola i mogla je da mi izgori kuća, ali ja sam rekao i prošli put, gospodo, to sa poređenjem da vam neko kaže da ste pedofil, apsolutno nije za merenje.

Znači, najveća uvreda koju su mogli da urade je upravo ta rečenica i jedna takva lažna optužba. Ja sam od onih koji veruju u ovu državu, od onih koji veruju u sisteme ove države, i možete vi da premeštate iz koga god grada hoćete predmet, ali činjenica je da je istina samo jedna i da istina ne može da bude drugačija.

Zato sam siguran da kada prođe određeno vreme i kada sve ispliva na površinu, da će Dragan Marković Palma iz svega ovoga da izađe onakav kakav je i ušao u sve ovo, častan, pošten i čovek koji je, pre svega podređen narodu.

Isto tako insistiram da svako ko je ugrozio sve žene o kojima sam pričao i sve porodice, mora da snosi posledice, jer u ovoj Srbiji ako nastavimo ovako, da se optužujemo sa lažima, i sa gnusnim prevarama i sa lažnim svedocima, pazite, traže da svedoci zbog njihove bezbednosti, da im se garantuje bezbednost.

Gospodin Marković, kaže, uradite sve, zagarantujte šta god, a jel mogu oni onlajn da se uključe i da budu nevidljivi i šta to znači? Ako je neko kriv, a Dragan Marković je prvi to rekao, pogotovu za ovakvo delo, to se sudi po kratkom postupku, ja sam otac i imam ćerku i imam sina, i za takvo delo, meni ne treba zakon, da me ne shvatite pogrešno, ali ovo biste isto svi potvrdili koji imate porodicu.

Prema tome, za ovakve optužbe neko mora da odgovara.

Gospođo Gojković, toliko o ovoj slagalici koju ste pomenuli.

Kada su u pitanju zakoni koji su danas na dnevnom redu, ono što je za vas, ministre, najbitnije je to da će poslanička grupa JS da ih podrži.

Ja ću, ne po važnosti, ali ne baš kako je stiglo u dnevnom redu, da ih komentarišem. Prvi zakon je zakon o kulturi.

Gospođo Gojković, ovo što ste sada rekli, pre par minuta je da možda jeste zrelo da dobijemo jedan novi zakon o kulturi. Ono koliko ste mogli da uradite sa postojećim, ja vidim da ste uradili, ali je činjenica da ako hoćete izmene o kakvim ste vi pričali, i o predlozima koje ste vi dali, morate da napravite jedan apsolutno nov zakon.

Jeste specifičan teren i jeste bilo dosta polemike, da li ovako ili onako, i vi ste malopre rekli, biti ministar, to sa jedne strane jeste hrabrost, i odradili ste jedan častan i korektan posao, i ja smatram da i danas u diskusijama, sa drugim kolegama, mi nećemo mnogo da odstupamo od ovoga što se do sada čulo, jer to i jeste istina.

Dali ste maksimum od onoga što vam je na raspolaganju. Ono što ja želim da kažem kada je u pitanju kultura, da je evidentno da ste, kada je u pitanju pre svega infrastruktura kulture, uradili dosta. U velikom broju opština i gradova, se renoviraju kulturni centri i pozorišta i to je dobra stvar. Vi prvo, morate da stvorite uslove za kulturu, oni su na žalost u jednom nizu godina, mogu slobodno da kažem stavljeni u neki drugi plan, a vi ste ih ubacili u fokus i ono što ja mogu da pohvalim kada je u pitanju i moja Vrnjačka Banja, odakle, dolazim, da smo se i mi našli na spisku gde ćemo da renoviramo zamak kulture u Vrnjačkoj Banji i da konačno završimo i renoviranje biblioteke u Vrnjačkoj Banji.

Pošto sam malopre pričao o Jagodini, isto tako država je učestvovala sa nekih 10% radova na rekonstrukciji pozorišta u Jagodini, Kulturnog centra, dobićemo jedan ozbiljni kulturan centar sa preko 2.800 kvadrata, sa 650 sedećih mesta itd.

Znači, kada je u pitanju Zakon o kulturi, svakako će kolega detaljnije da priča, obzirom da ovo vreme brzo prolazi.

Sada ću da kratko nešto kažem i o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o akreditaciji. Iskren da budem, malo i najčudniji zakon danas. Kad smo mi između nas razgovarali, kolege, teško da smo se svi oko toga usaglasili, ali eto, kada smo sve materijale izanalizirali itd. nesporno je da ovo moramo da uradimo, pre svega, zbog te standardizacije sa EU i sa većom kontrolom koje će Ministarstvo privrede da ima nad svim onim subjektima koji mogu da rade akreditacije.

Obzirom da vi, ministarka dolazite iz Trstenika, dole smo i komšije, deli nas nekih desetak kilometara i što se tiče vas, kao neko ko je u privredi, čuo sam stvarno sve najbolje, ja onda moram da spomenem i tu našu „Prvu petoletku“, koja, nažalost nije onakva kakva je nekada bila, kao i masa preduzeća koja su uništena u onim nehumanim privatizacijama, ali dole je jedan broj radnika uspeo da sačuva jedan deo firme i to je dobar model kako može da se izbori.

Činjenica da je „petoletka“ imala 15.700 radnika, to je bio veliki broj inženjera, mašinskih inženjera, tu je bio veliki broj dobrih majstora, pre svega, na glodalicama i na alatima, koji se tiču mašinskih obrada i ono što se dešavalo vremenom, a to je da su ti ljudi otvarali svoje male privatne firme.

Ovo je dobro kada pričamo o akreditacijama. Oni su naučeni u jednom ozbiljnom sistemu kako se poštuju standardi i kako se poštuju sve te akreditacije da biste mogli da izvozite robu. Mi smo tada radili za velike ozbiljne avio-kompanije širom sveta, e ti ljudi su upravo napravili male firme, porodične biznise koji i Vrnjačku Banju, verujte mi, u dobrom delu budžeta Vrnjačke Banje imaju svoj uticaj.

Svakako ta akreditacija može da ima samo pozitivne efekte na našu privredu, nikako negativne, zato što i ako hoćemo da se bavimo izvozom mi moramo da zadovoljimo neke standarde koje će, pre svega, evropske zemlje od nas da traži.

Nije to samo u privredi ili takvu situaciju imate i u poljoprivredi gde je, recimo, ako nemate Global G.A.P. vi vašu robu ne možete da prodate na neka tržišta iako im roba treba. Znači, što se tiče standardizacije i svega ovoga što se upodobili u ovom zakonu, poslanička grupa Jedinstvene Srbije daje podršku.

Kada je u pitanju Predlog zakona o predmetima od dragocenih metala, mislim on je kompatibilan sa ovim zakonom i tu, opet nemam šta da vam kažem, ali ono što je interesantno, eto, kao neku najbitniju stvar možemo da kažemo, da će ovo zakonsko rešenje uticati na efikasniji rad, a neće proizvesti nikakve nove troškove za korisnike, što je za ljude u privredi vrlo bitno.

Ono što može da se izdvoji, naravno, a to je jedan isto od razloga za donošenje i usklađivanje sa zakonima o inspekcijskom nadzoru i upravnom postupku, znači, ovo je bila obaveza, ovo ste i morali da uradite.

Ali, uvek kada pričamo o dragocenostima nekako svima odmah se upali lampica za zlato i ono što danas mislim da treba da se kaže i što građani Srbije trebaju da znaju, a to je, da je prema podacima Narodne banke Srbije od 2013. godine, zlatne rezerve su povećane količinski za 20,7 tona, odnosno, one su i više negu udvostručene, a vrednost koja se procenjuje za to uvećanje je 1,1 milijarda, samo su u poslednje dve godine rezerve uvećane za 12 tona zlata, 9 tona je kupljeno u oktobru 2019. godine, a 3 tone su kupljene u novembru 2020. godine.

Zašto je to bitno da građani znaju i otkud ova stabilnost kada je u pitanju privreda i kada je u pitanju i kurs i sve ostalo, pa ako hoćete i sve ove vakcine i svi trendovi koji su trenutno aktuelni i pomoć građanima? To je upravo zbog tih rezervi prema podacima Narodne banke Srbije. Učešće zlata u deviznim rezervama trenutno iznosi 12% od ukupnih rezervi. Što se tiče i ovog Zakona o dragocenim metalima, mi ćemo ga svakako podržati.

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju dopinga u sportu, gospodin Udovičić je danas napravio uvod. Jasno je objasnio i dao smernicu u kom pravcu trebamo da idemo, mislim on, pre svega, kao sportista u tome ima najviše prava da priča, zato ja neću u ime moje poslaničke grupe najviše da pričam o sportu zato što je moja koleginica, potpredsednica Narodne skupštine Marija Jevđić, i državni prvak, i evropski prvak, i svetski prvak, i ako neko treba da priča o sportu, o sportu bez dopinga, to je svakako Marija.

Ono, ministre, što sam ovih dana video u medijima, a to je jedan dobar predlog, Željko Obradović, naš najtrofejniji trener je u nekim medijima, ne mogu sad da propratim tačno gde je to bilo, ali dao je jedan dobar predlog, a to je da u svim opštinama i gradovima preko sportskih saveza trebamo da se izborimo da deca ne plaćaju članarine da bi se bavila sportom, nego do nekog perioda, da li je to peti razred ili osmi razred, mi kao opštine, gradovi, mi kao država trebamo da preuzmemo na sebe neku vrstu, hajde da kažem, obavezu, da im omogućimo takve uslove u sportu.

Činjenice kao i u kulturi da se dosta uradilo na sportskoj infrastrukturi, ja vam čestitam na tome, vi ste već drugi mandat vezano ministar sporta, efekti su očigledni, nažalost ova pandemija i korona su nas u mnogim stvarima usporile, pa nemamo taj intenzitet takmičenja kao što smo imali ranije, ali svi verujemo da će ovo brzo da se završi.

Gospodo ministri, kad je u pitanju poslanička grupa Jedinstvene Srbije i zakoni koji su danas na dnevnom redu očekujte od nas punu podršku.

Hvala vam.

Hvala vam uvaženi predsedavajući.

Gospodine ministre Siniša Mali, gospodine Stevanoviću, ono što je suma sumarum dosadašnjeg rada bar kada je borba protiv kovida u pitanju je rezultat od osam milijardi evra koliko je država na različite načine do sada izdvojila da pomogne stanovništvu i zdravstvenom sistemu. To bi se u procentima preračunato definisalo kao 17,3% ukupnog BDP.

Da ne ponavljam sve pakete pomoći, jer su moje kolege pre mene o tome pričale, pričaće naravno i kolege koje govore posle mene, ali ono što je najbitnije, treba istaći to da je u ovo vreme trebalo pre svega sačuvati stabilnost države u svakom smislu, pa naravno i u finansijskom smislu.

Gospodine ministre, prosto vi ste u tome uspeli. Pomogli ste poljoprivredi sada i ovim rebalansom. Pomogli ste zdravstvu. Pomogli ste sportu. Pomogli ste kulturi, privredi, ekonomiji, vojsci, policiji. Uspeli ste svih da se setite. Koliko god neko da kaže – teško je, imam osećaj da u Srbiji se radi kao pre nego što je počeo ovaj kovid. Sve nam je nekako u planu.

Fiskalni savet i gospodin Pavle Petrović ovih dana, pošto sam član Odbora za finansije, imao sam priliku da čujem da su imali određena neslaganja, određene zamerke, ali to je nekako isto i ponavlja se svake godine, ali činjenica je da je i ovog puta više hvalio budžet nego što ga je kritikovao i to je za vas pre svega veliki uspeh kada profesor kao što je gospodin Pavle Petrović hvali ono što radite.

Juče sam na pauzi između dva i tri imao priliku da na TV u kancelariji vidim onaj deo filma „Marš na Drinu“ i tamo su bili Stepa Stepanović, ona legendarna scena kada major Kursula njemu raportira itd. i to me podsetilo na vas i Pavla Petrovića gde Kursula kaže generalu – generale, pa rekoh li ja da će ovakva da bude strategija i tačno je. U pravu ste bili vi i Pavle Petrović, kao i akteri filma o kome sam pričao tada i činjenica je da bez obzira na ta neslaganja i jedan i drugi radite u korist ove države i u korist ovog naroda, s tim što za vas moram da priznam da ste malo više u pravu i da ste bolji strateg.

Kažu kritizeri, a ne kritičari, da smo preko ograničenja od 60% i ja moram da kažem da mi nismo probili nikakvu normu od 60%, a imamo pravo na to kao i svi drugi i vrlo kratko ću samo citirati šta se dešava u Evropi na koju se stalno pozivamo i koja treba da nam bude neki reper.

Članice EU zbog korona krize prisiljene su da žive na kredit. Dugovi im se nagomilavaju od Finske do Grčke. Evropska kancelarija za statistiku objavila je da će ukupni udeo u državnim proračunima na osnovu zaduženja ove godine iznositi preko 100%. Ako se uzme u obzir da smo mi na 60%, onda može prosto i lako da se vidi u stvari koliko je stabilan ekonomski sistem Srbije.

Ono što moram, pošto sam malopre pričao i o Austrougarima i spomenuo sam „Marš na Drinu“, ne mogu da ne kažem da je i dug Nemačke na rekordnom nivou i da je trenutno 2.200 milijardi evra. To je novi rekord. Nemačko zaduženje u odnosu na BDP danas čini 80% državnog računa. Znači, gospodine ministre, ponovo da se vratim na onaj „Marš na Drinu“ dobar ste strateg. Daleko smo mi ispred svih.

Ovo je bio prvi razlog rebalansa, znači pomoć građanima u kriznim situacijama, kolege će da pričaju o detaljima, a drugi razlog je još aktivnije učešće u projektu „Srbija 2025“ koji podrazumeva da će u razne projekte biti uloženo 14 milijardi evra.

Ja neću imati vremena, trudiću se da ispoštujem ono što je predsedavajući rekao, da bi u dva sata morali da napravimo pauzu, zbog vaših daljih obaveza, ali evo, koliko budem stigao.

Znači, od tih 14 milijardi evra ono što je najbitnije za građane Srbije je to da je planirana plata za 2025. godinu prosek 900 evra. I u tom pravcu, bez obzira i na okolnosti u kojima se država nalazi, mi idemo, to svi parametri i sve činjenice pokazuju.

Za puteve se planira pet milijardi, naravno u svo to vreme da se drži stabilan kurs dinara. Imaćemo i dva najduža tunela. Predsednik Aleksandar Vučić je nacrtao ono što je urađeno od saobraćajnica i skrenuo je pažnju na ta dva tunela. Jedan je 2.850 metara, jedan 2.750 metara, znači u Srbiji se gradi kao u najsrećnijim vremenima i to su činjenice i to svi možemo da vidimo i da ispratimo.

Planira se da penzije budu duplirane na 440 evra i ono što ste i vi malopre spomenuli imamo izdvojenu milijardu za vodovod i kanalizaciju u svakom selu.

Ja moram da se pohvalim da je i moja Vrnjačka Banja na tom vašem spisku. Hvala na tome i Ministarstvu građevine, zato što će i kod nas da se radi kanalizacija i sistem za prečišćavanje voda. Obzirom da dolazim iz Vrnjačke Banje ja moram da pohvalim i vaučere koji su i ove godine ponovo podeljeni, tj. biće podeljeni građanima Srbije. Pozivam još jedanput da pored svih destinacija u Srbiji dođete i do Vrnjačke Banje. Još 100 miliona je planirano za tu namenu. Imamo izgradnju metroa u planu, itd, itd, itd.

Ono što je vrlo bitno, vratiću se i na treći deo, ali ne mogu da preskočim, a da potrošim vreme da ne potenciram taj deo da je vreme novac i nažalost u ovoj Srbiji je bilo mnogo onih koji su nam potrošili vreme, a sa trošenjem tog vremena trošili su nam i novac. Nije bitno ko je koga plaćao, ni kako je trošio taj novac, bitno je što do sada niko nije snosio posledice za trošenje vremena i novca građana Srbije. možda je vreme da počnemo i time da se bavimo.

Ja u ovom sazivu, a i u svim saziva pre ovog, od 2012. godine nikada nisam koristio neke neprimerene termine, nikada se nisam trudio da bilo koga ovde uvredim, bez obzira na različite situacije u kojima smo se našli, ali danas ću da iskoristim jedan izraz koji najprikladnije opisuje ljude koji su ovih dana bacili ljagu na predsednika moje stranke Dragana Markovića Palma i nazvaću ih – bacači pomija. Zato što su upravo to i uradili.

Ko plaća Mariniku Tepić da to radi, neću da ulazim, zna se. Ko pokriva Dragana Đilasa, to će vreme da pokaže, ali naslovi koji se pojavljuju na društvenim mrežama tendenciozno presuđuju i okreću činjenice. Da budemo načisto, i sam Dragan Marković Palma je rekao – ako je tačna optužba, ovo se rešava po kratkom postupku. To vam kažem čovek koji iza sebe ima 100.000 članova stranke JS.

Isto bi to rekao i ja i svako ko je roditelj. Ovakve stvari ako postoje, rešavaju se po kratkom postupku.

Sa Draganom Markovićem Palmom sam 17 godina, od osnivanja JS. Znači, za tih 17 godina bio sam prisutan velikom broju proslava koje je on organizovao. Znači, znam kako čovek diše. Te proslave kada su organizovane, organizovane su sa različitim ciljevima. Povod su bile otvaranje fabrika, investicije u Jagodini, različiti jubileji, slave, proslave itd. Moram da kažem, za ovih 17 godina retki su političari priznati na političkoj sceni Srbije koji nisu bili njegovi gosti, privrednici, ambasadori i svaki put svima njima je bio dobar domaćin.

Znao je, kada on kaže, znate kada neko kaže – ima muzike, pa jel ste videli nekad neku proslavu i neko slavlje da nema muzike, on je takav čovek da uvek kaže – pre bih dao pare na muziku, nego na lekara i na advokata. Bio sam član delegacija, proputovali smo pola sveta kada je ne mali broj puta znao da povede u delegaciji harmonikaše. Gde god da odemo ljudi koji su nam bili domaćini su ga zbog takvog odnosa i takvog ponašanja prihvatili kao brata.

Svaku gadost i optužbu možete da očekujete u politici. Ja sam nažalost onaj kome su upalili kola, mogla je da mi izgori kuća da nije bilo komšija da mi pomognu da ugasimo taj požar, pitanje je kako bi se sve završilo. Ali, gadosti kakve su ovih dana bacači pomija izneli na njegov račun nisu za merenje ni sa jednom situacijom koju je svako od nas ovde prisutan mogao da ima u političkom životu. Da vas neko optužuje da ste pedofil, čoveku koji je suprug, čoveku koji je otac, čoveku koji je deda petoro unučadi. Ljudi, ovo je dotaklo dno dna, nema se dalje.

Gledam ove montirane intervjue od ljudi koji su politički angažovani u nekim strankama i kao čovek koji je radio u privredi, radio sam u realnom sektoru, radio sam u banci, bio sam zamenik predsednik opštine, više puta narodni poslanik. Znači, imam pravo da procenim ko radi, ko ne radi, imam pravo i da dam neku ocenu. Za tu šačicu koja se okupila kao podrška Mariniki Tepić u Jagodini, slobodno smem da kažem da vam nema Palme od blata bi ga pravili.

Znači 70% gradova i opština u Srbiji bi poželeli da imaju gradonačelnika kao što je Dragan Marković Palma. Znam da je istina samo jedna i ovo će doći do svog kraja, ne može večno da traje. Gospodin Marković je juče bio u tužilaštvu, danas je preko 400 žena podnelo prijavu protiv Marinike Tepić za sve uvrede koje im je juče nanela, ali stres i traume koje su oni ovih dana ostavili, ne samo porodici Dragana Markovića Palme, iako je tvrdim njima najteže, nego porodicama svih žena koje rade u toj upravi, na način kako ih je ona prozvala, to je stres koji nikada neće da se izbriše. Ne postoji kazna sa kojom Marinika može da bude kažnjena da bi se ovo o čemu je pričala ispravilo.

Žao mi je što sam morao da skrenem sa teme, ali to je bilo jače od mene. Vraćam se na temu da bih ispoštovao vaš termin. Gospodine ministre, ono što vam je najbitnije, poslanička grupa će glasati za ovaj budžet. Koliko god sam imao prilike da ga gledam i kao član Odbora za finansije i sa svojim kolegama kada smo ga analizirali, ono što se kaže najprostije, ja tu ništa ne bih menjao. Svaka vam čast. Hvala.

Hvala vam uvažena predsedavajuća.

Uvažena ministarko sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, do sada sve što smo mogli da čujemo od kolega je bilo afirmativno i to je svakako dobro. To otprilike pokazuje i neki trend u kome pravcu idu svi ovi zakoni koji su danas na dnevnom redu.

Ono što je za vas ministarka najbitnije, a to je da ćemo mi iz poslaničke grupe JS da podržimo sva četiri zakona koji su danas na dnevnom redu i naravno tako ću ih i komentarisati zato što su svi međusobno povezani.

Ono što je u ovom trenutku stvarno realna prednost, a to je što ste upravo vi na čelu ovog Ministarstva, zato što i vi imate tu neku specifičnu energiju, a ovo su teški zadaci i prosto uliva nam se neka sigurnost i poverenje da ćete da uspete sve ovo da iznesete u tim dugoročnim planovima kako se i planira.

Ono što cenim kod vas je upravo to što stalno potencirate tim saradnika koji je tu oko vas i to je ono što je dobro. Dobro je, jer ovako krupne stvari možete samo timskim radom i da rešite.

Kada je u pitanju Evropska zajednica, oni su ocenili ove zakone kao najmodernije zakone u oblasti energetike. Srbija naravno i do sada je mogla da se pohvali sa dobrim i stabilnim, održivim energetskim sistemom, ali u svakom smislu ovi zakoni će i to stanje koje nije tako loše, unaprediti da bude još bolje.

Javno slušanje koje ste organizovali pre par dana u maloj sali Skupštine pohvaljujem. Ja nažalost nisam mogao da prisustvujem, kao član Odbora za privredu, ali sam ga svakako naknadno odgledao. Pozivam sve građane koji sada gledaju ovu sednicu da, ukoliko žele, mogu na sajtu Narodne skupštine da odu na javna slušanja i tu mogu detaljnije da čuju sve ono što ste vi i vaše kolege tada pričali i otkloniće se veliki broj nedoumica, koje nekako vidim postoje. I tvrdim i siguran sam da postoje zato što ljudi samo nisu dovoljno informisani, ništa drugo. Znači, sigurno niko ne može da me ubedi da bilo ko od kolega u ovoj sali ili vi koji predstavljate ove zakone danas misli loše Srbiji, svakako svi radimo u istom pravcu i svi imamo isti cilj.

Ono što neobično zvuči, a i vi ste rekli u jednom trenutku da ne volite reč „lider“, a to je kad se kaže da je Srbija lider, a sad ne znam ja da tražim neki sinonim i neku drugu reč, ali svakako jeste u regionu kada je u pitanju energetski sistem. Ali ono što danas moram da spomenem, iako ne volim da se ponavljam, zadnji put sam to pričao kad su ovde bile vaše kolege iz Agencije za energetiku. Vrlo lako smo prešli preko te 1999. godine, kada je Srbija ostala bez energetskog sistema. Znači, mi smo tada, ni krivi ni dužni, slobodno tako smem da kažem, pretrpeli takvu materijalnu štetu, kad je u pitanju kompletna infrastruktura Srbije, znači, kad su u pitanju putevi, kad su u pitanju mostovi i kompletna energetska mreža. Tada su se po prvi put upotrebljavale grafitne bombe, na nama su isprobavali bombe koje su namenski pravljene da unište jedan energetski sistem zemlje na koju se tada NATO obrušio.

Nije to bilo prvi put da se Srbija dizala iz pepela. Mi smo tada, evo ovde imamo i kolegu našeg Milutina Mrkonjića, kako on za sebe voli da kaže – inženjera, a najmanje političara, poslanika ili šta god da je drugo radio u životu, i on je tada bio sinonim za nešto što se radi pre roka. Tako oslabljena i jadna zemlja je uspela da se podigne iz pepela i za kratko vreme obnovi kompletan energetski i infrastrukturni sistem i zato mi je drago kada danas možemo da kažemo da smo lider u regionu, kad smo od jedne nule ponovo došli na mesto na kom se danas nalazimo.

A šta je tu sad još najbitnije? To je sad diskutabilna stvar i velika tema se otvara za cenu struje, ali činjenica je da je Srbija svojim građanima omogućila najjeftiniju struju. Slažem se sa profesorom, sad moramo da vodimo računa o tome kako se to troši, ali to ovi vaši zakoni polako i usmeravaju i kasnije ću da pričam o tome, ali činjenično stanje je da u regionu od nas imaju skuplju struju i Makedonija i Bosna, i Crna Gora i Hrvatska, Rumunija, Slovenija itd, ove zemlje koje sam sada nabrojao tu struju plaćaju duplo i malo više od duplog nego mi.

Ali, ono što je meni interesantno, oni koji su nam razorili sistem energetski, zemlje koje su tada bombardovale Srbiju, plaćaju struju i pet puta skuplje nego naši građani. Znači, građani tih zemalja koje su tada zloupotrebile svoju silu, danas svojim građanima pet puta naplaćuju skuplju struju nego Srbija koja je 1999. godine ponovo krenula od nule i došla na stadijum na kom se danas nalazimo.

Prvi zakon je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o energetici, to je krovni zakon i pre sedam godina mi smo ga ovde usvojili u ovom parlamentu, ja sam tada imao priliku da glasam za taj zakon i kako reče neko od kolega, naravno, zakoni su živa stvar, pogotovo vreme u kojem živimo je turbulentno, stvari se brzo menjaju, pogotovo i u sistemu energetike, zato danas pored ovih zakona koje menjamo i dopunjujemo imamo i nove zakone. Kad je u pitanju ovaj zakon, on tretira stvarno dosta novih pojmova, dosta novih termina i kako se čovek polako sa njima upoznaje, onda se stvarno i vidi šta je intencija ovog zakona.

Ono što svakako moram da pomenem, a što je nama iz JS vrlo bitno, to je da ćemo i dalje da imamo 70 hiljada porodica koje, kako je malopre i profesor rekao, nažalost nisu u mogućnosti i u stanju da plaćaju i tu cenu jeftine struje kakvu imamo i dobro je što je država svojim uredbama i dalje tu grupu izdvojila kao jednu socijalnu kategoriju kojoj moramo da pomognemo.

Zašto kažem da je nama iz JS ovo bitno? Mi zastupamo socijalne politike i mi se trudimo da takvih porodica bude sve manje i to treba da bude intencija države, da se trudimo da nikad ne zaboravimo takve porodice, ali da moramo da nađemo načine da ih bude manje. I sad, znate, neko može da kaže ima tu različitih zloupotreba, da li to treba tako ili ne treba tako. Treba tako, jer uvek kažu „sit gladnom ne veruje“ i otprilike država je to prepoznala kao jedan veliki problem i to je sigurno još jedan od razloga zašto JS podržava ove zakone.

Kada se zakon tretira, to je isto vrlo bitno, i na jedan malo drugačiji način skladištenje energije, znači, svih vrsta energije, ne pričam sada samo o gasu, o skladištima koja smo izgrađivali, nego se po prvi put, ne po prvi put, ali sada se stavljaju nekako u prvi plan i ta istraživanja naših rudnih bogatstava kada je u pitanju litijum i naravno znamo da električnu energiju ne možemo da sačuvamo drugačije sem da napravimo mogućnost nekih rezervi sa litijumskim baterijama.

Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije posvećuje posebnu pažnju pitanjima ekologije. Ja sam jedan od onih kolega koji je pred Agencijom za energetiku pričao da hidroelektrane mogu da budu pogubne za naše reke, za taj neki naš hidrosistem koji postoji, ali ono što je dobro kod ovog zakona, zato kažem – ljudi moraju da se informišu, pa onda da ga komentarišu, je to što on zabranjuje izgradnju hidroelektrana u zaštićenim područjima.

Sada kada o tome pričamo, naravno, naša najveća hidroelektrana Đerdap se nalazi u zaštićenom području, ali ono što je kod nje interesantno je da je 1964. godine kada smo gradili tu hidroelektranu tada smo opet bili jedna ozbiljna država, nažalost, u jednoj drugačijoj organizaciji nego danas, ali i tada se stvarno vodilo računa o svim standardima. Nekako i ta gradnja i opet intencija države je uvek bila usmerena, iako nije imala toliko problema sa ekologijom kao današnje moderno društvo, vodili su računa i o ekosistemu i o ekologiji.

Ono što zakon, naravno, ne može do zadnjeg detalja da istretira su te neke druge reke koje se ne nalaze u zaštićenim područjima, ali svakako svi, to sam rekao i na početku, i vi i kolege poslanici i ljudi u lokalnim samoupravama će svaku takvu jednu gradnju nadzirati, kontrolisati, vi ste opet ti koje treba da date dozvole da li nešto može ili ne može. Ja sam siguran, kao u neko vreme kada su državne velike ili javne institucije gradile neke zajedničke objekte koji su išli na opšte dobro, investicije privatnog kapitala uvek imaju za cilj neko lično dobro i uvek je fokusirano na one ljudi koji investiraju. Smatram da to možda unosi najveću zabunu kod građana i dobro je što ovaj zakon sada neke stvari stavlja na pravo mesto.

Treći zakon je Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima. Srbija je bogata zemlja u svakom smislu te reči, to je danas ovde neko od kolega pričao. Ja lično smatram da se bogatstvo jedne zemlje pre svega meri u ljudima i mi možemo da se pohvalimo da smo bogata zemlja, mi imamo dobre ljude, ali svakako imamo i velike energetske potencijale. Malopre sam rekao da imamo najveće zalihe litijuma u Evropi, znači to su istraživanja, ne samo naša, to kažu eminentnije institucije od ovih sa kojima mi raspolažemo, a i naše su eminentne. I naša zemlja je bogom dana kada su u pitanju rude i minerali. Naša južna teritorija koju su okupirali teroristi, slobodno tako mogu da kažem, je izuzetno bogata rudnim bogatstvom. Mogu da citiram, kaže – procenjuje se da je vrednost nalazišta olova, cinka, srebra, nikla, mangana, molibdena i bora na Kosmetu u vrednosti do 1.000 američkih dolara, zvaničan podatak. Ja sam ovo citirao iz lista „Politika“.

Nije neobično da su u svetu ratovi počinjali zbog prirodnih bogatstava, jer činjenica je da bez vode i bez energije ne može nijedan sistem, ne može nijedno društvo. Bogu hvala, mi smo nekako, eto, sve to dobili na korišćenje, sada je samo da se trudimo na budemo dobri domaćini da taj sistem sačuvamo i da ga održimo.

Četvrti zakon je Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije. Ako ne i najbolja stvar, mislim za široku upotrebu, a to je svakako taj neki novi pojam i neka nova terminologija koja se pojavila i građani su za to stvarno zainteresovani to je taj odnos kupac-proizvođač. Znači, to je jedan novi trend, ja sam se iskren da budem stvarno oduševio kad sam ovo pročitao, mislim da smo ispred mnogih evropskih zemalja sa jednim ovakvim trendom i moramo i dalje da se trudimo da informišemo građane šta to tačno znači.

Sad onako samo kratko, znači, ako svako na svoj stambeni objekat ugrađuje solarne panele, solarne kolektore, on tu svoju struju troši. Kad je ne troši iz bilo kog drugog razloga stvara se jedan energetski kredit koji može da potroši u nekom drugom periodu i to je fenomenalna stvar. Ono što ste i danas potencirali, ukoliko se trudimo da izvori obnovljive energije u rokovima koji su zadati mogu da budu ispoštovani, svi mi građani moramo da uzmemo učešće u tom radu.

Iskreno, kada je u pitanju šta štednja, sam ona generacija koja pamti starije ljude koji su nas uvek onako da nas opomenu, da nas povuku za rukav i da kažu - e, hajde, gasi tu sijalicu. Mi smo nekad imali i možda skuplju cenu struje, ali nekako sam siguran da nije to bila samo da li je velika ili mala cena struje, nego to nekako domaćinsko ponašanje koje su generacije ispred nas imale. Prosto, trudile su se na svemu štedimo. Ja imam osećaj da je nekako moja generacija, naša generacija još u tom duhu u tom vaspitanju, da vodimo računa o tome, iako mi je to nekad bilo smešno. Ja danas hvatam sebe, kako kažem svojoj deci – e, ugasi tu sijalicu. Onda mi sin kaže – ali tata to je led rasveta, to troši 2, 3 vata. Slažem se, ali mi danas koristimo i uređaje i mašine za pranje sudova, zamrzivače, frižidere, koji su stvarno kad je u pitanju energetska efikasnost obeleženi onom oznakom AAA. To je ono što treba uvek da gledamo kad kupujemo takve uređaje, ali bez obzira na sve, uštedom i najmanjom uštedom energije, kako kaže prof. Mijatović, mi se borimo za ekologiju.

Ne možemo svi mi, siguran sam da ovde niko ne baca ni kese, ni bilo kakav otpad u prirodu, ali ne možemo da stignemo sve da očistimo, ali sigurno možemo da čuvamo ekologiju tako što ćemo dodatno da se fokusiramo na uštedu struje.

Malopre sam čuo i podatak da smo mi možda, i kako ste rekli, četiri puta veći potrošači od neke statistike koja je u regionu, ali ja ovo moram da kažem, Srbija nije samo zbog toga veliki potrošač, jer mi imamo u odnosu na neki evropski prosek, koji je, ako se ne varam, oko četiri i nešto procenata za gubitke struje u mreži, naš prosek je 11,7% i to je ozbiljan gubitak. Ako to preračunamo i ako to nominalno treba da izrazimo, dođemo do cifre od 290 miliona evra. Meni je drago da ste prepoznali te probleme.

Zašto to kažem? Zato što međudržavni sporazum koji je krajem novembra Vlada potpisala sa francuskom Vladom, osim gradnje metroa donosi i saradnju u oblasti energetike, konkretno sa više od 129 miliona evra biće kreditirano unapređenje EPS-ove elektrodistributivne mreže. To je stvarno jedan ozbiljan pomak ako uzmemo u obzir šta se sve u sektoru energetike radi, ova ušteda će sigurno da se oseti.

Ono što je interesantno za, opet, kao jedna dobra ponuda za građane i to je svakako opet za pohvalu, to je ta subvencija za zamenu stolarije, 25% pomaže Republika, 25% moraju lokalne samouprave da obezbede sredstva. Mislim da će ovo da bude jedan dobar modalitet da uporedimo sve opštine i gradove, da vidimo koliko smo stvarno spremni na terenu da pokažemo koliko nam građani znače, a i da motivišemo iste te građane da se uključe u jednu ovu trku, a vas bih zamolio kao resornu ministarku, mi ćemo svakako ovde da se viđamo u narednom periodu, da nas s vremena na vreme onako izvestite i da nam kažete koji gradovi prednjače, da postavimo jedan dobar trend i da nađemo način ministarka da gradove i opštine koji se budu izdvajali nagradimo dodatno. Mi uvek nekako dođemo da nagradimo one gradovi koji kažu – znate, ovaj siromašniji, ovaj nema potencijal i uvek tražimo šta je to, kako možemo da ih motivišemo. Mi treba da motivišemo one predsednike, opštine i gradonačelnike kojima kad date jedan dinar od njega znaju da naprave pet. Lako ćemo onda da punimo budžet i lako ćemo da pomažemo i onima drugima koji nisu po prirodi stvari svi jednako sposobni.

Samo danas želim još samo kratko da se osvrnem da proizvodnju struje iz biogasa. To je jedan novi trend. Imao sam priliku da ovih dana, pa eto i ja sam se upoznao sa nekim detaljima, naravno, daleko je to od neke ozbiljne proizvodnje struje, da možemo da ga poredimo sa bilo kojim drugim proizvođačima i hidro i vetro, kada su u pitanju obnovljivi izvori energije, a da ne pričamo o ovim drugim proizvođačima struje, ali šta je bitno kod proizvodnje struje iz biogasa, to je upravo, a opet se vraćamo na onu temu ekologije. Znači, oni koriste organski otpad. Mislim da bi trebali da kao ministarstvo iznađete neki modalitet da njih izdvojite u odnosu na ostale proizvođače obnovljive energije. Treba ih motivisati, treba da se vidi kako su proporcionalno raspoređeni zato što do tog organskog otpada ne može lako da se dođe, ali su svakako oni čistači. Ako smo danas pričali o ekologiji, evo ovo je jedan od momenata gde vi možda zajedno sa Ministarstvom ekologije možete da napravite jedan iskorak i da motivišete da se i u onim delovima naše zemlje gde nemamo takve proizvođače pojave neki i da iskoriste te pogodnosti.

Ovo je velika tema svakako, a ova sva četiri zakona su ozbiljni i krupni zakoni. Ja sam se trudio opširnije o njima da pričam, ali moj kolega Nenada Filipović iz poslaničke grupe JS koji nas predstavlja na jugu, kao matematičar po obrazovanju će kasnije malo detaljnije kad su u pitanju brojke, procenti i statistika da priča.

Još jedanput, ministarka ono zbog čega ste vi danas ovde, poslanička grupa JS će svakako podržati sva četiri zakona. Hvala vam.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Ono što je najbitnije za ministarku koju je Vlada ovlastila da danas bude ovde sa nama, hoću da kažem da će poslanička grupa JS da podrži ovaj amandmane i svakako da prihvatimo novi rok iz opravdanih razloga za odlaganje ovog popisa.

Ono što danas isto imam želju da kažem, obzirom da je 7. april, da je danas Svetski dan zdravlja, jedna mala publikacija koja je danas dostupna svima, pokazuje neke statističke podatke koji mogu da budu vrlo bitni i za temu o kojoj pričamo, a to je da je očekivano trajanje života, kada pričamo o Srbiji, kod žena 73,1 godinu, a kod muškaraca 78.3. U Evropi je malo drugačija slika. U Evropi muškarci žive 78,5 žene žive 84 godine. Znači, dame žive pet godina duže od nas muškaraca. Kada je u pitanju proporcija stope mortaliteta na hiljadu stanovnika između nas i Evrope, kod nas je nažalost 14,6 a u EU je 10,4.

Kada je u pitanju broj lekara, to je sada vrlo bitna statistika, pogotovo zadnjih godinu i po dana koliko traje ova nesrećna pandemija koja je totalno poremetila život, a i ona je danas tema našeg okupljanja, broj lekara u Republici Srbiji je 19.884. To je ozbiljan broj školovanih i osposobljenih ljudi da se bave svojim poslom. Imamo 1596 stomatologa i 1528 farmaceuta. Još samo jedan podatak, a to je da na 350 stanovnika u Srbiji imamo jednog lekara, da imamo 40.812 bolnički postelja i da imamo jednu postelju u proseku znači na 170 građana.

Ispostavilo se u ovoj pandemiji da je čak i tako ozbiljno organizovan sistem kao što je zdravstveni sistem Republike Srbije bio u jednom trenutku u problemu, ali brzom akcijom državnih organa, Vlade, predsednika Republike, za kratko vreme su napravljene i osposobljene kovid-bolnice i veliki broj kovid-ambulanti koji je umnogome olakšao muke svima.

Danas, s obzirom da pričamo o popisu stanovništva, hoću samo da napravim jednu malu paralelu. Imao sam sreću da pre tri godine u skupštinskoj delegaciji koju je predvodio profesor Žarko Obradović budem jedan od poslanika koji je posetio Kinu. Ono što je meni frapantno, to su sad činjenice koje svi znamo, ako ništa drugo bar iz geografije, da Kina ima milijardu i 389 miliona stanovnika. To deluje onako preozbiljno kad izgovorite kao cifru. Ono što je mene iznenadilo je da je u Kini tada kada smo bili gosti šef ili domaćin te delegacije rekao da Kini u tom trenutku fali 70 do 80 miliona radnika. To je posledica, naravno, te istorije kroz koju su oni prolazili, jednog perioda dok je predsednik Kine bio Mao Cedung, a onda u trenutku kada je gospodin Si Đinping preuzeo kormilo nad Kinom, Kina je postala jedan u svakom smislu te reči svetski tigar. Oni su postavili svoje srednjoročne i dugoročne planove kako da se izbore sa tim problemom nedostatka 70 miliona radnika.

Zašto ovo kažem? Juče sam imao priliku da budem u delegaciji koju je predvodio Dragan Marković Palma, predsednik moje poslaničke grupe, koja je ugostila jednu privrednu delegaciju iz Egipta. Kad smo u razgovoru sa njima pričali o nekim sličnim situacijama, konstatovano je da je u Egiptu broj stanovnika utrostručen u zadnjih 60 godina i da je najveći godišnji rast bio 1987. godine, tad je procenat rasta bio 2,8%. Statistika pokazuje da petinu populacije čine osobe starosti od 18 do 29 godina.

Kad se vratimo na statistiku koja je činjenično stanje kod nas u Srbiji, mi smo nacija koja stari, i to nekako u kontinuitetu od 1992. godine. Imamo iste probleme, naravno, borimo se, bori se Vlada sa njima, bore se politike koje vodimo sa njima, ali činjenice pokazuju da je na osnovu, ovo pričam o podacima Zavoda za statistiku Srbije, na osnovu podataka o procenjenom broju stanovnika za 2019. godinu prosečna starost žena je 44,7 godina, a muškaraca 41,9 godina. U poređenju sa podacima popisa iz 1921. godine, iako to deluje daleko, ali videli smo šta se desilo u Egiptu iz prethodnog primera, prosečna starost je povećana za skoro 16 godina kod žena, odnosno 14 godina kod muškaraca. To je ono što će svakako da nam stvara probleme u budućnosti.

Država se bori protiv toga i ono što ja stalno navodim kao jedan primer je to da lokalne samouprave moraju da se uključe mnogo aktivnije u jednu takvu borbu. Činjenica je da se sve kasnije stupa u brak. Ta starosna granica u odnosu na vreme od pre nekih 20 godina je sigurno otišla za 10 godina naviše, što sigurno da nije dobro.

Kada pričamo o tim idejama borbe sa lokala, ja ću da vam navedem jedan primer, ne znam koliko ste to tada uspeli da ispratite, ali krajem 2011. godine Dragan Marković Palma je organizovao jednu neobičnu ekskurziju. Sto neudatih i sto neoženjenih iz Jagodine starijih od 30 godina je u organizaciji grada Jagodine odveo četiri dana u Grčku. Veliki broj stanovnika, s obzirom da su te informacije dobili iz medija, je to ismevao, a ono što je najinteresantnije, i to je jedna mala, a velika pobeda, je da je sklopljeno 30 brakova i da se tada rodilo 30 dece iz tih veza.

Od te godine, 2012. godine, Jagodina je jedini grad koji iskače iz republičkog proseka u smislu da svake godine upisuje po jedno odeljenje đaka prvaka više. Ovo bi trebalo da bude jedan apel za sve naše kolege koji se bave politikom na lokalu, koja naravno nikad nije ni laka, niti lakša od ovog posla koji mi radimo, da moraju da budu kreativni. To ne znači da svi treba da prepisuju i da rade isto, ali svako u svom mestu, u regionu u kome živi treba da nađe neki način i neku mogućnost kako da se ljudima izađe u susret.

Iz svega ovoga navedenog i iz svih ovih podataka dolazimo do zaključka da je ovaj popis najsigurniji i najtačniji pokazatelj kako treba da se ponašamo i u kom pravcu treba da kreiramo naše politike.

Sam popis kao, hajde da kažem, jedna organizacija 15.000 popisivača, što je ozbiljan broj popisivača, obučenih ljudi da se bave tim poslom, nije lak. To nije ni jeftina stvar, naravno, treba platiti te ljude. U budžetu su obezbeđena sredstva za finansiranje i to je sve bilo spremno i bukvalno smo mogli da startujemo sa tim popisom, ali se desilo šta se desilo. Ovo sad može da bude, kako je kolega malopre rekao, i prednost. Znači, da možemo da imamo još dovoljno vremena da se bolje organizujemo i možda čak, gledao sam pitanja sa probnog popisa koji je rađen, ima nekih tridesetak pitanja, kad se već angažuje armija ljudi, 15.000 ljudi je stvarno armija ljudi, kad se uključe u jedan tako ozbiljan posao, možda treba razmišljati koja su to još interesantna pitanja koja treba dodati. Sad su ovo radili stručni ljudi, možda je ovo što ja pričam u domenu njihove struke neozbiljno, ali kada angažujete toliki broj ljudi i s obzirom na to da imamo dovoljno vremena do tih priprema, možda treba razmišljati o tome.

Vi ste neko ko dolazi iz privrede, tu ste se dokazali, pokazali ste koliko vredite i sami ste svesni da ta statistika uvek može da vam pomogne u kreiranju svakog plana, jer ako nemate plan i neki cilj, sve što radite gubi smisao.

Ono što je isto vrlo bitno, što građane imamo dovoljno vremena sada još detaljnije da upoznamo, to je da u periodu popisa svako je dužan da daje tačne informacije. Znači, građani koji se ispituju moraju da daju tačne informacije i postoje ukoliko se ne pridržavaju tog pravila ozbiljne finansijske kazne i svakakve druge koje je zakon propisao, a isto tako i za popisivače koji ne budu radili svoj posao adekvatno pripremama i obukama kroz koje prolaze, i oni dolaze u situaciju da mogu da budu kažnjeni.

Znači, svakako vremena za pripremu ima. Iskren da budem, Boga molim da i taj rok koji nije mali na koji smo odložili ovo bude rok u kome ćemo da se izborimo protiv ove pandemije i ovog virusa i da ćemo moći da uradimo taj popis. Kolega je malopre rekao da nas čekaju izbori. Imaćemo mi tu još dosta aktivnosti u narednom periodu. Ono što je najbitnije, to je da svakako veliki broj ljudi treba da prihvati poziv za vakcinaciju. Jedna smo od retkih zemalja koja ima tu mogućnost, ovih dana smo svi pričali o tome, i to je jedini način da probamo da se izborimo sa ovom pandemijom koja nas je okupirala.

Još jedanput, poslanička grupa Jedinstvene Srbije će svakako podržati ove amandmane. Hvala.

Hvala vam, predsedavajuća.

Gospodine ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, predsednik moje poslaničke grupe Dragan Marković Palma i koleginica Marija Jevđić su već pričali u ime naše poslaničke grupe i čuli ste već da ćemo da podržimo ovaj zakona. Svakako su bili srazmerno vremenu koje su imali dosta detaljniji. Ja obzirom da imam samo na raspolaganju neka tri, četiri minuta pokušaću samo da kažem ono što ja smatram da je vrlo bitno, što bi rekli da ostane negde zabeleženo.

Čitajući neka demografska istraživanja, pošto je jedan kolega danas pričao o sličnim podacima, došao sam do informacije da Srbi nisu prošli ovako, da mi Srbi nismo prošli ovako kako smo prošli od Balkanskih ratova, pa do Prvog, Drugog svetskog rata, Jasenovca, Jadova i tako dalje, da bi nas danas prostom reprodukcijom bilo 27 miliona. Znači, samo Srba bi bilo 27 miliona. Nažalost, po zadnjem popisu pokazalo se da nas ima sedam miliona. Iskren da budem, plašim se da kada budemo uradili ovaj popis sada mislim da će ta cifra da bude i ispod sedam miliona.

Godine 2011. u popisu koji je rađen, učestvovalo je 37 hiljada popisivača. Od tada do danas uznapredovali smo, danas sa drugačijom opremom, sa drugačijom tehnikom, za ovaj popis je procenjeno da je dovoljno 15 hiljada popisivača. Jedan mali predlog, ovih danas sve nas koji se bavimo politikom u nekom periodu ispred nas čekaju izbori za mesne zajednice. Nekada su se, naravno i sada, ali to je nekada bilo izraženije, ljudi, domaćini utrkivali ko će da budu predsednici mesnih zajednica i ko će sa svojom idejom i iskustvom najviše moći da pomogne.

Lično mislim da smo napravili jednu grešku 2012. godine kada je na inicijativu nekih poslanika koji danas nisu ovde među nama, došlo do te situacije da smo mesnim zajednicama ukinuli račune. Mesna zajednica bez para se svodi na neko dobrovoljno kulturno-umetničko društvo koje eventualno može da da neki predlog, a na žalost nema mogućnosti da samo može da učestvuje u nekim sličnim realizacijama. Zašto to kažem? Danas su se vremena promenila. Mladi ljudi su dobili želju da se bave politikom, da urade nešto dobro za svoju zajednicu i da se kandiduju na istim tim mesnim zajednicama.

U ovih 15 hiljada popisivača, obzirom da će većina njih da bude sa tržišta rada. Znači, nije lako doći do tih 15 hiljada imena, svakako obučiti te ljude i čekati svakih deset godina da dođemo do nekih statističkih podataka. Mislim da bi bilo dobro da u okviru svake mesne zajednice, ispred mladih ljudi koji će da budu sastavni deo tih mesnih zajednica, popisne komisije obuče te mlade ljude, da s vremena na vreme možda mogu da urade i neke periodične preseke, da ne moramo da čekamo svaki put deset godina, nego da tu statistiku možemo lakše da ažuriramo.

Ono što je isto interesantan podata i o njemu treba da se kaže nešto, je to da pored nas koji živimo, Srba koji živimo ovde u Srbiji milion i sto hiljada naših sunarodnika živi u Bosni i Hercegovini, iznosim samo te značajnije brojke, 178 hiljada u Crnoj Gori, 186 hiljada u Hrvatskoj, 450 hiljada u Nemačkoj, 300 hiljada u Austriji, sto hiljada u Francuskoj i tako dalje.

Iskren da budem, pored svih ovih sila koje su udarile na nas i svih nepravda koje ovaj naš narod preživeo, Bogu hvala još nas ima, jedna stvar bi bila dobra, da nikad više ne dođemo u neku situaciju da moramo sa bilo kim da ratujemo ili da naši ljudi moraju da budu ponovo mete nekih preseljavanja. Danas živimo u zemlji kada takve stvari, siguran sam neće moći da se dese zato što ni Srbija nije ono što je nekada bila. Danas smo poprilično jaki, složni i takve stvari ne bi trebale da nam se dese.

U okviru te organizacije oko popisivača imali smo priliku danas, Žarko Obradović i ja da razgovaramo sa jednim momkom, mladim momkom konobarom, koji kaže – ako je deficit, možda bi i mi, konobari, mogli da se uključimo u te popisne komisije, da mi krenemo malo da popisujemo. Znate šta, ako mi budemo popisivali, pa sabirali sve to, pa malo zaokružili, ispašće da nas ima oko 10 miliona. Naravno, mala šala. Ali smo mu mi odgovorili - verujemo da ćete vi narednih dana da počnete da radite, zato što otprilike, kako se sada stvari dešavaju epidemiološka situacija će krenuti u nekom boljem pravcu, tako da ćemo da ostavimo popisivačima da se bave ovim statistikama, a da konobari počnu da rade svoj posao.

Pošto ste danas tu, ministre, i drago mi je da ste tu ispred Vlade, samo još jedno kratko pitanje ili jedan mali predlog za vas, mislim da smo o tome već razgovarali, jer nikada se nije dešavalo nešto u realizaciji.

Možda bi bilo dobro, ministre, da tema koju smo jednom pokrenuli, a to su centri za informisanje poljoprivrednih proizvođača koji bi trebali da budu regionalno podeljeni u odnosu na već zastupljene kulture ili stočne fondove, budu samo češće informisani u kom pravcu trebaju da se kreću. To je danas rekao i predsednik moje poslaničke grupe Dragan Marković Palma, i siguran sam da ste i vi svesni tih problema. To je jedna mala sugestija.

Još jednom, ponavljam, što se tiče zakona koji je danas na dnevnom redu, poslanička grupa Jedinstvene Srbije ga svakako podržava.

Hvala vam.

Potrudiću se da ne iskoristim ni ta tri minuta, ali samo kratko, za kraj, prosto sa vama moram da podelim jedno iskustvo od poslednjeg vikenda. Ja se danas nisam javljao za reč. Moje kolege iz poslaničke grupe Jedinstvene Srbije su bile vrlo jasne i rekle su da ćemo da podržimo ovaj zakon.

Naravno, ministarki čestitam na angažovanju koje je pokazala i ne sumnjam da će ona tim tempom da nastavi i do kraja ovog mandata.

U nedelju sam imao priliku, a opet vezano je za ovu temu, da čistim jednu reku, malu reku, može da se kaže više jedan potočić. Posle jedno četiri i po sata ozbiljnog rada video sam da se bavim Sizifovim poslom, jer, koliko god sam ja vadio iz te reke, voda koja je dolazila i donosila uvodno smeće, uvek je bilo više smeća nego što sam uspeo da izvadim iz reke. I onda tako revoltiran, okrenem predsednika Skupštine, koalicionog partnera iz SNS i ja mu kažem – Prijatelju, mi moramo da nađemo neko rešenje i neku odluku kako da se borimo protiv ovoga. Mi ne možemo da očekujemo podršku ni od Republike, ni od ministarstvo, zato što ovakvih potoka i reka ima nebrojeno. On kaže - kakav je predlog, šta da se uradi? Ja kažem – moramo da razmislimo o tim kaznama. On kaže – slušaj, kazne već postoje. Da li da povećamo kaznu? Da li da uvodimo komunalnu policiju?

Obzirom da se moja stranka ne zalaže za komunalnu miliciju, a nažalost u Vrnjačkoj banji imamo samo dva komunalna inspektora koji su nedovoljni da pokriju ceo teren, mi smo našli jedno kompromisno rešenje, a otprilike glasi ovako – da nađemo mehanizam i način da svakog onog ko prijavi osobu koja baca smeće nagradimo za jednu takvu prijavu. Raspitao sam se, u Evropi postoji takav sličan mehanizam i dao je odlične rezultate.

Najbolji predlog koji sam danas čuo ovde od kolega je da moramo što više da radimo na edukaciji mladih ljudi, zato što bukvalno ekologija je čista svest i preslikana svest društva u kome živimo. Zato moramo svi zajedno da se izborimo, ne samo čišćenjem i sađenjem, nego prosto edukacijom nekih novih generacija, a naravno i sa sličnim idejama o kojima sam sada pričao. Hvala vam.

Hvala vam, uvaženi predsedavajući.

Gospođo ministarka, gospodine Kovačeviću sa saradnicima, Jedinstvena Srbija, stranka kojoj ja pripadam se uvek zalaže za transparentnost, a osnov transparentnosti su tačne informacije i to je ono što mi kao narodni poslanici, ono što Vlada i što svi državni organi od vas očekuju. U odnosu na te informacije, na te inpute koje vi dajete i Vladi i ministarstvima i javnim preduzećima, onda je lako praviti smernice i planove za budućnost.

Zavod za statistiku, to jest ne Zavod za statistiku nego neki prvi akt o statistici je u Srbiju doneo još 1862. godine Mihajlo Obrenović. Vi ste od 1945. godine zvanično osnovani i tada ste počeli da radite i ono što je od tada, pa i do dan danas praksa, da su u zavodu uvek radili odlični kadrovi, najbolji studenti sa fakulteta koji su direktno ili indirektno vezani za osnov vašeg delovanja su nalazili radno mesto u zavodu.

Ono što sada mogu da zaključim iz nekih odbora na kojima ste vi bili, da imate problem u smislu nedostatka takvih kadrova, da vam fali još ljudi. One koje imate su naravno dobri ali da vam fali još ljudi. I imamo problem koji se dešava u kompletnom javnom sistemu, a to je da dobre kompanije prepoznaju dobre studente, dobre kadrove i lobiraju ih za svoje potrebe još pre nego što i zasnuju negde radni odnos, one sa velikim iskustvom, naravno, vrbuju da pređu kod njih. Država treba da nađe način kako sa tim da se izbori.

Ono što mislim da lakše možemo da pomognemo i lakše da uradimo kada je u pitanju vaš zavod su prostorije, jer imam informaciju da je vrlo skučen prostor u kome radite i koliko sam razumeo da je to prepoznato i da će u svakom slučaju da se nađe rešenje u skorije vreme i za to.

Današnji program koji je na dnevnom radu je u stvari jedna praksa i ovo radimo na svakih pet godina. Mi usvajamo ovaj program i ono što je do sada bila, hajde da kažem, neka već viđena praksa, to je ta metodologija. Izveštaji koji se rade su usklađeni sa ostalim zavodima za statistiku na nivou drugih zemalja. Zato je bitno da imamo ključne podatke da možemo da se uporedimo sa svim tim drugim zemljama.

Vi ste najzvaničniji onako, prosto rečeno, bilans stanja i uspeha jedne zemlje zato što se bukvalno vaš delokrug rada odnosi na sve, od ekonomije, demografije, hajde da kažem najprostije, svih rezultata koji su bilo gde javno iskazani. Danas je informacija najbitnija i najskuplja stvar na svetu. Znači, u vremenu modernih tehnologija ko ima dobru informaciju imam mogućnost da bude brži i bolji od konkurencije. Ali kao i u politici nije bitno šta vam se priča i kakve vam se informacije saopštavaju uvek je bitno ko ih prenosi i ko ih priča. Vi ste referentna ustanova, uvek ste davali tačne podatke i to je jedna snaga koju Srbija ima u vremenu kada sam već rekao da su informacije vrlo bitne i značajne.

Najbitniji deo posla koji vi radite, bar po nekoj mojoj skromnoj proceni je popis stanovništva. Ove godine kasnite opravdano zbog ove pandemije koja nas je zadesila i kako je kolega malo pre rekao, naravno i ministarka je to rekla, u oktobru se kreće sa tim poslom, ako sve bude kako treba i svi verujemo da ćemo nekako i da se izborimo sa ovom pandemijom i da dođemo do tog podatka koji nam je vrlo bitan.

Osporava se neki put, a mislim da može da se dođe do takvih informacija u medijima, mogu da se osporavaju informacije koje nam vi dajete. Sada znate šta? Ja a i svi ostali građani znamo da vi baratate sa činjenicama, vi nemate neke izmišljene podatke nego stanje kakvo je na terenu, vi prenosite u određene programe i onda je sve stvar matematike. Da li se nekome sviđaju takvi rezultati ili se ne sviđaju to na kraju krajeva nije ni bitno, bitno je da su oni tačni.

Za stranku kojoj pripadam JS je vrlo bitan ovaj popis stanovništva zato što on oslikava demografsku situaciju onakvu kakva jeste. Mi kao stranka smo porodicu uvek isticali na prvo mesto i demografija je najosnovniji pokazatelj da li Srbija ide u dobrom pravcu ili ne ide u dobrom pravcu. Da li postoji mehanizam kako protiv toga možemo da se borimo, pre svega priča na lokalnom nivou, na globalnom država je preduzela sve što je do nje ali uvek mora da postoji neki input sa lokala. Jagodina, ne zato što je predsednik stranke Dragan Marković Palma iz Jagodine nego uvek uzimam kao dobar primer upravo zbog statističkih podataka.

Ono što možemo da vidimo da je svake godine u tom gradu upisano jedno odeljenje đaka prvaka više. Lično mislim da je to najveća pobeda politike u ovom savremenom vremenu u kome se nalazimo, obzirom da znamo da je svuda u okruženju i Evropi trend opadanja broja stanovništva, a ne samo zbog selidba ljudi, kako kažu, „trbuhom za kruhom“, nego upravo zbog te slike gde više ljudi umire u odnosu na broj dece koje se rađaju.

Ako je Jagodina mogla da nađe jedan mehanizam i način kako to da promeni onda trebamo svi da preslikavamo i da kopiramo te programe, pre svega, socijalnog karaktera koji tu sliku menjaju.

Ono što je bino za ovaj demografsku politiku, ja koliko sam sada uspeo to da pročitam, je da prvi put vrlo detaljno pristupate statistici o nasilju nad ženama i naravno svim osetljivim grupama, to su neki evropski trendovi, svetski trendovi, apsolutno to podržavamo, nasilje nad ženama smo uvek osuđivali kako Dragan Marković Palma kaže, takve postupke ne da osuđujemo nego tražimo i najstrožije kazne upravo za one koji primenjuju silu nad ženama.

Vrlo je bitno da se u Srbiji isto vrlo jasno vidi, sve je manje razlika u prihodima između muškaraca i žena, to je bilo u jednom trenutku nepremostivi jaz, ali evo, zadnjih nekoliko godina kroz vaše podatke, pre svega i Zavoda za statistiku, vidimo da je ta razlika drastično manja.

Ono što pokazuje slika našeg parlamenta je da sve više koleginice imamo u ovom parlamentu i da smo možda među prvima u Evropi ako ne grešim, tu smo negde među prvih pet, što je svakako pohvalno.

Kada pričamo o vašim podacima najbitnija stvar za srpskog poljoprivrednika je upravo podatak koji vi možete da mu date. To je možda neka veza između vas i Ministarstva poljoprivrede koja vrlo lako može da pomogne seljaku da zna u kom pravcu da investira šta da seje, šta da sadi, oni koji se bave stočnom proizvodnjom da imaju informaciju šta je to što je trenutni deficit.

Preko vas vrlo lako možemo da dođemo, mislim sad kad pričam, vrlo lako možemo da dođemo, možemo da dođemo mi koji smo, hajde da kažem, nekako u informacijama i lako baratamo sa njima, ali treba da se nađe mehanizam i način kako da se dođe do tog seljaka, gospodina seljaka, kako kaže predsednik moje stranke, do gospodina seljaka i da njemu olakšamo put upravo onim stvarima o kojima sam malopre pričao, da on dobije smernicu u kom pravcu treba da investira šta je to što treba da radi, jer našem seljaku niko ne treba da kaže sa stručne strane kako se šta radi, nego samo treba da ga uputi šta je to što će biti deficit na našem tržištu, da mu se osigura cena i onda sigurno nema problema za našu poljoprivredu.

Isto se to odnosi na privredu i na kraju krajeva na sve ostale grane.

Da ne dužim puto, ja vam potvrđujem da će poslanička grupa JS da podrži ovo što je danas na dnevnom redu, ali isto tako moram da kažem, da, mi trebamo da se usklađujemo sa EU, mi trebamo da se usklađujemo sa UN i to je najmanji problem, svakako mi to ne izbegavamo, ali ono što je najbitnije i ono za šta ste vi osnovani još te 1862. godine, kada se prvi taj akt projavio da morate da da dajete informacije nama, znači, našem parlamentu, našoj privredi i našim građanima, uz dužno poštovanje svih ostalih velikih međunarodnih institucija sa kojima se usklađujete, vama i dalje treba da bude ta vodilja da ste vi ovde, pre svega, zbog građana Srbije.

Hvala vam puno.

Hvala.

Uvažena vam uvažena potpredsednice Skupštine gospođo Jevđić.

Gospodine Popoviću sa saradnicima, predlagač je bio više nego detaljan danas i smatram da su i oni ljudi koji nisu u temi mogli za vrlo kratko vreme da se upoznaju sa temom današnjeg rada.

Dozvolićete mi, predsedavajuća samo minut, možda naizgled nisam u temi, ali videćete da jesam u temi.

Dragan Marković Palma, predsednik moje poslaničke grupe Jedinstvene Srbije, svakako bi bolje od mene diskutovao o ovoj temi kada je energetika u pitanju, ali kao što znate, on je službeno odsutan, a iz medija svi vidite da je bio u poseti Egiptu i da je Egipat potvrdio da nije priznao nezavisnost Kosova, tj. obustavili su sve aktivnosti o priznanju.

Predsednik Dačić zna da to nije lak posao, jer je i sam učestvovao u povlačenju priznanja kod 18 zemalja. U ovom trenutku 96 zemalja je protiv priznanja Kosova, a 92 zemlje priznaju Kosovo. S ovim što se desilo u Egiptu u poseti gospodina Dragana Markovića Palme dolazimo do zaključka da je moguće vrlo lako otvoriti jednu Pandorinu kutiju, gde ćemo da vidimo da možda nije jedini Egipat koji nije zvanično priznao Kosovo.

Zašto je ovo bitno i kakve veze ima sa današnjom temom? Ima iz više razloga, a jedan od njih je i energetski sistem Republike Srbije. Navršava se 22 godine od velike nepravde i bombardovanja Srbije, upravo zbog problema sa Kosovom, gde pored velikog broja nevinih žrtava, a bilo ih je nekoliko hiljada, i preko 300.000 prognanih Srba sa svojih vekovnih ognjišta, mi smo kao država, mislim pre svega na infrastrukturu, bili potpuno demolirani. Šteta koja se procenjuje posle jedne takve NATO agresije koja nas je zadesila je preko sto milijardi dolara.

Energetski sistem je bio jedna od bitnijih meta NATO agresora. Sećam se da su tada, pored svih ostalih bombi koje su bacili na Srbiju, bacili tada i grafitne bombe. One su namenski bile pravljene da unište energetsku mrežu. Oni su nam uništili tada preko 70% energetske mreže. Onda možete da zamislite kada nas bilo ko pokušava da uporedi sa bilo kojom zemljom u okruženju ili sa bilo kojom evropskom zemljom. Uvek mora da uzme tu činjenicu da je Srbija tada u energetskom smislu bila sravnjena sa zemljom.

Ali ono što je dalo snagu i volju svim građanima, kao i uvek kod nas, jer smo takav narod, bila je ta brza obnova sistema i kompletne infrastrukture. Meni je žao što danas ovde nije i kolega Mrkonjić, on je tada bio u svojoj punoj snazi, kako on kaže: „Nisam ministar Mrkonjić, nego inženjer Mrkonjić“. On je bio sinonim tada za izvođenje radova pre roka. Znači, kako smo obnavljali putnu infrastrukturu, tako smo vrlo brzo obnovili i energetsku mrežu.

Da se razumemo, mi iz Jedinstvene Srbije ćemo podržati ovaj izveštaj. Znači, Izveštaj je tačan, detaljan, jasan i forma, već pretpostavljam, i standard su nam dobro poznati, ali suština je ono što mi podržavamo u ovom izveštaju.

Šta je meni neobično? Od nas se traži, od istih onih sa početka ove moje diskusije koji su nas bombardovali, da povećamo cenu struje. Ja sam bio juče kao član Odbora za energetiku prisutan i kada je gospodin Kopač isto to pričao i tražio da povećamo cenu struje. Ja vam čestitam, ne samo vama, naravno, i Ministarstvu energetike, zato što ste istrajni i što i dalje imamo najjeftiniju struju u okruženju i pored toga imamo i stabilnu isporuku struje za sve privredne subjekte. Dobra cena struje i stabilnost u isporuci kada su u pitanju privredna društva je jedna stabilnost i verovatno odatle i atraktivnost za dolazak sve većeg broja investitora u Srbiju i to je ono što nas izdvaja od regiona i to je ono što je sigurno jedan od zamajaca da budemo najbolji u regionu, a to je razlog zašto mi iz Jedinstvene Srbije podržavamo ovu Vladu i podržavamo predsednika Aleksandra Vučića.

Svi smo svesni značaja Ministarstva za energetiku, svi smo svesni i vaše Agencije, i sigurno je da kod nas, ne samo kod nas nego sve zemlje zavise upravo od stabilnosti u energetskom sistemu. Posle svih ovih muka koje su nas zadesile, mi ne da moramo da budemo ponosni na to kakav energetski sistem imamo, nego da imamo pravo da se hvalimo u odnosu na sve druge u okruženju.

Pored svih ovih pohvala, zamolio bih vas, da li vi to možete da date, ili predsedavajući, obzirom da ministarka nije tu, ali svakako i ako niste u mogućnosti sada da date odgovor, ne bi bilo loše da u nekoj pismenoj formi mi se taj odgovor dostavi. Čak ste vi na jednom od odbora za energetiku rekli da nam je za dovođenje energetskog sistema u idealnu neku fazu, potrebno 10 milijardi dolara, ako ne grešim, mislim da je to iznos o kom smo pričali, a da je samo za distributivni sistem i niskonaposnku mrežu, znači, za zamenu strujomera na daljinsko očitavanje, i tako dalje, potrebno negde oko dve milijarde evra.

Zašto je ovo bitno? Mi u ovom trenutku, to nije ništa nelogično u odnosu na sve ovo što sam do sada pričao, imamo gubitke na mreži od 11,5%. Prosek tih gubitaka u EU, ponavljam, oni nisu bombardovani, je negde 3-4%. U nominalnom smislu kada bi to gledali finansijski gubitak na godišnjem nivou koji se ovako stvara, ne našom krivicom, je preko 200 miliona dolara.

Građanima Srbije se omogućava da u narednom periodu izaberu distributera od koga će kupiti struju. S jedne strane možemo da kažemo da će to da pojača tu neku konkurenciju, borbu na tržištu da struja bude na ovom nivou na kom se sada nalazi, da ne treba da dođe do nekih većih poskupljenja. Šta me sada interesuju? Obzirom da konstatujemo koliki su gubici i šta je to što treba da nas košta, rekao sam, preko dve milijarde da bi tu niskonaponsku mrežu kompletno zamenili i zamenili te strujomere, a kako je malopre predlagač pričao, mi nemamo mogućnosti da iz evropskih fondova za to dobijamo bespovratna sredstva, to podrazumeva da ćemo negde morati da se zadužimo da bi uradili jednu ovakvu investiciju.

Interesuje me da li će u tom gubitku učestvovati samo EPS ili svi koji distribuiraju struju solidarno? Vrlo često od kolega, to bi trebalo da bude jedno pitanje, vrlo često od kolega čujemo pitanje o nestanku struje na niskonaponskoj mreži usled nekog nevremena. Znači, pretpostavljamo da su te loše bandere i tako dalje, ako bi se ovo o čemu sam prethodno pričao dovelo u red, znači, podrazumeva se da mi ne bi imali slične situacije.

Trendovi nam govore da potrošnja struje ne pada, a ono što je naš i vaš zadatak da učinimo da obnovljivi izvori energije postaju dominantni u snabdevanju. Možemo to kroz različite neke regulative, kroz različita podsticajna sredstva. Iz analize koju sam gledao u vašem izveštaju, video sam tabelu u kojoj ste prikazali procente koliko struje se dobija iz kog resursa. Iz malih hidroelektrana, nije previše značajan udeo, ponavljam, iz malih hidroelektrana nije previše značajan udeo u proizvodnji struje, a nekako je u javnosti upravo zbog lokacije i značaja reka na kojima su postavljene i još se postavljaju ove mini hidroelektrane uznemirena javnost. Mislim, bez želje da na bilo koga lično uputim ovu kritiku i sam sam imao priliku da vidim šta znači kad, slobodno mogu da kažem, ubijete jednu reku, kad zarobite jednu reku za ovakve potrebe. Obzirom da je njihov učinak vrlo beznačajan u smislu količine struje koliko dobijamo, mislim da bi trebali više forsiramo solarne izvore energije zato što sigurno ne ugrožavaju životnu sredinu, a obzirom na učešće struje iz mini hidroelektrana mislim da vrlo lako možemo da zamenimo te količine struje da ne budemo na gubitku.

Što se tiče nas iz JS već na početku sam rekao da ćemo mi ovaj izveštaj da podržimo, a vama želim uspeh u radu i da nam čuvate i unapređujete energetski sistem.

Hvala, uvaženi predsedniče.

Koleginice i kolege narodni poslanice, vi predsedniče znate, obzirom i da smo koalicioni partneri, da smo mi iz JS upućeni na svakodnevne kontakte sa građanima i ne bih želeo da bilo ko u ovoj sali pogrešno shvati ovo moje pitanje.

Činjenica je da ja dolazim iz turističkog mesta, iz Vrnjačke Banje, mesta u kome veliki broj ljudi živi i radi od turizma. Veliki broj kafića i restorana, ne samo kod nas u našoj opštini, nego u svim opštinama i u gradovima Srbije, poštuje mere koje je propisao Krizni štab.

Ja sam u situaciji da, kada me sretnu moju sugrađani na ulici, vrlo često od njih dobijam sledeće pitanje. Zato odgovor na ovo pitanje tražim i od vas kao predsednika Narodne skupštine. To je odgovor koji tražim i od svih nas narodnih poslanika koji smo prisutni danas ovde u ovoj sali. Ako su svi ostali upućeni da poštuju krizne mere i ako su svi svesni situacije u kojoj se trenutno, kako bar brojke pokazuju, nalazi naša zemlja, onda je red da i mi kao narodni poslanici svojim primerom pokažemo da ove mere imaju svoju težinu. Ako se apeluje da narednih dana treba da se smanji broj kontakata ljudi na jednom mestu, možda i ova sala u kojoj nas ima 250, a zajedno sa svim ljudima koji rade u skupštinskim službama preko nekoliko stotina ljudi, ja vas onda molim da i mi budemo primer i da pokažemo građanima Srbije da ćemo mi prvi da se pridržavamo tih mera. To ne znači da mi izbegavamo rad, da mi izbegavamo posao.

U evidenciji imate, kad su u pitanju poslanici poslaničke grupe JS, da smo u 99% slučaja prisutni, da uvek uzimamo učešće u radu. Naravno, u ovom sazivu Skupštine je prisutnost vidljiva i kad su u pitanju sve ostale kolege. Nekad je u ovoj Skupštini u određenim trenucima bilo po 30 kolega. U ovom sazivu to svi možemo da primetimo, a primećuju i građani, najveći broj poslanika je uzeo učešće u radu i mi smo ovde skoro u punom sastavu.

Zato je moje pitanje - da li smatrate da je svrsishodno da i mi prekinemo zasedanje, ne rad, imamo uslove i mi da radimo drugačije, ali zasedanje i okupljanje u jednoj zatvorenoj prostoriji? Hvala vam.

Hvala vam uvažena predsedavajuća.

Znate šta, u životu je naziv ili ime vrlo bitna stvar. Moja stranka se zove Jedinstvena Srbija i to je bio jedan od motiva zašto sam se uključio u rad te stranke.

Zakon o kome danas raspravljamo je Zakon o borbi protiv korupcije. Prosto bi bilo nelogično da bilo ko ne podrži bilo šta što se tiče ovog zakona, a ide u korist građanima. Naravno, ime moje stranke, Jedinstvena Srbija, nije jedino što mi se svidelo kada sam joj pristupio, nego program kojim se ta stranka bavi. Isto tako i ovaj Zakon o borbi protiv korupcije ima suštinu koja treba da motiviše svakoga od nas da glasamo za ovaj zakon.

Moja stranka je državotvorna stranka i svakako će podržati ovo autentično tumačenje.

Dovoljna privilegija svakog onog ko se bavi politikom, kako je neko od kolega danas rekao da je ovo pre svega zakon koji se odnosi na političare, je to što mu je sama funkcija privilegija. Prava, koja stiče po osnovu te privilegije nisu mala, čak su za moj pojam i velika. I onda, ako preko toga, taj ko se bavi politikom, nije zadovoljan, nego traži dodatne najprostije rečeno izvore finansiranja, koje se kosi sa onim poverenjem koji mu je narod dao mora da snosi odgovornost.

Mi kao narodni poslanici smo birani od strane naroda i to je velika stvar i mi smo dobili pravo od istog tog naroda da biramo neke druge funkcije i neka druga ovlašćena i odgovorna lica. Zato to moramo da radimo vrlo odgovorno i da nikad ne zloupotrebimo poverenje koje su nam građani dali.

Glavni i odgovorni za sprovođenje ovog Zakona za borbu protiv korupcije su svakako ljudi koji rade u Agenciji za borbu protiv korupcije. Moramo da budemo pošteni i fer da kažemo da njihov posao nije nimalo lak. Ovlašćenja koja imaju jesu velika, ali broj funkcionera koji oni tretiraju nije mali i ono što je živa stvar je da se stalno menja.

Ono što bi građani trebali da znaju po nekom mom mišljenju, a to su osnovna pravila o obavljanju javne funkcije. Javni funkcioner dužan je da javni interes ne podredi privatnom, da se pridržava propisa koji uređuju njegova prava i obaveze i stvara i održava poverenje građana u savesno i odgovorno obavljanje javne funkcije.

Javni funkcioner ne sme biti zavisan od lica koja bi mogla da utiču na njegovu nepristrasnost, niti da koristi javnu funkciju zarad sticanja bilo kakve koristi ili pogodnosti za sebe ili povezano lice. Još jedna stvar, javnom funkcioneru je zabranjeno da upotrebi radi sticanja koristi ili pogodnosti sebi ili drugom ili nanošenja štete drugom informacije do kojih dođe na javnoj funkciji ako nisu dostupne javnosti. Ovo treba da zna svaki građanin Srbije i da zato shvate koliko je ovaj zakon bitan.

Šta još trebaju građani da znaju, a to je da u kaznenim odredbama postoji jedan član, to je član 101 koji kaže – javni funkcioner koji suprotno odredbama ovog zakona ne prijavi imovinu Agenciji ili daje lažne podatke o imovini, u nameri da prikrije podatke o imovini, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

Tako da, ovo su ozbiljne stvari. Posao Agencije je vrlo odgovoran i ozbiljan i ja zato pozivam sve kolege koji se bave politikom, nalaze se u javnom životu, da se pridržavaju svih ovih pravila.

Isto, vrlo bitno, Zakon o sprečavanju korupcije svakako nije u mogućnosti da sam dovede sve u red. Ono što smo skoro imali ovde kod nas na dnevnom redu, to je pravilnik jedan o ponašanju narodnih poslanika, Kodeks o ponašanju i vrlo je bitna jedna stvar da nijedan kodeks od nevaspitanog čoveka ne može da napravi vaspitanog čoveka ili obrnuto. Isto je tako i kada je u pitanju zakon. Zakon mora da postoji, mi svi moramo da se trudimo da se takvi zakoni sprovode, ali nije sve do zakona, ima nešto i do nas.

Jedan od primera privilegija koje imaju ljudi koji se bave javnim poslom, pre svega politikom, je dobro navesti kao primer, a primer je Dragan Marković Palma koji kao većina političara aktivnih ima pravo da koristi službeni auto, on ga ne koristi. Njegova privilegija je kao i privilegija većine da može da koristi reprezentacije, on ih ne koristi. Njegova privilegija je kao i većine da može da koristi službeni telefon, on ga ne koristi.

To bi trebala da bude jedna poruka svima nama i da se vratim na onaj početak, samim tim što su nam građani dali poverenje da budemo njihovi eksponenti, to treba da bude i maksimum neke naše privilegije. Sve ostalo treba da budu odricanja, kako bi država lakše i jeftinije mogla da funkcioniše.

Kad sam guglao šta građani misle o Zakonu o borbi protiv korupcije i šta ih najviše interesuje, to su sledeće stvari. Najčešće pitanje je da li postoji obaveza vraćanja imovinske koristi koju je funkcioner stekao vršeći javnu funkciju. Drugo je, ko od funkcionera nije dužan da podnese Agenciji izveštaj o imovini i prihodima i da li će funkcioneri za povrede zakona krivično ili prekršajno odgovarati. Ja sam na neka od ovih pitanja i u svom izlaganju već dao odgovore.

Kada je u pitanju autentično tumačenje odredbe člana 64, a tiče se Zakona o visokom obrazovanju, stav poslaničke grupe JS je da ćemo naravno i ovo tumačenje da podržimo u izvornom obliku ovakvo kako je pred nas i stiglo.

Moram da kažem da je ovo tema u kojoj ja sebi ne dajem za pravo puno da pričam, jer je danas u ime poslaničke grupe JS zamenik šefa poslaničke grupe moj kolega Života Starčević i kao profesor i kao načelnik prosvete za Pomoravski okrug izneo konkretna objašnjenja i verujem da svako kome nije bilo jasno o čemu pričamo, mogao je to da razume, ali ja sada kao neko ko se bavi politikom mogu da primetim samo jednu stvar.

Nije to naš najveći problem, lako ćemo mi ovde da ispravimo svaki zakon, lako ćemo da donesemo i nov. Naš najveći problem je što nažalost u Srbiji se sve manje deca rađa. Tačno, to je pitanje koje se tiče i regiona, ali mi moramo da se fokusiramo pre svega na naše stanovništvo. To je naš posao. Istina je da država zadnjih godina ozbiljno pomaže i ulaže da bi se borba protiv bele kuge usporila i da probamo to nekako da preokrenemo u svoju korist.

Hoću da apelujem i da pohvalim sve lokalne samouprave koje su se izborile i uz pomoć države i uz pomoć nekih svojih ličnih sposobnosti i lokalnih zakona i uredbi koje su donele da se kod njih više dece rađa. Zato treba insistirati na pohvali istih tih samouprava i istih tih pojedinaca koji su našli način kako mogu građanima da pomognu.

Još jednom ponavljam poslanička grupa JS podržaće oba autentična tumačenja i sve zakone koji su bili na dnevnom redu. Hvala.

Hvala vam, uvažena predsedavajuća, potpredsednice Skupštine gospođo Jevđić, gospodo Jankoviću i Kovačeviću sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici.

Pre nego što pređem na svoje izlaganje moram da se nadovežem na kolegu Zukorlić. I ja sam sinoć gledao istu tu emisiju „Reč na reč“ i nisam siguran da bi bas svi mogli da stanu u taj studio. Isto sam tako siguran da će, kao što će i predsednik moje stranke Dragan Marković Palma da dobije poziv da gostuje u takvoj emisiji, dobićete i vi takav poziv siguran sam. Ne mogu svi da budu u jednoj emisiji. Sada ko bi sve imao pravo tu da učestvuje, a ko ne bi, to je neka druga tema.

Da se ja vratim na ovu našu temu.

Prva tačka dnevnog reda nam je – finansijski plan Komisije za hartije od vrednosti. Ja sam ispred Jedinstvene Srbije prvi put postao član Odbora za finansije 2012. godine. Tada sam se prvi put upoznao i sreo sa Komisijom za hartije od vrednosti. To moje prvo upoznavanje i iskustvo sa njima uopšte nije bilo dobro, iskreno da vam kažem. Znam da ste vi novi u toj funkciji.

U tom trenutku odluka Vlade, jedna od odluka Vlade, uredba Vlade u stvari je bila da se plate u javnom sektoru ograniče na 165.000 dinara. To je bio jedan trenutak kada je ekonomija sa svim uštedama trebala da krene napred, a da svi zajedno podnesemo taj teret. Vaš prethodnik, ja mu se ne sećam imena, nije ni bitno, je u tom trenutku, ja mislim jedini koji je predstavljao Agenciju koju je Odbor za finansije nije usvojio finansijski plan. Verujem da to sa vama neće da bude slučaj.

Video sam vaš finansijski plan i video sam i ono što je u tom trenutku bilo najbitnije, a nije da nije bitno ni sada, kolike su plate ljudi koji rade u vašem sektoru. U tom trenutku, bez obzira na zabranu koja je bila 165.000 vaš kolega je imao preko 400.000 platu. Obim poslova koji je bio tada i obim poslova koji je bio sada nije isti. Video sam vaš finansijski plan, više nego korektan. Čuo sam vaše izlaganje danas i ono je maksimalno korektno.

Možda je finansijski plan, možda je malo kasnije stigao, ali mislim i da je to opravdano, isto kao što ste rekli, vi ste dobili jedno novo zaduženje u ovoj godini, a to je posledica Zakona o digitalnoj imovini, koju je ova Skupština izglasala u decembru mesecu. Verujem da ćete zajedno uz NBS koja je zajedno sa vama zadužena kontrolu tog sprovođenja Zakona o digitalnoj imovini da date maksimalni doprinos.

Ono što je interesantno bilo na toj Skupštini, a drago mi je da možda i vi sada možete malo da nam pomognete je bilo pitanje koje je uputio šef moje poslaničke grupe Dragan Marković Palma. Kažem interesantno, postalo je viralno na društvenim mrežama. Ima nekoliko miliona pregleda. Nisam siguran da su uspeli svi tada da shvate, a nisam siguran da je čak i ministar bio u prilici da da najbolji odgovor zato što je malo vremena da se da odgovor za jedno takvo pitanje. Ministar je objasnio ljudima kojima imaju neko predznanje o tome.

Iskoristio bih priliku da vas zamolim da sada probate malo konkretnije i detaljnije da date odgovor na pitanje koje je tada postavio Dragan Marković Palma – šta su to u stvari kripto valute, šta je vaše zaduženje kada je uopšte u pitanju digitalna imovina, da bi građanima bilo jasnije? Zato što se u vremenu u kojem živimo digitalna imovina i uopšte način trgovine, digitalni način trgovine je sve prisutniji u našem životu. Ako dobro informišemo građane, smatram da ćemo svi ili da će svi da imaju podjednake šanse da mogu i da profitiraju upravo iz jedne ovakve aktivnosti.

Naravno, ono što je vrlo bitno, kako je koleginica malopre, predsednica Odbora za finansije i rekla – nije samo NBS zadužena za stabilnost kursa dinara, tu ste i vi sa vašim ljudima. Ja na tome čestitam, zato što je to, naravno svakako osnov svake jake ekonomije i siguran sam da će kurs u Srbiji i dalje da bude stabilan.

Kada je u pitanju Izveštaj o radu Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge za 2019. godinu, prvo da se razumemo, tu se tako stvari brzo razvijaju, mi sada pričamo o 2019. godini, ja verujem da se dosta stvari kod vas promenilo, ali ono što je interesantno i što smatram da bi svi građani trebali da znaju, nije problem još jednom ponoviti, a to je šta sve radite. Znači, opseg vašeg delovanja uopšte nije mali. Vi pokrivate javne fiksne telekomunikacione mreže i usluge, javne mobilne telekomunikacije, regionalni roming usluge, širokopojasnog pristupa internetu, distribuciju medijskih sadržaja, različite pakete usluga, tržište poštanskih usluga i tako dalje.

Regulatorna agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge ima obavezu, pre svega, da sve građane zaštiti kad je u pitanju svaki vid digitalne usluge, pre svega mislim na internet, zato što se tu, kako vreme prolazi pojavljuje sve više, hajde da kažem, nebezbednosti. Isto pozivam i vas da kao i vaši prethodnici radite više na edukaciji građana. To je dosta novina. Vrlo brzo ste se vi razvijali i vrlo brzo se razvija tržište.

Mislim da biste trebali i vi da imate malo više vremena na RTS da se bavite edukacijom građana, jer ja ne znam koji je bolji i brži način, nego to da priđete građanima.

Naravno, u svakom slučaju, ja ću sada da iskoristim priliku i da pohvalim sve ljude koji rade u poštama ili distribucijama različite robe i usluga, zato što u vreme kovida, kad je krenula pandemija, onako u najvećem, stvarno, svi radnici pošte, svi radnici svih kurirskih službi su bili maksimalno aktivni dok smo svi ostali, hajde, mogu da kažem, uslovno i bili u tom pojačanom karantinu.

Za vas imam dva pitanja za koja bih vas zamolio da mi date odgovor. Prvo pitanje je upravo ono što je malopre i kolega rekao – koliko je opravdano to strahovanje građana od svih tih antena? Ja sad ne pričam da li je to 4G, da li je 5G ili bilo koja druga mreža. Vi ste rekli da se nalaze na vrtićima, da se nalaze na školama, verujem da ste time hteli da skrenete pažnju da je to bezbedna tehnologija, pa vas molim da samo još jedanput, zbog javnosti, to kažete, da ne ostane onako nedorečeno, ili kako je kolega malopre postavljao pitanje, mislim da to pitanje može da izazove veću paniku i strah nego realno objašnjenje građanima.

Ono što mene, sad kao građanina, a i kao narodnog poslanika interesuje, mislim da je i to vaš posao, da mi kažete po kom kriterijumu se određuje na kom kanalu se nalazi koja televizija? Zamolio bih i jednog i drugog kolegu, pošto ste prisutni da date odgovore. Hvala.

Gospodine Zukoriliću, ja sam u tom pravcu upravo i pričao. Ako hoćete, tako ni predsednik moje stranke, Dragan Marković Palma, bez obzira što smo mnogo više od dva mandata u ovoj Skupštini voljom građana, verujem da na prste u zadnjih 10 godina može da se izbroji gostovanje u emisijama sličnog tipa.

Malopre sam vam rekao da smatram da to što ste upravo danas pokrenuli jednu takvu temu, a što je šer gledanosti Skupštine vrlo mali, RTS dva, sada u ovom trenutku, ne znači da ljudi iz RTS nisu dobili informaciju o kojoj smo pričali. Verujem da će to da bude posledica i trenutak kada će oni sada nama da se obrate da budemo gosti. Hvala.

Hvala, uvažena predsedavajuća.

Samo da podsetim kolege da možemo da nastavimo malo ležernije da komuniciramo zato što više nema direktnog prenosa. Znači, trenutno RTS je ženska odbojka Ub- Železničar. Naravno, želim da bolja ekipa pobedi, a mi da nastavimo da radimo ovo zašta smo se danas okupili.

Prvo moram da kažem, i koleginici Dubravki Kralj, vidim da je i ona izašla, ali da je izrazila sumnju u svoju udaju, kako je posavetovala njena koleginica iz SPS-a, da neće moći da se uda zato što očekuje da mora da nađe muškarca, tj. da je nemoguće naći muškarca koji prihvata 50% kućnih poslova.

Obzirom sada da su ovde i koleginice iz rodne ravnopravnosti ja sam siguran, znači, uprkos jednoj takvoj činjenici da će koleginica Kralj, tj. da će se za nju sigurno naći neko ko prihvata tih 50% kućnih poslova.

Danas na dnevnom redu, kada su u pitanju ove četiri institucije, je i Izveštaj za koji svakako moramo, ne mislim moramo, ne moramo da glasamo, ali ja sam siguran da ćemo svi da glasamo i da ćemo da usvojimo te vaše izveštaje.

Moram da pohvalim sve četiri nezavisne institucije. To je sigurno.

Prvo, u odnosu na politički život u Srbiji vi ste svi relativno mladi kao institucija i ono na šta ću ja danas da potrošim malo više vremena to je DRI, obzirom i da sam član Odbora za finansije.

Kod vas se možda taj rast nekako najlakše vidi, jer ste vi u početku sa skromna dva tima danas uspeli da dođete na već nekih 13 ozbiljno obučenih timova za kontrolu finansija u javnom sektoru.

Svakako da vaši izveštaji i da vaš rad mogu da doprinesu boljem sagledavanju, pre svega, poslovanja svih tih javnih institucija, kada smo u pitanju mi narodni poslanici kojima ste vi dužni da podnosite ovakve izveštaje.

Ono što je činjenica je da ste ne samo forme radi prisustvovali u svim tim kontrolama. Danas smo imali više takvih razgovora i vi ste podneli i veliki broj prekršajnih prijava, krivičnih prijava, itd. Praksa u nekim drugim zemljama je da DRI ima mogućnost, kao, recimo, u Holandiji, ne samo da upućujete prekršajne i krivične prijave, nego da bukvalno donese kompletan proces, odredi, na kraju donese i presudu.

Zašto to pričam? Vi ste danas u jednom trenutku polemisali sa predsednikom poslaničke grupe JS, Draganom Markovićem Palmom, koji je pokušao iz prakse, iz nekog tog političkog života na lokalu da vam ukaže na određene nedostatke tih kontrola. Jedan od primera je, recimo, bilo i čišćenje snega, gde je grad dobio prijavu zato što nisu dobro odradio javnu nabavku. On vam je rekao da ne postoji svaki put mogućnost da se uradi tačno javna nabavka. Mi ne znamo koliko će snega da padne. Ne znamo koliko dugo će sneg da pada, a ono što se očekuje od lokalnih i gradskih vlasti je da ulice budu čiste.

Ja sam siguran da je većina kolega koja sprovodi lokalnu vlast ako treba da bira između prekršajne prijave koju će neko da plati i toga da ulice budu čiste, verujte mi, 99% će da kaže – hoćemo da ulice budu čiste.

Isto tako, iz vaše te prakse koja, kažem, već nije mala i vi ste obišli opštine i gradove, ja mislim da je dobra stvar da vi to iskustvo, pre svega dobro iskustvo, ne samo loše primere, nego i dobro iskustvo, prenosite na vašim predavanjima i drugim kolegama koji vode opštine i gradove.

Svakako, ja mogu da pohvalim, a i na jednom Odboru za finansije sam sa vama o tome diskutovao, predlog i realizaciju projekta da se konkretno u Jagodini svi građani voze besplatno i da se za taj prevoz na celoj teritoriji koja ima preko 100 sela izdvaja iznos koji neki gradovi u apsolutnom iznosu plaćaju onom ko prevozi prevoz, pri tom da građani moraju i oni da plate prevoz. Slažete se da je to nešto što treba da bude preporuka i drugim opštinama i gradovima.

Ne znam koliko je u vašoj mogućnosti, ali voleo bih da uradite jednu analizu, kada su u pitanju transferna sredstva koja se daju opštinama i gradovima sa nivoa Republike. Znači, Republika ima jednu određenu kasu koju se trudi da na najbolji mogući način svima rasporedi.

Jedna od primera je, recimo, moja Vrnjačka banja koja od transfernih sredstava dobija 80 miliona godišnje, a drugi grad koji je naš prvi komšija, Trstenik, nemam razloga da ne kažem, i pozdravljam koleginicu Milenu Turk, bila je i naša koleginica ovde, a vodi danas kao predsednica opštine Trstenik, da Trstenik još od nekog vremena, od pre nekih desetak godina ima 450 miliona sa manje, više sličnim parametrima koje ima Vrnjačka banja.

Znači, ja ovde ne kažem da bilo kome šta treba da se uzme, nego samo da se povede računa da se nekima drugima nešto što im sleduje da.

Ono što smatram da bi trebalo da bude akcenat mog današnjeg obraćanja je jedan predlog DRI ili uopšte kolegama koje su ovde prisutne da možda trebamo da razmišljamo još o jednoj nezavisnoj instituciji, koliko god se one nekim sviđale ili ne. najbitnije je da svi shvatimo da su upravo one jedan od mehanizama kako mi možemo da vršimo određeni nivo kontrole.

Pošto mi ističe vreme, trudiću se da budem što koncizniji, a to je da napravimo nezavisnu instituciju koja će se baviti kontrolom organizovanosti posla u okviru javnih preduzeća.

Primer, cenu struje određuje država, energenata određuje država. Kad je u pitanju cena vode, opštine i gradovi određuju koliko košta kubik vode. Imamo raspon od 28 dinara do 100 dinara cene vode kad su u pitanju fizička lica, da ne pričam koliko je kada su pravna lica u pitanju, što znači da isto preduzeće na istoj teritoriji sa približno istom površinom vodovodne mreže ima 50 radnika, navodim primer, a drugo ima 250. Naravno, da ovo gde ima 250 uvek mora da traži veću cenu vode.

Mislim da je to jedan od mehanizama gde bi mi sa ovog nivoa Skupštine, mogli da uspostavimo određeni nivo kontrole. Kažu, šta vi imate da kontrolišete javna preduzeća. Imamo, što ne možemo. Kome je kontrola mogla da nanese štetu. Narodna skupština kontroliše vojsku, kontroliše policiju preko svojih odbora, zašto ne bismo mogli da vršimo kontrolu rada javnih preduzeća na nivou opština i gradova. Mislim da je to ispravno, mislim da to trebamo.

Kolega Arsiću, voleo bih da mi samo kažete, zašto ne možete? Kontrola nikome ne može da smeta. Znači, od toga bukvalno svi možemo da imamo koristi.

Pošto vidim da mi je vreme isteklo, nažalost, ovo su interesantne teme, o ovome bi moglo dosta da se priča.

Još jednom ću reći da ćemo mi iz poslaničke grupe JS da podržimo sva četiri izveštaja. Ja ću da vam poželim sreću u daljem radu. Ono što je rekao gospodin Dragan Marković Palma, svi ovde zajedno morate da budete dostupni svakom od građana. Ovo ne pričam tendenciozno da se bilo kome uputi kritika, nije ni on danas uputio, nego prosto, ovo sada nije u javnom prenosu, ali kada je bilo u direktnom prenosu, bitno je da građani znaju da ste vi, pre svega, svi otvoreni za saradnju sa sima. Hvala.

Znate šta, ako ste već hteli po Poslovniku, sve da bude, gospodin Arsić je dobacio meni s mesta, ja sam mu krajnje kulturno odgovorio, ali nemam ništa protiv da se otvori diskusija na ovu temu.

Znači, ja nisam rekao da narodni poslanici trebaju da kontrolišu. Čisto sumnjam i da su svi dovoljno obučeni da mogu da se bave takvim poslom. Ja sam upravo rekao da gospoda iz DRI u skladu sa njihovim iskustvom i kapacitetom koji se, Bogu hvala, povećava, trebaju da razmišljaju o takvom načinu kontrole. Mi ovde nikome ne uzimamo nikakva prava, kontrola ne može nikom da šteti. Ako ide u prilog građanima, to je, gospodine Arsiću, naš posao. Mi smo zato položili zakletvu i ne vidim šta je u tome loše.

Nikome mi nećemo da lupamo packe, nego kao i u ovom primeru kako radi DRI da ukažemo na nedostatke i probleme. Ako trebamo da otvaramo i da se borimo za radna mesta, to ne treba da bude popunjavanje na silu javnog sektora, nego upravo, treba da se borimo za dovođenje investitora, kao što to radi predsednik države, kao što to rade ministri, ako hoćete ponovo, i kada pominjete i kao što radi i Dragan Marković Palma. To je posao svakog gradonačelnika. Dovođenjem investitora otvaramo mesta u realnom sektoru, a tako svima ostalima olakšavamo da mogu da rade svoj posao i da imamo veće prihode.

Nemojte da shvatite ništa pogrešno u mom nastupu, krajnje je dobronameran. Hvala.

Član 106. Ja sam pogrešno protumačen. Rekao sam minut i stvarno ne želim da otvaramo polemiku, ali samo da napravim paralelu zbog kolege Arsića.

Recimo, ovde je prisutan gospodin Pašalić. Gospodin Pašalić je neko ko je u medijima bio prozivan zbog novog Nacrta Zakona o Zaštiti građana, gde ste imali predlog da Zaštitnik građana kontroliše sudsku upravu, ne sudije, nego sudsku upravu i to je paralela sa ovim što ja pričam.

Evo, gospodin Pašalić je tu, pa mi odgovorite način na koji ste vi videli i ja vam kažem da će da se poklopi sa ovim što sam predložio DRI.

Hvala vam.