ZORAN DESPOTOVIĆ

Nestranačka licnost

Zoran Despotović po zanimanju je veterinarski tehničar.

Član je Predsedničkog kolegijuma Srpske radikalne stranke.

Za narodnog poslanika izabran je 14. aprila 2018. godine.
Poslednji put ažurirano: 20.05.2019, 12:58

Osnovne informacije

Statistika

  • 93
  • 2
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Šesnaesto vanredno zasedanje , 13.09.2019.

Hvala, gospođo Gojković.

Dame i gospodo narodni poslanici, u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o patentima, amandman SRS se odnosi na član 2. član 43. stav 1. Osnovnog zakona, tekst „na naslednike ili pravne sledbenike nosioca prava“, zamenjuje se tekst „na naslednike, odnosno pravne sledbenike nosioca prava“, sa obrazloženjem da je amandmansko rešenje u skladu sa prethodnim amandmanom.

Kod ovog Predloga zakona akcenat je na građansko pravnoj zaštiti, a sve sa ciljem uspostavljanja efikasnijeg sistema zaštite pronalaska, boljeg sistema korišćenja i intelektualne svojine.

Intelektualna svojina uvećava, kao što je uopšte poznato, vrednost kompanija. U tom smislu i poslodavac ima pravo na neophodnu pravnu sigurnost, a interesi zaposlenog se ne narušavaju.

Poenta ovih izmena i dopuna je u tome da će poslodavac biti taj na čije ime će patent biti zaštićen, ali će i zaposleni imati pravo da bude priznat za stvaraoca tog pronalaska, što znači da rešenje kojim zakon garantuje zaposlenom zaštitu njegovog moralnog prava da bude priznat kao tvorac pronalaska koji je stvorio.

Tim činom bi pronalazaču pripalo imovinsko pravo na nadoknadu, što je sasvim korektno i pošteno. Srpska radikalna stanka smatra da treba zaštititi interese i poslodavaca i zaposlenog kada je došlo do pronalaska patenta u radnom odnosu. Moramo da zaštitimo pronalazače da ne bi odlazili iz naše zemlje i da ih ne bi drugi prisvajali. Hvala.

Šesnaesto vanredno zasedanje , 13.09.2019.

Hvala, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre sa saradnicima, ovim predlogom zakona uređuje se jedna veoma važna oblast u nacionalnom zakonodavstvu, a to je sistem intelektualne svojine i njegove zaštite.

U zemlji, odakle potiče Tesla, Pupin, Milanković, kao i mnogi drugi pronalazači, inovatori i autori, ta nadležnost naših ljudi mora da se posebno podstiče od strane države, da se štiti, neguje i omasovljava.

S ponosom ističemo medalje naših učenika i studenata na evropskim i svetskim takmičenjima i olimpijadama znanja kao što smo ponosni na naše pronalazače sa Sajma pronalazaštva u Briselu, kao i veliki broj pronalazača i inovatora Srbije. Država muku muči da unapredi i uredi rad sistema intelektualne svojine, tako da ovim predlogom zakona u tom pravcu pravi pomak i kreće bukvalno sa mrtve tačke.

To naravno nije iz daleka dovoljno. Intelektualna svojina spada u red urgentnih pitanja jer je u direktnoj vezi sa odlivom mozgova a svedoci smo da nam je to svakodnevnica. Ako stvorimo uslove i budu povoljni i prihvatljivi za mlade ljude i one u najboljim stvaralačkim godinama, onda oni neće odlaziti u svet. Ako još zaštitimo i njihova prava kao sav napredni svet, onda smo njihov um, imaginaciju, odnosno kreativnu sposobnost zadržali za sebe. Hvala vam.

Šesnaesto vanredno zasedanje , 13.09.2019.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, Zakon o autorskim i srodnim pravima treba da ojača stvaralaštvo, da kroz razvoj i istraživanje nadareni umovi ostvare svoje vizije, bilo samostalno ili u radnom odnosu. Treba načiniti takav obrt da se naše znanje prizna najpre kod nas, da se potvrdi kroz međunarodno priznanje i da postane svojina sveta i da autori imaju zato i profesionalnu i materijalnu sertifikaciju i satisfakciju.

Ovaj predlog zakona u nekoliko izlazi u susret, ne samo da pooštrava, nego pojednostavljuje i precizira uslove za sertifikate. Za licence, drugim rečima, ide na ruku stvaraocima, tj. svima onima za koje stvaralački čin ima prvenstvo nad svemu ostalom.

Stvaralaštvo, u krajnjem slučaju, promoviše kako pojedinca tako i državu. Autorska dela tj. pronalasci ne treba da čekaju u redu za priznavanje, izvođenje, licenciranje. Podrazumevam da se određena procedura mora poštovati. Država treba da bude servis, kao i prirodni saveznik, pa i pomoćnik pri ostvarivanju autorskih misija.

Za većinu autora njihovo delo nije samo sebi svrha, što se, po meni, u državi ne shvata ozbiljno. To delo ima neku ljudsku pouku, ima poruku, korist, potrebu, duhovno zadovoljstvo, kako za profesije, tako i za korisnike. Hvala.

Dvadeset četvrta posebna sednica , 18.06.2019.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, postavljam pitanje ministru rudarstva i energetike, gospodinu Antiću – šta se dešava sa rudnikom Čadinje kod Prijepolja? Ko izvodi radove i ko stoji iza tih radova?

Rudarska aktivnost na prostoru Čadinja postojala je još do rimskog doba, pa preko Srednjeg veka do današnjih dana. Tokom 1949. god. 1950. i 1951. godine istražne radove na Čadinju u bloku Krastine izvodi rudnik Zajača. Iako su istražni radovi bili pozitivni, obustavljeni su zbog finansijskih sredstava, kao i zbog udaljenosti Zajače od Čadinja.

U vremenu od 1951.-1957. godine ponovo se obnavljaju istražni radovi. Tom prilikom istražene su pojave bakra u dijabaz, rožnoj zoni Međani-Pravoševa i polimetala bakar, cink i olovo u zoni porfirita na Čadinju. Istražni radovi vođeni su sredstvima odbora sreza Prijepolja. Po obimu i vrednosti bili su mali. Obzirom na angažovana sredstva, dali su dobre rezultate. Likvidacijom sreza u Prijepolju obustavljeni su i ovi istražni radovi.

U vremenu od 1959.-1963. godine nije bilo nikakvih istražnih radova u ovom kraju. Na inicijativu opštine Prijepolje i uz pomoć udruženih rudnika severne Crne Gore, 1963. godine ponovo se aktiviraju istražni radovi na Čadinju. U ovo vreme pravi se prva dugoročna koncepcija istražnih radova čija realizacija uz česte prekide prouzrokovane nedostatkom finansijskih sredstava traje i sada.

Od 1965. godine do kraja osamdesetih, Geozavod Beograd je programirao i realizovao sve istražne radove u okviru rudnog reona Srednjeg Polimlja. Najveći obim istražnih radova obavljen je u dva vremenska intervala i to 1969. godine do 1971. godine i od 1975. godine do kraja osamdesetih godina. Krajem 1978. godine za deo ležišta Čadinje urađen je i overen elaborat o rudnim rezervama. Overene rezerve su bile osnov za izradu rudarske studije o mogućnosti otvaranja dela ležišta Čadinje. Deo za koji je rađen elaborat studija je takođe urađena 1978. godine.

Rudne rezerve, elaboratom o rudnim rezervama ukupne rezerve svih kategorija A, B, C1, C2 i D1, na prostoru srednjeg Polimlja procenjene su na 39.670.000,00 tona. U ležištu Čadinje, kao celini rudne rezerve A, B, C1, C2 kategorije, na 7.580.000,00 tona. U delu ležišta Čadinje, rudni blokovi Krastine i Stojadinovići utvrđene su i overene rudne rezerve A, B, C1 kategorije polimetaličnih ruda bakra, cinka, olova i pirita sa stanjem na dan 1. novembar 1987. godine, od 3. 087.433.00 tone rude.

Tipovi rude po blokovima u okviru ležišta se razlikuju. U bloku Krastine overene rudne rezerve cinka i pirita A, B i C1 kategorije iznose 1.251.106,00 tona, od čega 846.066.00 tona rude sa 6,09% cinka i 405.040,00 tona rude sa 1,29% cinka i 1,14% bakra.

U bloku Stojadinovići overene rudne rezerve bakra i pirita A, B i C1 kategorije iznose 1.723.253,00 tone od čega 990.708.00 tona rude sa 1,64% bakra i 0,5 grama po toni zlata, 733.293.00 tone oksidne rude sa 1,29% bakra i 99.252.00 tone oksidne rude sa 2,22% grama po toni zlata.

Prerada ovih tipova rude u zakonom predviđenom obimu rešena je na zadovoljavajući način, posebno su obavljena poluindustrijska ispitivanja, flotacijske koncentracije minerala cinka i pirita iz blokova Krastine. Posebno su obavljena poluindustrijska ispitivanja flotacijske koncentracije minerala bakra i pirita iz bloka Stojadinovići.

Posebno su obavljena ispitivanja metodom luženja oksidne rude bakra. Iz svih tipova rude dobijen je zadovoljavajući stepen iskorišćenja i kvalitet koncentrata. Ležište Čadinje se nalazi na rastojanju od magistralnog puta Beograd – Bar na oko 500 metara, lokacija jame udaljena je od teretne železničke stanice Prijepolje na pruzi Beograd – Bar, oko 2 kilometra.

Imovinska karta

(Beograd, 08.05.2018.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 80000.00 RSD 19.04.2018 -