ZORAN DESPOTOVIĆ

Nestranačka licnost

Zoran Despotović po zanimanju je veterinarski tehničar.

Član je Predsedničkog kolegijuma Srpske radikalne stranke.

Za narodnog poslanika izabran je 14. aprila 2018. godine.
Poslednji put ažurirano: 20.05.2019, 12:58

Osnovne informacije

Statistika

  • 104
  • 2
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 12.11.2019.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, predložene izmene i dopune Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju SRS je podnela još 15. oktobra 2018. godine sa ciljem da se poboljša standard naših poljoprivrednih proizvođača, prevashodno u ruralnim sredinama.

Imajući u vidu značaj poljoprivrede za ekonomski razvoj i napredak Srbije, kao i ogroman potencijal koji naša država ima u ovoj oblasti, predlažemo izmene Zakona o podsticajima poljoprivredi i ruralnom razvoju koje se odnose na podsticaje u poljoprivrednoj proizvodnji.

Ovim predlogom se predviđaju viši novčani iznosi, podsticaji koji bi značajno doprineli poboljšanju tržišnog položaja naših poljoprivrednih proizvođača, a time i razvoj ove grane privrede.

Članom 1. Predloga zakona se menja i član 15. stav 4. Zakona o podsticajima poljoprivredi i ruralnom razvoju tako što se predviđa povećanje iznosa premija za mleko sa sedam dinara po litru mleka na najmanje 10 dinara po litru.

Članom 2. Predloga zakona u članu 18. stav 1. Zakona o podsticajima o poljoprivredi i ruralnom razvoju menja se iznos osnovnih podsticaja za biljnu proizvodnju tako što se postojeće rešenje koje predviđa da iznos podsticaja po hektaru može iznositi najviše 6.000 dinara, menja rešenjem kojim iznos podsticaja po hektaru može biti najmanje 9.000 dinara.

Ovakvim predlogom bi se značajno poboljšao položaj poljoprivrednih proizvođača jer bi to značajno smanjilo troškove proizvodnje, a time bi se i stvorila mogućnost da ostvarenom uštedom prošire investiciona ulaganja u proširenje proizvodnje.

Želim samo da dodam da subvencije u državama u okruženju su znatno veće u odnosu na Srbiju, jer u Srbiji je negde oko 35 evra, dok u zemljama u okruženju se kreću od 500 do 900 evra po hektaru, dok je u Srbiji, kažem, nažalost, samo 35 evra.

Ruralni deo Srbije polako izumire, jer statistički podaci nam govore da više od 1.000 sela ima manje od 100 stanovnika, dok 200 naseljenih mesta nema osobe mlađe od 20 godina, a prosek poljoprivrednog proizvođača je negde između 60 i 65 godina. Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 29.10.2019.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji je podnela SRS na Predlog zakona o izvozu i uvozu robe dvostruke namene odnosi se na član 1. postojećeg člana 3. stav 1. tačka 4. alineja 2. Predloga zakona posle teksta: „telefonom“, dodaje se tekst: „aplikacijama za pametne telefone“, uz obrazloženje da je amandmansko rešenje preciznije za prenos softvera i tehnologije putem elektronskih medija, telefaksom ili telefonom na području izvan Republike Srbije.

Zakon o izvozu i uvozu robe dvostruke namene je karakterističan po tome što u vreme donošenja zakona naš predlagač, to jest Vlada nije imala obavezu da odabere ovakvo rešenje, ali oni, gle čuda, odaberu rešenje koje je dodatno opterećivalo privredu administrativnim procedurama. Drugim rečima, Evropa nas nije silila da odaberemo takvo rešenje kontrole uvoza i izvoza robe dvostruke namene, a mi smo to već sami uradili i sada tu grešku ispravljamo sa zakašnjenjem negde oko šest godina.

U prilogu ovih zakonskih rešenja naveli ste da su učestvovali eksperti iz evropskih zemalja, pa je tako u tekstu dosta evropskih predloga kao što su lista 1, lista 2, lista 3. Konvencije o zabrani razvoja proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja, to jest međunarodni ugovori ili tzv. hemijska konvencija. Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 28.10.2019.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, na Predlog zakona o poštanskim uslugama amandman SRS odnosi se na član 71. stav 3, koji se menja i glasi: "Agencija, uz saglasnost ministarstva nadležnog za poslove finansija, utvrđuje visinu i način plaćanja takse iz stava 1. ovog člana i visinu i način plaćanja naknade na ime operativnih troškova iz stava 2. ovog člana", sa obrazloženjem da se amandman utvrđuje u skladu sa propisima Republike Srbije, naziv za iznos koji se plaća na ime operativnih troškova, a sve u skladu sa amandmanom na član 71. stav 2. Predloga zakona.

Dobro je što je Vlada prihvatila ovaj amandman, jer kako smo videli iz razloga za donošenje ovog zakona, da je u pitanju usaglašavanje sa raznim direktivama, Prvom poštanskom direktivom, sa Drugom, i konačno sa Trećom evropskom poštanskom direktivom.

Saglasni smo što se, na primer, predviđa smanjenje u pogledu rokova u kojima korisnici poštanskih usluga mogu zatražiti zaštitu svojih prava. Smanjen je taj rok sa 30 na osam dana operaterima da odluče o osnovanosti reklamacije korisnika.

Ovaj zakon pominje široku lepezu subjekata na koje će uticati predložena rešenja, od građana i privrednih subjekata preko operatera do ministarstva itd.

Sve to treba dobro uvezati, inspekcijski propratiti, dati pravna mišljenja, izvršiti stručni nadzor ministarstva.

Kako će to ministarstvo uraditi, ostaje da se vidi. Kako će izaći na kraj sa raznim oblicima nedozvoljene trgovine kroz tokove poštanskog saobraćaja je pitanje koje čeka odgovor. Ili mi možda svi zajedno, znajući našeg zakonopredlagača, možemo očekivati neke nove izmene i dopune ovom novom zakonu? Hvala.

Dvadeset četvrta posebna sednica , 18.06.2019.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, postavljam pitanje ministru rudarstva i energetike, gospodinu Antiću – šta se dešava sa rudnikom Čadinje kod Prijepolja? Ko izvodi radove i ko stoji iza tih radova?

Rudarska aktivnost na prostoru Čadinja postojala je još do rimskog doba, pa preko Srednjeg veka do današnjih dana. Tokom 1949. god. 1950. i 1951. godine istražne radove na Čadinju u bloku Krastine izvodi rudnik Zajača. Iako su istražni radovi bili pozitivni, obustavljeni su zbog finansijskih sredstava, kao i zbog udaljenosti Zajače od Čadinja.

U vremenu od 1951.-1957. godine ponovo se obnavljaju istražni radovi. Tom prilikom istražene su pojave bakra u dijabaz, rožnoj zoni Međani-Pravoševa i polimetala bakar, cink i olovo u zoni porfirita na Čadinju. Istražni radovi vođeni su sredstvima odbora sreza Prijepolja. Po obimu i vrednosti bili su mali. Obzirom na angažovana sredstva, dali su dobre rezultate. Likvidacijom sreza u Prijepolju obustavljeni su i ovi istražni radovi.

U vremenu od 1959.-1963. godine nije bilo nikakvih istražnih radova u ovom kraju. Na inicijativu opštine Prijepolje i uz pomoć udruženih rudnika severne Crne Gore, 1963. godine ponovo se aktiviraju istražni radovi na Čadinju. U ovo vreme pravi se prva dugoročna koncepcija istražnih radova čija realizacija uz česte prekide prouzrokovane nedostatkom finansijskih sredstava traje i sada.

Od 1965. godine do kraja osamdesetih, Geozavod Beograd je programirao i realizovao sve istražne radove u okviru rudnog reona Srednjeg Polimlja. Najveći obim istražnih radova obavljen je u dva vremenska intervala i to 1969. godine do 1971. godine i od 1975. godine do kraja osamdesetih godina. Krajem 1978. godine za deo ležišta Čadinje urađen je i overen elaborat o rudnim rezervama. Overene rezerve su bile osnov za izradu rudarske studije o mogućnosti otvaranja dela ležišta Čadinje. Deo za koji je rađen elaborat studija je takođe urađena 1978. godine.

Rudne rezerve, elaboratom o rudnim rezervama ukupne rezerve svih kategorija A, B, C1, C2 i D1, na prostoru srednjeg Polimlja procenjene su na 39.670.000,00 tona. U ležištu Čadinje, kao celini rudne rezerve A, B, C1, C2 kategorije, na 7.580.000,00 tona. U delu ležišta Čadinje, rudni blokovi Krastine i Stojadinovići utvrđene su i overene rudne rezerve A, B, C1 kategorije polimetaličnih ruda bakra, cinka, olova i pirita sa stanjem na dan 1. novembar 1987. godine, od 3. 087.433.00 tone rude.

Tipovi rude po blokovima u okviru ležišta se razlikuju. U bloku Krastine overene rudne rezerve cinka i pirita A, B i C1 kategorije iznose 1.251.106,00 tona, od čega 846.066.00 tona rude sa 6,09% cinka i 405.040,00 tona rude sa 1,29% cinka i 1,14% bakra.

U bloku Stojadinovići overene rudne rezerve bakra i pirita A, B i C1 kategorije iznose 1.723.253,00 tone od čega 990.708.00 tona rude sa 1,64% bakra i 0,5 grama po toni zlata, 733.293.00 tone oksidne rude sa 1,29% bakra i 99.252.00 tone oksidne rude sa 2,22% grama po toni zlata.

Prerada ovih tipova rude u zakonom predviđenom obimu rešena je na zadovoljavajući način, posebno su obavljena poluindustrijska ispitivanja, flotacijske koncentracije minerala cinka i pirita iz blokova Krastine. Posebno su obavljena poluindustrijska ispitivanja flotacijske koncentracije minerala bakra i pirita iz bloka Stojadinovići.

Posebno su obavljena ispitivanja metodom luženja oksidne rude bakra. Iz svih tipova rude dobijen je zadovoljavajući stepen iskorišćenja i kvalitet koncentrata. Ležište Čadinje se nalazi na rastojanju od magistralnog puta Beograd – Bar na oko 500 metara, lokacija jame udaljena je od teretne železničke stanice Prijepolje na pruzi Beograd – Bar, oko 2 kilometra.

Imovinska karta

(Beograd, 08.05.2018.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 80000.00 RSD 19.04.2018 -