| 17.09.2019. | Predlog zakona o izvršnom postupku i obezbeđenju |
odbačen
|
| 15.10.2018. | Predlog zakona o izmenama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju |
odbačen
|
Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, po mišljenju SRS, dobro je, a videli smo da su se složili mnogi u ovoj sali, bez obzira na ideologiju i politička ubeđenja, što se ovim predlogom izmena izlazi u susret građanima i produžavanje roka za dve godine da preregistruju svoje oružje.
Problem koji se pojavio ovih dana i gužve na šalterima odgovarajućih ustanova ne bi bio ni izdaleka ovako izražen da nije komplikovane procedure izdavanja nepotrebnih dokumenata.
U prilog ovome navešću podatak da su uverenja iz osnovnog suda da se protiv lica ne vodi postupak, imamo jedan nonsens, da ne kažem neku grublju reč, tražili su uverenje od posebnog odeljenja istog suda za ratne zločine i organizovani kriminal, da se protiv lica ne vodi postupak u tom odeljenju. Pitam se, a i sve vas, uvažene kolege, zašto bi se ovo tražilo od osoba koje već poseduju oružje, jer posedovanje oružja je dokaz da se protiv tih osoba ne vodi nikakav postupak, jer bi u tom slučaju oružje i onako bilo oduzeto po zakonu? To je na neki način kršenje građanskih prava.
Navešću ovde i cene lekarskih uverenja u pojedinim gradovima. Od grada do grada zavise. Recimo, u Beogradu je od dve do tri hiljade, a u Kragujevcu je recimo pet hiljada. Pri tome, to uverenje će trajati, nažalost, samo pet godina, dok je u drugim evropskim zemljama negde otprilike 10 godina.
Takođe, želim da ukažem na još jednu nelogičnost, a tiče se obuke o rukovanju oružjem. Zašto se ona traži od osoba koja su već imala u posedu registrovano oružje, recimo, kao policajci i policajci u penziji, takođe i vojnici.
Takođe, ovim zakonom je, recimo, ukinuto i trofejno oružje, koje je u Srbiji bilo registrovano 63.558 komada. Srbi, inače vole oružje, tako da je po evidenciji MUP-a registrovano 923.700 komada oružja. Srpska radikalna stranka smatra da zbog ovakvih i sličnih manjkavosti ovde je trebalo ići na potpuno donošenje novog zakona. Hvala.
Hvala gospođo Gojković.
Dame i gospodo narodni poslanici, po ko zna koji put SRS podnosi kako dopune dnevnog reda, tako i predloge zakona, recimo, kao što je Predlog Zakona o ukidanju javnih izvršitelja, gde ste pokazali sa takvim odnosom da ste ignorisali poslanike SRS a i više od sto hiljada građana Republike Srbije, koji su dali i podržali svojim potpisom da se jednom stane sa bogaćenjem jedne male grupe ljudi na štetu građana Srbije.
Sa ovim predlogom dopune dnevnog reda mogli ste da pokažete da vam je stalo do sela i do poljoprivrednih proizvođača, kako bi popravio posebno njihov položaj, a posebno tamo gde su uslovi za razvoj poljoprivrede otežani, gde bi ruralni deo Srbije učinili bar malo lakšim za život poljoprivrednog proizvođača.
Dame i gospodo, smatram, a i vreme će pokazati, da sve što se kasnije uradi po pitanju podsticaja u poljoprivredi, pogotovo tamo gde više nema mlađe populacije, gde preovladava staračka populacija, da će nam za 10 godina delovi Srbije ostati pusti. U većini opština u Srbiji nije nijedna fabrika ni strana ni domaća otvorena, kao npr. iz sredine iz koje ja dolazim, Prijepolje, i da nije nekolicine privatnih preduzetnika život u ovoj opštini već je odavno stao.
Statistički podaci nam govore da danas hiljadu sela u Srbiji imaju manje od 100 stanovnika, dok 200 naseljenih mesta nema osobe mlađe od 20 godina, a naš poljoprivredni proizvođač je u dobi od 60 i više godina. Zar vam ovo ne govori da je crveno svetlo upaljeno, a izgleda, kako je krenulo da ćemo ga gasiti migrantima?
Srbija ima izuzetno dobre geografske i klimatske osobine, gde je zemlja po kvalitetu negde u samom vrhu evropskih zemalja, tako da zemlja po regionima je pogodna za razvoj stočarstva, voćarstva, povrtarstva i ratarstva, ali osnovni problem je da često uložen trud i rad ostaje bez rezultata. Zato je neophodno da se uloženi trud potkrepi i znanjem i podsticajima kako stručnog kadra, tako i same države.
Više puta sam naglasio da su podsticaji u Srbiji jako mali u odnosu na zemlje u okruženju, tako da je u Srbiji 35 evra po hektaru, dok u zemljama u okruženju je od 500 do 900 evra. Zato je srpskoj poljoprivredi potreban ogroman zaokret u pravcu modernih svetskih poljoprivrednih proizvoda i proizvođača, svakako bez genetski modifikovanih proizvoda, što bu još uvek zdravu Srbiju upropastilo i dovelo do još većeg prisustva najtežih bolesti savremenog društva. Hvala.
Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, amandman SRS na član 5. Predloga zakona o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Republici Srbiji, u kome sam tražio brisanje pomenutog člana, jer smatram da se amandmanom skreće pažnja da se predlogom, a kasnije kada bude donesen, i zakonom neće rešiti problemi koji su u javnosti prisutni i više decenija.
Naime, ovaj zakon tretira probleme koji su se dešavali još u SFRJ, pre nekoliko decenija, ova problematika nije nova, niti je bila kada je tretirana, odnosno obrađivana od strane države. Konačno se krenulo sa mrtve tačke, ali to malo znači ukoliko se ne uključe svi oni činioci koji su neizostavni za rešavanje ovog problema.
Videli smo veliki broj udruženja roditelja koji su ostali bez dece na ovaj ili onaj način, a i oni da su solidarni i složni po istoj muci i bolu, svako ima priču za sebe, što državi apsolutno odgovara.
Poslužiću se malo statističkim podacima da bi plastičnije objasnio ovaj problem. Republički zavod za statistiku od 1960. godine pa do 1990. godine od ukupno četiri miliona 660 hiljada 714 rođene dece mrtvorođeno je 22 hiljade 792, a umrlo je čak 228 hiljada šestoro odojčadi do nepunih godinu dana.
Najgore je bilo 1961. godine kada je zabeleženo čak 80 umrlih beba na hiljadu rođenih. Da se malo vratimo u Srbiju, 2001. godine smrtnost je bila 30 beba na hiljadu rođenih, posle čega je palo na šest beba. Ovi podaci govore da su u masovno i ove nečasne rabote falsifikovanja umrlica bili uključeni i rukovodeći kadrovi bolnica, lekari, glavne sestre i matična služba. Hvala.
Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, postavljam pitanje ministru rudarstva i energetike, gospodinu Antiću – šta se dešava sa rudnikom Čadinje kod Prijepolja? Ko izvodi radove i ko stoji iza tih radova?
Rudarska aktivnost na prostoru Čadinja postojala je još do rimskog doba, pa preko Srednjeg veka do današnjih dana. Tokom 1949. god. 1950. i 1951. godine istražne radove na Čadinju u bloku Krastine izvodi rudnik Zajača. Iako su istražni radovi bili pozitivni, obustavljeni su zbog finansijskih sredstava, kao i zbog udaljenosti Zajače od Čadinja.
U vremenu od 1951.-1957. godine ponovo se obnavljaju istražni radovi. Tom prilikom istražene su pojave bakra u dijabaz, rožnoj zoni Međani-Pravoševa i polimetala bakar, cink i olovo u zoni porfirita na Čadinju. Istražni radovi vođeni su sredstvima odbora sreza Prijepolja. Po obimu i vrednosti bili su mali. Obzirom na angažovana sredstva, dali su dobre rezultate. Likvidacijom sreza u Prijepolju obustavljeni su i ovi istražni radovi.
U vremenu od 1959.-1963. godine nije bilo nikakvih istražnih radova u ovom kraju. Na inicijativu opštine Prijepolje i uz pomoć udruženih rudnika severne Crne Gore, 1963. godine ponovo se aktiviraju istražni radovi na Čadinju. U ovo vreme pravi se prva dugoročna koncepcija istražnih radova čija realizacija uz česte prekide prouzrokovane nedostatkom finansijskih sredstava traje i sada.
Od 1965. godine do kraja osamdesetih, Geozavod Beograd je programirao i realizovao sve istražne radove u okviru rudnog reona Srednjeg Polimlja. Najveći obim istražnih radova obavljen je u dva vremenska intervala i to 1969. godine do 1971. godine i od 1975. godine do kraja osamdesetih godina. Krajem 1978. godine za deo ležišta Čadinje urađen je i overen elaborat o rudnim rezervama. Overene rezerve su bile osnov za izradu rudarske studije o mogućnosti otvaranja dela ležišta Čadinje. Deo za koji je rađen elaborat studija je takođe urađena 1978. godine.
Rudne rezerve, elaboratom o rudnim rezervama ukupne rezerve svih kategorija A, B, C1, C2 i D1, na prostoru srednjeg Polimlja procenjene su na 39.670.000,00 tona. U ležištu Čadinje, kao celini rudne rezerve A, B, C1, C2 kategorije, na 7.580.000,00 tona. U delu ležišta Čadinje, rudni blokovi Krastine i Stojadinovići utvrđene su i overene rudne rezerve A, B, C1 kategorije polimetaličnih ruda bakra, cinka, olova i pirita sa stanjem na dan 1. novembar 1987. godine, od 3. 087.433.00 tone rude.
Tipovi rude po blokovima u okviru ležišta se razlikuju. U bloku Krastine overene rudne rezerve cinka i pirita A, B i C1 kategorije iznose 1.251.106,00 tona, od čega 846.066.00 tona rude sa 6,09% cinka i 405.040,00 tona rude sa 1,29% cinka i 1,14% bakra.
U bloku Stojadinovići overene rudne rezerve bakra i pirita A, B i C1 kategorije iznose 1.723.253,00 tone od čega 990.708.00 tona rude sa 1,64% bakra i 0,5 grama po toni zlata, 733.293.00 tone oksidne rude sa 1,29% bakra i 99.252.00 tone oksidne rude sa 2,22% grama po toni zlata.
Prerada ovih tipova rude u zakonom predviđenom obimu rešena je na zadovoljavajući način, posebno su obavljena poluindustrijska ispitivanja, flotacijske koncentracije minerala cinka i pirita iz blokova Krastine. Posebno su obavljena poluindustrijska ispitivanja flotacijske koncentracije minerala bakra i pirita iz bloka Stojadinovići.
Posebno su obavljena ispitivanja metodom luženja oksidne rude bakra. Iz svih tipova rude dobijen je zadovoljavajući stepen iskorišćenja i kvalitet koncentrata. Ležište Čadinje se nalazi na rastojanju od magistralnog puta Beograd – Bar na oko 500 metara, lokacija jame udaljena je od teretne železničke stanice Prijepolje na pruzi Beograd – Bar, oko 2 kilometra.
(Beograd, 08.05.2018.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 80000.00 | RSD | 19.04.2018 - |