ZORAN DESPOTOVIĆ

Srpska radikalna stranka

Zoran Despotović po zanimanju je veterinarski tehničar.

Član je Predsedničkog kolegijuma Srpske radikalne stranke.

Za narodnog poslanika izabran je 14. aprila 2018. godine.
Poslednji put ažurirano: 20.05.2019, 12:58

Osnovne informacije

Statistika

  • 122
  • 2
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja , 27.12.2019.

Zahvaljujem, gospođo Gojković.

Dame i gospodo narodni poslanici, sa ovim amandmanom SRS želi da skrene pažnju na jednu veoma složenu problematiku vezanu za Vojsku i odbranu naše zemlje, odnosno na pravo stanje sa terena.

Odbrana jedne države prevashodno zavisi od veličine Vojske, naoružanja koje poseduje i dovoljno obučenog ljudstva, a ponajviše morala ljudi. Znamo iz iskustva da na moral najviše utiče životni standard tj. koliko i kako su nagrađeni.

Najveći problem naše Vojske je odliv kadra tj. njeno brojno stanje.

Da li postoji gospodo podatak u poslednjih 10 godina koliko je profesionalnog kadra napustilo Vojsku, ako nije tajna i koliko je šteta po državu Srbiju'

Selekcija je iz godine u godinu sve lošija. Odziv za vojne škole slabija, a Vojska po proseku godina sve starija, a sa starcima, uz dužno poštovanje, država se ne može adekvatno braniti.

Trenutno naša vojska, uglavnom, služi za parade i počasti, dok je osnovni problem kojim bi se trebalo ozbiljno pozabaviti je odlazak, odnosno napuštanje stručnog kadra, kao što sam i rekao.

Posebno bi trebalo poboljšati status vojnika i podoficira, temelja svake vojske, naročito njihovo karijerno napredovanje koje je posledica deceniju skroz zaustavljeno, odnosno da je teže postati zastavnik, nego general.

Šta onda može da motiviše te ljude nego karijerno napredovanje? Kakav nam je status pripadnika koji su učesnici ratova? Kako aktivnih vojnih lica tako i penzionisanih, ti ljudi nemaju nikakav benefit, ni u jednom segmentu života, ni u napredovanju, ni u pogledu ranijeg penzionisanja, stambenog pitanja, lečenja i drugo.

Ne čine vojsku samo generali i pukovnici. Od njih nećemo čuti da je stanje u vojsci loše i na kakav im je nivou moral. Nekada je neko rekao - ko ne bude imao svoju vojsku, plaća će tuđu.

Hvala.

Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja , 24.12.2019.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas je 440. dan od kada je SRS podnela Predlog zakona o izmenama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju.

Razlog za donošenje zakona je da država povećanjem novčanih iznosa za premije za mleko stimuliše proizvođače kako bi se konkretnim potezima popravio položaj poljoprivrednika. Takođe je neophodno da se donja granica količine mleka po kvartalima na koji se ostvaruje premija smanji područjima sa otežanom proizvodnjom, a pogotovo tamo gde su nerazvijena područja i gde su isključivo važni podsticaji. Da bi se poboljšao status poljoprivrednika, ovim zakonom treba povećati novčani iznos podsticaja za biljnu proizvodnju, novčani iznos koji se dodeljuje po hektaru obradive površine, zbog toga što je sektor biljne proizvodnje veoma važan za poljoprivrednike.

Izmene zakone koje je podnela SRS o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju značajno će se unaprediti i podstaknuti održivost i unapređenje stočnog fonda.

Članom 1. Predloga zakona se menja član 15. Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, stav 3. – pošto se smanjuje donja granica za premiju za kravlje mleko po kvartalima tako što se sa 1.500 smanjuje na 1.000 litara, kako bi i oni poljoprivrednici sa otežanim uslovima u poljoprivredi sa manje predate količine mogli da ostvare pravo na premiju.

U istom članu, stav 4. Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju se menja tako što se predviđa povećanje iznosa premija za mleko sa sedam dinara po litru mleka na 10 dinara po litru.

Članom 2. Predloga zakona, u članu 18. stav 1. Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju menja se iznos osnovnih podsticaja za biljnu proizvodnju, tako što se postojeće rešenje koje predviđa da iznos podsticaja po hektaru može iznositi najviše 6.000 dinara, menja rešenje prema kojem iznos podsticaja po hektaru može biti najmanje 9.000 dinara.

Želim da naglasim da je poljoprivreda u Srbiji kroz razne izveštaje i statističke podatke daleko od optimalnog, tako da našem domaćem agraru ne ide ni stopa rasta, kao ni spoljnotrgovinska razmena ni produktivnost, a ni učešće u bruto društvenom proizvodu.

Istorijski posmatrano, poljoprivreda igra važnu ulogu u ekonomskom i društvenom razvoju, ali samo sa 17% poljoprivrednika sa punim radnim angažovanjem koji proizvode hranu za sve građane. Danas većina potrošača ima male veze sa prirodnim procesima u kojima se proizvodi hrana. Po rečima nekih agrarnih analitičara, optimalni model održivog rasta poljoprivrede za koji Srbija ima potencijale računa se prosečnom stopom od 4% do 5%, tako da narednih 10 godina ovako skromne stope rasta poljoprivredne proizvodnje koje je Srbija ostvarila u prethodnom periodu imaju na globalnom nivou samo najsiromašnije zemlje. Hvala.

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja , 12.12.2019.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti amandman SRS se odnosi na član 1. postojećeg člana 2. stav 1. alineja 4. Predlog zakona menja se i glasi – Grupa građana je oblik udruživanja birača radi zajedničkog učešća na izborima koji svoje međusobne odnose uređuju ugovorom koji je overen u skladu sa zakonom kojim se uređuje overavanje potpisa, uz obrazloženje da definicija grupe građana je preciznija.

Vidimo da je ovim Predlogom zakona zacrtano nešto što se nikada ne može realizovati, a to je da javni funkcioneri ne stavljaju javne resurse u svoju poziciju i za svoju promociju. Termin, izraz „javni funkcioner“ je veoma širok pojam, što strankama na vlasti daje ogromnu prednost u neravnopravnoj utakmici izbornog procesa.

Dosadašnja praksa nam govori da su raznorazni marifetluci i zloupotrebe od strane onih koji su na vlasti da izmanipulišu potencijalne glasače i da ih disciplinuju, a posebno da ih motivišu raznim materijalnim stimulansima poput kafe, šećera, ulja, kišobrana, itd, dok je najzastupljeniji oblik nuđenje i davanje novca, tzv. glasovi, kako reče gospodin Mirčić, u pretplati.

Sve ono što su demokrate uvele preko nevladinih sektora u izborni proces vi ste i te kako prihvatili i ne samo prihvatili, nego ste usavršili kao na primer prisustvo tzv. bugarskog voza gde je Milo Đukanović to usavršio.

Sve ovo što sada predlažete slušajući slepo istrošene evropske birokrate, nepoštujući sopstvenu državu i sastajući se sa delom njima prihvatljive opozicije mimo Narodne skupštine je šamar demokratiji tj. Srbiji.

Ovim bespogovornim izvršavanjem evropskih naloga ovakav Predlog zakona neće ništa dobro doneti, a problemi vezano za izborni proces će se i dalje produbiti i nastaviti. Hvala.

Dvadeset četvrta posebna sednica , 18.06.2019.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, postavljam pitanje ministru rudarstva i energetike, gospodinu Antiću – šta se dešava sa rudnikom Čadinje kod Prijepolja? Ko izvodi radove i ko stoji iza tih radova?

Rudarska aktivnost na prostoru Čadinja postojala je još do rimskog doba, pa preko Srednjeg veka do današnjih dana. Tokom 1949. god. 1950. i 1951. godine istražne radove na Čadinju u bloku Krastine izvodi rudnik Zajača. Iako su istražni radovi bili pozitivni, obustavljeni su zbog finansijskih sredstava, kao i zbog udaljenosti Zajače od Čadinja.

U vremenu od 1951.-1957. godine ponovo se obnavljaju istražni radovi. Tom prilikom istražene su pojave bakra u dijabaz, rožnoj zoni Međani-Pravoševa i polimetala bakar, cink i olovo u zoni porfirita na Čadinju. Istražni radovi vođeni su sredstvima odbora sreza Prijepolja. Po obimu i vrednosti bili su mali. Obzirom na angažovana sredstva, dali su dobre rezultate. Likvidacijom sreza u Prijepolju obustavljeni su i ovi istražni radovi.

U vremenu od 1959.-1963. godine nije bilo nikakvih istražnih radova u ovom kraju. Na inicijativu opštine Prijepolje i uz pomoć udruženih rudnika severne Crne Gore, 1963. godine ponovo se aktiviraju istražni radovi na Čadinju. U ovo vreme pravi se prva dugoročna koncepcija istražnih radova čija realizacija uz česte prekide prouzrokovane nedostatkom finansijskih sredstava traje i sada.

Od 1965. godine do kraja osamdesetih, Geozavod Beograd je programirao i realizovao sve istražne radove u okviru rudnog reona Srednjeg Polimlja. Najveći obim istražnih radova obavljen je u dva vremenska intervala i to 1969. godine do 1971. godine i od 1975. godine do kraja osamdesetih godina. Krajem 1978. godine za deo ležišta Čadinje urađen je i overen elaborat o rudnim rezervama. Overene rezerve su bile osnov za izradu rudarske studije o mogućnosti otvaranja dela ležišta Čadinje. Deo za koji je rađen elaborat studija je takođe urađena 1978. godine.

Rudne rezerve, elaboratom o rudnim rezervama ukupne rezerve svih kategorija A, B, C1, C2 i D1, na prostoru srednjeg Polimlja procenjene su na 39.670.000,00 tona. U ležištu Čadinje, kao celini rudne rezerve A, B, C1, C2 kategorije, na 7.580.000,00 tona. U delu ležišta Čadinje, rudni blokovi Krastine i Stojadinovići utvrđene su i overene rudne rezerve A, B, C1 kategorije polimetaličnih ruda bakra, cinka, olova i pirita sa stanjem na dan 1. novembar 1987. godine, od 3. 087.433.00 tone rude.

Tipovi rude po blokovima u okviru ležišta se razlikuju. U bloku Krastine overene rudne rezerve cinka i pirita A, B i C1 kategorije iznose 1.251.106,00 tona, od čega 846.066.00 tona rude sa 6,09% cinka i 405.040,00 tona rude sa 1,29% cinka i 1,14% bakra.

U bloku Stojadinovići overene rudne rezerve bakra i pirita A, B i C1 kategorije iznose 1.723.253,00 tone od čega 990.708.00 tona rude sa 1,64% bakra i 0,5 grama po toni zlata, 733.293.00 tone oksidne rude sa 1,29% bakra i 99.252.00 tone oksidne rude sa 2,22% grama po toni zlata.

Prerada ovih tipova rude u zakonom predviđenom obimu rešena je na zadovoljavajući način, posebno su obavljena poluindustrijska ispitivanja, flotacijske koncentracije minerala cinka i pirita iz blokova Krastine. Posebno su obavljena poluindustrijska ispitivanja flotacijske koncentracije minerala bakra i pirita iz bloka Stojadinovići.

Posebno su obavljena ispitivanja metodom luženja oksidne rude bakra. Iz svih tipova rude dobijen je zadovoljavajući stepen iskorišćenja i kvalitet koncentrata. Ležište Čadinje se nalazi na rastojanju od magistralnog puta Beograd – Bar na oko 500 metara, lokacija jame udaljena je od teretne železničke stanice Prijepolje na pruzi Beograd – Bar, oko 2 kilometra.

Imovinska karta

(Beograd, 08.05.2018.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 80000.00 RSD 19.04.2018 -