ZORAN DESPOTOVIĆ

Nestranačka licnost

Zoran Despotović po zanimanju je veterinarski tehničar.

Član je Predsedničkog kolegijuma Srpske radikalne stranke.

Za narodnog poslanika izabran je 14. aprila 2018. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 82
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Četrnaesto vanredno zasedanje , 18.07.2019.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS podnela je amandman na član 1. Predloga zakona o trgovini gde smo tražili da se posle stava 1. doda novi stav koji glasi, citiram: „Inspekcijski nadzor nad sprovođenjem ovog zakona vrši ministarstvo, tržišna inspekcija i drugi državni organi u skladu sa svojim ovlašćenjima“, uz obrazloženje da u ovom članu Predloga zakona o trgovini treba da se tačno odredi i definiše ko vrši inspekcijski nadzor.

Kako je trgovina veoma značajna delatnost sa velikim uticajem na ekonomiju, a i vidimo da 19% ukupnog broja zaposlenih upravo se nalazi u trgovini, gde je njen udeo u BDP-u oko 10%. Ovaj podatak od oko 20% zaposlenih se povećava i dalje, ali u velikim privrednim društvima, dok se u mikro privrednim društvima broj zaposlenih smanjuje.

Ovo se vidi iz aviona. Trebalo bi neko da kaže zašto je to tako i čemu takav pristup. U budućem periodu treba očekivati značajan rast učešća maloprodajnog sektora. U velikom broju država su trendovi u fazi zrelosti, dok je kod nas to u fazi rasta i razvoja.

Još jednom ću citirati: „Trgovina je delatnost koja beleži najveći broj novoosnovanih subjekata“, međutim veliki broj se i zatvara i pitamo se šta onda? Da li je neko pomenuo, recimo, reči „simetrija“, „ravnoteža“ i tome slično? Kakva je korist od ovakvih ocena? Razlog ovakvog odnosa stanja je to gde god se otvori hiper ili mega market, ugušiće one male. Hvala.

Četrnaesto vanredno zasedanje , 18.07.2019.

Da nam bude, gospodine ministre, malo jasnije precizirano, vezano kad je u pitanju taj nadzor i da naglasimo značaj tog nadzora.

Četrnaesto vanredno zasedanje , 18.07.2019.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman SRS se odnosi na član 31. Predloga zakona, gde smo tražili brisanje istog, a sa obrazloženjem da je oznaka poverenja zastupljena u trgovini putem interneta i da se uređuje drugim zakonom. Svi znamo, trgovci posebno, da je sve veća konkurentska borba. Ne samo da je povećana, nego je i pojačana. Nismo čuli objašnjenje, ni pojašnjenje oblika ove pojave. Stvar nije samo razumljiva, ovo je izuzetno važan sektor za državu.

U materijalu se vidimo pominje smanjenje sive ekonomije, kao osnovni zadatak. Nije pitanje da li prodavnice moraju imati do 400 kvadratnih metara i preko 400 kvadratnih metara, odnosno da li prosečna prodavnica u Srbiji ima 50 kvadratnih metara.

Osnovno pitanje za ministarstvo i Vladu – zašto je niska kupovna moć građana, kao potrošača, a posebno je izražena u malim sredinama? Sektorom trgovine je lakše upravljati, nego nekim koje su privlačnije, gde država ulaže, dok ovde ulažu drugi, a građani u svakom slučaju plaćaju. Njima je manje važno kome plaćaju, ali moraju da znaju šta se plaća i kakav je kvalitet.

Moram da istaknem da se neko našao pametan, pa je u ovom predlogu zakona zapisao da su komunalni i tržišni inspektor isto, da ima iste nadležnosti, a da su isto ne bi se različito i zvali. Svi svojataju i pozivaju se na druge, posebno kada nešto urade kako ne valja. Tada se prebacuje odgovornost sa jednih na druge, sa učinjeno ili pogrešno učinjeno. Hvala.

Dvadeset četvrta posebna sednica , 18.06.2019.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, postavljam pitanje ministru rudarstva i energetike, gospodinu Antiću – šta se dešava sa rudnikom Čadinje kod Prijepolja? Ko izvodi radove i ko stoji iza tih radova?

Rudarska aktivnost na prostoru Čadinja postojala je još do rimskog doba, pa preko Srednjeg veka do današnjih dana. Tokom 1949. god. 1950. i 1951. godine istražne radove na Čadinju u bloku Krastine izvodi rudnik Zajača. Iako su istražni radovi bili pozitivni, obustavljeni su zbog finansijskih sredstava, kao i zbog udaljenosti Zajače od Čadinja.

U vremenu od 1951.-1957. godine ponovo se obnavljaju istražni radovi. Tom prilikom istražene su pojave bakra u dijabaz, rožnoj zoni Međani-Pravoševa i polimetala bakar, cink i olovo u zoni porfirita na Čadinju. Istražni radovi vođeni su sredstvima odbora sreza Prijepolja. Po obimu i vrednosti bili su mali. Obzirom na angažovana sredstva, dali su dobre rezultate. Likvidacijom sreza u Prijepolju obustavljeni su i ovi istražni radovi.

U vremenu od 1959.-1963. godine nije bilo nikakvih istražnih radova u ovom kraju. Na inicijativu opštine Prijepolje i uz pomoć udruženih rudnika severne Crne Gore, 1963. godine ponovo se aktiviraju istražni radovi na Čadinju. U ovo vreme pravi se prva dugoročna koncepcija istražnih radova čija realizacija uz česte prekide prouzrokovane nedostatkom finansijskih sredstava traje i sada.

Od 1965. godine do kraja osamdesetih, Geozavod Beograd je programirao i realizovao sve istražne radove u okviru rudnog reona Srednjeg Polimlja. Najveći obim istražnih radova obavljen je u dva vremenska intervala i to 1969. godine do 1971. godine i od 1975. godine do kraja osamdesetih godina. Krajem 1978. godine za deo ležišta Čadinje urađen je i overen elaborat o rudnim rezervama. Overene rezerve su bile osnov za izradu rudarske studije o mogućnosti otvaranja dela ležišta Čadinje. Deo za koji je rađen elaborat studija je takođe urađena 1978. godine.

Rudne rezerve, elaboratom o rudnim rezervama ukupne rezerve svih kategorija A, B, C1, C2 i D1, na prostoru srednjeg Polimlja procenjene su na 39.670.000,00 tona. U ležištu Čadinje, kao celini rudne rezerve A, B, C1, C2 kategorije, na 7.580.000,00 tona. U delu ležišta Čadinje, rudni blokovi Krastine i Stojadinovići utvrđene su i overene rudne rezerve A, B, C1 kategorije polimetaličnih ruda bakra, cinka, olova i pirita sa stanjem na dan 1. novembar 1987. godine, od 3. 087.433.00 tone rude.

Tipovi rude po blokovima u okviru ležišta se razlikuju. U bloku Krastine overene rudne rezerve cinka i pirita A, B i C1 kategorije iznose 1.251.106,00 tona, od čega 846.066.00 tona rude sa 6,09% cinka i 405.040,00 tona rude sa 1,29% cinka i 1,14% bakra.

U bloku Stojadinovići overene rudne rezerve bakra i pirita A, B i C1 kategorije iznose 1.723.253,00 tone od čega 990.708.00 tona rude sa 1,64% bakra i 0,5 grama po toni zlata, 733.293.00 tone oksidne rude sa 1,29% bakra i 99.252.00 tone oksidne rude sa 2,22% grama po toni zlata.

Prerada ovih tipova rude u zakonom predviđenom obimu rešena je na zadovoljavajući način, posebno su obavljena poluindustrijska ispitivanja, flotacijske koncentracije minerala cinka i pirita iz blokova Krastine. Posebno su obavljena poluindustrijska ispitivanja flotacijske koncentracije minerala bakra i pirita iz bloka Stojadinovići.

Posebno su obavljena ispitivanja metodom luženja oksidne rude bakra. Iz svih tipova rude dobijen je zadovoljavajući stepen iskorišćenja i kvalitet koncentrata. Ležište Čadinje se nalazi na rastojanju od magistralnog puta Beograd – Bar na oko 500 metara, lokacija jame udaljena je od teretne železničke stanice Prijepolje na pruzi Beograd – Bar, oko 2 kilometra.

Imovinska karta

(Beograd, 08.05.2018.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 80000.00 RSD 19.04.2018 -
Poslednji put ažurirano: 03.11.2018, 02:01