Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, po mišljenju SRS, dobro je, a videli smo da su se složili mnogi u ovoj sali, bez obzira na ideologiju i politička ubeđenja, što se ovim predlogom izmena izlazi u susret građanima i produžavanje roka za dve godine da preregistruju svoje oružje.

Problem koji se pojavio ovih dana i gužve na šalterima odgovarajućih ustanova ne bi bio ni izdaleka ovako izražen da nije komplikovane procedure izdavanja nepotrebnih dokumenata.

U prilog ovome navešću podatak da su uverenja iz osnovnog suda da se protiv lica ne vodi postupak, imamo jedan nonsens, da ne kažem neku grublju reč, tražili su uverenje od posebnog odeljenja istog suda za ratne zločine i organizovani kriminal, da se protiv lica ne vodi postupak u tom odeljenju. Pitam se, a i sve vas, uvažene kolege, zašto bi se ovo tražilo od osoba koje već poseduju oružje, jer posedovanje oružja je dokaz da se protiv tih osoba ne vodi nikakav postupak, jer bi u tom slučaju oružje i onako bilo oduzeto po zakonu? To je na neki način kršenje građanskih prava.

Navešću ovde i cene lekarskih uverenja u pojedinim gradovima. Od grada do grada zavise. Recimo, u Beogradu je od dve do tri hiljade, a u Kragujevcu je recimo pet hiljada. Pri tome, to uverenje će trajati, nažalost, samo pet godina, dok je u drugim evropskim zemljama negde otprilike 10 godina.

Takođe, želim da ukažem na još jednu nelogičnost, a tiče se obuke o rukovanju oružjem. Zašto se ona traži od osoba koja su već imala u posedu registrovano oružje, recimo, kao policajci i policajci u penziji, takođe i vojnici.

Takođe, ovim zakonom je, recimo, ukinuto i trofejno oružje, koje je u Srbiji bilo registrovano 63.558 komada. Srbi, inače vole oružje, tako da je po evidenciji MUP-a registrovano 923.700 komada oružja. Srpska radikalna stranka smatra da zbog ovakvih i sličnih manjkavosti ovde je trebalo ići na potpuno donošenje novog zakona. Hvala.

Hvala gospođo Gojković.

Dame i gospodo narodni poslanici, po ko zna koji put SRS podnosi kako dopune dnevnog reda, tako i predloge zakona, recimo, kao što je Predlog Zakona o ukidanju javnih izvršitelja, gde ste pokazali sa takvim odnosom da ste ignorisali poslanike SRS a i više od sto hiljada građana Republike Srbije, koji su dali i podržali svojim potpisom da se jednom stane sa bogaćenjem jedne male grupe ljudi na štetu građana Srbije.

Sa ovim predlogom dopune dnevnog reda mogli ste da pokažete da vam je stalo do sela i do poljoprivrednih proizvođača, kako bi popravio posebno njihov položaj, a posebno tamo gde su uslovi za razvoj poljoprivrede otežani, gde bi ruralni deo Srbije učinili bar malo lakšim za život poljoprivrednog proizvođača.

Dame i gospodo, smatram, a i vreme će pokazati, da sve što se kasnije uradi po pitanju podsticaja u poljoprivredi, pogotovo tamo gde više nema mlađe populacije, gde preovladava staračka populacija, da će nam za 10 godina delovi Srbije ostati pusti. U većini opština u Srbiji nije nijedna fabrika ni strana ni domaća otvorena, kao npr. iz sredine iz koje ja dolazim, Prijepolje, i da nije nekolicine privatnih preduzetnika život u ovoj opštini već je odavno stao.

Statistički podaci nam govore da danas hiljadu sela u Srbiji imaju manje od 100 stanovnika, dok 200 naseljenih mesta nema osobe mlađe od 20 godina, a naš poljoprivredni proizvođač je u dobi od 60 i više godina. Zar vam ovo ne govori da je crveno svetlo upaljeno, a izgleda, kako je krenulo da ćemo ga gasiti migrantima?

Srbija ima izuzetno dobre geografske i klimatske osobine, gde je zemlja po kvalitetu negde u samom vrhu evropskih zemalja, tako da zemlja po regionima je pogodna za razvoj stočarstva, voćarstva, povrtarstva i ratarstva, ali osnovni problem je da često uložen trud i rad ostaje bez rezultata. Zato je neophodno da se uloženi trud potkrepi i znanjem i podsticajima kako stručnog kadra, tako i same države.

Više puta sam naglasio da su podsticaji u Srbiji jako mali u odnosu na zemlje u okruženju, tako da je u Srbiji 35 evra po hektaru, dok u zemljama u okruženju je od 500 do 900 evra. Zato je srpskoj poljoprivredi potreban ogroman zaokret u pravcu modernih svetskih poljoprivrednih proizvoda i proizvođača, svakako bez genetski modifikovanih proizvoda, što bu još uvek zdravu Srbiju upropastilo i dovelo do još većeg prisustva najtežih bolesti savremenog društva. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman SRS na član 5. Predloga zakona o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Republici Srbiji, u kome sam tražio brisanje pomenutog člana, jer smatram da se amandmanom skreće pažnja da se predlogom, a kasnije kada bude donesen, i zakonom neće rešiti problemi koji su u javnosti prisutni i više decenija.

Naime, ovaj zakon tretira probleme koji su se dešavali još u SFRJ, pre nekoliko decenija, ova problematika nije nova, niti je bila kada je tretirana, odnosno obrađivana od strane države. Konačno se krenulo sa mrtve tačke, ali to malo znači ukoliko se ne uključe svi oni činioci koji su neizostavni za rešavanje ovog problema.

Videli smo veliki broj udruženja roditelja koji su ostali bez dece na ovaj ili onaj način, a i oni da su solidarni i složni po istoj muci i bolu, svako ima priču za sebe, što državi apsolutno odgovara.

Poslužiću se malo statističkim podacima da bi plastičnije objasnio ovaj problem. Republički zavod za statistiku od 1960. godine pa do 1990. godine od ukupno četiri miliona 660 hiljada 714 rođene dece mrtvorođeno je 22 hiljade 792, a umrlo je čak 228 hiljada šestoro odojčadi do nepunih godinu dana.

Najgore je bilo 1961. godine kada je zabeleženo čak 80 umrlih beba na hiljadu rođenih. Da se malo vratimo u Srbiju, 2001. godine smrtnost je bila 30 beba na hiljadu rođenih, posle čega je palo na šest beba. Ovi podaci govore da su u masovno i ove nečasne rabote falsifikovanja umrlica bili uključeni i rukovodeći kadrovi bolnica, lekari, glavne sestre i matična služba. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, SRS smatra da nam nije bila potrebna evropska direktiva kako bi rešavali interese naših građana, što znači da nikakav Evropski sud za ljudska prava u Strazburu koji je 26. marta 2013. godine objavio presudu u predmetu Zorice Jovanović protiv Republike Srbije kojom je utvrdio da je gore imenovanoj potvrđeno povređeno pravo na porodično život i člana 8. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

U toku ove rasprave smo čuli da ima preko 200 krivičnih postupaka u toku, da je 615 prijava za otmicu novorođenčadi. Godine 2005. je Skupština Srbije formirala Anketni odbor koji je podneo 764 krivične prijave od kojih je nažalost 300 zastarelo. Ne mogu a da u ovom kontekstu ne pomenem još jedan problem na koga se moglo uticati, a to je zamena beba u porodilištima, da li svesno ili nesvesno. Lično znam roditelje koji su iskusili ovaj problem i koje muke i maltretiranje i ponižavanja su doživljavali kako bi rešili ovaj problem.

Otvoreno da se danas govori da je cena jednog novorođenog deteta od deset do pedeset hiljada evra, u zavisnosti da li je dete plavokoso, muškog roda i da li su mu roditelji visokoobrazovani.

Sve nam ovo ukazuje o postojanju organizovanog kriminala i najtežeg oblika trgovine ljudima. Srpska radikalna stranka smatra da se neopravdano čekalo i kasnilo sa ovim zakonom od sedam godina i da je bukvalno bez ijedne rasprave sproveden bez udruženja roditelja koji smatraju da je ovaj Predlog zakona nametnut evropskom direktivom. Roditelji nestale dece smatraju da ovim zakonom nikada neće doći do istine o svojoj nestaloj deci. Voleo bih da nisam u pravu. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman SRS na Predlog zakona o pravima boraca, vojnih invalida i civilnih invalida rata i članova njihovih porodica, odnosi se na član 86. stav 1. Predloga zakona, gde smo tražili da se broj 60, zameni brojem 50, uz obrazloženje da borcima iz člana 7. ovog zakona, kojima je priznat status borca, izvršeno razvrstavanje u kategorije boraca, koji ispunjavaju sve uslove, navedene u tačkama od 1. do 10. ovog člana i treba omogućiti da to pravo počnu ostvarivati sa navršenih 50 godina života. Kao što vidimo, pomenuti član propisuje pravo borcima na dodatak i odmah da kažem da je to novo pravo koje pripada svakom borcu kojem je utvrđen status borca, po ovom zakonu.

Mi iz SRS, opravdano smatramo da bi ovo pravo trebalo da pripadne borcu sa 50, i možda je bolje da ne postoji granica, gospodine ministre, godine života, ukoliko on i članovi njegove uže porodice, a koji žive u domaćinstvu ne ostvaruju taksativno navedene prihode. Ovaj iznos prava se utvrđuje odgovarajućem procentualnom iznosu od najnižeg iznosa penzije u osiguranju zaposlenih za mesec, koji dva meseca prethodi mesecu u kome se ostvaruje pravo u zavisnosti od kategorije kojoj borac pripada, u koju je i razvrstan.

Srpska radikalna stranka, smatra da je ovo bolje rešenje i da je apsolutno prihvatljivo i da država treba da pokaže više empatije za sve one koji su se za nju borili i krvarili.

Dakle, država treba da štiti prava i interese boraca, a ne onih koji je kradu i pljačkaju. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman Srpske radikalne stranke na član 36. stav 2. menja se i glasi: „Osnovni kapital pravnog lica koji je propisan u stavu 1. ovog člana mora biti registrovan u skladu sa propisima i registraciji pravnih lica“, sa obrazloženjem da je amandmansko rešenje preciznije definiše predlog ovog zakona.

Dame i gospodo, naša Vlada je na kraju mandata pokazala da se bavi zakonodavnim inovatorstvom. Kako? Jedan broj zakona je podstaknut problemima iz prakse, tačnije iz loših ili nepotpunih, tj. nejasnih normativnih rešenja. Veliki broj ovih zakona iniciran je sa strane i vezan je za neku našu evropsku budućnost, ako nas to zadesi, dok se mi, srpski radikali, nadamo da se to neće nikada dogoditi.

Na desetine ovih zakona služi našoj harmonizaciji sa Evropom. Najmanje onih zakona koji su inicirali ambiciozni ministri jer su želeli da ovaj svoj mandat obeleže donošenjem tzv. krovnih zakona, ne mislim na vas, gospodine ministre. Igre na sreću nisu samo stvar Ministarstava finansija, što je sa Ministarstvom kulture, informisanja, obrazovanja, Amerikanci se najviše klade i kockaju, ali oni imaju takozvani Nacionalni savet za problematično kockanje

Mnoge evropske zemlje su prepoznale ovaj problem, tako da je podržana inicijativa za promociju tzv. odgovornog kockanja. Šta je cilj? Cilj je približiti potencijalne opasnosti igara na sreću potencijalnim korisnicima i, što je u svemu najbitnije, osigurati fer uslove za ovu zabavu. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Intervencija SRS na član 95. stav 7. gde smo predložili da se troškovi ispitivanja pouzdanosti tehničkih i funkcionalnih karakteristika informaciono komunikacionog sistema snosi sam prerađivač.

Uvažene kolege narodni poslanici, ovde želimo da podvučemo da je problem igara na sreću mnogo je širi od zakonske norme, jer država ovde takođe kraj ima svoju igru i svoj interes. Zato prihvatam ono što reče u načelnoj raspravi moj uvaženi kolega, Bojić, da su igre na sreću zlatna koka države. Državni interes je uvećanje budžeta, dvostruko oporezivanje sa određenim izdvajanjima i uvećanim taksama i porezima.

Znači, država ima dvostruki odnos, da zaštiti građane i da prerađivačke igre na sreću bolje kontroliše. Treba razvijati i tu oblast priređivanja i to tržište, mada mislim da se sa nekim merama zakasnilo. Pozdravljam pojačani kontrolni nadzor nad priređivačima igara sreću jer je ta sfera puna ljudi kriminogene prošlosti. Hoće li igre na sreću biti stvarno zlatna koka države, ostaje da se vidi i to zavisi od nje same.

Nisam bez razloga navodio sve štetne posledice kockanja koje se poigravaju sa sudbinama ljudi, a raznovrsnost kockanja je toliko velika da se očas dovede da se čovek nađe pred vratima pakla.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, na Predlog zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu SRS je podnela amandman na član 29. Predloga zakona, posle reči „Srbije“ ostatak teksta se briše.

Decenijama je tako pompezno najavljivan i u svakoj izbornoj kampanji, ovim zakonom je prećeno, recimo, prethodnim vlastodršcima, ali prolazile su godine, smenjivale su se vlasti, a zakona ni na vidiku.

Dočekasmo konačno Predlog zakona o utvrđivanju porekla imovine. Odmah da kažem da sam razočaran ovim smešnim izdanjem zakončića od 29. članova. U njemu nema ničeg što već nije sadržano u nekom od poreskih zakona, osim posebnog poreza od 75%.

Samo dve rečenice iz ovog Predloga zakona su bitne, a sve ostale su se mogle naći kroz neke izmene i dopune nekog od zakona koji uređuju ovu problematiku. Na koga će se zakon odnositi, od kada će se primenjivati, a posebno kako će se štititi oni koji se nađu pod njegovim udarom, sve je nepoznanica.

Zato delim mišljenje svoje SRS da je ovakav zakon nepotreban i da efekti njegove primene ni izdaleka neće opravdati ciljeve ovog zakona koje je predlagač zacrtao. Da bi ovaj zakon imao efekta, da bi opravdali to što njime nagoveštavate, onda sve svoje potencijalne stručne i ostale kapacitete morate angažovati i krenuti od vas samih, kao što ste i obećali. Očekujem da je gospodin ministar, koji je sedeo tu za vreme diskusije radikala, napisao i nacrt novog zakona i ovaj Predlog zakona bi valjalo povući. Hvala.

Zahvaljujem.

Gospodine ministre, malobrojni narodni poslanici, amandman SRS odnosi se na član 6. stav 2. Predloga zakona, gde smo tražili da se direktor Memorijalnog centra „Staro sajmište“ imenuje na četiri godine, što je i u skladu sa Zakonom o Vladi, a ne kako je predloženo na pet godina.

Retko je koji zakonski predlog u našoj zakonodavnoj praksi izazvao slične ili identične reakcije, u konkretnom slučaju odobrenje predstavnika vladajuće koalicije o opozicije, kao što je, recimo, ovaj predlog.

Srbija je mala zemlja, ali sa mnogo stratišta, poput „Starog sajmišta“ i njima sličnih fabrika smrti, a ima ih na desetine i desetine njih sličnih. Svaki turista kad posećuje neku zemlju, uz neizbežne prirodne lepote, obavezno na repertoaru posete ima istorijske znamenitosti, najznačajnija dešavanja u istoriji svakog naroda, a koja su to dešavanja iznad pogroma i masovnog stradanja stanovništva jedne zemlje?

Primer, recimo, Starog Sajmišta je očigledan primer u tom pravcu i dobro je da se uradi ovaj memorijalni centar sa jednom jasnom i nekad nezaboravljenom porukom – da se ne zaboravi.

Gospodo iz Vlade, nama niko do sada nije branio da mnoga stradališta, ne samo srpskog, već jevrejskog i romskog stanovništva, preuredimo i pretvorimo u večni spomen sećanja, da se nikad ne zaboravi.

Na kraju želim da kažem nešto i o stradanju srpskog naroda ranije u Prvom svetskom ratu, a o kome je govorio i pisao istaknuti švajcarski profesor, forenzičar i kriminolog Arčibald Rajs. Dobro je da se ne zaboravi, da ostane u svesti i sećanju ljudi kroz kakve je golgote prošao naš narod. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman SRS odnosi se na član 3. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova, gde smo tražili ispravku u pomenutom članu zbog očigledne gramatičke greške. Zato je ovaj amandman i prihvaćen.

Dame i gospodo, mi se u ovoj zakonodavnoj praksi neozbiljno odnosimo prema zakonima, u ovom slučaju još uvek zakonskim predlozima, zato za razliku od drugih razvijenih zemalja, kod nas zakoni kratko traju ili se često menjaju i dopunjavaju. Zakoni kod nas kao da se spremaju za jednu sezonu.

Današnji predlog zakona je očigledan primer u tom pravcu, jer od 2018. godine ovo je intervencija četvrti put, koliko mi se čini, i postavlja se pitanje da li je to za kratko vreme i normalno?

Kada smo kod Republičkog geodetskog zavoda, koji je sam vrh ove delatnosti, kako neko u načelnoj raspravi reče, da je jedan od problema u broju zaposlenih, što nije tačno, ali SRS smatra da je to mali problem u odnosu kakvo je pravo stanje na terenu. Prevashodno, loša organizacija službe, privatne agencije koje uzimaju novac građanima, rade na crno, rade lica bez licenci terenske poslove, ne svi, naravno, čast izuzecima, zatim, loša saradnja agencije i katastra, što se sve odražava na veliko nezadovoljstvo građana ovom delatnošću.

Ne mogu da ne istaknem ono što smo mi poslanici SRS isticali u načelnoj raspravi, da jedan narodni poslanik, bez obzira što mu Poslovnik dozvoljava, zvao se on Rakić ili Čomić, podnosi predlog zakona umesto da su danas ovde predstavnici Vlade, koji bi mogli i morali odgovarati narodnim poslanicima za činjenje, loša činjenja ili ne činjenja. Tako da je danas ova služba jedna od najneuređenijih u Srbiji, gde hiljade i hiljade predmeta čeka na rešavanje.

U tom pravcu bih pomenuo inicijativu SRS u prikupljanju potpisa više od 100.000 građana Srbije za ukidanje javnih izvršitelja, koji ste vi, gospodo 126, ignorisali i ne želite da se inicijativa SRS nađe na dnevnom redu skupštinskog zasedanja. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, predlagač ovog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o izborima prevashodno se bazirao samo na povećanje broja kandidata na izbornoj listi gde se traži da bude 40% manje zastupljenog pola.

Po mišljenju SRS ovaj Predlog zakona predložen je ad hok jer nisu sagledane ostale činjenice koje se tiču izbornog procesa u gradovima i opštinama. U obrazloženju Predloga zakona se kaže da usvajanjem ovog zakona i njegovim sprovođenjem podstiče se veće prisustvo žena u politici koje ni danas nije na zadovoljavajućem nivou iako je naša zemlja napravila veliki napredak u odnosu na pre 15 godina.

Uvažene kolege narodni poslanici, taj isti predlagač ovog zakona je i pre 15 godina učestvovao u političkom životu, donošenju i sprovođenju zakona, ali nažalost tada nije bilo reči, ni slova o Predlogu zakona kada su u pitanju žene u politici.

Srpska radikalna stranka nema ništa protiv da se žene uključe u politički život kako na lokalu, tako i u Republici. Zašto predlagač nije predvideo da se smanjenjem cenzusa sa 5% na 3% smanji i broj potpisa za kandidaturu odbornika sa 30, recimo, na 18 ili 20.

Takođe i kod overe potpisa pojedini opštine imaju po jednog notara ili nijednog gde bi se trebalo omogućiti da overu potpisa, pored notara, radi i lokalna samouprava kroz mesne zajednice, gde bi na taj način rešili problem dovođenja ljudi u prostorije stranaka ili prostorije notara.

Dok overu potpisa strankama plaća budžet Republike Srbije, a stranke isti taj novac vraćaju u budžet onda u tome ne vidim ništa loše, sem komplikovanu proceduru i maltretiranje građana pogotovo tamo gde su opštine razuđene i gde je u većem prisustvu stranačka populacija.

Zatim, jedna ozbiljna primedba SRS trebala bi da se nađe u ovom predlogu zakona da mandat odbornika pripada stranci ili grupi građana koja ga je kandidovala na svojim listama, zbog prodaje i kupovine odborničkih mandata. I na kraju žene u politici treba da budu kvalitet, a ne kvote i procenti.

Ovaj predlog zakona, kada su u pitanju lokalni izbori neće moći dati željene rezultate, a praksa će to pokazati, a vi se posle hvatajte za glavu pogotovo za male opštine sa manjim brojem odbornika.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Predlog Zakona o popisu stanovništva i domaćinstva i stanova za 2021. godinu, amandman SRS se odnosi na član 7. Predloga zakona, dodaje se stav 2. koji glasi – pored podataka iz stava 1. ovog člana u popisu se prikupljaju podaci o poljoprivrednoj proizvodnji, domaćinstava u cilju indentifikacije poljoprivrednih gazdinstava za potreba popisa poljoprivrede.

Ovim Predlogom zakona se popis stanovništva koji je planiran od 1. do 30. aprila 2021. godine, propisano je za svako lice koje obuhvaćeno popisom je dužno da odgovori na sva pitanja i da na svako pitanje da tačan odgovor, s tim što je istaknuto da lice nije dužno da izjašnjava se o nacionalnoj pripadnosti i veroispovesti, naravno što je i u skladu sa Ustavom Republike Srbije.

Što se tiče amandmana SRS kada je u pitanju poljoprivreda, odnosno i poljoprivredna proizvodnja i popis poljoprivrednih gazdinstava, mi smatramo da je ovo jedinstvena prilika da se koliko je to moguće utvrdi njihov broj.

Kao što znamo ovakvi popisi se obavljaju na svakih 10 godina, a znamo kakva je naša starosna struktura ljudi na selu, kao što su i mnoga od njih ne registrovana. U Srbiji danas ima oko 4.800 sela u kojima neko živi. A, od popisa do popisa tj. za 10 godina ovaj broj se smanji skoro za jednu četvrtinu.

Pokrenuta akcija, „Selo za 21. vek“, od ukupnog broja pomoći dobija svega dvadesetak. Svima je jasno da smo siromašni, ali nešto mora i da se preduzme. Umesto da je svaka kuća na selu mala farma ili mini preduzeće, a selo da bude „Etno selo“ ili eko centar …

… Centar za turizam i rekreaciju.

Uvaženi narodni poslanici, gospodine ministre, na Predlog zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova za 2021. godinu, … intervencija Srpske radikalne stranke se odnosi na član 12. stav 1. tačka 7. Predloga zakona gde smo tražili brisanje deo teksta „i posebne organizacije“, uz obrazloženje da neke posebne organizacije učestvuju u popisu stanovništva što je neprihvatljivo.

Želim da kažem da je ovakav jedan zakon bio neophodan, s obzirom na haotično stanje u ovoj oblasti koja treba da se konačno na jedinstven način pravno reguliše, kao i sve nadležnosti i obaveze ministarstava i drugih organa i organizacija, a posebno poslovi i zadaci Republičkog zavoda za statistiku, koja je zadužena za celokupan ovaj projekat. Podaci dobijeni u popisu čuvaju se trajno u elektronskoj formi, a direktor Republičkog zavoda za statistiku donosi poseban akt o čuvanju i skladištenju ovih podataka. U ovom kontekstu da dodam da se dobijeni podaci mogu koristiti isključivo u statističke svrhe i ne mogu se ustupati drugim pravnim i fizičkim licima.

Što se tiče stava Srpske radikalne stranke, ovo je sve lepo zamišljeno i upakovano, a da li je i kako će se sprovesti ostaje da se vidi. Fali nam timski, kolektivni rad Ministarstava za turizam i trgovinu, poljoprivredu, saobraćaj, zaštitu životne sredine i kulturu i informisanje. Postavlja se pitanje zašto kultura i informisanja, pa iz prostog razloga što sela nema u medijima, samo dve emisije na tzv. nacionalnoj frekvenciji, ostale iz ranijih vremena, selo pominjemo tek kada se neko opljačka ili ubije, a kultura nam treba jer neko mora da sačuva našu narodnu tradicionalnu baštinu.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman SRS na član 14. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji. Predložili smo brisanje sa obrazloženjem da postojeći zakon nije moguće popraviti bilo kakvim izmenama i dopunama. Zakon je u osnovi loš i koči postupak legalizacije.

Izmena ovog člana, takođe, neće doprineti poboljšanju zakona. Osim toga, predložene izmene su u interesu malog broja ljudi i predviđaju izdavanje građevinskih dozvola za mini hidroelektrane bez planske dokumentacije.

Ove izmene će biti izvor zloupotreba. Izazivaće se veliko nezadovoljstvo velikog broja ljudi u Srbiji. Poslednja izmena Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji doneta je u decembru, ako se ne varam, 2018. godine, dok je od 2009. godine pretrpeo čak 11, ili mislim da je ovo 12. izmena i dopuna. Ovakve kozmetičke izmene sa trećinom zakona koji se menja, tada bi trebalo izmeniti i ceo zakon, odnosno doneti novi.

Kada je reč o mini hidroelektranama, vidimo da je u ovaj projekat izgradnje, odnosno zabrane gradnje uključeno i Ministarstvo za zaštitu životne sredine, što mi srpski radikali smatramo opravdanim. Mogućnost izgradnje mini hidrocentrala treba raditi, ali samo tamo gde nema stanovništva, gde se ne narušava flora i fauna i sa ovakvim dozvolama o izgradnji mini hidrocentrala ne mogu da imaju benefite pojedinci. Obično su to pojedinci bliski vlasti, nego da ima i mesna zajednica u kojoj se to gradi i ta opština gde se grade takve mini hidrocentrale. Hvala.