Hvala, gospodine Marinkoviću.

Gospođo Kuburović, dame i gospodo narodni poslanici, na Predlog zakona o sprečavanju korupcije SRS je podnela amandman na član 34, tako što smo tražili brisanje ovog člana, sa obrazloženjem da ne postoji ustavni osnov za saradnju Agencije sa međunarodnim institucijama i organizacijama.

Vi ste u ovom članu naveli da Agencija u saradnji sa nadležnim državnim organima prati i u slučaju potrebe učestvuje u koordinaciji međunarodne saradnje u sprečavanju korupcije koju vode državni organi i organizacije, organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave.

Dame i gospodo, od rada Agencije zavisi opšta klima u društvu, a posebno na temu korupcije. Pristup ovog problematici nije niti može biti prevashodno institucionalni, iz prostog razloga što je korupcija hidra sa više glava, brzo se prilagođava, a lako regeneriše. Korupcija nije samo domaći produkt, ona ima i svoje međunarodne oblike, a naročito lokalne, ona niče tamo gde se i ne sadi. Bitno je da se ne gubi iz vida da kod ovakvih oblika društvene patologije nije dovoljno samo organizaciono i institucionalno opremanje jer je veći problem još uvek u svesti, u načinu razmišljanja, u bezbednosnoj kulturi, u moralu, u potrebi ljudi u vlasti i onih koji su im bliski.

Trebalo bi da se otkloni privatni interes u vršenju javnih ovlašćenja, kao i da se sprečava gomilanje javnih funkcija koje su međusobno u sukobu interesa. Nažalost, u Srbiji toga ima na svim nivoima vlasti, od lokalnih do republičkih, u svim državnim institucijama. Zato ovu praksu moramo svesti na minimum, odnosno iskoreniti je u svakoj sferi društva ako je to moguće. Hvala.

Hvala gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika iniciran je pod pritiskom narodne inicijative tj. Fondacije „Tijana Jurić“ koji je podržalo 158.460 građana Republike Srbije. Kao rezultat potrebe usaglašavanjem domaćeg krivičnog zakonodavstva sa preporukom međunarodnog tela koji predstavlja globalne standarde u oblasti borbe protiv pranja novca i finansiranje terorizma.

Srpska radikalna stranka smatra opravdanim predlog ovih izmena jer je to jedan savremeni pravni standard po principu najteža kazna – doživotna kazna – doživotna robija. Predlagač se konačno osmelio da predloži najoštrije kazne za najteža krivična dela.

Ovim predloženim izmenama oštrije su napadnute sve savremene boljke savremenog društva: zlostavljanje i mučenje, nasilje u porodici, poreska utaja, napad na službeno lice, nasilno ponašanje na sportskim manifestacijama i javnim skupovima, promet i upotreba opojnih droga, mita i korupcije, zloupotreba službenog položaja, ugrožavanje vazdušnog saobraćaja, vrbovanje i obučavanje za vršenje terorizma i njihovo finansiranje.

Kao i sve moje kolege poslaničke grupe SRS podneli smo istovetni amandman na član 16. postojećeg člana 114. stav 1. Predloga zakona posle tačke 11) dodaje se tačka 12) koja glasi – da se pored svih navedenih krivičnih dela za sankcionisanje najstrožijom kaznom kazni svako ko nameće i propagira tezu da se u Srebrenici desio genocid. Srpska radikalna stranka ne spori da se u Srebrenici desio zločin ali ne i genocid isto kao što se desio zločin u Bratuncu, kao i mnogi drugi slični zločini.

Mi osuđujemo svaki zločin bez obzira sa koje strane dolazio, ali ne smemo da prihvatimo tvrdnju kako stranih tako i domaćih neprijatelja srpskog naroda koji bi da nam stave etiketu genocidnog naroda. Hvala.

Hvala gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, imajući u vidu trenutnu ekonomsku i demografsku situaciju u ruralnim sredinama možemo konstatovati da su nam sela već prazna, da u njima više nema života, da su mnoga domaćinstva napuštena, brojna sela ostala bez ijednog stanovnika, dok ono malo življa čini uglavnom staračka populacija. Radno sposobno mlađe generacije masovno odlaze u gradske sredine i inostranstvo, kako bi bar obezbedili pristojan i normalan život kakav u Srbiji, nažalost, nisu u mogućnosti da priušte. Na to ih primorava nizak standard, nemogućnost pronalaska posla, loš kvalitet života. Tendencija pada kvaliteta života ljudi u ruralnim sredinama traje već duži niz godina.

Srpska radikalna stranka je više puta podnela Predlog zakona o podsticajima u poljoprivredi, kome bi resorno ministarstvo trebalo krajnje ozbiljno da pristupi i da ga sa razlogom prihvati. Razlog za donošenje ovog zakona je taj što bi država trebala da povećanjem novčanog iznosa premija za mleko, stimuliše proizvođače kako bi se konkretnim potezima popravio položaj poljoprivrednika, a ujedno bi im se stvorila mogućnost da ostvarenom uštedom prošire investiciona ulaganja u proširenje proizvodnje.

Takođe je neophodno da se donja granica količine mleka po kvartalima na koje se ostvaruje premija smanji, naročito tamo gde su uslovi za poljoprivredne potrošače otežani, a proizvodnja skoro na minimumu. Iz tog razloga bi donja granica premije za kravlje mleko po kvartalu umesto dosadašnjih 1.500 litara smanjila na 1.000 litara, kako bi i oni poljoprivrednici sa otežanim uslovima proizvodnje mogli da ostvare pravo na premiju.

U istom članu 15. stav 4. Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, predlažemo da se povećanje iznosa premija za mleko sa dosadašnjih sedam dinara po litru poveća na 10 dinara po litru.

Zatim se u članu 18. stav 1. Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju menja iznos osnovnih podsticaja za biljnu proizvodnju, tako što se postojeće rešenje koje predviđa da iznos podsticaja po hektaru iznosi najviše šest hiljada dinara, poveća na najmanje devet hiljada dinara.

Pitao sam više puta i opet pitam resorno ministarstvo i tražim odgovor, zašto se ne reši pitanje kratkoročnih i dugoročnih poljoprivrednih kredita iz 2004, 2005. godine, gde su domaći poljoprivrednici u nezavidnom položaju, jer su im za vratom sudski izvršitelji, koji globe njihovu imovinu? U tom periodu krediti su bili jedini vid pomoći države, jer drugih subvencija nije ni bilo. Ti krediti su najčešće odobravani u rasponu od 40 do 240 hiljada dinara, u zavisnosti od veličine gazdinstva. Kamata na godišnjem nivou bila je 5%, dugoročni krediti su se odobravali u bankama pod uslovima propisanim od strane nadležnog ministarstva uz obaveznu hipoteku na zemlju ili nekretninu. Pošto poljoprivredni proizvođači nisu bili u mogućnosti da na vreme vrate pomenuti kredit iz 2004 i 2005. godine do danas, gazdinstvo postaje pasivno i poljoprivredni proizvođači ne mogu ostvariti nikakvu subvenciju, a ni bilo kakav podsticaj u poljoprivredi. Hvala.

Hvala gospodine predsedavajući.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o strancima u suštini se svodi na odstranjivanje u smislu uvođenja elektronskih prijava čak i iz inostranstva i propisivanja posebnih ličnih karata za strance, kao što su diplomatske, službene, konzularne i servisne lične karte, kao i drugih obrazaca koji su u funkciji lakšeg regulisanja privremenog boravka na osnovu zapošljavanja. Ostaje dilema da li se ovim izmenama i dopunama mora detaljno navoditi podaci sadržani u dokumentima stranaca.

Predloženi amandman SRS u članu 16, član 124. stav 2. postojećeg zakona menja se i glasi – Vlada će na predlog Ministarstva unutrašnjih poslova u slučaju utvrđivanja svih okolnosti koje se odnose na nezakonito prisustvo većeg broja stranih državljana na teritoriji Republike Srbije, a koje nije moguće vratiti u zemlju porekla zbog primene principa zabrane vraćanja. Treba precizirati dužinu njihovog tolerisanog prisustva na teritoriji Republike Srbije.

Dobro je to što je država unela stav da stranac u našoj zemlji možda da boravi samo u skladu sa svrhom zbog koje je dato pravo, znači viza da borave u našoj zemlji, ali država treba da radi svoj deo posla i da se ova odredba dosledno sprovodi ali i da se stranci kojima je dato poverenje i pravo na rad, ponašaju u duhu dobrih međudržavnih poslovnih odnosa. Hvala.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslednja izmena Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji doneta je u decembru 2018. godine, a od 2009. godine pretrpeo je čak 11 izmena i dopuna.

Srpska radikalna stranka zahteva da ukoliko se trećina zakona menja, onda bi po svim pravilima trebalo izmeniti i ceo zakon, odnosno doneti novi. Izmene i dopune zakona obavezno prate pravilnici i podzakonski akti, jer predloženi zakon nije dorečen i nije precizan.

Konkretne primedbe se odnose na sam član 69. i stav 9. predloženog zakona, gde se kaže da će izjave investitora pre izdavanja upotrebne dozvole rešiti imovinsko-pravne odnose na nepokretnosti.

Smatram da to nije rešenje jer, ako investitor ne može da u razumnom roku ili nikako da reši imovinsko-pravne odnose, konkretno na jednom delu trase objekta koji se gradi, pa recimo put, cevovod, gasovod i slično, šta onda.

Kada je u pitanju Inženjerska komora, koja je godinama izdavala licence, prošlom izmenom to je preinačeno i tu ulogu preuzelo je Ministarstvo, koje ne raspolaže sa potrebnim stručnim kadrom i sposobnim da iznese ovaj kompleksan posao.

Vidimo da se ovom izmenom najavljuje formiranje nekakvih sekcija, što je u suprotnosti sa principa na kojima je zasnovana Inženjerska komora Srbije. Ako su problem neki pojedinci koji odlučuju u Inženjerskoj komori, onda to treba personalno rešiti, a ne da se kompletna Inženjerska komora svede na institut udruženja građana.

Recimo, imamo zemlje koje su u okruženju dale podršku Inženjerskoj komori Srbije 13. aprila 2019. godine, održali su sastanak u Sofiji, Bugarska, gde se kaže, citiram – inženjerska inicijativa za regionalnu saradnju smatra neodrživim rešenje kojim se položaj Inženjerske komore Srbije svodi na institut udruženja građana, jer je zadatak i sudbina inženjerskih komora da u svom delovanju štite društveni interes i odgovornost inženjerske struke. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj Predlog zakona o žičarama za transport lica ne bi se danas našao pred nama narodnim poslanicima po hitnom postupku da nije planirana izgradnja žičare u delu Beograda. Evo i primera koje ću navesti, a o kojem je koleginica Jovanović nešto više rekla, daću i ja svoj doprinos, a tiče se zahteva od pre dve godine, da se odobre sredstva za izgradnju iste od strane opštine Bajina Bašta, koja je upućena Ministarstvu turizma, gde se nažalost nije naišlo na razumevanje da ovaj deo zapadne Srbije, pored Drinske regate, okupi još veći broj stranih turista koji će uživati u prelepom ambijentu kako Drine, tako Tare, Drvengrada i slično.

Takav predlog za izgradnju panoramske turističke gondole za prevoz turista odnosi se na povezivanje dva izuzetno atraktivna turistička naselja Perućac na obali Drine i istoimenog jezera Mitrovac na Tari.

Pored nemerljivog značaja u smislu znatnog povećanja atraktivnosti čuvenog čarobnog turističkog prstena, koji obuhvata regiju zapadne Srbije i istočne Bosne, izgradnjom ove turističke gondole obuhvatio bi se i krug od Šarganske osmice do Višegradske ćuprije i Andrić grada, pa kanjonom Drine do Bajine Bašte, a potom preko planine Tare nazad do Mokre Gore. Ovaj prostor se nalazi u Nacionalnom parku „Tara“ što samo po sebi daje još veću vrednost polaznih tačaka žičare i time i samih atrakcija kako ove regije, tako i cele Srbije. Hvala.

Hvala, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada je donet zakon, 2015. godine, očekivalo se da će tada prilično urediti saobraćajno tržište prevoza putnika u Republici Srbiji.

Nažalost, to se nije desilo, jer se sa ovim Predlogom zakona o prevozu putnika predlaže za određene grupe prevoznika i njihove interese, jer vidimo lobiranja koliko menjaju ovaj zakon.

To pokazuje i nova, četvrta izmena ovog zakona, za kratko vreme, gde se izlazi u susret nelegalnim prevoznicima putnika, putničkim vozilima do osam sedišta koji prevoze veliki broj putnika u unutrašnjem i međunarodnom saobraćaju, dok obaveze prema državi ostaju neispunjene.

Imamo i saznanja da pojedini saradnici ministarke Mihajlović vrše pritisak na inspekciju, koja je potpuno samostalna da sprovodi zakon i donosi odluke i da ih isti sputavaju da primenjuju zakon prema nelegalnim prevoznicima.

Dok zakon nalaže registrovanim prevoznicima komplikovane procedure dobijanja licenci, takvim neodgovornim odnosom Ministarstva prevoznici ne mogu dobiti licencu sa trajanjem dužem od dve godine, gde im se zagubi dokumentacija i gde nastaje još veći problem.

Još gora situacija je u prevozu tereta, gde se zbog takođe komplikovane procedure dobijanja licenci naši prevoznici sele u Sloveniju, registruju preduzeće i za dva sata dobijaju sve dozvole za rad, koje, nažalost, u Srbiji ne mogu da dobiju, kao što sam i malo pre rekao, za dve godine.

Bilateralne dozvole i centovi koje izdaje Ministarstvo u poslednje dve godine dostigle su neverovatno visoke cene, ali na crnom tržištu. To nam govori da je krajnje vreme da ministar sa svojim saradnicima podnese ostavku i spasi delatnost saobraćaja u Republici Srbiji. Hvala.

Zahvaljujem gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS priloženim amandmanima želi da da svoj doprinos i da popravi ovaj Predlog zakona o konverziji stambenih kredita u švajcarskim francima.

Smatramo da je ovaj Predlog zakona došao kasno u skupštinsku raspravu, jer su mnogi građani ostali bez krova nad glavom i danas se nalaze na ulici.

Evo i nekih problema, konkretno u ovom predloženom zakonu u članu 4. stav 4. kaže se – banka je dužna da iz stava 3. ovog člana primeni kamatnu stopu prema ponudi koja bi važila na dan 31. marta 2019. godine, odnosno na dan slanja ponude o konverziji.

Ova ponuda je data u interesu banaka i predstavnika predlagača, a najmanje onima koji su korisnici kredita.

Zatim, u članu 6. predloženog zakona kaže se, citiram – da se konverzija izvrši po kursu na dan slanja, a trebalo bi da stoji na dan uzimanja kredita, odnosno na dan zaključivanja ugovora iz razloga što kredit ni jedna banka nije isplatila u švajcarskim francima, nego u dinarskoj protivvrednosti, naravno, ukoliko je to povoljnije za korisnike kredita, o čemu bi trebalo da se banka i korisnik kredita dogovore.

Takođe, u istom članu 6. i 7, smatramo da je rok od 30 dana kratak, jer korisnik kredita u ovom slučaju mora da bude oprezan i treba mu vreme, pa i da angažuje veštaka da bi se odlučio na ponuđenu odluku. Da ne bi opet bio prevaren, razuman rok za takvu odluku bi trebalo da stoji do 60 dana.

U članu 10. posle stava 1. treba dodati stav 2. koji bi trebalo da glasi - ukoliko je u međuvremenu oduzimanja stambenog kredita do dana vršenja konverzije došlo do znatnog uvećanja tržišne vrednosti stambenog ili drugog objekta datog pod hipoteku, korisniku kredita banka će omogućiti upis nove ili dela objekta datog pod hipoteku u zavisnosti od toga da li nova ponuđena hipoteka, odnosno objekat ili deo objekta prevazilazi ili pokriva iznos vrednosti preostalog kredita. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom SRS je predložila, a ja ću iskreno, gospodine ministre, da skrenem pažnju na manje sredine sa ogromnim problemima, kada je u pitanju zdravstvena zaštita.

U opštinama jugozapadne Srbije, Prijepolje, Nova Varoš, Priboj, Sjenica, koje pripadaju mreži Zdravstvenog centra Užice, zdravstvene ustanove su u nezavidnom položaju za adekvatno pružanje kvalitetne zdravstvene zaštite. Ministar me ne sluša. Ove nerazvijene opštine ne traže milostinju ni donacije, kako je predviđeno u članu 17. tačke 23. i 24, već traže da država obezbedi poštovanje načela zdravstvene zaštite. Zatim se suočavaju sa problemima stručnog kadra, gde postoji ugovor samo Zdravstvenog centra Užice sa zbirnim kadrovskim planom i normativima Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja.

Bolnica i dom zdravlja se ne prepoznaju, problem je sa kadrom koji odlazi po raznim osnovama, a novi se ne prima. Još veći problem je što unazad 20 godina u pomenutoj bolnici Prijepolje država nije obezbedila novu tehnologiju, gde nedostaje, recimo, skener, o čemu sam nedavno i govorio, nedostaje rendgen za snimanje pluća, zatim centralni dovod kiseonika, već se boce pune u Kraljevu. Projekat postoji, ali je realizacija negde zastala na relaciji Beograd-Užice. Takav projekat bi se isplatio nakon dve godine.

Pored takvih tehničkih problema, javlja se i problem bezbednosti zdravstvene ustanove. S obzirom da je na snazi zabrana zapošljavanja, teško je obezbediti fizičko obezbeđenje i sačuvati imovinu ustanove, kao i bezbednost pacijenata i zaposlenih zdravstvenih radnika. Prema Predlogu zakona o bezbednosti, trebalo bi sklopiti ugovor sa nekom od agencija koje pružaju usluge fizičko-tehničkog obezbeđenja. Hvala.

Zahvaljujem gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, Zakon o zdravstvenom osiguranju donet je 28. novembra 2005. godine. Od tada, kako ste naveli u ovom Predlogu zakona u cilju unapređenja zdravstvenog osiguranja, gde su izvršene brojne izmene i dopune ovog zakona i to čak nekoliko puta godišnje.

Pa recimo, kada su se izvršile brojne izmene i dopune ovog zakona, recimo 2011, 2012 godine, tri puta 2014. godine, 2015, 2016. i sada 2019. godine. To nam govori da Predlog nije imao celovit koncept i jasan projekat zakona.

Srpska radikalna stranka je predložila da se u članu 50. stav 1. Predloga zakona posle reči „u skladu sa zakonom“ dodaju se reči „u trajanju od mesec dana“, dok u pomenutom članu stoji „u trajanju od najmanje tri meseca neprekidno“.

Smatram da je amandman smislen jer se doprinosi za zdravstveno osiguranje zaposlenih uplaćuju već sa prvom zaradom. Naravno, ako je radnika poslodavac prijavio. Nažalost, danas je to praksa da se samo određen broj radnika prijavi, a da inspektori rada rade samo prvu smenu, a poslodavcima koji imaju drugu i treću smenu to ide na ruku. Kada radniku prestane radni odnos tada nastane problem i kada se obrati izabranom lekaru, nastaje još veći.

Gospodine ministre, i vi kao i vaši prethodnici se upinjete da za vreme vašeg mandata kao krunu svog rada donesete sistemski zakon, dok je manje bitna neophodnost ili potreba za tim zakonom.

Na kraju, želim da vam kažem da je dobro što ste ovog puta, za razliku od vaših prethodnih zakona ušli u konstruktivnu raspravu sa opozicionim poslanicima SRS. Hvala.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, dobro je što su ovi medicinski zakoni na dnevnom redu, svakako najosetljivije oblasti društvene delatnosti, jer ljudski život i zdravlje su neprikosnoveno pravo svakog čoveka. U pitanju je zdravlje naroda, a ono je nacionalna odgovornost, jer je i zdravlje uslov života. U zdravstvu ne moramo da jurimo za Evropom, nego da idemo paralelno sa njom. Umesto kaskanja, moramo ići događajima u susret, jer je život ljudi u pitanju.

Pitamo se, gospodine ministre, kakva je situacija u našem zdravstvu? Ova oblast je pogođena mnogim objektivnim, a i unutrašnjim problemima, među kojima je najizrazitija sujeta, zatim karijerno otimanje, problemi izbora lekara, dobijanje specijalizacija i subspecijalizacija, omalovažavanje kolega iz drugih zdravstvenih ustanova i centara.

Od objektivnih problema u ovoj oblasti izdvojio bih, recimo, kao najvažnija, nemogućnost dobijanja stambenog prostora za medicinsko osoblje, nedovoljno su plaćeni i neadekvatni uslovi, ne svugde, za rad, a pogotovo manjih sredina. Zato su ljudi iz ove profesije prvi za napuštanje ove zemlje, a naši zdravstveni stručnjaci su veoma cenjeni u svetu i ovde ne mislim samo na lekare, naravno, mislim na svo medicinsko osoblje. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ako imamo u vidu trenutnu demografsku situaciju u svim delovima Srbije, bez obzira da li su to ruralna ili gradska područja, Srbija, nažalost, godišnje ostaje bez jedne opštine veličine od 35.000 stanovnika. Sela nam ostaju prazna, sa staračkom populacijom u proseku 70 i više godina.

Srpska radikalna stranka je i ovog puta, kao i u više navrata pri predlogu dopune dnevnog reda, predlagala da se nađe predlog zakona koji se tiče podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju.

Prihvatanjem ovog predloga značajno bi se poboljšao položaj našeg poljoprivrednog proizvođača i razvoj ove privredne grane. Time bismo pokazali da je Vladi Republike Srbije, kao i resornom ministarstvu stalo do našeg poljoprivrednog proizvođača i poljoprivrednih proizvoda, koji su sigurno po kvalitetu zdraviji od proizvoda zemalja koje nam nameće Poglavlje XI, a i manjim uvozom takvih i sličnih proizvoda odagnaćemo sumnju u sam kvalitet i prisustvo kako hemijskih, tako i genetski modifikovanih organizama.

Sa ovim predlogom želimo da poljoprivredni proizvođač smanji troškove proizvodnje, a tržišni položaj poboljša time što će se donja granica količine mleka po kvartalima na koju se ostvaruje premija smanjiti sa dosadašnjih 1500 litara na 1000 litara kako bi poljoprivredni proizvođači sa otežanim uslovima proizvodnje, npr. gde je skupa hrana i mehanizacija, mogli da ostvare pravo na premiju.

Takođe, u članu 15. stav 4. Zakona o podsticajima predlažemo da se premija za mleko poveća sa dosadašnjih sedam dinara na deset dinara. Zatim, u članu 18. stav 1. Zakona o podsticajima ruralnom razvoju menja iznos osnovnih podsticaja u biljnoj proizvodnji tako što se postojeće rešenje koje predviđa da iznos podsticaja po hektaru iznosi najviše 6000 dinara poveća na minimum 9000 dinara. Hvala.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, u načelnoj raspravi smo čuli do predlagača ovog Predloga zakona kako su AP Vojvodina i vojvođanska sela žrtva tranzicije i kako mladi odlaze u zemlje EU.

Svakako da se to ne odnosi samo na AP Vojvodinu, već i na ostale delove Srbije. Moramo konstatovati da mladi odlaze iz naše zemlje tragajući za kvalitetnijim životnim uslovima. Stav SRS je jasan i nedvosmislen, da je ovaj Predlog zakona neustavan, da ne sme biti usvojen i da sve predložene članove treba brisati.

Finansiranje AP Vojvodine je uređeno članom 184. Ustava Republike Srbije, dok ovaj neustavni predlog nikada ne sme stupiti na snagu, niti se primenjivati. Predlog je suprotan Zakonu o budžetskom sistemu, Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Ustav Republike Srbije je donet 2006. godine i tačno je da su građani AP Vojvodine bojkotovali donošenje Ustava i samo njih 11% je glasalo za takav Ustav. To je bio čist politički kompromis da bi se Ustav doneo iako je bojkotovan od strane AP Vojvodine.

Sa ovakvim predlogom se želi da deo teritorije jedne zemlje sa sedam miliona stanovnika bude država u državi i da svi prihodi ostanu AP Vojvodini, a naravno, sa problemom da se takav zahtev proširi i na ostatak dela Srbije, jer sve više i više ima onih koji žele, kako u Srbiji, tako i van nje, da je rasparčaju i da je svedu na Beogradski pašaluk.

Srpski radikali jasno i glasno poručuju da neće biti nikakvih podela, da Srbija neće biti država sa dve vlade i dva predsednika. Poreska politika mora biti jedinstvena na nivou cele države. Hvala.

Hvala predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, Srpska radikalna stranka je više puta podnela zakon o podsticajima u poljoprivredi kome bi resorno ministarstvo krajnje trebalo ozbiljno da pristupi i da ga sa razlogom prihvati.

Razlog za donošenje ovog zakona je taj što bi država trebalo da povećanjem novčanog iznosa premije za mleko stimuliše proizvođače, kako bi se konkretnim potezima popravio položaj istih. Takođe je neophodno da se donja granica količine mleka po kvartalima, na koje ostvaruje premija, smanji, naročito tamo gde su uslovi za poljoprivredne potrošače otežani, a proizvodnja skoro na minimumu. Iz tog razloga bi donja granica premije za mleko po kvartalima, umesto dosadašnjih 1.500 litara, smanjena na 1.000 litara, kako bi i oni poljoprivrednici sa otežanim uslovima proizvodnje mogli da ostvare pravo na premiju.

U istom članu 15. stav 4. Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, predlažemo da se povećanje iznosa premije za mleko sa dosadašnjih sedam dinara po litru poveća na 10 dinara po litru.

Zatim se u članu 18. stav 1. Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju menja iznos osnovnih podsticaja za biljnu proizvodnju, pa, recimo, tako što bi se postojeće rešenje koje predviđa da iznos podsticaja po hektaru iznosi najviše 6.000 dinara poveća na najmanje 9.000 dinara.

Koristim priliku, prisustvo gospodina ministra Nedimovića, da postavim pitanje vezano za kredite iz 2004. i 2005. godine, poljoprivredne kredite koje je Demokratska stranka odobravala, a nisu tada bile subvencije, gde su od 40 do 240 hiljada dinara uzimali te kredite, kamate su rasle, ljudi nisu vratili, sudovi su im određivali kamate duple. Znači, ako su uzimali 240.000 dinara, kamata im je na 500.000 dinara. Šta je sa tim kreditima, jer ljudi imaju takav problem da ne mogu čak ni podsticaje, ono što ih u poljoprivredi i danas sleduje ne mogu da to dobiju? Ima njih više takvih koji su mi se obratili kao narodnom poslaniku. Recimo, u jednoj opštini uzimano je 15 dugoročnih kredita od oko, recimo, 500.000 evra, odnosno do 1.500 kratkoročnih kredita, a u nominalnoj vrednosti oko 600.000 evra, gde većina nije vraćena na vreme, tako da vrednost duga zateznom kamatom za ovaj prelazni period dva i po puta prelazi nominalnu vrednost. Hvala.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, predloženi amandman SRS vezan za ugostiteljstvo, član 3. Predloga zakona je važan za tradicionalne vrednosti kako turizma tako i ugostiteljstva. Lokalne samouprave moraju ozbiljnije da pristupe postupku kategorizacije seoskih turističkih domaćinstava da bi postigli pravi efekat i prepoznavali sve ono što jedno takvo domaćinstvo može da ponudi. Lokalna samouprava i turistička organizacija su dužne da izvrše kategorizaciju seoskih domaćinstava i ujedno pomognu oko pružanja usluga tog domaćinstva registrovanog za obavljanje ugostiteljskih delatnosti.

Trebalo bi unaprediti program edukacije u hotelijerstvu i saradnju resornog ministarstva, kako prosvete, tako i turizma sa jedne strane, škola fakulteta i privatnog sektora sa druge strane.

Zatim, što se tiče ishrane u ruralnim turističkim destinacijama trebalo bi se posvetiti domaćoj tradicionalnoj kuhinji, koja je pomalo zaboravljena, tako što će se nuditi gostima i čime će se prepoznavati naša tradicionalna baština, a naročito strani turista će steći bogatiju predstavu o kulturi življenja našeg naroda.

Neophodno je jačanje kontrole i rada inspekcijskih službi kako bi se neregistrovana seoska domaćinstva, koja se bave turističkom ponudom, uvela u legalne tokove.

Iskoristiću prisustvo gospodina Nedimovića da ga pozovem da se malo spustite kao resorni ministar, malo i u jugozapadni deo Srbije, i dobro je to što ste juče bili u Arilju i položili kamen temeljac, ali valjalo bi u tom delu položiti i neki kamen temeljac ako je to moguće ministre. I tamo će vas dočekati radikali kao što su vas dočekali u Arilju. Hvala.