Hvala, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, za uspešno sprovođenje ovog zakona najbitnija je preventiva i dobra organizacija. Bolja je korektna i organizovana odbrana od stihije od najsavršenijih zakona, čemu neke stvari u zakonu, kada je njihovo puno zaživljavanje predviđeno za tek tri godine.

U članu 117. se nalazi da će se registar rizika uspostavljati u roku od tri godine, a do tada stvari se na ovom planu odvijaju vrlo sporo. Doneto je tek 19 rešenja ministarstva na procenu ugroženosti jedinica lokalne samouprave, a to je tek jedna šestina opština.

Postavljam jedno vrlo prosto pitanje – kako će se gasiti ovaj požar, recimo u Raškoj oblasti, kad se skoro čulo u Novom Pazaru, koji su ekstremisti, gospodina Sulejmana Ugljanina, napali državu Srbiju, nazivajući je fašističkom tvorevinom? Na tim skupovima su se čule vrlo ekstremne pesme – poslednja mi je želja da zakoljem vojvodu Šešelja i dajte Vučića da se igramo. Da li može Srbija da ćuti na ovakve izjave ekstremista u Novom Pazaru? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre sa saradnicima, u načelnoj raspravi smo čuli skoro o svim predloženim zakonima koji su sažeti u jednu tačku dnevnog reda. Najmanje se čulo u raspravi o prvom predloženom zakonu, a to je Predlog zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanje vanrednim situacijama.

Ovim Predlogom zakona vidimo da se opterećuju, kako pokrajine, tako i lokalne samouprave koje nabavljaju, postavljaju i održavaju sirene i ostalu opremu za sistem za uzbunjivanje. Zatim, ne vidim da se u ovom zakonu u pokrajinama, gradovima i lokalnim samoupravama, kroz donošenje svojih budžeta, planira stavka koja izričito naglašava sredstva za ovu namenu. Do sada se dešavalo da se iz budžetske rezerve uglavnom finansira otklanjanje posledica neke nastale štete usled vanredne situacije. Najčešće su to poplave, gde se čak u takvim situacijama sredstva zloupotrebe ili nenamenski utroše.

Ovim Predlogom zakona, kao što sam na početku rekao, opštine i gradovi će se finansijski opteretiti, a posebno, kao što i uvek naglašavam, male opštine sa skromnim budžetom. Možda i nabave formalno neodgovarajuću opremu koja će sigurno manje koštati, mislim na opremu za uzbunjivanje, a neće moći da postignu željeni efekat.

Srpska radikalna stranka smatra da Republika Srbija treba da izgradi jedinstven sistem za obaveštavanje i uzbunjivanje stanovništva, kao jedinstvenu celinu koja će biti povezana i pokriti celu teritoriju, kao što to rade uređene države. Ovakvim rešenjem pojeftinila bi nabavka, izgradnja sistema, jer bi se koristila tipizirana oprema za ceo sistem. Sistem bi se lakše održavao i lakše bi se obučavao stručni kadar za upravljanje sistemom. Postojećim predlogom svaka opština bi po svom nahođenju nabavljala opremu, koja bi bila različita i teško bi se koristila kao jedinstvena celina. Hvala.

Zahvaljujem gospodine Arsiću.

Dame i gospodo, svi predlozi zakona koje usvaja Narodna skupština ili su po preporukama EU ili su usaglašavane sa zakonima EU.

Mislim da je kod predloženog Zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanja u vanrednim situacijama jako malo uticala struka. Što to naglašavam? Činjenica je da pojedini članovi imaju i nedostatke i nisu baš jasno definisani, a znajući da je gospodin Marić, koji nažalost trenutno nije tu, profesionalac u svom poslu, dozvolio da pojedini članovi ovog predloženog zakona imaju te nedostatke.

O tim nedostacima najbolje kaže i da primedbe struka, kao na primer da akcijom spasavanja rukovodi ovlašćeni starešina nadležne službe, a to se smatra terminom koji nije definisan Zakonom o policiji, niti drugim pravnim aktom.

U ovom predlogu zakona trebalo je da stoji da akcijom, zaštitom i spasavanjem rukovodi rukovodilac nadležne službe ili lice koje on ovlasti, bilo pismeno ili usmeno, do dolaska rukovodioca na mesto događaja, gde akcijom rukovodi vatrogasac, spasilac najstariji po funkciji ili ako imaju istu funkciju, rukovodi onaj koji ima veći čin.

Ako toga nema, ne zna se ovim predlogom zakona ko je ovlašćen, a i odgovoran da donosi vrlo bitne odluke u akcijama zaštite i spasavanja.

Zatim, u jednom od članova predloženog zakona trebalo bi da stoji sledeće, kada se štab ne može sastati u potrebnom roku i u hitnim situacijama, npr. u slučaju zemljotresa, pucanja brana, eksplozija i slično, odluku o evakuaciji trebalo bi da, pored gradonačelnika, predsednika opština, u hitnim situacijama može doneti i rukovodilac nadležne službe, a u posebno hitnim situacijama evakuaciju sprovodi policija. Hvala.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, nažalost, sa ovakvim restriktivnim Poslovnikom i jednom tačnom dnevnog reda, sa 25 različitih predloga zakona nije moguće kroz amandmane popraviti i ukazati na nedostatke, pa i neke članove ovih predloga i pohvaliti ako je to u interesu građana Republike Srbije.

To vidimo na početku sa prva četiri člana predloženog zakona o smanjenju rizika o katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama. Nećemo moći popraviti ovaj predlog zakona, jer bez obzira na predložene amandmane, kako opozicije, i tako formalno i pozicije, Vlada i resorno ministarstvo retko to prihvataju.

Donošenjem zakona o smanjenju rizika o katastrofa i upravljanja vanrednim situacija, ima dosta članova koji nisu dovoljno precizni i koji su nedorečeni. Kroz strategiju koju donosi Vlada i akcioni plan za njeno sprovođenje nema oročeno vreme, kao i procenu rizika oročiti donošenjem, kako bi pokrajine i lokalne samouprave usaglasile svoje procene sa republičkim.

Zatim, plan o smanjenju rizika oročiti, naravno predvideti planom finansijskih sredstava, za sprovođenje mera za smanjenje rizika. Dosadašnjim zakonom to nije predviđeno i došlo se u situaciju da je starost vatrogasno-spasilačkih vozila i opreme za reagovanje u vanrednim situacijama zastarela, često se kvare i nije u funkciji, što otežava rad vatrogasno-spasilačkih jedinica, civilne zaštite koju formira MUP.

Prema podacima kojima raspolaže SRS starost vatrogasno-spasilačkih vozila je u proseku 30 godina. To je posebno izraženo u manjim opštinama. Zatim, u ovom predlogu obaveza Vlade je da predvidi i sačini finansijski plan za tekuću godinu, a ne kao do sada iz tekuće budžetske rezerve, za sprovođenje mera zaštite i spasavanja, nabavka vatrogasnih vozila, vatrogasno-spasilačke opreme, obučavanje i sve drugo što prati ovu problematiku. Hvala.

Zahvaljujem.

Gospodine ministre, jasno je da vi imate ljude na terenu koji rade savesno svoj posao i lično znam da su izuzetno obučeni, ali ovo što ste i vi rekli, ukoliko se to ne uradi vrlo brzo, jer i sami znate koliki je prosek vozila u svim, pogotovo u tim manjim opštinama, ali znajte, iskreno, jer sam bio prisutan, da je situacija na terenu sasvim drugačija. Creva su im jako bušna, čak ne mogu ljudi da dopru do požara, bez obzira gde se on nalazio.

Tako da vam kažem, iskreno, da nisu obučeni vatrogasci. I iz tog razloga vas molim da pogotovo obratite pažnju na manje opštine.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada je reč o ozakonjenju objekata, ima dosta kontradiktornih članova, kao što su recimo član 2. i član 5. ovog Predloga zakona. Ove primedbe je dala struka, gde se javljaju dva problema.

Kao prvo, postoje područja sa izgrađenim objektima, a koji se ne vide na satelitskom snimku, recimo, rastinje, magla i ugao snimanja.

Drugo, na satelitskom snimku iz 2015. godine postoji veliki broj objekata koji su građeni 2015. godine, a nisu vidljivi na snimku. Pretpostavka je da je snimak jednog dela terena urađen marta meseca 2015. godine, a objekat jula meseca iste godine. Šta onda sa takvim objektima? Ne može jedno merilo da bude vidljivo na snimku, a da se ne uzme u obzir izjava, recimo, investitora, svedoka i slično.

Ovaj član, kao što sam i rekao na početku izlaganja, kontradiktoran je sa članom 5. Zakona o ozakonjenju, koji predviđa da se objekti za koje je potrebno pribaviti saglasnost, za dokumentaciju od protivpožaraca, vreme izgradnje utvrđuje i na druge načine, a ne samo satelitskim snimkom. A, zatim u članu 8. propisuje da se postupak ozakonjenja pokreće na osnovu obaveštenja o vidljivosti objekta na satelitskom snimku, koji nadležnom organu za vođenje postupka ozakonjenja dostavlja organ nadležan za poslove državnog premera i katastra.

Ovde bi trebalo da stoji – nadležnom organu za vođenje postupka ozakonjenja i građevinskoj inspekciji, jer ozakonjenje počinje donošenjem rešenja građevinskog inspektora. Jer, građevinski inspektori su u obavezi da naprave popis svih bespravno izgrađenih objekata. A, ovim članom je predviđeno da katastar, ukoliko u svojoj bazi evidentira bespravno izgrađen objekat, obaveštava organ nadležan za ozakonjenje, a ne građevinsku inspekciju, što je neshvatljivo, jer ozakonjenje počinje donošenjem rešenja o rušenju od strane građevinskog inspektora. Time će se smanjiti procedura, jer će organ po prijemu obaveštenja iz katastra isti morati obavestiti građevinskog inspektora. Zahvaljujem.

Hvala, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, moramo biti svesni da će zakonska rešenja imati uticaj na mnoge subjekte, kao što su, pre svega, investitori objekata i građani koji te objekte koriste i slično i, što je najvažnije, zakonska rešenja imaju mnogo više negativnih nego pozitivnih uticaja.

Donošenje zakona ne može se opravdati zaštitom životne sredine, zaštitom zdravlja ljudi i zaštitom potrošača. Ne mora sve biti dobro što dolazi iz EU. Naša, a i druge zemlje, imaju loša iskustva sa proizvodima iz EU, gde proizvodi nemaju, recimo tržište EU, gde ne poseduju jedan kvalitet, a proizvodi namenjeni tržištu drugih zemalja imaju sasvim drugi kvalitet. Recimo, to je slučaj, konkretno, ne samo za građevinski materijal, nego pogotovo kada je u pitanju hrana.

Pozitivni efekti ovoga daju se na osnovu analize studije koju je finansirala švedska Agencija za međunarodnu razvojnu saradnju. Mi smo do sada imali mnogo različitih analiza na različite teme i mnoge od njih su se pokazale kao potpun promašaj.

S druge strane, nije sve u propisima i standardima. Potreban je drugačiji pristup mnogim stvarima. Neophodno je da se sankcionišu svi odgovorni za sve propuste kojih u ovoj oblasti nije mali broj. Čuli smo u ovom visokom Domu u više navrata za Koridor 10, kada smo na jednoj lokaciji u Grdeličkoj klisuri imali nekoliko ponovljenih slučaja odrona i sličnih stvari.

Evo, recimo, da se ovo desi u nekoj uređenoj državi, verujte da bi jedini častan i moralni čin bio podnošenje ostavke, u ovom slučaju, vas gospođo ministre. Nije greh, mislim da je to časno i pošteno, da vi, ako nemate drugo rešenje, podnesete ostavku na to mesto koje sad vršite.

Dame i gospodo narodni poslanici ovaj Predlog zakona o građevinskim proizvodima neće popraviti stanje kada je u pitanju izgradnja objekata i sam kvalitet izgradnje u Republici Srbiji, a da ne govorim o samoj legalizaciji u protekle tri godine, od popisanih 2.050.000 objekata, a trenutno je legalizovano 183.000.

Što se tiče građevinske inspekcije i njenog prelaska u nadležnost gradova, poverenje vršenja inspekcijskog nadzora u oblasti izgradnje objekata do 800 m2, kao i izgradnja objekata za koje rešenje o građevinskoj dozvoli izdaje gradska uprava, otvara se niz problema u praksi.

Kao prvo, ideja Nacrta izmena zakona o planiranju i izgradnji je ubrzanje procedure i transparentnost svih postupaka, što je u direktnoj suprotnosti sa odlukom da građevinska inspekcija bude centralizovana, dok je u praksi teško vršiti direktnu kontrolu velike teritorije, konkretno za grad Beograd, sa jedne pozicije i Sekretarijata za inspekcijske poslove gradske uprave grada Beograda, u smislu poznavanja problema i terena svake opštine ponaosob.

Zatim, sledeći problem koji takođe prati građevinsku inspekciju je taj što se neće moći da se vide raniji postupci inspekcijskog nadzora po opštinama, jer predmeti se fizički nalaze u opštinama, da bi se znalo na šta se tačno odnosi i šta sve obuhvata.

Potrebno je izvršiti uvid u predmet koji se nalazi u opštinskim bazama, a nadzor će vršiti drugi organ, u ovom slučaju građevinska inspekcija u sastavu grada.

Ostaje dalje večiti problem da ne postoji ili je jako loša komunikacija građevinske inspekcije sa Sekretarijatom za legalizaciju, koji samo obavesti opštine, da je investitoru nešto ozakonjeno, ali ne dostavlja nikakav dokument ili kopiju, odnosno kopiju odobrenja, kako bi građevinski inspektori mogli da imaju uvid šta se to na terenu radi. Ako toga nema, stvara se velika zloupotreba. Zahvaljujem.

Hvala, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj zakon donosi se iz razloga da se proizvodnja ovih proizvoda, kao i usluge iz ovih oblasti, prilagode zahtevima novih propisa koji su usaglašeni sa standardima i propisima EU. Pošto je to glavni cilj donošenja ovog zakona, mnogo bi bilo bolje da ga uopšte i ne donosimo.

Ovaj zakon predviđa mnoge stvari koje u ovoj oblasti do sada nije poznavalo naše zakonodavstvo. Jedna od takvih stvari je i telo za tehničko ocenjivanje usaglašenosti. Ovakva tela tek treba da budu formirana, i to od više različitih ustanova, kao što su instituti za standardizaciju, instituti pri nekim fakultetima i razni drugi instituti. Ali, moramo biti svesni da će sve ovo izazvati nepotrebne i prevelike troškove, ne samo kod proizvođača građevinskih proizvoda, već i kod ostalih privrednih subjekata kao što su distributeri, uvoznici, zastupnici i slično.

Ali, to nisu jedini troškovi koje iziskuje primena ovog zakona. Troškove će imati i preduzeća koja se bave projektovanjem i izvođenjem radova. Sa druge strane, i lica koja izrađuju tehničku dokumentaciju. Lica koja rukovode izvođenjem radova ili vrše stručni nadzor, biće u obavezi da se edukuju o stvarima koje donosi primena zakona.

Državni organi i institucije koje će učestvovati u primeni zakona moraće da edukuju svoje zaposlene i usvoje nove procedure, u skladu sa odredbama ovog zakona, ali, nigde se ne govori o tome na koji način se edukuju oni koji treba da edukuju druge? Sve ovo dovodi do uspostavljanja sistema koji omogućava uspostavljanje monopola i raznih zloupotreba u ovoj oblasti.

Hvala, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanici SRS u svom izlaganju su rekli da se ne može donetim zakonima rešiti problemi građana Srbije. Srbija nema samo taj problem kada je u pitanju životna sredina. Ovih dana čuli smo mnoge probleme koje Srbija ima po pitanju biljnog i životinjskog sveta, zagađenog vazduha, nesanitarnih deponija, slepih miševa, medveda, beloglavog supa. Uvažene kolege narodni poslanici, ne umanjujem vrednost ove rasprave, od rasprave, recimo, šta jedemo i šta proizvodimo.

Kako zaštiti našeg poljoprivrednog proizvođača? Kao prvo, sprečiti tajkunsko uvoznički lobi, zatim cenu poljoprivrednih proizvoda prilagoditi tržišnoj ceni od kojih će poljoprivredni proizvođači imati koristi. Još uvek Srbija ima dobar ambijent da proizvodi zdravu i kvalitetnu hranu. Mora se obratiti pažnja da se poljoprivredni proizvođači adekvatno edukuju u vezi upotrebe raznih hemijskih sredstava, herbicida, pesticida i slično, jer se koriste nekontrolisano gde bi resorno ministarstvo zajedno sa poljoprivrednim zajedničkim snagama sistemski rešili ovakve slučajeve. Ako preventivno delujemo učini ćemo da Srbija bude zdravija po pitanju, i vode, i vazduha, i hrane, tek tada ćemo imate pozitivne rezultate i smanjiti broj obolelih od teških i neizlečivih bolesti.

Srpska radikalna stranka smatra i apeluje da se obavezno spreči uvoz GMO hrane koja po svom sastavu ima preveliku dozu hormona u savremenoj ishrani koji nažalost izazivaju prevremeno polno sazrevanje kod dece, tumora dojki i drugih organa. Zato su Vlada i resorno ministarstvo u obavezi da rigoroznom kontrolom kako fitosanitarne tako i tržišne inspekcije spreči trovanje građana, životinja i ekosistema.

Hvala, gospodine Marinkoviću.

Svakako vodim računa o vremenu.

Dame i gospodo narodni poslanici, na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine rasprava je ovih dana tekla u pravcu dobrih sugestija, pozicije i naravno kritičkih od opozicije, što je i prirodno.

Poseban osvrt na ovaj predlog zakona dala je SRS, koja je u načelnoj raspravi kroz amandmane skrenula pažnju javnosti o svemu što je štetno i što ugrožava život naših građana. Ovim problemima treba posebno da se bave kako opštine tako i gradovi u realizaciji projekta zaštite životne sredine. Ako se taj lanac opština i gradova ne uveže i ne dobije podršku u svakom smislu reči od Vlade i resornog ministarstva, sve pada u vodu. Da bi se sve ovo sprovelo, Srbiji nedostaju stručni ljudi, kako inspektora, tako inženjera, gde je po izveštaju Fiskalnog saveta rečeno da nedostaje 1.500 inženjera i oko 1.700 projektanata. Broj inspektora u oblasti zaštite životne sredine je manji dva do tri puta nego što je potrebno za efikasno sprovođenje kontrole. Vi, ministre, to najbolje znate.

Sve kritike na Predlog zakona i sve što su rekli poslanici SRS su dobronamerne, iskrene i potpuno realne. Ukazali smo u svakom segmentu bioživota u svim delovima Srbije, o njenim zagađivačima, o ugroženim vrstama flore i faune.

Ovakvim zakonima pokušavate sa se usaglasite sa zakonima EU i hrabro sa istim tim zakonima utrčite u EU. Sa zakonima možete ući, ali sa građanima, mislim, vrlo teško. Ništa dobro od EU Srbija nije dobila, sem osiromašenog uranijuma i drugih otrovnih supstanci koje su nam članice EU i NATO poslale i koje će polako ali sigurno uništavati mnoge generacije posle nas. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, podnošenjem amandmana SRS smatra da se na dnevnom redu ovog visokog doma našao vrlo značajan predlog zakona o zaštiti životne sredine i vrlo ozbiljna tema da bi je prešli tek tako, a da narodni poslanici ne ulože trud i napor i kroz amandmane daju svoj sud i ukažu šta je to što Vlada treba da uradi za dostojnu i zdravu Srbiju.

Kao što sam u više navrata rekao, a vi ministre potvrdili, a sredina iz koje dolazim ima ogroman potencijal da se razvije u pravo nacionalno turističko blago. Uložite trud da sve ono što sam rekao u načelnoj raspravi za zapadni i jugozapadni deo Srbije rešite, ali vas i molim, a imam i obavezu prema svojim građanima da se pod hitno reši nesanitarna deponija u Prijepolju kao i sve ostale i slične. Sa takvom deponijom i zagađenom rekom Lim ne može se krenuti u turističku valorizaciju i razvoj, pa će samim tim i mnoge turističke vrednosti ovog kraja ostati bez posete brojnih turista.

Ako sačuvamo pluća ovog dela Srbije, odnosno klisuru reke Mileševke koja predstavlja centar biodiverziteta, zatim, planinu Jadovnik, Ozren, Zlatar i naravno Uvac koji zaslužuje da bude zaštićen i nosi ime nacionalnog parka prirode, gde je 1999. godine bilo prisutno samo 10 mladunaca beloglavog supa, ali je odličnim programom zaštite ove vrste kanjon reke Uvca bogatiji za oko 600 jedinki, moći ćemo da se nadamo čistijem vazduhu, zdravoj životnoj sredini, a samim tim i boljem i kvalitetnijem životu naših građana.

Sve ove prirodne lepote zaslužuju prisustvo od Pančićeve omorike, stabla crnog bora starog preko 300 godina, preko surog orla, orla zmijara, sivog sokola, do vidre, medveda, srne divlje svinje, divokoze, vuka.

Napominjem da se pored ovih prirodnih lokaliteta izdvaja i spomenik prirode Sveti bor na Kamenoj gori koji već četiri veka dominira izgledom i lepotom i koji je privukao pažnju našeg istaknutog reditelja Emira Kusturice da na ovom mestu snimi film „Na mlečnom putu“.

Sve ovo prati i nepokretno kulturno dobro od izuzetnog značaja, Manastir Mileševa i srednjevekovni grad Mileševac, koji su pod zaštitom od 1947. godine. Hvala.

Hvala gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, sa saradnicima, znate, kada je neko bolestan on obično traži pomoć, traži kako da se leči. U Srbiji je vrlo teško biti zdrav, a pogotovo i nasmejan, jer uslovi u kojima naši građani žive, to im ne dozvoljavaju. Pre svega, mislim na sve ono što nam je posejao NATO agresor 1999. godine, a zatim i nebriga države prema svojim građanima.

Nije to samo stanje od kada ste vi ministar, već generalno gledano situacija je alarmantna još od 2000. godine, pa do danas. Svi u tom slučaju opravdavaju sebe, a napadaju one prethodne. Ko onda ispašta? Pa, naravno, nedužni građani, koji poveruju u ono što im se u predizbornoj kampanji obeća, a posle izbora to više ne važi.

Moram da napomenem, a znam da vam se ovo neće dopasti, da su jedino srpski radikali i dr Vojislav Šešelj, izlazili pred svoje građane i govorili istinu, držeći se programa stranke i svoje ideologije, ne odstupajući ni jedan pedalj.

Poštovani građani Srbije, svi mi zajedno moramo uložiti napor da naša država bude i čistija i zdravija, jer ako se mi menjamo, trudeći se da stanemo na put onome što ugrožava ljudske živote i okolinu, doprinećemo da bar naši potomci žive bolje nego mi danas.

Gde nam je to Srbija najviše zagađena i koji faktori na to utiču? Moramo biti otvoreni i iskreni prema svojim građanima i reći tamo gde su toplane, tamo gde su kotlarnice, tamo gde se loži ugalj, mazut, tamo gde je velika gustina saobraćaja, tamo gde su nam NATO zlikovci gađali i Rafineriju i Petrohemiju. Tu prednjači Valjevo, Pančevo, Užice, Kraljevo, Beograd, Kragujevac, Subotica. Podsećanja radi, maksimalna dozvoljena vrednost zagađujuće materije u vazduhu iznosi 40 mikrograma, dok se u pomenutim gradovima kreće u rasponu od 43 u Subotici, do 59 u Valjevu.

Kada će Srbija rešiti problem goriva koje je najskuplje u regionu i po kvalitetu najlošije? Ovo se ne tiče samo vas, nego kompletne Vlade Republike Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se danas nalazi vrlo bitan Predlog zakona o zaštiti životne sredine. Da bi građani jedne države bili zdravi, ta država mora imati prioritete kako i na koji način zaštititi ih od raznih zagađivača koji utiču na život i zdravlje istih.

Po pitanju zaštite stanovništva od opasnih zagađivača Srbija znatno zaostaje u odnosu na zemlje centralne i istočne Evrope, gde je prisutan visok stepen zaštite životne sredine. Prema podacima da Srbija godišnje gubi više od 6.000 ljudi koji umiru od teških bolesti, koje su posledice zagađenog vazduha, ne mogu a da ne spomenem agresiju „Milosrdnog anđela“ 1999. godine, koje nažalost ispaštaju nedužni građani Srbije, i ne samo Srbije, i koji će zbog osiromašenog uranijuma i drugih otrovnih čestica ispaštati generacije vekovima. A, o posledicama da i ne govorimo. Najbolje o njima govore sve više dece obolele od najtežih bolesti savremenog sveta.

Koliko Vlada brine o svojim građanima, ili bolje reći ne brine za čist vazduh, pokazuje podatak da od 45 mernih stanica za kvalitet vazduha, pojedine ne rade godinama. U tom slučaju možemo da nagađamo koliko štetnih i opasnih materija unosimo u naš organizam.

Voda za piće je takođe lošijeg kvaliteta u odnosu na pomenute zemlje, znači, istočne i centralne Evrope, a jedan od glavnih i gorućih problema su deponije otpadnih materijala gde je, nažalost, Srbija na dnu evropske lestvice.

Vidimo kroz razne izveštaje da je Srbija 2003. godine imala planove i projekte za zatvaranje postojećih gradskih i opštinskih nesanitarnih deponija uz izgradnju novih regionalnih centara. Ali, kako kaže izveštaj, prioriteti su otišli u drugom smeru. Tako da su za probleme upravljanja otpadom danas potrebna značajna sredstva. Da li mislite da EU, u koju tako željno hrlite, želi Srbiju pod svoje skute sa tolikim brojem divljih i nesanitarnih deponija? Što to napominjem?

Očigledan primer je sredina iz koje dolazim, ali ništa bolja situacija nije u ostalim gradovima širom Srbije. Jedna od takvih nesanitarnih deponija je na samom ulazu u opštinu Prijepolje koja preti da se obruši u reku Lim i napravi još veću ekološku katastrofu.

Ministarstvo je u više navrata obaveštavano i upozoravano još od 2012. do 2016. godine za ovu ekološku katastrofu po ovu opštinu, njene građane i okolinu. Gospodine ministre, da li vi, kao i vaše kolege, imate poseban tretman prema ovom delu Srbije? Ako je gas, recimo, došao do Zlatibora pre 10, 12 godina, zašto ne može doći do Nove Varoši, Priboja, Sjenice, Prijepolja? Tako da bi mazut i ugalj bili znatno manje u upotrebi, sredina čistija, a građani zdraviji.

Zapad i jugozapad su jedan od najlepših delova Srbije. U ovom krajevima nalaze se predeli izuzetnih prirodnih odlika i potencijala. Između ostalog, tu je planina Jadovnik, koja pripada dinarskom sistemu sa velikim šumskim prostranstvima i pašnjacima u nadmorskoj visini od 1.734 metra. Na obroncima ove planine i na samoj planini, nalaze se tri zaštićena područja što je retkost, a možda i jedini primer u Srbiji, pa i šire, čime se dokazuje raznovrsnost flore i faune na ovom području.

Sa ove planine i njenih ogranaka, u tok kreće pet reka, Mileševka, Sopotnička reka, Uvac, Mrkovačka reka i Dubočica. Četiri su pod zaštitom. Specijalni rezervat prirode „Klisura reke Mileševke“ pod zaštitom je od 1976. godine, gde je veći deo klisure pod prvim stepenom zaštite, a potom 2012. godine urađena je nova studija čime je rezervat proširen. Od prirodnih vrednosti ovog rezervata, poznata je Mileševska kolonija beloglavog supa koja broji 35 parova stalno naseljenih u ovoj klisuri. To je druga kolonija po broju gnezdećih parova posle Uvačke.

Pored beloglavog supa, u ovoj klisuri nalazi se stanište Pančićeve omorike, zatim od 10 vrsta sova u Srbiji, na ovom području, živi devet. Zatim, dva para patuljastog orla kojih je u Srbiji ostalo još 15. Od krupnih sisara, područje klisure i planine Jadovnik, je stanište mrkog medveda, divlje svinje, vukova, lisica i dr. Predeo izuzetnih odlika „Jadovnik – Ozren“ je pod zaštitom države od 2012. godine. Takođe, sa velikim brojem retkih i zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta, na ovom području nalazi se i Ptičije polje. To je jedno malo mesto, jedan mali zaseok sela Milakovići, gde je UNESKO uneo pod zaštitu nekoliko objekata.

Od 2009. godine, na ovoj prelepoj planini formirano je i hranilište za ove pomenute vrste, gde se godišnje iznese klaničnog otpada uginulih životinja preko 30 tona hrane, od koje se prethodno dobija saglasnost nadležnih državnih organa. Na ovaj način i na ovo mesto uz pomoć čistača prirode, zatvara se prirodni krug ili lanac ishrane, dok se čovek u ovom slučaju štiti od širenja zaraznih bolesti.

Spomen prirode Slapovi Sopotnice je takođe pod zaštitom države sa svojim vodopadima. Tako da je Jadovnik interesna zona velikog broja istraživača, gde se svake godine vrši monitoring beloglavog supa, a i izveštaj Jovana Tucakova, istraživača flore i faune, gde je konstatovao da se na jednom kvadratnom metru može naći 25 različitih vrsta biljaka.

Sa ovakvim prirodnim resursima i sa ovim prirodnim blagom Jadovnik ima sve uslove da se proglasi nacionalnim parkom.

Koristim priliku da pomenem i planinu Taru i reku Drinu, koja je kao i Lim, izložena velikom zagađenju usled brojnih deponija pored same reke i ogromne količine smeća. Uzrok zagađenja je ljudski nemar. Ali, ni država ne pokazuje nameru da se ovaj problem reši i da se deponije uklone iz priobalne zone Drine.

Potrebno je da Srbija i naše ministarstvo pokrene inicijativu da zajedno sa Crnom Gorom, Republikom Srpskom i Bosnom i Hercegovinom sveobuhvatno reše problem zagađenja reke Drine. Kada sam već kod reke Drine, ovaj problem je vezan i za reku Lim, gde preterana i nekontrolisana eksploatacija šljunka znatno utiče na riblji fond, ali i na celokupnu prirodu u okruženju. Zagađenje ovih reka je dugogodišnji problem koji se ne rešava sistemski i koji pored ogromnih ekoloških problema predstavlja prepreku za brži razvoj turizma.

U jednoj od najlepših turističkih regija Srbije, sve ove probleme i brigu o zaštiti ovih i drugih prirodnih dobara i nacionalnih resursa treba da reši Vlada Republike Srbije i nadležno ministarstvo. IPARD fondovi i tzv. milostinja Evropske unije su prvenstveno usmereni ka otimanju naših vitalnih resursa u budućnosti, što mi ne smemo dozvoliti.

Dame i gospodo narodni poslanici, da ne bi bilo da samo pričam o zapadnom i jugozapadnom delu Srbije, reći ću nešto i o samom problemu jednog od najzagađenijih gradova posle Valjeva, a to je Pančevo. Da li i dalje, gospodine ministre, preduzeće „Beotok“, sakuplja, transportuje, odlaže opasni otpad tamo gde je zabranjeno? Šta je sa otpadom u Bavaništu i ka vršačkom putu, koje mesecima obezbeđuju pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, i kada će ovaj opasan otpad po građane Pančeva i okoline ukloniti i zašto se ne reaguje? Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Gospodine ministre, rekli ste da ima ironije u mom govoru. Nema nijedne ironije, nego samo čista istina, pogotovo što dolazim sa tih terena i znam odlično. Kada ste vi zadnji put bili na tim prostorima?

Sada ću vam pomenuti, vaš prethodni ministar koji je bio zadužen za poljoprivredu i zaštitu životne sredine gospođa Bogosavljević Snežana, žao mi je što trenutno nije tu, došli smo do jednog vrlo bitnog rešenja za problem deponija smeća u samom ulazu u Prijepolje. Promenom tada vlasti i smenom, promenila se i vlast, vi ste došli na to mesto, od tog momenta do današnjeg dana se ništa više ne dešava, ništa.

Problem građana i okoline kada uđete u Prijepolje, možete pre svega da se zaprepastite time što deponija smeća iz dana u dan sve više i više raste. To je problem, a to se mora rešavati, i to vrlo brzo, da ne bi došlo do još veće katastrofe. Strategija Vlade Srbije vezano za Jadovnik mora se doneti, jer ima mogućnosti da se proglasi nacionalnim parkom.

Zatim, rekli ste, koliko se sećam, zakon je usvojen vezano za odlaganje otpadnog i opasnog otpada. Je li tako? Jeste. Ništa se po tom pitanju ne radi. Kada je u pitanju procesuiranje „Beotoka“, mislim da ta firma i dalje radi to kako radi. Da li je u procesu, da li je tužilaštvo šta uradilo ne znam, vi to mislim da bolje znate, ali ona i dalje transportuje, skladišti i tera taj otpad.