Hvala gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodo ministri sa saradnicima, penzija nije stvar ničije volje, penzioni sistem zna koliko je ko i koliko dugo uplaćivao doprinose. Plan Vlade je da se za procenat ili dva više podižu penzije onima sa najnižim penzijama u odnosu na one sa većim penzijama i tako sve dok se ne približe.

Na ovakav način smatram da se želi dodvoriti najsiromašnijem sloju, koji je najbrojniji, a ne da ih zaštiti. Da želi da ih zaštiti onda bi se definisala najniža zagarantovana penzija. Na ovaj način se potpuno obesmišljava uplata doprinosa prema visini plate, tako da će sada svaki poslodavac da uplaćuje manje.

Sada kada visinu penzije određuje premijer, nijedan privrednik nema motiv da uplaćuje više od minimalca. Šta će tada biti kada se PIO fond isprazni i presuši? Na ovakav način se stvara animozitet među penzionerima, a svi će biti zakinuti odsustvom zakonskog mehanizma.

Mislim da je ova dimna bomba izazvala privremenu radost. Kada se dim raziđe i kada sve ovo profunkcioniše, narod će shvatiti da je ponovo obmanut. Tako da će penzije isključivo sada zavisiti od volje Vlade Republike Srbije, a ne od zakona i brojki.

Gospodo ministri i kolege narodni poslanici, voleo bih da nisam u pravu, ali vreme će pokazati da su, kao i mnogo puta, srpski radikali upozoravali i bili u pravu. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 3. Predloga zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju. Kada je u pitanju ovaj zakon, Vlada se hvali kao da je uradilo nešto revolucionarno za naše penzionere.

Činjenica je da naši penzioneri žive i dalje teško, tako da od ovog povećanja neće imati neke vajde, a došli smo u situaciju da su računi za struju, za komunalne usluge, prevazišli iznos penzija koje prima veliki broj naših građana. Ako je već tako, čemu onda sva ova pompa i hvalisanje uspehom Vlade?

Znamo da je iznos najniže penzije 14 hiljada dinara i sa tim novcem se u Srbiji ne može ništa uraditi. Da ne govorim o poljoprivrednim penzijama, kao što sam u više navrata i rekao kroz amandmane, koje su još niže od zakonski najnižih penzija. Šta da radi naš seljak, odakle i zašto da uplaćuje doprinose za penzijsko-invalidsko osiguranje, kada zna da će sutra dobiti penziju koja neće biti dovoljna ni za komunalne usluge? Ovde govorim o onim srećnicima koji će ostvariti pravo na poljoprivrednu penziju, pa makar ona bila i ovoliko mala.

Ali, šta je sa velikim brojem naših poljoprivrednika koji nisu i koji neće moći ostvariti pravo ni na ovakvu penziju? Kakva je perspektiva čoveka koji zađe u duboku starost, a nema nikakva primanja? Od čega će takvi nabavljati lekove, od čega će plaćati lekarske preglede ili, ne daj bože, ozbiljnije operativne zahvate?

O ovoj kategoriji ljudi niko nije razmišljao i zato sve vaše hvalisanje kako vodite računa o svim građanima Srbije, nažalost, pada u vodu. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodo ministri sa saradnicima, postavlja se jedno suštinsko pitanje, da li se moralo pribeći pre četiri godine da najstarija populacija trpi udar na svoj ionako prazan džep. Razumem činjenicu da je Srbija, kako kažete, u tom trenutku bila pred bankrotom, a ako je i to tačno, a svi mi, a i građani Srbije znaju ko je krivac za taj sunovrat i debakl budžetskog sistema, ti isti koji su doveli Srbiju na rub propasti, danas nažalost vedre i oblače Srbiju.

Po mom skromnom mišljenju nije samo Darko Šarić najveći kriminalac, kako kažete u Srbiji, čija se imovina plenila i prodavala aukcijama. Pitam vas, zašto se nije plenila i prodavala imovina političkih moćnika i njihovih tajkuna za koje se zna kako je stečena i na koji način. Takav novac bi se slio u budžet Srbije, a sigurno i od novca koji je stečen prodajom domaćih banaka i tetkinog skupog kauča, PIO fond bi bio pun i danas penzioneri ne bi imali bojazan za ono što je svojim mukotrpnim radom zaradio i stekao.

Ono što SRS govori i predlaže jeste da se najmanje penzije, ispod 30.000 dinara, znatno povećaju, a najveće, od 100 do 130, ostanu na istom, jer je takvih u Srbiji od 1.717.000 malo.

Posebno treba staviti akcenat na one penzije koje su socijalna kategorija, a to je poljoprivredna penzija. Sa takvom ispravnom socijalnom politikom i povećanjem ovih penzija značilo bi onima koji su ceo svoj život posvetili selu, a ujedno ga i održali, a danas, nažalost, jedva da prežive. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, SRS smatra da je penzioni sistem u Srbiji sistematski godinama urušavan. Postavlja se pitanje – kako i na koji način? Pa, loša politička situacija, predizborna obećanja, loši ucenjivački koalicioni sporazumi, želje političkih partnera samo zarad jednog cilja, dobiti što više glasova.

Po sadašnjem zakonu, penzije se usklađuju, tj. povećavaju dva puta godišnje, sa rastom, naravno, inflacije. Sada Vlada sebi daje diskreciono pravo da odlučuje o povećanju penzija tako što iz zakona briše formulu o usklađivanju. U praksi to može da znači jedna korekcija godišnje, i to ne prema stopi inflacije, već prema proceni Vlade. Naravno, ako nije izborna godina, teško je da će do povećanja doći, dok u izbornoj možemo očekivati velika povećanja, u svrhu izborne kampanje i dobijanja ovakvih glasova.

Na ovaj način, penzioni sistem se pretvara u socijalnu ustanovu za režimske glasače. U to smo se do sada uverili od petooktobarskog puča pa do danas. Sa ovim zakonom se pokušava da se koliko-toliko zamažu oči narodu, obećavajući nikad veće penzije. U stvari, povećanje može uvek da bude ako to nalaže dnevnopolitička situacija.

Suština promene zakona se nalazi u novom članu 207a, koji kaže da povećanje zavisi, citiram, od ekonomskih kretanja i finansijskih mogućnosti budžeta Republike Srbije, s tim što sredstva za ove namene ne mogu biti više od 0,3% BDP-a na godišnjem nivou. Uslovi, visina i dinamika isplate novčanog iznosa iz stava 1. ovog člana utvrđuje se aktom Vlade. Završen citat.

Na ovaj način, najsiromašniji i najstariji građani Srbije postaju oruđe u rukama vlasti, koja sa njima može da manipuliše kako im se prohte, tako da se neće moći kontrolisati po kom osnovu se penzije povećavaju ili ne.

Zahvaljujem gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom SRS pokušava da skrene pažnju na manje sredine koje su u nemilosti regionalnih zdravstvenih centara. Recimo, male sredine poput Prijepolja, Nove Varoši, Priboja, Sjenice, koje ne broje više od 100.000 stanovnika, gde se pacijenti usmeravaju prema bolnici u Prijepolju, a veliki broj pacijenata u ZC Užice, koje poseduju CT, odnosno skener ili u privatne zdravstvene ustanove.

Namećem potrebu da se kritički osvrnem vama i Vladi Republike Srbije. Primer, svake nedelje iz gore navedenog subregiona, za potrebe skenera u Užice se upućuje više od 60 pacijenata. Koliko to košta zdravstveni centar? Evo primera, recimo, od Prijepolja do Užica 100km i nazad, to je 200km, auto, lekar, vozač, tehničar, sve to košta, uzmimo od 10-12 hiljada dinara, nedeljno 600.000, 22 radna dana, u toku meseca 1,3 miliona, godišnje 15.600.000 dinara.

Ministre, šta vam ovo govori? Da bi bili troškovi lečenja građana manji, tih manjih sredina i da bi dijagnostika bila pouzdana, morate rešavati sistemski probleme manjih zdravstvenih ustanova koje su u nemilosti regionalnih zdravstvenih cenatra. Imam utisak da i vi, kao i vaše kolege iz Vlade Republike Srbije, da samo vidite Srbiju do Zlatibora.

Postavljam pitanje ministre Lončar, zašto je ZC u Užicu u ovom trenutku u blokadi 91.843.193,11 dinara? Zašto pomenute organizacione jedinice ne mogu da popune upražnjena mesta lekara, medicinskih sestara i spremačica?

Često nedostaju reagensi, a u bolnici određeni lekovi. Nema termina za… (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, tkivo, ćelije i organi se uzimaju od potencijalnog donora kada nastupi moždana smrt, a srce i pluća se održavaju uz pomoć aparata. Čovek je tada medicinski i pravno mrtav.

Takođe, moguć je prekid ali drastičan pod električnim aparatima mozga koje većina medicinskih aparata ne može da registruje. Oprema za utvrđivanje moždane smrti nema pola bolnica u Srbiji, a u ovom Predlogu zakona piše da ona tek treba da se nabavi.

Prvo, ovaj zakon ne sme da stupi na snagu sve dok sve bolnice ne budu imale najsavremeniju opremu koja će moći sa velikom preciznošću da konstatuje moždanu smrt.

Drugo, porodici preminulog mora biti jasno predočeno u kakvom je tačno stanju čovek i šta podrazumeva donacija organa. Mnogi će ovo stanje shvatiti kao da još uvek ima nade, da je njihov najmiliji još uvek živ, ali svejedno, moraju da znaju.

Kada jedna majka čuje da srce njenog deteta još kuca a lekari žele da počnu sa vađenjem organa, ako nije iz medicinske struke može samo da se onesvesti.

Ovaj zakon ne predviđa način kako će se porodici saopštiti stanje pacijenta, već je ostavljeno svakom pojedinačnom lekaru da odluči kako će im to objasniti.

Zbog toga je bio bolji prethodni zakon koji je podrazumevao potpisivanje donorskih kartica. Tada je svaki čovek mogao da se informiše šta znači biti donor, a šta to tačno podrazumeva i da onda sam odluči šta će biti sa njegovim telom. Ovako je ostavljeno njihovim sestrama, braći, ocu, majci da u tako teškim momentima donose ovu odluku umesto njega.

Sledeći zdravu logiku, sada bi trebalo da bude manje donora, a vi očekujete da ih bude više i to je ono što je sumnjivo, ali vreme će pokazati. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o ljudskim ćelijama i tkivima, kao i Predlog zakona o presađivanju organa predstavljaju veoma bitne zakone jer tretiraju oblasti koje nekome znače nov život.

Slažemo se da je doniranje ljudskih organa i tkiva human gest, ali samo onda kada je to izraz naše slobodne volje. To ovim Predlogom zakona neće biti. Ovim predlogom se uvodi tzv. pretpostavljena saglasnost, po kojoj će svi građani biti donori.

Srpska radikalna stranka da doniranje organa mora biti slobodan izbor svakog građanina Srbije, a ne zakonska, represivna mera, koja može biti predmet velikih zloupotreba. Zato smatramo da doniranje organa i tkiva treba da bude dobrovoljno, da i dalje ostanu donorske kartice, a ne da građani Srbije strepe, kao što smo više puta čuli, da će ih na pešačkom prelazu udariti auto, jer im je baš neki organ potreban i odgovarajući.

Ministre, kritike koje vam mi, srpski radikali upućujemo, vidim da doživljavate lično i da ih ignorišete, što nije svojstveno jednom ministru, a naše je poslaničko pravo da vas kritikujemo i hvalimo kada imamo argumenata za to, što je u vašem slučaju veoma teško, jer se vezujete za brojne zloupotrebe u zdravstvu.

Vidimo da se ovaj predlog zakona donosi po direktivi EU, iste one kojoj vi hrlite u zagrljaj, sa svim organima koje je ta Evropska unija 1999. godine pokušala da otme i uništi. Da li vi mislite da sa ovakvom korupcijom u zdravstvu, pomenuću i sudstvo, Evropska unija hoće i sigurno do tada, pošto mi hrlimo, neće nas prihvatiti, ali će verovatno svi ti organi Evropske unije biti truli. Hvala.

Zahvaljujem gospođo Gojković.

Dame i gospodo narodni poslanici, do sada smo čuli kroz amandmane i pozicije i opozicije sećanja o Balkanskim ratovima, Prvom i Drugom svetskom ratu, žrtvama ratova u okruženju i NATO agresije na Srbiju 1999. godine.

Srpska radikalna stranka smatra da je nedopustivo da u sastavu za negovanje tradicije sedi samo jedan istoričar, a četiri člana iz državne uprave.

Ovakav savet bi bio prihvatljiv da imamo popisana mesta stradanja, da mi znamo broj žrtava, da znamo gde su pojedinačni grobovi, a gde masovne grobnice. Bilo bi prihvatljivo da mi imamo memorijale koje samo treba održavati i voditi računa da ne padaju u zaborav, ali nažalost nemamo.

Zato bi ovaj savet trebalo da ima ljude od struke i ovaj Predlog zakona trebalo bi da posluži da se dođe do istine i da na neki način popravi dosadašnji odnos u svetu, onom što je bilo i ostalo srpsko stradanje.

Ovaj posao ozbiljno treba privesti nameni i utvrditi gde je srpski narod doživeo golgotu i da se pobrinu da ta mesta budu propisano obeležena. Tek kada ovaj posao bude završen savet može imati službenike koji će se brinuti da se ratni memorijali sačuvaju i da se bave administracijom.

Ovako izražavam sumnju da ovaj Predlog zakona neće zaživeti. Voleo bih da nisam u pravu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, u okviru obeležavanja stogodišnjice oslobađanja stare Srbije od otomanske imperije veliki dobrotvor i patriota, srpski domaćin, industrijalac iz južne Afrike, gospodin Nićifor Aničić, rodom iz prijepoljskog sela Stranjani, obnovio je spomenik oslobodiocima Prijepolja 1912. godine koji su podigli građani Prijepolja.

U povod obeležavanja velikog jubileja gospodin Aničić je sa trgom u centru grada obnovio i spomenik poginulim ratnicima u ratovima od 1912. do 1919. godine, Prvom i Drugom balkanskom ratu i Prvom svetskom, odnosno Velikom ratu, spomenik u Bračkom mermeru je rad poznat jugoslovenskog vajara Ivana Rendića, a njegovu izgradnju, odmah po okončanju Prvog svetskog rata, inicirala je radikalna stranka Nikole Pašića, koja je pobedila na prvim poratnim izborima u opštini Prijepolje.

Oba memorijalna spomenika obnovio je i u zavidno stanje doveo prijepoljski vajar sa velikom svetskom reputacijom Goran Čpajak. Čpajak je aktuelni profesor vajarstva na fakultetu Primenjenih umetnosti u Beogradu. Ovih dana upravo radi na rekonstrukciji i obnovi spomenika zahvalnosti i Francuskoj na Kalemegdanu. NJegov rad na obnovi dva memorijalna spomenika u Prijepolju i prevashodno pokroviteljstvo drugog Prijepoljca, gospodina Aničića govore puno. Govore o tome da se zadužbinarstvom, voljom i sluhom za očuvanje i negovanje memorijalnih mesta može puno postići, lokalnim snagama, odanošću, zavičaju i njegovom kulturnom i istorijskom nasleđu. Hvala.

Zahvaljujem gospodine Arsiću, dame i gospodo narodni poslanici, i ovaj amandman kao i prethodni odnosi se na opštinu koja izuzetno brine o monumentalnom kompleksu 4. decembar, posvećen borcima palim u čuvenoj Prijepoljskoj bici, 4. decembra 1943. godine a stradalo ih je samo u jednom danu više od 400 boraca.

Memorijalni kompleks je otkriven 4. decembra 1953. godine, a Skupština SFRJ ga je 29. marta 1979. godine proglasila za spomenik od izuzetnog značaja. U znak sećanja na ovu svojevrsnu Prijepoljsku epopeju ovaj memorijalni kompleks se brižljivo neguje i novim sadržajima dopunjuje.

Dok je u sasvim drugom stanju memorijalni kompleks „Boško Buha“ na Jabuci, 17 kilometara udaljen od Prijepolja. Memorijal je posvećen mladom bombašu u tom vremenu Bošku Buhi koji je poginuo na Jabučkoj visoravni 27. septembra 1943. godine, a i drugim borcima manjih od puške, pionirima iz svih republika SFRJ. Ovaj memorijalni kompleks su 60-ih godina 20 veka novčanim prilozima upravo podigli pioniri bivše Jugoslavije.

Takav kompleks zajedno sa muzejom posvećen deci narodnooslobodilačke borbe koji je funkcionisao do 90-ih godina kada je došlo do raspada Jugoslavije. Od tada je postao neopravdano zaboravljen i zapostavljen. Danas je potpuno devastiran. Jedino odolevaju vremenu neoštećene skulpture pionira boraca iz svih republika bivše SFRJ. U okviru kompleksa zajedno sa ovim spomen obeležjima stoji i kasnije podignut spomenik sa imenima za kraj komunističke ruke u toku Drugog svetskog rata i ona je neoštećena…

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, memorijali su mesta pouka i poruka. Memorijali su sećanja, mesta okupljanja i novih vizija. Memorijali su nastali juče, ali su naše danas i naše sutra. Odnos prema memorijalima ubedljiviji je od mnogo čega drugog, govori o jednom narodu, o našem odnosu prema precima, prema istoriji i tradiciji. Pažljivo održavana i negovana memorijalna mesta govore o vitalnosti i snazi jednog naroda, kao što zapušteni memorijali govore o zapuštenoj mentalnoj higijeni jedno naroda.

Srbija je kroz mnoge vekove i milenijume bila stanište ljudskih zajednica, brojni arheološki lokaliteti sa materijalnim ostacima potvrda su boravka i života starosedelaca, raznih nomadskih i ratničkih plemena, poput Ilira, Kelta, Rimljana, Slovena i Turaka. Na ovoj milenijumskoj raskrsnici puteva i civilizacija, prepletu orijentalnog i evropskog duha, prožimale su se razne kulture, vodili ratovi i dizale bune. O tome najubedljivije svedoče brojni ratni memorijali. Naše je da ih kao epsku priču sa kolena na koleno ostavljamo u nasleđe budućim generacijama. Memorijali će tim budućim generacijama pričati ne samo o onim u čemu su u slavu i zahvalnost nastali, već će imati priču i o nama, a kakva će ta priča biti zavisi i od našeg odnosa prema ratnim memorijalima. Hvala.

Uvažene dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, s obzirom da dolazim iz sredine burne prošlosti i slavne istorije, iz sredine krcate događajima, ovenčanim bogatim spomeničkim nasleđem, dolazim iz mileševskog kraja u kome je na pijedestalu tog kulturno-istorijskog nasleđa manastir Mileševa, carska srpska lavra s početka 13. veka, monumentalni mauzolej Sv. Save i veličanstvena galerija srednjevekovnog fresko-slikarstva. Dolazim iz zavičaja Belog anđela, freske s kojom se putem prve satelitske slike koja je preletela Atlantik 23. jula 1962. godine i pred novim svetom podičila i stara gospođa Evropa.

Mileševa naredne godine slavi osam vekova postojanja. Obaveza države je da taj jubilej dostojanstveno obeleži. Mileševa je kroz ratne vihore više puta rušena, paljena i pljačkana i uvek obnavljana kao duhovni svetionik srpskog naroda i svetski priznat kulturno-istorijski spomenik. Obnavljao ju je narod prijepoljski, predvođen uglednim građanima tog vremena, trgovcima i kulturnim poslanicima. Bogati su samo oni narodi koji imaju ovakve proizvode svog nacionalnog duha, kako je u mileševsku knjigu utisaka doslovce osamdesetih godina prošlog veka napisao jedan Amerikanac. Mileševski kraj memorijalnim mestima čuva uspomene i sećanja na ratove i bune, od Babinske bune koja je odjeknula 1875. godine, uz Nevesinjsku pušku, preko spomen kompleksa žrtvama ratova u okruženju i NATO agresije na Srbiju 1999. godine. Neki memorijali su u dobrom stanju, neki su devastirani. O tome ću nešto kasnije reći kroz amandmane. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre sa saradnicima, SRS smatra, kada je u pitanju Predlog zakona o lokalnoj samoupravi, da niste predvideli sprečavanje i zloupotrebe trošenja budžetskih sredstava.

Drastičan primer za to je naknada licima koja dolaze sa lekarskim uverenjima, o posledicama ujeda pasa lutalica. S obzirom da država ovoliko brine o psima lutalicama, što nemam ništa protiv, trebalo bi da se više uključi, zajedno sa lokalnom samoupravom i sistemski reši probleme zloupotreba građana koji na nezakonit način dođu do određenih novčanih sredstava.

Zapravo, o čemu se ovde radi? S obzirom da građani istinski trpe zbog slobodnog kretanja pasa lutalica ulicama, koji često nanesu povrede građanima, pojedinci su se dosetili i da to može biti dobar izvor prihoda, tako da lokalne samouprave, poštujući zakon, po svim ovim lekarskim uverenjima mora jednako da postupi i iz budžeta godišnje izdvoje višemilionske cifre za tu namenu.

U siromašnim opštinama sa ovako ograničenim budžetom, zloupotreba tih sredstava je zabrinjavajuća. Građani znaju da se radi o jednoj kriminalnoj sprezi između dovitljivih pojedinaca, advokata, opštinskih pravobranilaca, lekara, veštaka i sudova. Ministar lokalne samouprave bi morao da hitno nađe način da se ova kriminalna radnja suzbije i da se novčana sredstva koja su na ovaj način zloupotrebljena usmere za rešavanje socijalnih kategorija građana u toj lokalnoj samoupravi. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovim izlaganjem koristim priliku da upoznam javnost i ubedim skupštinsku većinu da su amandmani SRS smisleni i da želimo ne samo da predložimo amandmane radi reda, nego da poboljšamo predloge kako Zakona o lokalnoj samoupravi, tako i zbog lošeg Poslovnika i nedostatka vremena poslaničkoj grupi SRS uskraćeno je da kažemo i o predloženim zakonima, odnosno setu ostalih predloga zakona koji su na dnevnom redu.

Recimo, primer, pored ovog člana 4, koji nažalost nije prihvaćen, želim da ukažem na član 5. ovog zakona gde se kaže, citiram: „Odbornik ima pravo da bude redovno obavešten o pitanjima od značaja za obavljanje odborničke dužnosti, kao i da na lični na zahtev od organa i službi opštine dobije podatke koji su mu potrebni za rad. Ovde, gospodine ministre, nema vremenski ograničeno da li je to pet ili deset dana, što bi trebalo da stoji. Dalje, u članu 6a se kaže: „bira i razrešava lokalnog ombudsmana“, ja bih dodao: „i opštinskog pravobranioca“.

Gospodine ministre, razumem da vi morate da usaglašavate ove predloge zakona sa zakonima Evropske unije, ali da li je sve ovo dobro što nam dolazi iz Evropske unije ili ste vi u Vladi Srbije samo dobri poslušnici ili ste nezavisni od te famozne Evropske unije, nešto jeste. Hvala.