Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, podnošenjem amandmana na član 1. Predloga zakona o turizmu, prevashodno ima za cilj da doprinesemo boljoj i efikasnijoj primeni predloženih zakona, a sve u cilju i interesu građana Republike Srbije.

Sva ova pitanja i primedbe koje iznosimo su problemi svih lokalnih turističkih organizacija. O ovim i sličnim problemima rekla je struka, a tiče se pronalaženja kvalitetnijeg modela za izdavanje privatnog smeštaja, odnosno za ubiranje poreza i taksi. Po tom osnovu činjenica je da je taj problem prisutan u skoro svim opštinama i gradovima gde postoji veliki broj jedinica za smeštaj koji su nekategorisani i koji se nalaze van svih zakonskih okvira.

Postoje i oni primeri gde se paušalnim oporezivanjem rešavaju mnogi problemi. Ukoliko bi se paušalno oporezivanje vršilo po kvartalima, tada bi sigurno veliki broj pružaoca usluga smeštaja ušao u legalne tokove, a ti prihodi bi značajno popunili opštinske i građanske budžeta.

Još jedan problem koji se tiče ove teme jeste institucija lokalnog vodiča koji je prilično obesmišljen. Da bi neko vršio funkciju lokalnog vodiča mora posedovati i nacionalnu licencu i to pre licence lokalnog vodiča do kojeg je prilično teško i komplikovano doći a koja, pre svega, zahteva i značajna finansijska sredstva.

Iz tog razloga zašto bi neko polagao za licencu lokalnog vodiča ako već poseduje nacionalnu sa kojom može biti vodič i raditi na teritoriji cele države. Na primer rendžeri nacionalni parkova Uvac i Tara najbolje poznaju ova područja, ali da bi mogli da obavljaju funkciju vodiča moraju da poseduju nacionalnu licencu. Hvala.

Poštovani gospodine Marinkoviću, dame i gospodo narodni poslenici, ovaj set zakona ima za cilj, da poboljša stanje u turizmu, zaštita bilja, zaštita bezbednosti hrane, stanje u srpskom ugostiteljstvu i centralnom registru stanovništva.

Ovaj amandman, kao i svi amandmani SRS nisu samo predloženi da bi se to uradilo reda radi, već želimo da kroz obrazloženje i primedbe predloženih zakona učinimo i bolji i smislenijim od onih koji prepisuju iz EU.

Ako nije prisutan resorni ministar, tražim da mi se da odgovor na vrlo prosto pitanje o čemu je u javnosti govorio i državni sekretar Knežević, o paušalnom oporezivanju turističkih objekata.

U razgovoru sa ljudima iz ove oblasti, složili su se da je ovaj predlog dobar, ali na terenu je sasvim druga slika. Turistička inspekcija koja kadrovski oskudeva, mora da ima i šira ovlašćenja i da efikasnije deluje na terenu.

Evo zašto. Izlaskom na teren, inspektori kontrolišu samo one objekte koji imaju registrovanu turističku delatnost, dok oni koji posluju u zoni sive ekonomije, niti se kontrolišu, niti se protiv njih preduzimaju kaznene mere.

Ovakvim načinom rada i odnosu prema legalno prijavljenim turističkim objektima, sprovode se mere kažnjavanja. Ako su te kazne učestale za legalno prijavljene objekte, a drugi se ne kontrolišu i rade ilegalno, šta onda ostaje onim legalnim, osim da odjavi objekat i pređe u rad na crno.

Još jedan u nizu problema koji se javlja u turizmu je naplata poreza, gde bi trebalo uvesti elektronsku prijavu gostiju bez posrednika i bez komplikovanih procedura.

Na kraju, šta je sa boravišnim taksama i da li će se one paušalno naplaćivati? Hvala.

Hvala, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom želim da skrenem pažnju javnosti, kolega poslanika i gospode ministara, ali nema ih, tu je samo gospodin Nedimović, da duboko izražavam sumnju u nameri Vlade Republike Srbije da svoje regione ne tretira podjednako, odnosno ne razvija ih kako bi to trebalo po principu ravnomernog regionalnog razvoja

Evo činjenica koje sigurno ne možete demantovati. Pitam nekog od ministara, i to više i ne znam kojeg i ko čiji zakon brani, ali ako su nam poljoprivreda i turizam najvažnije grane privrede, zašto nam hoteli u pojedinim opštinama u Srbiji, a u većini zvrje prazni. Navešću, recimo, primer hotela „Mileševe“ u Prijepolju, koji je više od deceniju pod stečajem. Ista sudbina zadesila je i hotel „Jabuka“ u blizini Memorijalnog kompleksa „Boško Buha“, kao i sam pomenuti kompleks koji polako i sigurno propada i postoje ruina, što se odnosi na paviljone oko hotela „Jabuka“, koji su građeni početkom 70-ih godina za brigadire zadužene za izgradnju pruge Beograd-Bar.

Da bi opština promovisala svoje predivne destinacije netaknute prirode, da bi privukla turiste da se što duže zadrže na tim destinacijama, a opština ostvarila neki profit, nažalost, to u ovom slučaju nije moguće zbog nedostatka smeštajnih kapaciteta u takvim, takav turista samo dođe, vidi i prođe.

Ne želim samo da pomenem sredinu iz koje dolazim. Ista sudbina hotela „Jabuke“, „Mileševa“, desila je i hotel „Jezero“ u Bajinoj Bašti, čiji je vlasnik EPS i koji se nalazi na vrlo atraktivnoj lokaciji na plaži jezera Perućac. Hotel je u jako dobrom stanju, ali, nažalost, ni on ne radi. Hvala.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 4. posle reči „turizam“ predložili smo amandman koji glasi „sa posebnim osvrtom na ruralni turizam“.

Srbija ima čime da se pohvali kada su u pitanju područja netaknute prirode, a takve destinacije država mora maksimalno da vodi računa kroz svaki vid pomoći.

Da bi sačuvali te sredine koje polako odumiru, a razlog odumiranja je jasan i evidentan, u takva područja siromašne opštine nemaju ni snage ni mogućnosti da ulože sredstva bez pomoći države. Lokalno stanovništvo sve više napušta takve sredine, tražeći bolji život van granica Srbije.

Strategija, vizija i misija ostaju samo na papiru i dok nam se ne planski grade Zlatibor, Kopaonik i slične urbane turističke destinacije, u senci velikih ostaju mala i predivna mesta sa netaknutom prirodom i značajnim turističkim potencijalom koji nažalost ostaje neiskorišćen.

Takva mesta su sa izuzetnim odlikama, čekaju neko novo vreme ili neku novu vlast da bi se razvijali i dobili svoje mesto na turističkoj mapi Srbije, Evrope i sveta.

Kada bi ministri posetili sve delove Srbije, videli bi da još uvek ima potencijala da pored, kako sam napomenuo, Kopaonika i Zlatibora, ima destinacija za razvoj turizma, prevashodno ruralnog.

Nemojte, gospodo, da zaboravite da jugozapadna granica Srbije nije samo do Zlatibora, već ide i malo dalje. Zašto to kažem? Sedamdesetih godina prošlog veka rađena je pruga Beograd-Bar i to Limskom dolinom i tada to područje nije bilo zapostavljeno. Zašto je to slučaj danas?

Smatram da celokupni razvoj ne samo turizma treba da prati i trasa autoputa, recimo preko Peštera, protiv koje nemam ništa, ali trasa autoputa Limskom dolinom mnogo je isplativija i lakše održiva, jer bi opštine pograničnih delova Srbije, Crne Gore i BiH imale brži i bolji razvoj po svim ekonomskim parametrima. Hvala.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, ovde smo u obrazlaganju seta zakona o poljoprivredi slušali ministra Nedimovića kako je u Srbiji nulta tolerancija na proizvodnju i trgovinu GMO i postoji poseban zakon koji reguliše ovu oblast. Postoji i zove se Zakon o GMO. Član 3. stav 1. ovog zakona glasi – Genetski modifikovanim organizmom se ne smatra proizvod biljnog porekla koji količinski sadrži do 0,9 primesa GMO i primesa poreklom od GMO. Stav 2. – Semenski i reproduktivni materijal ne smatraju se GMO ukoliko sadrže do 0,1 primesa GMO i primesa poreklom od GMO.

Kakva je ova nulta tolerancija? Takođe postoji niz članova u ovom zakonu koji dozvoljavaju oglede, eksperimente pa i izuzetke kada se radi o upotrebi u medicini.

Možda ministar nije obavešten, a možda i zbog poslovnih interesa ministar želi široj javnosti da uskrati pravo da sazna sve o GMO sastojcima u lancu ishrane. Naši ljudi ne znaju kako da izbegnu kupovinu ovih proizvoda. Zakonom nije predviđeno obeležavanje proizvoda koji sadrže GMO, a u Srbiji se prodaju takvi proizvodi u svim prodavnicama.

Najpoznatija svetska ekološka organizacija „Grin pis“ je napravila spisak prehrambenih proizvoda koji u sebi sadrže genetski modifikovane sastojke, pa recimo „Snikers“, „Nutela“, čaj „Elipton“, „Tviks“, „Milkivej“, „Ferero roše“, „Neskvik čokolada“, čokoladni napitak „Neskvik“, dečiji napitak „Nestle“, „Koka kola“, „Fanta“, „Sprajt“, „Mekdonalds“, sve što jedu i piju naša deca. To su sosevi i kečapi „Hajnc“, kašica za bebe „Hipo“. Ministar tvrdi da je nulta tolerancija.

Bolje bi bilo da se u zakon uvrsti obavezno obeležavanje hrane iz uvoza da li sadrži GMO nego što na ovaj način obmanjujemo narod. Ovde će potrošač sam da odluči da li će da kupi „Hipo“ kašicu, da je da svojoj bebi ili će da se odluči za domaću kašicu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, da bi poboljšali zdravlje ljudi i životinja i da bi nam život bio na jednom zavidnom nivou država mora voditi računa o prekomernoj upotrebi sredstava za zaštitu bilja i mora doneti adekvatan zakon koji je u interesu građana naše zemlje, a ne prepisivati samo iz EU da ne bi prioritet bila trgovina, nego interes našeg zdravlja i naših budućih generacija.

Osnovna stvar u koju država mora da maksimalno uključi sva raspoloživa sredstva, jeste da spreči nekontrolisano korišćenje hemijskih i drugih štetnih supstanci koje negativno utiču pre svega na zdravlje ljudi i životinja.

Upotreba herbicida i pesticida u poljoprivredi prekomerno je zastupljena iz razloga da bi se stekao profit uvoznika dok se najmanje razmišlja o karenci te hrane i njenoj upotrebi.

Zatim se mora voditi računa o upotrebi vakcina za životinje gde se sumnja u kvalitet i poreklo tih vakcina, jer često dolazi do probijanja imuniteta, pa i uginuća.

Još jedna vrlo bitna pojava je upotreba antibiotika koji se prodaju i nekontrolisano koriste. U članu 23. se kaže – sertifikat profesionalnog korisnika izdaje se lice koje je obučeno za bezbednu primenu rukovanje, skladištenje, transport i odlaganje sredstava za zaštitu bilja.

Sve je dobro napisano, ali krajnji korisnik je poljoprivredni proizvođač, koji pre svega upotrebljava ta sredstva sa površnim uputstvom i zaštitom.

Ambalaža koja takođe sadrži ostatke otrovnih supstanci se baca u reke, na njive i livade. Tako odlaganje zagađuje kompletnu čovekovu sredinu. Zato predlažemo da se uključi kako resorno Ministarstvo, tako i lokalne samouprave, da se što više uključi struka u savetodavna tela koja će edukovati građane kako i na koji način upotrebiti hemijska sredstva kod zaštite poljoprivrednih proizvoda. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ako se ima u vidu da poseban značaj poljopriveda ima u uslovima ekonomskih i drugih kriza, zbog dva osnovna razloga, prvo, proizvodnja hrane je manje podložna kriznim oscilacijama i drugo, ulaganjem u poljoprivredu pokreće se razvoj više drugih privrednih grana, a posebno prerađivačke industrije i trgovine.

Smatramo da u ovu oblast treba mnogo više ulagati, kako država, odnosno resorna ministarstva, tako i same lokalne samouprave, prema svojim mogućnostima. Takođe, mora se shvatiti da se u poljoprivredi moraju postaviti drugačije osnove, usko specijalizovana proizvodnja sa jasno izgrađenim kvalitetom, kvantitetom i kontinuitetom, kako bi bila u uslovima jednog velikog tržišta konkurentna agrarno visoko razvijenim sredinama. Ali, nažalost, kao što sam u više navrata govorio i opet ponavljam, da su nam sela već prazna, mnoga domaćinstva napuštena, a brojna sela bez ijednog stanovnika, a i ono malo življa čini uglavnom staračka populacija. Radno sposobne mlađe generacije masovno odlaze u grad i inostranstvo, kako bi sebi obezbedili pristojan i normalan život, kakav u Srbiji, nažalost, nisu u mogućnosti da priušte. Posebno je taj trend migracije izražen u manjim sredinama gde je prisutan nizak standard i nemogućnost pronalaska posla.

Srpska radikalna stranka je podnela Predlog zakona o podsticajima u poljoprivedi, kome bi resorno ministarstvo trebalo krajnje ozbiljno pristupiti i sa razlogom prihvatiti. Prihvatanjem ovog predloga zakona novčano bi se stimulisali poljoprivredni proizvođači mleka, gde bi se i sam položaj istih popravio.

Predlažemo da se donja granica količine mleka po kvartalima na koju se ostvaruje premija smanji, a posebno tamo gde su uslovi otežani, a proizvodnja na minimumu, umesto dosadašnjih 1.500 litara smanjiti na 1.000 litara i tako ostvariti pravo na premiju.

U istom članu 15. stav 4. Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju predlažemo da se povećanje iznosa premije za mleko sa dosadašnjih sedam dinara po litru poveća na 10 dinara.

Zatim, u članu 18. stav 1. Zakona o podsticajima za biljnu proizvodnju postojeće rešenje kaže – da se iznos podsticaja po hektaru koji iznosi najviše 6.000 dinara poveća na najmanje 9.000 dinara, i time pokažete da vam je bar malo stalo do sela i poljoprivrednog proizvođača.

Na kraju, da ne zaboravim, ako nam je seljak bogat, bogata će nam biti i Srbija. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 4. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

Kada stupi na snagu ovaj zakon niko od učenika to neće ni primetiti, jer suština onoga što se na njih odnosi već je sadržano u zakonima o osnovnoj i srednjoj školi, kao i odgovarajućim pravilnicima o ocenjivanju, vladanju, završnom ispitu, maturskom ispitu, prekvalifikaciji i dokvalifikaciji itd.

Mi smo nedavno u ovoj Skupštini doneli Zakon o dualnom obrazovanju koji je apsolutno neprimenjiv na naše uslove. Mi iz SRS smo tada govorili i kritikovali da to ne može zaživeti kod nas, ali vi se uporno oglušujete o naše sugestije i inicijative.

Kakvi kadrovi su danas potrebni na našem tržištu? Tržište danas traži nešto malo varioca i sličnih metalskih zanimanja, ali oni ne ostaju nažalost kod nas, već odlaze u zemlje zapadne Evrope, recimo u okruženje, u Sloveniju, a isti je slučaj i sa vozačima. Traže se i konobari, ali naravno i oni su za tržište crnogorskog primorja.

Ekonomski uspešne zemlje nisu prihvatile model obrazovanja kakav se nameće danas nama, kao što je recimo primer Finske ili azijskih zemalja, kakva je Kina. Obrazovanje nije ništa što kratkoročno daje rezultat, već je to strateška stvar. Za obrazovanje se izdvaja oko 3,5% BDP, dok je evropski standard 6%. Država treba da napravi ozbiljnu strategiju obrazovanja, a ne ovako od danas do sutra. Hvala.

Hvala gospodine Arsiću.

Ovaj amandman, kao i svi amandmani SRS, imaju za cilj da ukažu da se radi o veoma ozbiljnoj temi koja ostavlja dugoročne posledice. Ovaj zakon se pre svega donosi iz razloga što ga treba usaglasiti sa novim usvojenim zakonskim regulativama iz oblasti srednjeg i visokog obrazovanja.

To nije sporno, ali da li će to dovesti do poboljšanja učeničkog i studentskog standarda, ja lično mislim da neće. Sve se vrti oko nekakvih propisa koji se stalno menjaju, pri čemu se uvek zanemaruje suština.

Učenici studentski standard treba izjednačavati ili približavati standardu u zemljama EU, a mi ovde radimo obrnuto. Mi usaglašavamo propise sa zemljama EU, pri čemu su ti propisi po pravilu neprimenljivi za naše uslove.

Sa druge strane, propisi su ipak propisi dok je realni život nešto sasvim drugo. Što je više tih propisa mi više zaostajemo u realnim stvarima za zemljama EU, a trebalo bi da to bude obrnuto.

Mi smo, gospodo, poljoprivredna zemlja, tako da obrazovanje usmeriti i u tom pravcu. Sistem školstva, gospodo ministri, izmeniti i utvrditi koliko i kakvog najboljeg kadra je potrebno Srbiji. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, u vašem uvodnom izlaganju o budžetu za 2019. godinu vidimo da su vam puna usta bila o suficitu. Najavljujete određena sredstva za subvencije u privredi i poljoprivredi. Ali, nažalost, dolazim iz krajeva gde ste svojim potezima i političkim odlukama uništili poljoprivrednike i obične seljake.

Mi srpski radikali u ovom visokom domu smo glas običnog čoveka, seljaka, ljudi koji bi trebalo dostojanstveno da žive od svog rada. Mi se ne stidimo tih ljudi, čak naprotiv, svom snagom se borimo za njihove interese i interese svih građana Srbije.

Dve godine za redom uništavate ljude koji se bave proizvodnjom maline, kupine, jabuke, šljive i slično. Stali ste otvoreno na stranu tajkuna, kršili sopstvene zakone, a znamo da je zakonom zabranjen monopol na tržištu. Otkupne cene koje ste određivali dovele su do toga da ljudi dignu ruke od onog posla kojim se ceo život bave. Recimo, cena otkupne maline je 70 dinara, kupine 14, jabuke 5, šljive 13 itd.

Pitaju se poljoprivredni proizvođači šta da rade. Da li sve da unište, ali kažu da ne mogu da žive od poljoprivredne penzije koja je nažalost 11.000 dinara. Šta je sa subvencijama u stočarstvu za 2018. godinu? Ni 50% nije isplaćeno. Šta je sa subvencionisanim naftnim derivatima za poljoprivrednike? Šta je sa atarskim putevima? Gde je bolji život? Jedino „Bolji život“ možemo videti na RTS-u u režiji Mihajila Vukobratovića, po ko zna koji put.

Neću da pominjem ni Sulja ni Rasima, s obzirom, kako reče gospođa Gojković, da je njihova politička uloga minorna u Srbiji, ali ako je pola istine ono što smo čuli u ovom visokom Domu, mislim da je vakat da Rasim LJajić podnese ostavku. Hvala.

(Aleksandar Šešelj: Po Poslovniku.)

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, pored obimnog dnevnog reda i velikog broja predloga zakona, pred nama je trebalo da bude prva i jedina tačka dnevnog reda – budžet, a ne set predloga zakona, pa tek onda budžet pod tačkom 4. Na ovakav način se potcenjuju pre svega građani Srbije, kao i mi, njihovi predstavnici.

U zadnjih 15 godina zaredom nije usvojen Zakon o završnom računu republičkog budžeta. Od kada su krenuli petooktobarci put te nesrećne EU, i taj isti put nastavili su danas SNS.

Pravdate se lažnim izjavama i nekim nazovi činjenicama da je standard EU da se ne usvaja završni račun. Pitam vas – kako mislite da glasate za novi budžet, a već 15 godina građanima Republike Srbije se ne podnosi izveštaj gde se trošio njihov novac?

Poreski obveznici su vam ustupili svoja finansijska sredstva da na jedan častan i pošten način upravljate i raspolažete njima, a ujedno i da podnosite izveštaj kako nama narodnim poslanicima, tako i građanima Republike Srbije.

Zašto se ćuti o javnom dugu? Recimo, stanje duga na dan 31.10.2017. godine iznosio je 23.550.953.473 evra, a deset meseci kasnije, na 31.10.2018. godine 24.614.097.864 evra. Javni dug je skočio, a vi niste nas poslanike, a ni građane obavestili na šta se taj novac troši, na šta se trošio novac od zajma u poslednjih 15 godina, u šta se taj novac investirao i da li se ta investicija isplatila, da li su ta sredstva, ukoliko je deo išao za pomoć nekim državnim kompanijama, doneo željene rezultate, pa su one sada rentabilne.

Svi mi, nažalost, ostajemo uskraćeni za taj odgovor, jer nije usvojen Zakon o završnom računu. Ovde se svesno krši Ustav i zakon Republike Srbije.

Gospodo iz vladajuće većine, vama se ne može verovati, jer već šest godina nastavljate sa politikom koju ste nasledili od DS, pa čak i njihov nakaradni Poslovnik koristite. Hvala.

Hvala, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, vidimo da je budžetom za 2019. godinu predviđeno smanjenje fiskalnog opterećenja zarada sa 63% na 62%. Ukoliko ste imali iskrenu nameru kada ste donosili ovu odluku, morali ste smanjiti bar na 60%.

Srpska radikalna stranka se zalaže za povećanje plata, ali kako i na koji način? Ovim predlogom povećavate plate na uštrb štetnog produženja zabrane zapošljavanja.

Od 2013. godine ova privremena mera je na snazi. Do kada će trajati ta vaša privremena odluka? Takvim odlukama nastavljate štetočinsko vođenje države i zaposleni iz različitih sektora odlaze u penziju, a vi zabranjujete primanje novih radnika na njihovo radno mesto, na mesto koji postoji sistematizacijom, a za koje postoje u budžetu sredstva za plate.

Na taj način ne dozvoljavate i mladim ljudima da se zaposle i ostanu u svojoj zemlji. Ovakvom odlukom u 2019. godini će proći, a ostaće veliki problem manjka zaposlenih u zdravstvu, inspekcijskim službama, lokalnim samoupravama i mnogim drugim javnim institucijama.

Zašto već šest godina niste u stanju da donesete Zakon o platnim razredima. Uvođenjem platnih razreda rešava se u startu bar pola problema. takvim zakonom se definiše da, na primer, samo pravi stručnjaci iz ovih oblasti mogu imati primanja po evropskim standardima i time rešavamo problem odliva mozgova.

Vašim nepromišljenim odlukama i rešenjima razni samozvani direktori, zaposleni u nekakvim vladinim agencijama, imaju višestruko veće plate od ministara u Vladi, a to je osnovni izvor i leglo koruptivnih radnji u ministarstvima, pa i samih ministara. Zato ne prođe ni deset dana, a da vas ne uhvatimo u nekakvim finansijskim malverzacijama, u korupciji kojoj su skloni pojedini ministri.

Neću da pominjem ni Sulju, ni Rasima… (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, imajući u vidu trenutnu ekonomsku, demografsku i organizacionu situaciju u ruralnim sredinama, možemo konstatovati da su nam sela već prazna, da u njima više nema života, da su mnoga domaćinstva napuštena, a brojna sela ostala bez ijednog stanovnika, dok ono malo življa čini uglavnom staračka populacija.

Radno sposobne mlađe generacije masovno odlaze u gradska mesta i u inostranstvo, kako bi bar obezbedili pristojan i normalan život, kakav u Srbiji nažalost nisu u mogućnosti da priušte.

Na to ih primorava nizak standard, nemogućnost pronalaska posla, loš kvalitet života. Tendencija pada kvaliteta života ljudi u ruralnim sredinama traje već dugi niz godina.

Srpska radikalna stranka je podnela Predlog zakona o podsticajima u poljoprivredi kome bi resorno ministarstvo trebalo krajnje ozbiljno da pristupi i da ga sa razlogom prihvati.

Razlog da donošenje ovog zakona je taj što bi država trebala da povećanjem novčanog iznosa premije za mleko stimuliše proizvođače, kako bi se konkretnim potezima popravio položaj poljoprivrednika.

Takođe je neophodno da se donja granica količine mleka po kvartalima na koju se ostvaruje premija smanji, naročito tamo gde su uslovi za poljoprivredne potrošače otežani, a proizvodnja skoro na minimumu. Iz tog razloga bi donja granica premije za kravlje mleko po kvalitetu umesto dosadašnjih 1.500 litara, smanjilo na 1.000 litara, kako bi i oni poljoprivrednici sa otežanim uslovima proizvodnje mogli da ostvare pravo na premiju.

U istom članu 15. stav 4. Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju predlažemo da se povećanje iznosa premije za mleko sa dosadašnjih sedam dinara po litru poveća na 10 dinara po litru. Zatim se u članu 15. stav 1. Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju menja iznos osnovnih podsticaja za biljnu proizvodnju, tako što se postojeće rešenje koje predviđa da iznos podsticaja po hektaru iznosi najviše 6.000 dinara, poveća na najmanje 9.000 dinara.

Koristim priliku da postavim pitanje gospodinu ministru poljoprivrede, a isto može da se odnosi na Ministarstvo finansija – zašto se ne reši pitanje kratkoročnih i dugoročnih poljoprivrednih kredita iz 2004, 2005. godine, gde su domaći poljoprivredni u nezavidnom položaju, jer su im za vratom sudski izvršitelji koji globe njihovu imovinu? U tom periodu krediti su bili jedini vid pomoći države, jer drugih subvencija nije bilo. Ti krediti su najčešće odobreni u rasponu od 40.000-240.000 dinara u zavisnosti od veličine gazdinstva.

Hvala, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao i u prethodno predloženim amandmanima SRS i ovim amandmanom ukazuje na neke nedostatke ovog Predloga zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama.

U predloženim situacijama nije jasno definisano da su članovi Štaba obavezni da prisustvuju sednicama Štaba po pozivu. U dosadašnjoj praksi se dešava da se često ne može obezbediti kvorum na sednicama Štaba, kako bi se zakonski donosile nekada vrlo bitne i hitne odluke.

I ne samo u konkretnim vanrednim situacijama, nego kada je potrebno preduzeti važne i preventivne mere. Na primer, preduzimanje preventivnih i pripremnih mera za nastupajuću zimsku sezonu i određivanje prioriteta za čišćenje lokalnih i nekategorisanih puteva. U praksi se to do sada od strane članova Štaba daje primedba da ne postoje nikakve nadoknade za učešće u radu Štaba. Angažovanje Štaba u vanrednim situacijama, gde se nažalost gubi motiv, gde njihovo angažovanje može da bude danonoćno kod nastalih vanrednih situacija, poplava, požara, zemljotresa i sl.

Zatim, u ovom Predlogu zakona trebalo bi da se definiše to da naredbe, zaključke, preporuke striktno sprovode organi lokalne samouprave, organizacione jedinice republičkih organa na lokalnom nivou, privredni subjekti, druga pravna lica, udruženja građana i svaki pojedinac. Za nesprovođenje naredbi, zaključaka i preporuka trebalo bi predvideti kaznene odredbe.

Na kraju samo da još jednom SRS ukaže da u skorije vreme Vlada Republike Srbije dodeli diplomatski imunitet Srpsko–ruskom humanitarnom centru u Nišu.

I, na kraju, zašto Vlada ćuti na ekstremne izjave Sulejmana Ugljanina da će Raška oblast biti republika, a da na to se niko ne oglašava do sada? To su ratno huškaške izjave i vrlo opasne da na prostoru Raške oblasti, iliti Sandžaka, ili kako bi to neko drugačije nazvao, Stare Hercegovine, ne dođe do nemilih događaja, što nije dobro za dobar suživot Srba, Bošnjaka i Muslimana, koji na jednom zavidnom, mogu da kažem, iz sredine iz koje dolazim, žive. Ako se ne saseku danas u korenu, bojim se da će sutra biti kasno. Hvala vam.