Hvala gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, kako se danas Srbija odnosi prema poljoprivredi i poljoprivrednom proizvođaču? Decenijama unazad Srbija govori kako je poljoprivreda naša strateška šansa, ali vidimo da od toga nažalost nema ništa. Sve vlasti koje su dolazile i prolazile, donosile su i usvajale strategije razvoja poljoprivrede, ali one prethodne koje su donešene nisu mogle da zažive, a ni one koje su posle njih su ostale samo pusta želja.

Dok danas industrije u Srbiji nema, a nažalost nema ni poljoprivrede, jer nam polako i sigurno ruralni deo Srbije izumire, jer statistika kaže da više od 1000 sela ima manje od 100, dok 200 naseljenih mesta nema osobe mlađe od 20 godina. Naš poljoprivredni proizvođač je starosne dobi od 60 i više godina.

U prošloj godini Srbija je izvezla samo 300 tona bebi bifa, za razliku od pre raspada bivše SFRJ kada je u to vreme izvezeno 100 puta više ovog crvenog mesa. Zatim svinja u tovu je danas najmanje od 1995. godine. Postavlja se pitanje - da li Srbija može da bude konkurentna na svetskom tržištu i da li ima šansu da povrati izvoznički ugled? Svakako da ima. Mora da uloži napor i da ispuni standarde tržišnog proizvoda, količine i kvaliteta.

Srbija ima izuzetno dobre geografske i klimatske osobine, gde je zemlja po kvalitetu negde u samom vrhu evropskih zemalja, tako da je po regionima pogodna i za voćarstvo, povrtarstvo i ratarstvo.

Osnovni problem naših poljoprivrednih proizvođača jeste da uloženi rad i trud često ostaje bez rezultata, jer taj napor i uloženi trud mora da bude potkrepljen i znanjem i subvencijama, kako stručnog kadra, tako i države, da bi ostvarili željenu dobit. Dok se subvencije u uređenim državama kreću od 500 do 900 evra po hektaru, Srbija nažalost izdvaja 35 evra po hektaru.

Osnovni problem ovakve Srbije je to što poljoprivredni proizvođač gleda u nebo, moleći se Bogu da godina bude rodna, a živi u neizvesnosti kako i po kojoj ceni ili uceni da proda svoj proizvod. Zato srpskoj poljoprivredi je potreban ogroman zaokret u pravcu modernih svetskih poljoprivrednih proizvoda i proizvođača. Mislim da još nije kasno. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, predloženim izmenama i dopunama Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju SRS traži da poboljša standard naših poljoprivrednih proizvođača, a posebno u ruralnim sredinama sa otežanim uslovima rada, gde bi poljoprivredni proizvođači proširili proizvodnju i bolji plasman svojih proizvoda. Time bi donekle zaustavili odlazak mlađih ljudi iz takvih sredina, gde bi isti obezbedili sebi pristojan i normalan život, kako bi prehranili svoje porodice.

Strateški, ako Vlada ne uradi nešto po tom pitanju, od ruralne Srbije neće biti ništa. A sve što se kasnije uradi, bojim se, biće kasno. Jer, radno sposobne mlađe generacije se sa sela sele u grad, a pogotovo masovno odlaze u inostranstvo. To je vidno prisutno u sredini iz koje ja dolazim, jugozapadni deo Srbije, opštine Prijepolje, Priboj, Nova Varoš. Ako se nastavi tendencija odlaska za boljim životom van ove zemlje, bojim se da će nam ovakve sredine, koje sigurno imaju i ostali delovi Srbije, biti Srbija staraca, ako već nije.

Ovim Predlogom izmena i dopuna Zakona o podsticajima poljoprivredi i ruralnom razvoju želimo da poboljšamo uslove rada i da oni manji poljoprivredni proizvođači dobiju stimulans da pojačaju proizvodnju i povećaju svoje kapacitete. Zato smo predložili da se umesto 1.500 litara po kvartalu, predaje 1.000 litara, jer uslovi za ostvarivanje veće količine mleka su otežani, skupa hrana, dotrajala mehanizacija i slično. Tako bi poljoprivredni proizvođač sa predlogom od 1000 litara imao veće šanse za premiju i podsticaj.

Naš predlog je da se za premiju za mleko po litru poveća sa dosadašnjih sedam dinara na 10 dinara po litru.

Zatim smo predložili da se poveća podsticaj za biljnu proizvodnju koja se do sada isplaćuje najviše šest hiljada po hektaru, poveća na devet hiljada po hektaru.

Smatram da je ovaj predlog SRS vrlo korektan, a sigurno bi poboljšao standard srpskog poljoprivrednika koji živi od svog rada, ne blokira ulice, ne maltretira svoje građane i ne traži od Vlade i predsednika više od onog što mu pripada i što je realna cena.

Iskoristio bih priliku da podsetim i na kratkoročne i dugoročne kredite iz 2004. i 2005. godine, koji su poljoprivredni proizvođači uzimali u rasponu od 40 do 240 hiljada dinara, jer je to bio jedini vid subvencija tog vremena. Kamata na godišnjem nivou je bila 5%, a krediti su odobravani u bankama pod uslovima propisanih kod ministarstva, uz obaveznu hipoteku na nekretninu.

Takvi nevraćeni krediti na vreme i vrednost duga uzetog kredita za zateznom kamatom premašuje 2,5 puta nominalnu vrednost. Danas u Srbiji takvih zaduženih poljoprivrednih proizvođača ima mnogo, jer taj vremenski period, 15 godina, doneo im je status pasivnog gazdinstva, a o subvencijama i podsticajima od države i od opštine u kojoj žive mogu samo da sanjaju. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, otvoreni investicioni fondovi su institucije kolektivnog investiranja gde se prikupljaju novčana sredstva, a mogu se ulagati u imovinu, odnosno investicionom politikom kreirati i ostvariti dobit.

Zakon o investicionim fondovima donet je 2006. godine gde su se stvorili uslovi za osnivanje i funkcionisanje tih fondova, kao novog oblika finansiranja na tržištu kapitala u Republici Srbiji. I dobro je što je tako, ali samo na papiru.

Dok zemlje u okruženju imaju po 90 i više takvih fondova, Srbija nažalost ima desetak, pa ću nabrojati neke, poput „Delta plus“, „Fima proaktiv“, „Fokus premijum“, „Cepter kapital“ i drugi. Mnoga mala i srednja preduzeća u Srbiji su kreditno nesposobna gde je nedovoljno obrtnih sredstava za sirovinu koja im je neophodna da bi svoje poslovanje imalo efekat i dalo finansijsku korist. Tržište je nedovoljno razvijeno, nedovoljno prisustvo hartija od vrednosti koje bi privukle potencijalne ulagače.

Ulaganjem sredstava u investicioni fond omogućiće se pristup tržištu kapitala gde bi tim sredstvima upravljali iskusni stručnjaci menadžeri i to bi dalo veće benefite od same štednje. Ovaj način investiranja sredstava koji je još 2007. godine prisutan u Srbiji, nažalost, nije u potpunosti iskorišćen, jer građani se pre odlučuju za štednju nego za rizik uloga u nekom još uvek nepoznatom fondu. Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, do sada u Srbiji nije postojao zakon o alternativnim investicijama i investicionim fondovima, samo Zakon o otvorenim investicionim fondovima. Razlika je u tome što alternativni investicioni fondovi imaju jasno definisano u šta se sve može ulagati hartije od vrednosti, dok investicioni fondovi imaju širok spektar ulaganja.

Najveći značaj ovog nacrta svakako se ogleda u tome što će domaći kapital, privatni kapital fizičkih lica, moći da se mobiliše u ventur kapital fondove i investicije. Tačno je da su oni neizvesni i neisplativi odmah, ali tek rezultati tih fondovi su vidljivi za nekoliko godina.

Ovakva ulaganja su vrlo rizična, ali ako se pronađu firme koje posluju na zdravoj osnovi, tada se ulaganja i isplate. Takve fondove je koristio i naš veliki Nikola Tesla još u 19. veku.

Ideja nije loša, ako zaživi, tako da uz ove fondove Srbija bi trebalo da reši nagomilane probleme u ekonomiji, privredi, poljoprivredi i zaštiti životne sredine i tako vrati, recimo, poverenje, kako investitora, tako i korisnika tih sredstava.

Nadam se da će se ovim novim Predlogom zakona o alternativnim investicionim fondovima malim i srednjim preduzećima dati mogućnost da se mogu zaduživati kod banaka u većem obimu nego do sada, kao što je to bilo da se u Srbiji samo jedna petina malih i srednjih preduzeća mogla zaduživati kod poslovnih banaka zbog rigoroznih zahteva. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, Evropska investiciona banka po rečima predsednika Privredne komore da malim i srednjim preduzećima u Srbiji nedostaje oko milijardu evra kredita na srednjem i dugom roku, tako da ta preduzeća teško dolaze do bankarskih pozajmica, što je i najveća prepreka za njihov rast. Zato svaka vrsta podrške ovoj kategoriji je više nego potrebna.

Postavlja se jedno suštinsko pitanje, zašto Srbija kasni za zemljama u okruženju koje su ovakve i slične fondove zaživeli još 2007. godine poput Makedonije, Crne Gore, Hrvatske, a čak Bosne i Hercegovine oko 2000. godine?

Trenutno u Srbiji ima 10 investicionih fondova, koji su alternativa između štednje i posebnog investiranja.

Nadam se da će sa ovim Predlogom zakona to urediti i dati rezultate za razvoj malih i srednjih preduzeća, u njihovo kreditiranje. Od tih 10, navešću njih nekoliko koji posluju u Srbiji, kao što su „Delta Plus“, „FIMA proaktiv“, „Fokus Premijum“, „Cepter kapital“ i drugi. Za razliku od Srbije, razvijene zemlje koje imaju tesnu saradnju i vrlo razvijenu ekonomiju, imaju negde oko 1.600 fondova koji su i sami deo finansijskog tržišta.

Statistički podaci nam govore da je u 2018. godini više od 7.000 evropskih kompanija dobila investiciju i to uglavnom su u pitanju mala i srednja preduzeća. Poslanici SRS, smatraju da se ne sme zaobići u ovom slučaju ruski i kineski investicioni fondovi, koji bi sigurno dali veću sigurnost našim, kako malim, tako i srednjim preduzećima.

Mora se učiniti napor da se i kineski, kao što sam rekao, i ruski investicioni fondovi iskoriste i ulože na tržištu Republike Srbije, jer mi od Kine, ni od Rusije nećemo imati nikakvih ucena, za razliku od EU, koja nam malo-pomalo, zavrće ruku i ono što nam da svakako da uz određeni uslov, dok nam ne slomi ruku.

Mnoga mala i srednja preduzeća u Srbiji su kreditno nesposobna, gde je nedovoljno obrtnih sredstava za sirovinu koja im je neophodna, da bi svoje poslovanje imalo efekat i dalo finansijsku korist.

Tržište je nedovoljno razvijeno, nedovoljno prisutno hartija od vrednosti, koje bi privukle potencijalne ulagače. Možda sa ovim Predlogom zakona o investicionom i alternativnim fondovima vratite poverenje, kako investitora, tako i korisnika tih sredstava.

Prema mišljenju stručnjaka, glavna uloga na tržištu je stanogradnja, jer oni koji imaju višak kapitala negde ga moraju uložiti, jer stanogradnja se pokazala kao najsigurnije ulaganje viška kapitala, što možemo konstatovati da je u Srbiji to evidentno prisutno i to u većoj meri.

U obrazloženju ovih sredstava možemo da vidimo da su u 2017. godini investicije fondova privrednog kapitala, koncentrisane u kompanije, kao što je Poljska 71%, zatim u Rumuniji 14% ukupnih vrednosti investicija, Mađarska 6%, Letonija sa 5% ukupnih investicija fondova privatnog kapitala zemalja u regionu centralne i istočne Evrope.

Na ovoj listi zemalja Srbija zauzima, nažalost, poslednje mesto. Razlog tog poslednjeg mesta je takođe definisan što u Srbiji nacionalno zakonodavstvo ne reguliše alternativne investicione fondove kao posebnu kategoriju, već jednim zakonom obuhvata celokupnu materiju investicionih fondova.

Da je kojim slučajem Srbija ranije imala ovakve i slične fondove, kao zemlja u okruženju, možda ne bi imali nesanitarne deponije, slične kao što je, recimo, iz mesta iz kojeg ja dolazim, Prijepolje, kao i stotinama drugih širom Srbije i to na takvim lokacijama gde bi u vreme Nemanjića, podizali crkve i manastire, kao što je u selu Nemenikuće u podnožju Kosmaja.

Možda uz pomoć ovih fondova i ovakvi i slični problemi bi mogli da se brže i bolje rešavaju, ali ovo je hipotetički, jer alternativne investicione fondove do sada nismo imali, pa zato i nemamo iskustva. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ako imamo u vidu trenutnu demografsku situaciju u svim delovima Srbije, bez obzira da li su to ruralna ili gradska područja, Srbija nažalost ostaje godišnje bez jedne opštine otprilike 35 do 40 hiljada stanovnika. Sela nam ostaju prazna, a staračka populacija je negde u proseku od 70 i više godina.

Srpska radikalna stranka je i ovog puta, kao i više puta, pri predlogu dopune dnevnog reda predlagala da se nađe Predlog zakona koji se tiče podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Prihvatanjem ovog predloga značajno bi se poboljšao položaj našeg poljoprivrednog proizvođača, a i razvoj ove privredne grane. Time bi pokazali da je Vladi Republike Srbije, kao i resornom ministarstvu stalo do našeg poljoprivrednog proizvođača i poljoprivrednih proizvoda, koji su sigurno po kvalitetu zdraviji od proizvoda zemalja koje nam nameće Poglavlje 11, a i manje, uvozom takvih i sličnih proizvoda odagnaćemo sumnju u sam kvalitet i prisustvo kako hemijskih, tako i genetski modifikovanih organizama.

Ovim predlogom želimo da poljoprivredni proizvođač smanji troškove proizvodnje, a tržišni položaj poboljša. Time što će se donja granica količine mleka po kvartalima na koji se ostvaruje premija smanjiti sa dosadašnjih 1.500 litara na 1.000 litara, kako bi poljoprivredni proizvođač sa otežanim uslovima proizvodnje, na primer, gde je skupa hrana i mehanizacija, mogli da ostvare pravo na premiju.

Takođe, u članu 15. stav 4. Zakona o podsticajima predlažemo da se premija za mleko poveća sa dosadašnjih sedam dinara na deset dinara. Zatim, u članu 18. stav 1. Zakona o podsticajima u ruralnom razvoju da se menja iznos osnovnih podsticaja za biljnu proizvodnju, tako što se postojeće rešenje koje predviđa da iznos podsticaja po hektaru iznosi najviše 6.000 dinara poveća na minimum od 9.000 dinara.

Prihvatanjem ovog predloga poljoprivredni proizvođači bi imali i veću volju i želju da što više ulažu u poljoprivrednu proizvodnju, a time i svoj materijalni položaj poprave. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, NATO bombardovanje 1999. godine izazvalo je velike posledice po zdravlje građana Srbije. Učestalost malignih bolesti je znatno povećana, naročito tamo gde su bombardovane fabrike, a pogotovo industrijska postrojenja.

Prema istraživanju dokazano je i utvrđeno da su oboleli od malignih bolesti krvi i to deca uzrasta od pet do devet godina i da se broj obolelih sve više i više se povećava. Recimo, prema jednom izveštaju iz 2014. godine predsednika Društva Srbije za borbu protiv raka se kaže da se karcinom dva i po puta više povećao od svetskog proseka. Recimo, na području Kosova i Metohije je u odnosu na 2013. godinu, 50% je više prisustvo malignih bolesti.

Takođe se može konstatovati da je tokom bombardovanja bačeno toliko otrova u životnu sredinu, negde oko 15 tona osiromašenog uranijuma i može se zaključiti da je to glavni uzrok povećanja malignih oboljenja, a pogotovo kod dece od rođenja pa do 18. godine. Imamo najnoviji primer oboljenja od najtežih bolesti je mala petogodišnja Helena Gavran, gde možemo da vidimo na društvenim mrežama vapaj porodice i prijatelja za pomoć od pola miliona evra za lečenje u Francuskoj. Zašto su oni najugroženiji? Zato što svi oni koji su rođeni posle NATO bombardovanja, gde žive i rastu u periodu određenih ekoloških promena, oslobađanje različitih toksina, odnosno otrova, a naročito dejstva osiromašenog uranijuma.

Više puta smo naglašavali na istraživanje Komisije italijanskog parlamenta, koja je dokazala da postoji povezanost osiromašenog uranijuma sa smrću italijanskih vojnika koji su bili u mirovnoj misiji na Kosovu i Metohiji.

Ovaj visoki dom je formirao Komisiju da istraži i uradi ono što je uradila italijanska Komisija, odnosno italijanski parlament. Ušlo se sa velikom pompom i entuzijazmom, u šta ja ne sumnjam u Komisiju koja je formirana, da uradi nešto veliko za građane Srbije i krenulo se, ali nažalost, sa tim se stalo. Pitam zbog čega i da li je ta Komisija samo radi reklame i da zamajava kako nas narodne poslanike, tako i građane Republike Srbije?

Možda ova Komisija smeta prijateljima sa zapada, da ona samo bude na papiru i da ne zaživi, a da se njima ne stavi na teret hiljade i hiljade građana Srbije obolelih od malignih bolesti, od strane, kako rekoh, pod znacima navoda prijatelja Srbije, sa svojim natovskim „Milosrdnim anđelom“.

Na kraju, citiraću predsednika Društva Srbije za borbu protiv raka: „Baciti osiromašeni uranijum na jedan narod je zločin.“. Hvala.

Hvala, gospođo Gojković.

Dame i gospodo narodni poslanici, u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o patentima, amandman SRS se odnosi na član 2. član 43. stav 1. Osnovnog zakona, tekst „na naslednike ili pravne sledbenike nosioca prava“, zamenjuje se tekst „na naslednike, odnosno pravne sledbenike nosioca prava“, sa obrazloženjem da je amandmansko rešenje u skladu sa prethodnim amandmanom.

Kod ovog Predloga zakona akcenat je na građansko pravnoj zaštiti, a sve sa ciljem uspostavljanja efikasnijeg sistema zaštite pronalaska, boljeg sistema korišćenja i intelektualne svojine.

Intelektualna svojina uvećava, kao što je uopšte poznato, vrednost kompanija. U tom smislu i poslodavac ima pravo na neophodnu pravnu sigurnost, a interesi zaposlenog se ne narušavaju.

Poenta ovih izmena i dopuna je u tome da će poslodavac biti taj na čije ime će patent biti zaštićen, ali će i zaposleni imati pravo da bude priznat za stvaraoca tog pronalaska, što znači da rešenje kojim zakon garantuje zaposlenom zaštitu njegovog moralnog prava da bude priznat kao tvorac pronalaska koji je stvorio.

Tim činom bi pronalazaču pripalo imovinsko pravo na nadoknadu, što je sasvim korektno i pošteno. Srpska radikalna stanka smatra da treba zaštititi interese i poslodavaca i zaposlenog kada je došlo do pronalaska patenta u radnom odnosu. Moramo da zaštitimo pronalazače da ne bi odlazili iz naše zemlje i da ih ne bi drugi prisvajali. Hvala.

Hvala, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre sa saradnicima, ovim predlogom zakona uređuje se jedna veoma važna oblast u nacionalnom zakonodavstvu, a to je sistem intelektualne svojine i njegove zaštite.

U zemlji, odakle potiče Tesla, Pupin, Milanković, kao i mnogi drugi pronalazači, inovatori i autori, ta nadležnost naših ljudi mora da se posebno podstiče od strane države, da se štiti, neguje i omasovljava.

S ponosom ističemo medalje naših učenika i studenata na evropskim i svetskim takmičenjima i olimpijadama znanja kao što smo ponosni na naše pronalazače sa Sajma pronalazaštva u Briselu, kao i veliki broj pronalazača i inovatora Srbije. Država muku muči da unapredi i uredi rad sistema intelektualne svojine, tako da ovim predlogom zakona u tom pravcu pravi pomak i kreće bukvalno sa mrtve tačke.

To naravno nije iz daleka dovoljno. Intelektualna svojina spada u red urgentnih pitanja jer je u direktnoj vezi sa odlivom mozgova a svedoci smo da nam je to svakodnevnica. Ako stvorimo uslove i budu povoljni i prihvatljivi za mlade ljude i one u najboljim stvaralačkim godinama, onda oni neće odlaziti u svet. Ako još zaštitimo i njihova prava kao sav napredni svet, onda smo njihov um, imaginaciju, odnosno kreativnu sposobnost zadržali za sebe. Hvala vam.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, Zakon o autorskim i srodnim pravima treba da ojača stvaralaštvo, da kroz razvoj i istraživanje nadareni umovi ostvare svoje vizije, bilo samostalno ili u radnom odnosu. Treba načiniti takav obrt da se naše znanje prizna najpre kod nas, da se potvrdi kroz međunarodno priznanje i da postane svojina sveta i da autori imaju zato i profesionalnu i materijalnu sertifikaciju i satisfakciju.

Ovaj predlog zakona u nekoliko izlazi u susret, ne samo da pooštrava, nego pojednostavljuje i precizira uslove za sertifikate. Za licence, drugim rečima, ide na ruku stvaraocima, tj. svima onima za koje stvaralački čin ima prvenstvo nad svemu ostalom.

Stvaralaštvo, u krajnjem slučaju, promoviše kako pojedinca tako i državu. Autorska dela tj. pronalasci ne treba da čekaju u redu za priznavanje, izvođenje, licenciranje. Podrazumevam da se određena procedura mora poštovati. Država treba da bude servis, kao i prirodni saveznik, pa i pomoćnik pri ostvarivanju autorskih misija.

Za većinu autora njihovo delo nije samo sebi svrha, što se, po meni, u državi ne shvata ozbiljno. To delo ima neku ljudsku pouku, ima poruku, korist, potrebu, duhovno zadovoljstvo, kako za profesije, tako i za korisnike. Hvala.

Hvala.

Amandman SRS se odnosi na član 19. postojećem članu 116. stav 1. tačka 4) menja se i glasi: „emitovanje uživo njegove interpretacije“, uz obrazloženje da ovaj zakon mora precizno da definiše prava interpretatora.

Predlogom zakona o autorskim i srodnim pravima, koji je prilično obiman, reguliše se i uređuje pravna zaštita ekonomskih interesa autora, interpretatora, proizvođača fonograma, znači CD-ova, organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskih i srodnih prava. Rekoh da je zakon prilično obiman, tačnije ili preciznije, 226 članova koji tretiraju četiri oblasti – književnu, naučnu, stručnu i umetničku.

Predlog zakona nameće potrebu da se i sadržinski i metodološki pretrese i uredi ova oblast, a ona je veoma raznorodna, jer obuhvata pisana, govorna, dramska, filmska, muzička dela, kao i arhitekturu, pozorište, kartografiju i fotografiju.

Predlagač je procenio da su autorska prava bolje regulisana od srodnih prava, pa je datim predlogom to i potencirao, tako što se poboljšava pravni položaj nosioca srodnih prava, a naročito imovinska prava. U pitanju su interpretatori, proizvođači fonograma, proizvođači baze podataka i računarskih programa, kao i organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskih i srodnih prava. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti topografije poluprovodničkih proizvoda SRS je podnela amandman na član 7. menja se i glasi: "U Zakonu o zaštiti topografija poluprovodničkih proizvoda "Službeni glasnik RS" broj 55/13, član 21. stav 1. tačka 7) menja se i glasi - validnu i dokumentovanu izjavu gde i kada je topografija prvi put komercijalno upotrebljena, ako je datum prve komercijalne upotrebe raniji od datuma podnošenja prijave.“

Materija zaštite topografije poluprovodničkih proizvoda uređena je još 25. jula 2013. godine. Ovim predlogom izmena i dopuna vrši se dodatno usklađivanje sa direktivom saveta, kojom se uređuje slobodan pristup informacijama od javnog značaja i zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti.

Topografija poluprovodničkih proizvoda se najviše primenjuje u oblasti informatičkih tehnologija, koje su od strane države prepoznate kao strateški segment za razvoj društva i ekonomije, tako da će predloženo zakonsko rešenje uticati na privredne subjekte koji se bave proizvodnjom poluprovodničkih proizvoda, modelovanjem električnih kola, kao i dizajnom i izradom gotovih štampanih ploča i slično, kao i na sva fizička i pravna lica koja ostvaruju zaštitu ovog vida prava industrijske svojine.

I kod ovog predloga zakona imamo sličnu situaciju kao i kod prethodnih zakona iz ove oblasti, da nam Evropa, koja je veoma zahtevna i stalno nam nešto nameće, uz obećanje da tim ispunjenjem zahteva skraćujemo put u EU.

Razumno je da prihvatimo nešto što nije naše, ali nije razumno da prihvatimo nešto što je gore, a uz to nije u duhu našeg srpskog jezika. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, na Predlog zakona o dualnom modelu studija o visokom obrazovanju SRS je intervenisala na član 1. ovog predloga zakona, gde reč „poslodavaca“, se zamenjuje rečju „poslodavac“, odnosno „poslodavca“ zamenjuje rečju „poslodavac“ sa obrazloženjem da je dualni model studija po principu može ali ne mora. Znači, nije moranje i obaveza, ali ako visokoškolska ustanova želi da ga realizuje, ona mora da ima dobrog i pouzdanog poslodavca kao partnera, makar i samo jednog.

Što se tiče dualnog obrazovanja, imali smo ranije nešto slično, ali na nižem nivou, tj. u srednjem obrazovanju tzv. politehničko obrazovanje tj. obrazovanje uz rad škola učenika u privredi, skraćeno ŠUP.

Kada smo kod obrazovanja, da se i ovde kao i kod nauke ne može govoriti samo na jedan način, izuzetno je važna spona između postindustrijskog društva koje živi u informatičkom ambijentu i koje ima upliv do savremenog života i radnog obrazovanja ljudi, kao i politike države koja je dinamizirajući, znači, pokretački faktor razvoja nauke i obrazovanja.

Ovaj predlog zakona o dualnom modelu studija o visokom obrazovanju je u stvari preneseno iskustvo iz zemalja EU, što ne znači da je samim tim i kod nas primenljiv i da će doneti dobre rezultate i pozitivan efekat. Kada ovo kažem, mislim na iskustva zemalja razvijene privrede, recimo, kao što su Nemačka, Francuska i druge, tako da je ovaj model studija i logičan i potreban, ali njihovim potrebama i zahtevima tržišta rada. Nažalost, Srbija je zemlja još uvek u tranziciji i nerazvijene ekonomije. Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, na Predlog zakona o regulisanim profesijama i priznavanju profesionalnih kvalifikacija ovaj amandman se odnosi na član 1. stav 2. gde se reč „supsidijarno“ zamenjuje rečju „drugostepeno“. Već je postao manir rada ove Vlade u svojstvu predlagača zakonskih predloga da to čini na štetu našeg maternjeg srpskog jezika u svojoj praktičnoj i profesionalnoj praksi evropskih direktiva i usaglašavanja sa propisima EU. U prevođenju i prenošenju evropskih direktiva hteli mi to ili ne, vrši se nekakav atak na naš srpski jezik, a i na našu terminologiju.

Predlog zakona o regulisanim profesijama i priznavanju profesionalnih kvalifikacija je donet na osnovu evropske direktive, a iza ovog zakona stoje kao jedan, sva ministarstva. Gde je tu širina, gde je tu dubina rasprave? Ima li nezainteresovanosti, što je najgori vid podrške?

Mi prihvatamo međusobno priznavanje profesionalnih kvalifikacija koje je dogovorila, ne mi kao srpski radikali, nego mislim na Vladu Republike Srbije i resorno ministarstvo, koje je dogovorila grupa evropskih zemalja, a ta ista grupa zemalja nam stalno nešto traži, postavlja uslove po sistemu toplo-hladno.

Lepo je pročitati bar u Predlogu zakona gde se kaže automatsko priznavanje. Šta je sa našim priznavanjem? U ovom Predlogu zakona ni na jednom mestu doslovce piše direktiva se usvaja takva kakva je. Ne mora baš zakonopolagač da u svemu služi direktivu, može nešto da se provuče i da se pojednostavi. Jednom rečju da bude u duhu, kao što rekoh, našeg srpskog jezika. Hvala.

Hvala, gospodine Marinkoviću.

Gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, podnošenjem amandmana na član 57. predloženog zakona Srpska radikalna stranka je intervenisala i tražila brisanje stava 3, sa obrazloženjem da je neprihvatljivo i da se izriče mera sa rokom od šest meseci.

Za javnu raspravu navedeno je da su sve zainteresovane strane imale priliku da dostave konkretne predloge. Mislim da je pored ovakve škrtosti i ovo dovoljno.

I kod ovih predloga zakona, kao i kod Zakona o komunalnoj miliciji, data su ovlašćenja inspektorima za prikrivenu kupovinu, da ne nose uniformu.

Sve u svemu, razlozi za zakonodavnu intervenciju potekli su prvenstveno iz potrebe usklađivanja sa nekim rešenjima u drugim zakonima, a sve zajedno kao posledica direktive EU.

Predlog je osavremenio već savremeni zakon, održan je neki kontinuitet, učinjene su sitne nadogradnje, što smatramo da nije dovoljno za kompletan novi zakon, jer je bukvalno prepakovan i sistematizovan stari zakon, sa starim institucionalnim rešenjima, uz neka sitna preciziranja i nebitne kozmetičke promene.

Ovde moram da naglasiti da kao nikada do sada EU uzrokuje jednu pojavu stranu našem mentalitetu, a to je da idemo događajima u susret, a ne da nas događaji uvek zateknu na spavanju.

Ovako se pripremamo i pravno okvirno, harmonizujući se i institucionalizujući se za neka možda buduća vremena, što mi, srpski radikali, nikada ne bi poželeli EU. Saradnja - da, ulazak - ne. Hvala.