Hvala, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO, SRS je tražila brisanje ovog člana, uz obrazloženje da je amandman u skladu sa amandmanima na član 6. Predloga zakona.

Ovo ministarstvo je pristalica izmena i dopuna, a ne novih zakona. Ovaj predlog izmena i dopuna je već 17. po redu i ove izmene imaju četrdesetak članova, koliko i potpuno novi zakon, recimo o agencijskom zapošljavanju.

Ovde bih se složio sa predviđenim rokovima za donošenje podzakonskih akata, recimo predloženo je jedan do dva meseca, toliko bi trebalo ti rokovi da budu i kod drugih ministarstava, tj. njihovih predloga, a ne da se donese kao do sada što je bilo u praksi od osam do devet i više meseci.

Predviđeno je nekoliko intervencija ovim predlogom. Recimo, pitanje usklađivanja penzija, prava vanbračne zajednice na porodičnu penziju, dobrovoljni penzijski fondovi, rok za stranog poslodavca, lica iz poljoprivredne u svojstvu preduzetnika itd.

Pitanje prisutno u javnosti o prevremenoj starosnoj penziji mije otvarano, nažalost, ovog puta iako se sindikati zdravstvenih radnika za to zalažu. Pitanje svih pitanja kod sistema PIO je dugoročna ekonomska odgovornost održivosti penzijskog fonda.

Sve je ovo priča, deo po deo. Vidimo da se sklapa neki novi mozaik, za koji ćemo videti kakav će efekat na kraju i imati. Hvala.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara, SRS je podnela amandman na član 3. predloga da se posle člana 15a doda član 15b, koji glasi – porez na upotrebu plovila ne plaća se na plovila za koje je obveznik poreza MUP, uz obrazloženje da amandman na bolji i precizniji način definiše predmet ovog zakona.

Videli smo da se ova ista odredba odnosi, kao što je moj uvaženi kolega Bojić rekao, kad su u pitanju i električni pogoni, odnosno hibridi.

Kada je u pitanju oružje, stvar je sasvim drugačija, a njega ima kod građana, da ne kažem mnogo, ali dosta sigurno, čak i previše. Ko zna koliko je pojedinaca sa dva ili više komada oružja.

Kakvi su efekti u odnosu na stanje bezbednosti i da li se otklanjaju svi mogući negativni efekti u slučaju prodaje ili vraćanja registrovanog oružja? Za ovo nema valjane argumentacije. Oružje je specifična rabota, često opasna, a povremeno i tragična, jer ako neko nameri da nekog liši života, sasvim mu nije bitno da li je oružje registrovano ili nije. Zato ne može da stoji tvrda da izuzimanjem od oporezivanja pasiviziranog registrovanog oružja daje se doprinos oporezivanju srazmerno ekonomskoj moći obveznika. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, na Predlog zakona o izmenama i dopuna Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji amandman SRS se odnosi na član 9. Predloga zakona, jer smo tražili da se briše, uz obrazloženje da zabranu raspolaganja novčanim sredstvima može ustanoviti samo nadležni sud.

Ovaj zakon je od donošenja 2002. godine do danas preživeo sijaset ispravki, doterivanja, izmena i dopuna. Postavlja se jedno logično pitanje – sa toliko izmena, koliko je ovaj zakon operativan u svojoj nameni? Pitanje je – da li stalno inoviranje ovog zakona vodi u pojednostavljenje poreskog postupka i poboljšanje elektronske komunikacije između nadležnih poreskih organa i građana Republike Srbije ili preciznije poreskih obveznika?

Postupak daljeg poboljšanja elektronske komunikacije između učesnika u poreskom postupku može se tumačiti kao neki pomak napred, ali kako će se izaći na kraj sa predlogom rešenja da se spreče poreski obveznici da skladište ili smeštaju dobra i obavljaju delatnost u prostorima i prostorijama van kontrole poreskih organa?

Rešenje ovog pitanja iz ovog Predloga zakona se ne nazire, ali vreme i praksa će pokazati svoje. Hvala.

Zahvaljujem gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman SRS se odnosi na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, gde se u članu 17. stav 2. Predloga zakona broj - tridesetog zamenjuje brojem – sedmog.

Iz Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ne vidi se da li je predlog doprinos pravnoj sigurnosti u vođenje poreske politike. Da li ovo što se predlaže može uticati na efikasnije suzbijanje sive ekonomije? Zadatak je krajnje ozbiljan dok predviđena sredstva su nedovoljna. Ozbiljno treba razmisliti da se ovolikim pravno-tehničkim materijalom ova materija pojednostavljuje. Da li će se manje tumačiti zakon, a efikasnije obavljati redovne i prinudne naplate poreza?

Dobro je što je predlagač zakona ovim predlogom predvideo pojednostavljenje poreskih procedura, kao i poboljšanje operativnih aktivnosti na suzbijanju sive ekonomije, ali samo da to ne ostane mrtvo slovo na papiru kao što znamo da iz iskustva da se slično dešavalo ne jednom. Hvala.

Hvala na razumevanju, gospodine predsedavajući. Prijavio sam se, ali verovatno je sistem zakazao.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu, SRS je tražila da se član 2. Predloga zakona briše, uz obrazloženje da predložena izmena člana ne utvrđuje na dobar način osnovicu poreza na imovinu za obveznika koji vodi knjige.

Ovaj zakon je u prošlosti pretrpeo dosta izmena i dopuna, a u obrazloženju za donošenje ovog zakona zakonopredlagač je naveo da je osnovni razlog za donošenje ovog zakona sadržan u potrebi da se smanji administriranje u vezi sa prometom nepokretnosti, što bi značilo da se donošenjem ovog zakona na najbolji način rešava problem, jer se radi o zakonskoj materiji koju je jedino moguće menjati i dopunjavati odgovarajućim izmenama i dopunama.

Pored toga, utvrđivanje poresko-pravne materije zakonom, vi ste naveli da se doprinosom pravnoj sigurnosti ujedno obezbeđuje transparentnost u vođenju poreske politike. Srpska radikalna stranka postavlja sasvim logično pitanje – da li sve ovo što ste naveli u obrazloženju za donošenje ovog zakona odgovara stvarnosti? Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, po ko zna koji put poslanička grupa SRS je podnela predlog izmena i dopuna zakona koji bi mnogo toga rešio i dao pozitivne efekte kako u poljoprivredi tako i kad su u pitanju psihoaktivne supstance, prava boraca i porodica poginulih i nestalih boraca, Zakona o izboru narodnih poslanika, kao i Predlog zakona o stavljanju van snage Zakona o izvršenju i obezbeđenju i mnogo drugih predloga za koje skupštinska većina ne želi da prihvati jer jednostavno ih ignoriše.

Kada je u pitanju poljoprivreda i ruralni razvoj predložili smo bolje rešenje od postojećeg za razvoj ove grane privrede. Želimo da poljoprivredni proizvođač smanji troškove proizvodnje i da svoj rad, poboljša svoj tržišni položaj i nažalost gde decenijama unazad svaka vlada govori kako je poljoprivreda naša razvojna šansa, ali sa ovakvim odnosom ništa se ne čini da se položaj našeg poljoprivrednog proizvođača poboljša. Kroz recimo veće subvencije, i veća ulaganja, odnosno da se više bazira na ruralni deo Srbije koji još malo ima mlađe populacije a koja bi bila stimulisana i ostala u tim sredinama i rešila svoju egzistenciju kako bi prehranili svoju porodicu.

Razlog za donošenje ovog zakona je taj što bi Vlada, odnosno resorna ministarstva povećala novčana sredstva kako za mleko tako i za biljnu proizvodnju. Tako da smo predložili da se donja granica za mleko po kvartalima kojom se ostvaruje premija smanji, a posebno tamo gde su otežani uslovi a proizvodnja na minimum. U tom slučaju donja granica premije za mleko po kvartalima umesto dosadašnjih 1500 smanji na 1000 litara, kako bi oni sa otežanim uslovima proizvodnje mogli ostvariti pravo na premiju.

Zatim smo predložili da se premija za mleko poveća sa dosadašnjih 7 dinara na 10 dinara, dok za biljnu proizvodnju postojeće rešenje po hektaru iznosi trenutno najviše 6.000, predložili smo da to bude najmanje 9.000 dinara. Time bi pokazali, ako prihvatite ove predloge, da vam je bar malo stalo do ruralne Srbije i njenog poljoprivrednog proizvođača. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, u obraćanju predsednika Vlade, gospođe Brnabić, čuli smo da je ovaj budžet, a i od predstavnika ministarstva da je razvojni, ali znamo iz iskustva da je svaki budžet koji se donosi u izbornoj godini predizborni, jer treba zadovoljiti apetite velikih budžetskih korisnika jer su svi oni na kraju potencijalni glasači.

Moram ovde da naglasim da je za razliku od ranijih manira rada Vlade da Zakon o budžetu objedinjava sa desetinama i desetinama drugih zakonskih predloga. Predlog budžeta za 2020. godinu je nešto za šta na adresu predlagača možemo dati pohvale, kao i za vreme predviđeno za upoznavanje sa tekstom predloga, kao i za duplirano vreme za raspravu u Narodnoj skupštini.

Dame i gospodo, danas kako kažete, da smo izbegli finansijsku krizu, od pre desetak godina, pred ovom Vladom su veliki izazovi u smanjenju fiskalnog opterećenja zarada i povećanja javnih investicija, jer je izgrađenost osnovne infrastrukture veoma loša, naročito putne i železničke, a posebno životne sredine. To nije samo moje mišljenje, to je mišljenje i Fiskalnog saveta.

Predviđena sredstva za rešavanje ovog gorućeg problema su zanemarljiva u odnosu na stvarnu procenu veličine problema. Tako da je neophodno znatno veće ulaganje u unapređenje sistema za upravljanje komunalnim otpadom u svakoj njegovoj fazi, kako u pripremi, odlaganju, a naročito u preradi koja gotovo i da ne postoji.

Opština iz koje ja dolazim, Prijepolje, a o čemu sam govorio u više navrata sa ove govornice je jedan od primera ne ulaganja, ne planiranja i rešavanja ovog zaista velikog problema za ovakvu sredinu, kako reče gospodin Trivan, da je jedan od najlepših sredina u Srbiji.

Hvala gospođo Gojković.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se nalazi Predlog zakona o budžetu za 2020. godinu, svakako najvažniji zakon za svaku vladu za godinu za koju se donosi.

Koliko je pitanje državne kase važna stvar? Podsetiću vas da je nekada čuvar državne kase tj. ministar finansija bio druga politička figura u državi, posle predsednika države i predsednika Vlade, ali nije kao što je kod nas, recimo ministar vojni, ili pak ministar policije.

Nesporni su neki vladini efekti na finansijskom planu. Ali, pitanje finansijskog pokrivača je za svaku vladu stalno otvoreno pitanje i zavisi od ambijenta i od toga koliko se budžetskih korisnika ispod njega nalazi. Vlada je na ispitu. U njenim rukama je i nož i pogača, što znači fiskalna politika, pravila procedure, programi i svi ostali instrumenti u službi daljeg poboljšanja privrednog ambijenta i obezbeđivanja visokih stopa privrednog rasta.

Srpska radikalna stranka je protiv politike iz suficita i deficita u budžetu. Jer, ako se oni pojavljuju bilo jedan ili drugi to gospodo znači da nešto niste dobro isplanirali, izprojektovali i izanalizirali.

Ono protiv čega smo još, a o čemu je tako razložno govorio i stručno prof. dr Vojislav Šešelj, da se u ovoj raspodeli državnog novca mnogo izdvaja za tzv. nevladin sektor. Ako je to, doduše, i manje izdvajanja sredstava nego prošle godine, svi smo svedoci efekta njihovog rada. Čak su i neke štetne za državu, što znači da ih Vlada finansira, a oni rade protiv države. Draga gospodo, to je još jedna od anomalija nametnutih spolja, od vaših evropskih uzora. Hvala.

Zahvaljujem gospodine Marinkoviću.

S obzirom da se ne bih obratio uvaženoj koleginici sa suprotne strane. Vi kada je budete videli vi joj prenesite da se uputi jednom Ibarskom magistralom pa da vidite u jednom delu Srbije, recimo jugozapadnom kako se živi, šta je tamo uloženo, jer pojedini gradovi imaju i Cvetanovića, i Darka Glišića, i naravno imaju i Batu Gašića. Ali, ko nema Batu nema ni platu. Iz tog razloga ja bih voleo da se pojedine kolege poslanici upute u taj deo Srbije, jugozapadno, pa da vidite kako nam svakodnevno odlaze ti ljudi iz tih sredina.

Putevi su nam dobri, ali se samo uzima karta u jednom pravcu. Ništa u tom delu nije urađeno i zato, uvažena koleginice, i vi gospodo poslanici, nije Srbija do Zlatibora, mislim da je i Vlada, a ja imam takav utisak da i Vlada Republike Srbije, Srbiju doživljava do Zlatibora, jer evo u zadnjih šest godina ništa nije u tom delu urađeno. Zašto? Ne znam, vi se zapitajte, kod vas je sablja. Hvala vam.

Ja se nadam da ću ubuduće ići metroom u tom pravcu, uvažena koleginice, ali smatram da auto-put Miloš Veliki je dobra stvar za Srbiju, kamo sreće da mi imamo mnogo velikih tih puteva, ali taj put je 109 kilometara koji košta 420 dinara u jednom pravcu, putarina, pa vi vidite koliko to košta za običnog građanina sa platom od 30 hiljada dinara.

Hvala, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, moja amandmanska intervencija se odnosi na službu granične kontrole i granične policije, gde sam na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o putnim ispravama ispred SRS, podneo amandman na član 10. Predloga zakona, gde se traži brisanje istog, sa obrazloženjem da se predlog suštinski ne razlikuje od postojećeg teksta. Granična policija je organ nadležan za kontrolu prelaska granice, a to je već regulisano u članu postojećeg Zakona, član 38.

U već pomenutom članu se navodi da će granična policija sve putne isprave, koje privremeno oduzme prilikom vršenja poslova granične kontrole, dostaviti policijskoj upravi ili stanici koja je izdala putnu ispravu.

U Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o putnim ispravama predviđeno je nekoliko novina, od kojih bih, recimo, pozdravio rasterećenje građana u slučajevima kada je potrebno oglašavanje putne isprave nevažeće, gde se napušta dosadašnja praksa oglašavanja u „Službenom glasniku“, već se to sada pojednostavljuje tako što se sada oglašava na internet stranici resornog ministarstva, čime se građani oslobađaju dodatnog troška i nameta koje su do sada imali.

Moram da priznam da je i ovako mala pomoć za i onako preskromni budžet građana svakako dobro došao. Uz to još da dodam da s obzirom kako funkcionišu naše službe, gde su redovi, nervoza uobičajena slika, to je svakodnevnica. Građani ne samo da će uštedeti svoj novac, sačuvaće i svoje živce i svoje dragoceno vreme. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, predložene izmene i dopune Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju SRS je podnela još 15. oktobra 2018. godine sa ciljem da se poboljša standard naših poljoprivrednih proizvođača, prevashodno u ruralnim sredinama.

Imajući u vidu značaj poljoprivrede za ekonomski razvoj i napredak Srbije, kao i ogroman potencijal koji naša država ima u ovoj oblasti, predlažemo izmene Zakona o podsticajima poljoprivredi i ruralnom razvoju koje se odnose na podsticaje u poljoprivrednoj proizvodnji.

Ovim predlogom se predviđaju viši novčani iznosi, podsticaji koji bi značajno doprineli poboljšanju tržišnog položaja naših poljoprivrednih proizvođača, a time i razvoj ove grane privrede.

Članom 1. Predloga zakona se menja i član 15. stav 4. Zakona o podsticajima poljoprivredi i ruralnom razvoju tako što se predviđa povećanje iznosa premija za mleko sa sedam dinara po litru mleka na najmanje 10 dinara po litru.

Članom 2. Predloga zakona u članu 18. stav 1. Zakona o podsticajima o poljoprivredi i ruralnom razvoju menja se iznos osnovnih podsticaja za biljnu proizvodnju tako što se postojeće rešenje koje predviđa da iznos podsticaja po hektaru može iznositi najviše 6.000 dinara, menja rešenjem kojim iznos podsticaja po hektaru može biti najmanje 9.000 dinara.

Ovakvim predlogom bi se značajno poboljšao položaj poljoprivrednih proizvođača jer bi to značajno smanjilo troškove proizvodnje, a time bi se i stvorila mogućnost da ostvarenom uštedom prošire investiciona ulaganja u proširenje proizvodnje.

Želim samo da dodam da subvencije u državama u okruženju su znatno veće u odnosu na Srbiju, jer u Srbiji je negde oko 35 evra, dok u zemljama u okruženju se kreću od 500 do 900 evra po hektaru, dok je u Srbiji, kažem, nažalost, samo 35 evra.

Ruralni deo Srbije polako izumire, jer statistički podaci nam govore da više od 1.000 sela ima manje od 100 stanovnika, dok 200 naseljenih mesta nema osobe mlađe od 20 godina, a prosek poljoprivrednog proizvođača je negde između 60 i 65 godina. Hvala.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji je podnela SRS na Predlog zakona o izvozu i uvozu robe dvostruke namene odnosi se na član 1. postojećeg člana 3. stav 1. tačka 4. alineja 2. Predloga zakona posle teksta: „telefonom“, dodaje se tekst: „aplikacijama za pametne telefone“, uz obrazloženje da je amandmansko rešenje preciznije za prenos softvera i tehnologije putem elektronskih medija, telefaksom ili telefonom na području izvan Republike Srbije.

Zakon o izvozu i uvozu robe dvostruke namene je karakterističan po tome što u vreme donošenja zakona naš predlagač, to jest Vlada nije imala obavezu da odabere ovakvo rešenje, ali oni, gle čuda, odaberu rešenje koje je dodatno opterećivalo privredu administrativnim procedurama. Drugim rečima, Evropa nas nije silila da odaberemo takvo rešenje kontrole uvoza i izvoza robe dvostruke namene, a mi smo to već sami uradili i sada tu grešku ispravljamo sa zakašnjenjem negde oko šest godina.

U prilogu ovih zakonskih rešenja naveli ste da su učestvovali eksperti iz evropskih zemalja, pa je tako u tekstu dosta evropskih predloga kao što su lista 1, lista 2, lista 3. Konvencije o zabrani razvoja proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja, to jest međunarodni ugovori ili tzv. hemijska konvencija. Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, na Predlog zakona o poštanskim uslugama amandman SRS odnosi se na član 71. stav 3, koji se menja i glasi: "Agencija, uz saglasnost ministarstva nadležnog za poslove finansija, utvrđuje visinu i način plaćanja takse iz stava 1. ovog člana i visinu i način plaćanja naknade na ime operativnih troškova iz stava 2. ovog člana", sa obrazloženjem da se amandman utvrđuje u skladu sa propisima Republike Srbije, naziv za iznos koji se plaća na ime operativnih troškova, a sve u skladu sa amandmanom na član 71. stav 2. Predloga zakona.

Dobro je što je Vlada prihvatila ovaj amandman, jer kako smo videli iz razloga za donošenje ovog zakona, da je u pitanju usaglašavanje sa raznim direktivama, Prvom poštanskom direktivom, sa Drugom, i konačno sa Trećom evropskom poštanskom direktivom.

Saglasni smo što se, na primer, predviđa smanjenje u pogledu rokova u kojima korisnici poštanskih usluga mogu zatražiti zaštitu svojih prava. Smanjen je taj rok sa 30 na osam dana operaterima da odluče o osnovanosti reklamacije korisnika.

Ovaj zakon pominje široku lepezu subjekata na koje će uticati predložena rešenja, od građana i privrednih subjekata preko operatera do ministarstva itd.

Sve to treba dobro uvezati, inspekcijski propratiti, dati pravna mišljenja, izvršiti stručni nadzor ministarstva.

Kako će to ministarstvo uraditi, ostaje da se vidi. Kako će izaći na kraj sa raznim oblicima nedozvoljene trgovine kroz tokove poštanskog saobraćaja je pitanje koje čeka odgovor. Ili mi možda svi zajedno, znajući našeg zakonopredlagača, možemo očekivati neke nove izmene i dopune ovom novom zakonu? Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o informacionoj bezbednosti SRS je podnela amandman na član 2. koji se menja i glasi: „Posle člana 3. dodaje se član 3a koji glasi: Obrada podataka o ličnosti, član 3a, u slučaju obrade podataka o ličnosti a tokom vršenja nadležnosti i ispunjenja obaveza iz ovog zakona postupa se u skladu sa propisima koji uređuju zaštitu podataka o ličnosti.“ Uz obrazloženje da se amandmanom bolje i preciznije definiše predlog ovog zakona.

Oblast informacione bezbednosti je do sada bila regulisana Zakonom o informacionoj bezbednosti još iz 2016. i 2017. godine. Predloženim izmenama i dopunama reaguje se po prijavljenim ili na drugi način otkrivenim incidentima, kojih u ovoj oblasti danas ima sve više i više.

Zakon o informacionoj bezbednosti ilustruje način i pristup zakonodavnom radu. On je jedan od retkih, ako ne i jedini koji je donet pre evropskih direktiva u ovoj oblasti, ali to je jedan neophodan zakon izuzetan po tome što će se tek u ogromnom sajber prostoru odigravati bitka između države i incidentnih pojedinaca, poslovnih grupa i kompanija. Ovi pojedinci, koje danas nazivaju hakerima, zarađuju ogromne sume novca, a delokrug njihovog rada je veoma veliki, dok su najugroženija vrsta danas deca na internetu, jer mladi ljudi željni izazova sve više vremena provode na društvenim mrežama. U našem MUP postoje posebno obučeni stručni ljudi za tzv. sajber kriminal, koji nije samo naša privilegija nego je to širi svetski problem savremenog doba. Hvala.