Zahvaljujem gospodine predsedavajući.

Uvaženi narodni poslanici, ovakav predloženi zakon o planiranju i izgradnji nije moguće popraviti bilo kakvim izmenama i dopunama, jer ako se predloženi zakoni menjaju svaki šest do osam meseci, onda to izaziva sumnju da se ti zakoni prave isključivo po diktatu interesnih grupa, kako domaćih, tako i stranih.

Kao što smo u više navrata, mi srpski radikali rekli, jeste da se rade putevi, da se obnavlja železnički saobraćaj, da se Srbija ravnomerno razvija, što nažalost nije tako, jer gospođo ministre kada bi vi malo više išli po Srbiji, a malo manje u šoping ili kod stiliste, videli bi da nisu putevi samo problem. Veći problem tih puteva su, što nam mladi ljudi odoše tim putevima. I, što su nam putevi bolji sve manje ljudi ide tim putevima, a iako idu, idu samo u jednom pravcu.

Nažalost, na to su i primorani, jer tamo gde je stao život, gde nema stranih investicija, gde nema autoputa, gde nema novih radnih mesta odlaze za boljim životom, tražeći posao kako bi prehranili svoje porodice. Jedino im je zapad nužno rešenje, jer drugo ne vide kada je u pitanju egzistencija i borba za život.

Kao odgovorni ljudi ne smete dozvoliti da nam godišnje nestaje jedan grad od 35 do 40 hiljada stanovnika. U vašem uvodnom izlaganju, gospođo ministre, vi ste se pohvalili da je urađeno 350 kilometara autoputa, 300 kilometara železničkog saobraćaja što je dobro, da ste uradili i zaobilaznice. Dobro, evo, ja vas pohvaljujem što ste zaobišli jedan deo Srbije i to jugozapadni deo Srbije, gde ste zaobišli Novu Varoš, gde se zaobišli Prijepolje, gde ste zaobišli Priboj i sa autoputem i sa uloženim investicijama i sa otvorenim radnim mestima. I, po ko zna koji put ću ovo ponoviti, da i vi kao i Vlada Republike Srbije, smatrate Srbiju do Zlatibora.

Nažalost, što se tiče ravnomerno regionalnog razvoja to samo stoji na papiru. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vazdušnom saobraćaju, izmene su uglavnom odnose na terminologiju, odnosno na nove termine i kasnije odredbe u obezbeđivanju i upravljanju i organizaciji vazdušnog prostora.

Takođe se navodi da će se propisi za izvršavanje ovog zakona biti doneti u roku od 18 meseci, od dana stupanja ovog zakona. Drugim rečima, suština izmena i dopuna je unapređenje bezbednosti, kako na samom aerodromu, tako i u kompletnom vazduhoplovstvu. Članom 13. predloga zakona na koji se odnosi intervencija SRS, proširuje se kroz lica koja spadaju u vazduhoplovno osoblje koja posredno utiču na bezbednost vazdušnog saobraćaja. Na način da se pod osobljem obezbeđenja ne podrazumevaju samo lica koja obavljaju pregled obezbeđivanja, na aerodromu, već i druga lica koja obavljaju pregled obezbeđivanja kontrole, pristupa, nadgledanja, a koja se zajedničkim imenom zovu osobe obezbeđivanja. Ne postoji oblast društvene delatnosti koja je toliko osetljiva i gde je svaka vrsta bezbednosti toliko potrebna, a ovde ne sme da bude iskakanja, ni improvizacije, jer i mala greška ne sme da se desi, jer tada su posledice uglavnom katastrofalne.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju, amandman SRS se odnosi na član 5. koji se odnosi na član 65. postojećeg zakona, reči "30. maja" zamenjuju se rečima "15. juna", naravno, uz obrazloženje da amandman traži povećanje roka za podnošenje zahteva za registraciju i overu reda vožnje u međumesnom prevozu.

Na ovaj način će se dati veća mogućnost za razmatranje i usvajanje eventualnih primedbi.

Što se tiče prevoza putnika u drumskom saobraćaju, on je na istom nivou kao u prvom polugodištu prošle godine, uz pad obima rada od 5,6%, dok je, recimo, prevoz robe u istom periodu porastao za 25,5%.

Iako je situacija u prevozu tereta daleko složenija, zbog komplikovane procedure, a znamo da su to u pitanju licence, što se tiče i odredbi koje se odnose na skraćenje rokova usaglašavanja, naveli ste da imaju za cilj uštedu u vremenu i troškovima za domaće prevoznike u javnom linijskom prevozu putnika.

Ovo je, koliko se meni čini, peta izmena zakona za kratko vreme, a imali smo ne tako davno blokade ulica Beograda od strane taksi udruženja zbog neraščišćenih odnosa u oblasti javnog prevoza putnika. Protesti su bili tog intenziteta da je čak i morao predsednik države da reaguje. Zato SRS smatra i zalaže se da zakoni koji se donose znatno duže opstaju i bili bi sigurno mnogo kvalitetniji.

Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi, Srpska radikalna stranka podnela je amandman na član 1. Stav 1. tačka 11) Predloga zakona menja se i glasi: „Pravo subjekta u kulturi je da autonomno odlučuju“. Znači, amandmansko rešenje SRS je preciznije.

Za razliku od drugih ministarstava, ovom ministarstvu manjka i normativna aktivnost i praktični angažman, a naročito prisustvo u medijima.

Prećutkivanje događaja i pojava nije dobar način rada Ministarstva kulture i informisanje. Kada ovo ministarstvo ćuti na razne pojave i nadražaje, poput nekih društvenih anomalija, onda u društvu zavlada haos i stihija. Ono mora da reaguje u smislu očuvanja i zaštite interesa onoga što je u njegovoj nadležnosti.

Posle ekonomije, kako neko od uvaženih kolega reče pre neki dan u načelnoj raspravi, kultura je drugi važan stub na kome počiva svako društvo. Od najvećih institucija i ustanova, kultura u ovoj zemlji je poput SANU, Matice srpske, Srpske književne zadruge, Zadužbina Kolarac, Dositejeva i Vukova zadužbina. Kultura je prisutna u nekom svom obliku u svakom segmentu društvenog života, od proizvodnje, recimo, preko vaspitanja, obrazovanja, nauke, politike, stanovanja, odevanja, ishrane, zdravstvene kulture, upražnjavanja verskih obreda itd.

Kultura olakšava svakodnevni život. Utiče na pojedinačne i društvene ciljeve. Povezuje ljudske aktivnosti kako bi što lakše i na jedan normalniji način živeli jedni sa drugima. Prosto rečeno, prenosi prihvatljivo ponašanje budućim generacijama. Hvala.

Hvala, gospođo Gojković.

Dame i gospodo narodni poslanici, kroz podneti amandman Srpska radikalna stranka je intervenisala na član 20. ovog predloga zakona. Ja ću kroz ovo kratko vreme reći nekoliko rečenica na ovu temu.

Razvoj građanskog društva nužno uslovljava i promenu u kulturi. Šta se zbiva u kulturi i sa kulturom? Građansko društvo sa svojim individualizmom, privatnošću, tržištem, pluralizmom i klasnim razlikama traži svoju kulturu. Ono relativizuje osnovne ljudske vrednosti. Na tržištu su i ljudi i ideje.

O kvalitetu srpske kulture se mora raspravljati, a nije se dugo raspravljalo. Neki stvaraoci u ovoj oblasti na to ozbiljno skreću pažnju i upozoravaju. Stvaraoci kulture se nalaze pred velikim iskušenjem. Potrošači u kulturi takođe.

Zašto? Jednostavno iz razloga što je profit jedina i vodeća praktična vrednost građanskog društva i smanjuje vreme, naročito slobodno, u životu svakog od nas.

Borba za uspeh na tržištu radne snage čini radnu karijeru nesigurnom, a vreme se shvata kao najdragoceniji resurs. Ne stoji vreme za nekorisne stvari, ceni se samo praktično znanje koje se brzo i lako može da unovči. Ko ima vremena u ovakvim okolnostima za duhovnu nadgradnju, tj. kulturu? U ovakvom ambijentu, krug snažnih stvaraoca, onih koji su posvećeni umetnosti i kulturi, je sve uži, kao što je krug tzv. lake kulture sve širi, razne „zadruge i parovi“ i slični programi su se namnožili i nagomilali kao pečurke posle kiše. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman SRS koji se odnosi na Predlog zakona o arhivskoj građi i arhivskoj delatnosti je podnet na član 5. stav 1. menja se i glasi: „Republika Srbija, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave obavezne su da obezbede odgovarajuće uslove za trajno čuvanje i zaštitu arhivske građe.

Kao što nam je poznato da u Srbiji većina arhiva obavlja svoju delatnost u veoma lošim ili otežanim uslovima, malim prostorijama za smeštaj arhivske građe, zatim i nedostatkom stručnog kadra. Tako smeštena arhivska građa u neadekvatnim uslovima, odnosno prostoru izložena je riziku od uništenja i propadanja. Zakonski okvir još iz 1994. godine, Zakon o kulturi i dobrima, je zastareo.

Donošenje novog predloga zakona trebalo bi da obezbedi potpunu zaštitu i očuvanje arhivske građe, jer arhivski dokument predstavlja svojevremeno materijalno svedočanstvo o postojanju i funkcionisanju kako države, tako i društva, gde bi građani ostvarili svoja prava na osnovu podataka iz arhivske građe.

Arhivska građa kao kulturno dobro i svedočanstvo o nacionalnom identitetu i svakom istorijskom trenutku uživa prioritetnu zaštitu. Donošenje ovakvog predloga zakona, odnosno usvajanje zakona je neophodno i jedno moguće rešenje da se zaštiti arhivska građa. Hvala.

Hvala, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman Srpske radikalne stranke se odnosi na Predlog zakona o žigovima u članu 30. stav 2. menja se i glasi – u trenutku upisa žiga u Registar žigova moraju biti ispunjeni uslovi za priznanje žiga, uz obrazloženje - amandman se na bolji i precizniji način definiše predmet ovog zakona.

Još jedan zakon u nizu gde se prethodni zakoni zamenjuju nečim što se zove „novi“. Taj novi zakon, nazovimo ga novim, nije toliko nov da bi stvarno mogao da bi tako mogao da se nazove. Za razliku od drugih zakona ovaj se relativno dugo i održao, negde jednu deceniju. Ovaj ranije od 2009. godine, je donet da apsorbuje direktivu od 2004. godine, a ovaj jednu kasnije, iz 2015. godine.

Iz ovih činjenica proističu bar dve konstatacije. Prvo, Vlada je usvojila praksu da predlog svojih ministarstava da donosi tzv. novi zakon čim se izvrši par izmena i dopuna postojećeg zakona. Drugo, nije svaka evropska direktiva razlog za novi zakon.

Novi zakon treba da bude stvarno novi, da reguliše nešto što nije do sada, a ovo što se kod nas radi je moguće rešavati uz izmene i dopune tekstova uz izradu prečišćenih tekstova zakona. U objašnjenju čak ovog razloga za donošenje zakona navodi se i direktiva još čak iz 2004. godine.

Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman SRS se odnosi na član 23. ovog Predloga zakona i znamo da je obrazovanje ništa drugo, nego da ne daje kratkoročne rezultate i da je obrazovanje strateška kategorija. Država bi trebala da napravi ozbiljnu strategiju obrazovanja i onda ne bi imali ovakve česte intervencije kroz izmene i dopune postojećih zakona iz ove oblasti.

Jedno od pitanja koja se ovde nameću jeste da li je škola ostala ključna ustanova na putu do individualnog uspeha i materijalnog postignuća? Da li je prisutan juriš na ocene na svim nivoima obrazovanja? Šta je recimo sa programima stručnog usavršavanja nastavnika, a to su obično seminari? Zašto ih nema više? Ima li odgovornosti države zašto se zanemaruje, kao što smo čuli u više navrata, ćirilica?

Zatim, po pitanju plata, nastavnici i Ministarstvo često zatežu konac, što smo se svi uverili više puta svakog prvog septembra, tj. kada počinje nova školska godina?

Ovde bih postavio i pitanje odnosa Srbije i evropske dimenzije u obrazovanju, da li su veće sličnosti ili razlike? Kakvo je stanje u seoskim školama? Bolonja i dualno obrazovanje? Kako smo presadili Evropu, izazovi škole u budućnosti.

Neko bi trebao da se obraduje ovim pitanjima, što znači da će biti na pragu traženja odgovora. Sve u svemu, obrazovanje je žila kucavica svakog društva. Hvala.

Zahvaljujem, gospođo Gojković.

Dame i gospodo narodni poslanici, sa ovim amandmanom SRS želi da skrene pažnju na jednu veoma složenu problematiku vezanu za Vojsku i odbranu naše zemlje, odnosno na pravo stanje sa terena.

Odbrana jedne države prevashodno zavisi od veličine Vojske, naoružanja koje poseduje i dovoljno obučenog ljudstva, a ponajviše morala ljudi. Znamo iz iskustva da na moral najviše utiče životni standard tj. koliko i kako su nagrađeni.

Najveći problem naše Vojske je odliv kadra tj. njeno brojno stanje.

Da li postoji gospodo podatak u poslednjih 10 godina koliko je profesionalnog kadra napustilo Vojsku, ako nije tajna i koliko je šteta po državu Srbiju'

Selekcija je iz godine u godinu sve lošija. Odziv za vojne škole slabija, a Vojska po proseku godina sve starija, a sa starcima, uz dužno poštovanje, država se ne može adekvatno braniti.

Trenutno naša vojska, uglavnom, služi za parade i počasti, dok je osnovni problem kojim bi se trebalo ozbiljno pozabaviti je odlazak, odnosno napuštanje stručnog kadra, kao što sam i rekao.

Posebno bi trebalo poboljšati status vojnika i podoficira, temelja svake vojske, naročito njihovo karijerno napredovanje koje je posledica deceniju skroz zaustavljeno, odnosno da je teže postati zastavnik, nego general.

Šta onda može da motiviše te ljude nego karijerno napredovanje? Kakav nam je status pripadnika koji su učesnici ratova? Kako aktivnih vojnih lica tako i penzionisanih, ti ljudi nemaju nikakav benefit, ni u jednom segmentu života, ni u napredovanju, ni u pogledu ranijeg penzionisanja, stambenog pitanja, lečenja i drugo.

Ne čine vojsku samo generali i pukovnici. Od njih nećemo čuti da je stanje u vojsci loše i na kakav im je nivou moral. Nekada je neko rekao - ko ne bude imao svoju vojsku, plaća će tuđu.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas je 440. dan od kada je SRS podnela Predlog zakona o izmenama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju.

Razlog za donošenje zakona je da država povećanjem novčanih iznosa za premije za mleko stimuliše proizvođače kako bi se konkretnim potezima popravio položaj poljoprivrednika. Takođe je neophodno da se donja granica količine mleka po kvartalima na koji se ostvaruje premija smanji područjima sa otežanom proizvodnjom, a pogotovo tamo gde su nerazvijena područja i gde su isključivo važni podsticaji. Da bi se poboljšao status poljoprivrednika, ovim zakonom treba povećati novčani iznos podsticaja za biljnu proizvodnju, novčani iznos koji se dodeljuje po hektaru obradive površine, zbog toga što je sektor biljne proizvodnje veoma važan za poljoprivrednike.

Izmene zakone koje je podnela SRS o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju značajno će se unaprediti i podstaknuti održivost i unapređenje stočnog fonda.

Članom 1. Predloga zakona se menja član 15. Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, stav 3. – pošto se smanjuje donja granica za premiju za kravlje mleko po kvartalima tako što se sa 1.500 smanjuje na 1.000 litara, kako bi i oni poljoprivrednici sa otežanim uslovima u poljoprivredi sa manje predate količine mogli da ostvare pravo na premiju.

U istom članu, stav 4. Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju se menja tako što se predviđa povećanje iznosa premija za mleko sa sedam dinara po litru mleka na 10 dinara po litru.

Članom 2. Predloga zakona, u članu 18. stav 1. Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju menja se iznos osnovnih podsticaja za biljnu proizvodnju, tako što se postojeće rešenje koje predviđa da iznos podsticaja po hektaru može iznositi najviše 6.000 dinara, menja rešenje prema kojem iznos podsticaja po hektaru može biti najmanje 9.000 dinara.

Želim da naglasim da je poljoprivreda u Srbiji kroz razne izveštaje i statističke podatke daleko od optimalnog, tako da našem domaćem agraru ne ide ni stopa rasta, kao ni spoljnotrgovinska razmena ni produktivnost, a ni učešće u bruto društvenom proizvodu.

Istorijski posmatrano, poljoprivreda igra važnu ulogu u ekonomskom i društvenom razvoju, ali samo sa 17% poljoprivrednika sa punim radnim angažovanjem koji proizvode hranu za sve građane. Danas većina potrošača ima male veze sa prirodnim procesima u kojima se proizvodi hrana. Po rečima nekih agrarnih analitičara, optimalni model održivog rasta poljoprivrede za koji Srbija ima potencijale računa se prosečnom stopom od 4% do 5%, tako da narednih 10 godina ovako skromne stope rasta poljoprivredne proizvodnje koje je Srbija ostvarila u prethodnom periodu imaju na globalnom nivou samo najsiromašnije zemlje. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti amandman SRS se odnosi na član 1. postojećeg člana 2. stav 1. alineja 4. Predlog zakona menja se i glasi – Grupa građana je oblik udruživanja birača radi zajedničkog učešća na izborima koji svoje međusobne odnose uređuju ugovorom koji je overen u skladu sa zakonom kojim se uređuje overavanje potpisa, uz obrazloženje da definicija grupe građana je preciznija.

Vidimo da je ovim Predlogom zakona zacrtano nešto što se nikada ne može realizovati, a to je da javni funkcioneri ne stavljaju javne resurse u svoju poziciju i za svoju promociju. Termin, izraz „javni funkcioner“ je veoma širok pojam, što strankama na vlasti daje ogromnu prednost u neravnopravnoj utakmici izbornog procesa.

Dosadašnja praksa nam govori da su raznorazni marifetluci i zloupotrebe od strane onih koji su na vlasti da izmanipulišu potencijalne glasače i da ih disciplinuju, a posebno da ih motivišu raznim materijalnim stimulansima poput kafe, šećera, ulja, kišobrana, itd, dok je najzastupljeniji oblik nuđenje i davanje novca, tzv. glasovi, kako reče gospodin Mirčić, u pretplati.

Sve ono što su demokrate uvele preko nevladinih sektora u izborni proces vi ste i te kako prihvatili i ne samo prihvatili, nego ste usavršili kao na primer prisustvo tzv. bugarskog voza gde je Milo Đukanović to usavršio.

Sve ovo što sada predlažete slušajući slepo istrošene evropske birokrate, nepoštujući sopstvenu državu i sastajući se sa delom njima prihvatljive opozicije mimo Narodne skupštine je šamar demokratiji tj. Srbiji.

Ovim bespogovornim izvršavanjem evropskih naloga ovakav Predlog zakona neće ništa dobro doneti, a problemi vezano za izborni proces će se i dalje produbiti i nastaviti. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS je i ovog puta, kao i u više navrata pri Predlogu zakona o dopuni dnevnog reda, predlagala da se nađe Predlog zakona koji se tiče podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju.

Prihvatanjem ovog predloga značajno bi se poboljšao položaj našeg poljoprivrednog proizvođača, a i razvoj ove privredne grane. Time bi pokazali da je Vladi Republike Srbije, kao i resornom ministarstvu, stalo do našeg poljoprivrednog proizvođača i poljoprivrednih proizvoda koji su sigurno po kvalitetu zdraviji od proizvoda zemalja koje nam nameće Poglavlje 11, a i manje uvozom takvih i sličnih proizvoda odagnaćemo sumnju u sam kvalitet i prisustvo, kako hemijskih, tako i genetskih modifikovanih organizama.

Naš predlog se odnosi na smanjenje količine mleka po kvartalima, odnosno umesto dosadašnjih 1.500 litara smanji na 1.000 litara da bi poljoprivredni proizvođači sa otežanim uslovima proizvodnje, gde je skupa hrana, mehanizacija, ostvarili pravo na premiju.

Predložili smo da se premija za mleko poveća sa dosadašnjih sedam dinara na deset dinara, a takođe i za biljnu proizvodnju gde je iznos podsticaja do sada bio 6.000 dinara da se poveća na najmanje 9.000 dinara.

Ako bi se prihvatio predlog SRS, poljoprivredni proizvođač bi imao veću volju i želju da što više ulaže u poljoprivrednu proizvodnju, a time i svoj materijalni položaj da poboljša.

Kroz ovu dopunu želim da resornom ministarstvu skrenem pažnju na lošu organizaciju veterinarske službe. To ne datira od pre pet, šest godina, već od same loše privatizacije veterinarskih stanica koje je još dosovska vlast uradila i od ove službe danas u pojedinim opštinama u Srbiji napravila siromašne veterinare, tako da je sve veća pojava rada na crno, upotreba antibiotika bez kontrole i sve ono što ovu službu degradira.

Ovo je jedan vrlo ozbiljan problem kada je u pitanju ova služba. Konkretno, u razgovoru sa ljudima iz Bajine Bašte, gde su dali primedbe, gde su tražili pre pet godina da ova opština ima veterinarskog inspektora sa sedištem u Bajinoj Bašti, jer je to pogranično područje i da granični prelaz nema kontrolu u ovom delu. Imaju problem oko pregleda mesa i mleka, s obzirom da ima nekoliko klanica i, naravno, imaju proizvodnju mleka. Sedište veterinarskog inspektora za deo opština Zlatiborskog okruga je u Kosjeriću, što je neizvodljivo i fizički ne može da se postigne. Opština Bajina Bašta se više puta po ovom pitanju obraćala i Ministarstvu poljoprivrede i Upravi za veterinu, kao i Sektoru … (Isključen

0mikrofon.)

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, predloženi amandman SRS se odnosi na Predlog zakona o agencijskom zapošljavanju na član 6. gde smo tražili njegovo brisanje, a sa obrazloženjem da je ovakav oblik zapošljavanja potpuno neprihvatljiv i u suprotnosti je sa pravima radnika. Zapošljavanje preko agencija je neprimereno i zakon koji se predlaže je diskriminatorski.

Svi ovi prateći zakoni uz budžet za 2020. godinu su predlozi izmena i dopuna, a ovo je potpuno nov zakon. U ovom predlogu zakona se pominju neki termini iz radnog prava ustupljenih zaposlenih, kao i poslodavac korisnik. Izjednačavaju se pravima i jedni i drugi radnici.

Sve je to lepo ovde upakovana. Međutim, ostaje otvoreno pitanje – šta poslodavac, odnosno korisnik u ovom slučaju, dobija u pogledu, recimo na kvalitet ljudskih resursa? I ovde se plaćaju uverenje o položenom stručnom ispitu.

U predlogu predlagač se nije opredelio direktno koja će inspekcija vršiti nadzor. Imamo inspekciju rada ili upravna inspekcija.

Ponoviću još jednom principijelni stav SRS. Mi smo apsolutno protiv ovakvog vida zapošljavanja, jer se tu obično uhlebe nestručni i prevashodno stranački ljudi. Za očekivati je da će veliki broj partijskih simpatizera dodatno biti zaposleno u javnom sektoru, pošto se priprema zakon o ukidanju Zakona o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru. Hvala.

Složio bih se sa koleginicom da agencija posle ovog mandata da je primi i da slučajno je ne prijavi, kao što se to dešava, recimo, agencijama u Srbiji koliko ih ima, da se radnik zaposli, radi po 12 sati a ne bude prijavljen. Recimo jedna od agencija, između ostalih koliko ih ima, je i „Protekt maks“ koja koristi, ovo što koleginica reče, zloupotrebljava pravo radnika. Tačno je da zloupotrebljava pravo radnika, ali ih ne prijavljuje.

Zato je SRS jasno rekla da je protiv ovakvih i sličnih agencija kojih u Srbiji ima preko 150, a i ne zna se tačan broj koliko ih ima. Zato, uvažena koleginice, meni je žao što vi ili znate ili nećete da priznate da ovakve agencije zloupotrebljavaju pravo radnika. Hvala.

Postavljam pitanje - šta je bilo do sada? Zašto nije reagovalo na vreme da, recimo, od 120 radnika ili 20 radnika pa je prijavljeno samo pet? Zašto se nije do sada reagovalo? Sutra kada agencija stavi ključ u bravu, šta će se posle toga desiti? Šta će se desiti sa tim radnicima? Ko će im tada plaćati penzijsko i invalidsko osiguranje i lične dohotke? U ovom slučaju samo oni rade na crno, verovatno u noćnim satima, a posle podne prijave tih četiri – pet radnika koji sutra ako dođe inspekcija ih kontroliše.