ALEKSANDRA TOMIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je 1969. godina u Vranju. Živi u Beogradu.

Završila je Mašinski fakultet u Beogradu. Magistrirala je i doktorirala na Univerzitetu „Alfa“.

Docentkinja je na Univerzitetu „Alfa“ i vanredna profesorka na Visokoj poslovnoj školi za ekonomiju i preduzetništvo u Beogradu. Od 1997. do 2010. godine radila je u GP „Javor”, a zatim kao direktorka savezne ustanove «Plov put» i kao savetnica generalnog direktora za međunarodnu saradnju u Javnom preduzeću «Srbija vode».

U periodu od 2000. do 2008. godine bila je odbornica u Skupštini opštine Zvezdara. Od 2000. do 2001. bila je predsednica Izvršnog odbora SO Zvezdara, a u periodu 2001-2004, članica Izvršnog odbora SO Zvezdara. Članica Opštinskog veća bila je od 2005. do 2008. godine.

Nakon izbora 2012. godine, izabrana je za narodnu poslanicu, kao i nakon izbora 2014. godine. Iste godine izabrana je za članicu Predsedništva Srpske napredne stranke. U sazivu 2014-2016. godine bila je predsednik Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabrana za narodnu poslanicu.

Mandat joj je potvrđen i nakon redovnih parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. godine. Izabrana je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 15.10.2020, 13:44

Osnovne informacije

Statistika

  • 300
  • 2
  • 6 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 1 godina i 9 meseci i 27 dana

Poštovana gospođo Tomić, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 3 godine i 22 dana i 10 sati

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 3 godine i 10 meseci i 30 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Jedanaesto vanredno zasedanje , 09.09.2021.

Uvaženi predsedavajući, poštovana guvernerko, kolege poslanici, mi smo na Odboru 24. jula razmatrali izveštaje o radu za prethodnu godinu Narodne banke Srbije, kao i svakog jula meseca, s obzirom da po Poslovniku o radu Narodna banka ima svoje rokove kada podnosi šestomesečni i godišnje izveštaje za prethodnu godinu, ali smo tada i dobili predlog na osnovu zakona koji je trebao da 90 dana pre isteka funkcije da za viceguvernera, predlog guvernerke dr Jorgovanke Tabaković bude gospođa Ana Ivković.

Pre samog predloga mi smo imali, zaista prilike da čujemo koji su to rezultati Narodne banke Srbije, ali kao jedan sastavni deo uopšte rezultata ekonomskih reformi i ekonomije koju vodi i Vlada i predsednik države u saradnji sa NBS. To je ono što mislim da guvernerka stalno potencira da bez te sinergije nema rezultata. To se pokazalo ovih proteklih osam godina, da zaista daje jako dobre zavidne rezultate i na tome nam daju priznanje sve međunarodne finansijske organizacije. Vi ste imali prilike juče da čujete da je neka projekcija da ćemo ovu godinu završiti ne sa 6% rasta BDP kako smo usvojili budžetom na kraju 2020. godine, već za 7,5% iako je Ministarstvo finansija konzervativno i kaže da će biti 7% taj rast BDP u ovoj godini, ali ono što je najznačajnije, a to su rezultati direktno NBS da je očuvana monetarna i ekonomska stabilnost ove države. Očuvana je stopa inflacije koja nije ugrozila ekonomiju i zahvaljujući tome, prošla godina koja je za ceo svet bila jako teška, za sve države u regionu, za nas je bila najmanje teška. Sa obimom investicija od tri milijarde evra u doba pandemije, završiti prošlu godinu stvarno su rezultati i Vlade Srbije i NBS.

Govoriću kada bude redosled poslanika o tim rezultatima Narodne banke, da ne bih zaista predlog koji je tačka dnevnog reda bila na odboru, predlog da za viceguvernera bude Ana Ivković, da ne bi ostao negde zapostavljen. Mislim da je dobro *da ovakav predlog usvojimo zato što imamo šta da kažemo o ljudima koji su zaista u timu guvernera i koji pokazuje da bez ovakvih ljudi jednostavno institucije ne mogu da funkcionišu. Ana Ivković je 1974. godište, završila je Ekonomski fakultet u Beogradu, doktorirala na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, od 1999. godine do 2001. godine je radila u Beogradskoj banci a.d. u Sektoru istraživanja i razvoja, a gotovo većinu svog radnog veka je provela u NBS od 2002. godine i očito je korak po korak, stepenicu po stepenicu prelazila u svom karijernom napredovanju da bi došla do viceguvernera i samim tim je pokazala u stvari zaista da je kvalifikovana da ovakvu funkciju može da obavlja ne samo jedan mandat nego i dva mandata.

To je ono što je guvernerka htela da kaže, da je ona učestvovala u svim važnim projektima ove države, pogotovu kada je u pitanju saradnja sa EU i da pored toga svega nije zapostavila svoj naučno-istraživački rad, pogotovu što je objavila samostalne radove, mislim da je to interesantna tema, jer mi na Odboru često govorimo o tome, a to je dolarizacija, mogućnosti dedolarizacije finansijskog sistema, zatim prilivi stranog kapitala, da li su to podsticaji ili izazovi uopšte za privredni razvoj, ako i tržište novca u Srbiji, prošlost, sadašnjost i budućnosti.

Mislim da time pokazujemo da imamo osobu koja je kompletno zaokružila znanje u ovoj oblasti i da je zaista adekvatna podrška i guverneru i instituciji, kao što je NBS i mislim da treba da podržimo ovaj predlog gospođe guvernera, jer samim tim mi pokazujemo da ćemo imati sve bolje i bolje rezultate sledećih godina.

Mislim da treba da podržimo ovaj predlog gospođe guvernera, jer samim tim mi pokazujemo da ćemo imati sve bolje i bolje rezultate sledećih godina i to što su projekcije Narodne banke šta će raditi u budućnosti za nas predstavlja jednu sigurnost kada govorimo o ekonomiji, da građani Srbije mogu mirno da spavaju bez obzira na izazove koji nas jednostavno svaki dan sustižu. To je najznačajnija, u stvari poruka i ovog predloga i sednica koje mi imamo kada je u pitanju Odbor za finansije, budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.

U danu za glasanje Odbor poziva da se svi poslanici izjasne i podrže ovaj predlog. Hvala.

Jedanaesto vanredno zasedanje , 09.09.2021.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi predsedavajući, poštovana guvernerko, kolege poslanici, danas govorimo o Predlogu guvernera za izbor viceguvernera NBS, odnosno o gospođi Ani Ivković, koja se bira na mandat od šest godina, koja je uspešno radila svoj posao i zaista bila u timu guvernera koji je uspešno nosio u proteklih osam godina kompletnu podršku ekonomskoj politici Republike Srbije.

To je za nas od velikog značaja zato što moramo da kažemo koji su ti ljudi koji su zaista dali podršku i guverneru i Vladi Republike Srbije i predsedniku Vučiću kada je ovih proteklih osam godina kada posmatramo u stvari taj ekonomski rast i razvoj Srbije, dao nesebično svoje zalaganje kada je u pitanju posao.

Rezultati u stvari Srbije najbolje govore o tome i ono što smo mi na Odboru imali prilike da čujemo, to je u stvari koje je to rezultate Srbija postigla u vremenu pre pandemije i nakon pandemije, pogotovo kada govorimo o rezultatima za prvih šest meseci u ovoj godini.

To je ono što u stvari pokazuje kojim putem je Srbija išla. Ona je do 2012. godine išla potpuno jednim ekonomskim sunovratom, u jednu neizvesnost, dovela građane potpuno u jedan nezavidni položaj kada pričamo o životu uopšte svakog građanina i njegove porodice, da prvo žive u jednoj neizvesnosti, da ne zna uopšte kako će sutra živeti i šta će ponuditi, kakav ambijent života svojoj deci, do toga da jednostavno su penzioneri došli u situaciju da je pitanje da li će uopšte primiti penziju, profesori u školama platu, kao i zdravstveni radnici. Znači, svi oni sektori koji su iz tog neprofitnog dela, koji ne prave taj direktan rast i razvoj profit u svojim kompanijama, jer su bili u totalnoj neizvesnosti da li će uopšte moći da žive životom normalnih ljudi.

Sa preuzimanjem odgovornosti SNS i gospodina Aleksandra Vučića, koji je tada bio prvi potpredsednik Vlade, jednostavno se pokazalo da postoji taj jedan politički iskorak u kome vi sa građanima Srbije razgovarate na jedan potpuno otvoren način, a to je da im kažete istinu – šta je to što ih čeka ukoliko ne promenite ne samo ponašanje, nego i način na koji jednostavno treba da funkcionišemo svi zajedno, a to je da jednostavno rad je taj koji nam donosi rast i razvoj i kao društva i svakog pojedinca, da promenimo ono što je mentalitet našeg čoveka, a to je da od tog rada treba da živimo i da na osnovu održivosti, a to znači koliko prihodujemo, da toliko i rashodujemo u svom životu. Da ne obećavaju više političari građanima da će nešto dobiti ukoliko nije zarađeno i da jednostavno pored tih programa ekonomskih reformi koje je Srbija kao država trebala da sprovede, da izvršimo jednu reformu našeg shvatanja uopšte kako treba živeti za budućnost Srbije, odnosno kako treba živeti za budućnost u dobrobiti koja će doneti rezultate svima nama.

Očito se pokazalo nakon sprovedenih ekonomskih reformi od 2014. godine, a vi znate kako ste funkcionisali od 2012. godine do 2014. godine kada ste bili guverner i u kakvom ambijentu ste radili tada kao NBS i koliko je to bilo muka koje je trebalo zaista prevazići i promeniti. Na kraju krajeva, i način funkcionisanja u samoj NBS, da ljudi se naviknu da rade pre svega kada smo govorili o bankama u interesu države i u interesu svih građana Srbije, koliko je to bilo teško zaista raditi u to vreme i pripremiti se za period kada treba da pravite visoke stope rasta i kada trebate da zaista pokrenete privredu na adekvatan način, a da budete zaštita toj privredi, da ne gledate isključivo svoj interes institucije u smislu toga da kao što ste rekli pravite određene marketinške kampanje u tom delu i da na neki način održavate tu stabilnost i ulivate poverenje svim građanima Srbije, ali i međunarodnim institucijama da ono što kažete to ćete i uraditi.

Ovo je u stvari poruka građanima da na osnovu ove politike koju ste vodili i kao guverner u saradnji sa Vladom Srbije kada je gospodin Vučić bio premijer, jednostavno ste dali pun doprinos tome da ti rezultati budu evidentni.

Ti rezultati su se u stvari pokazali da u pred kriznom periodu, taj zamajac koji smo postigli sa visokim stopama rasta, sa otvaranjem radnih mesta, sa smanjenjem nezaposlenosti ispod 10%, sa povećanjem deviznih rezervi NBS, za sve ono što su bili zaista rezultati urađeni na jedan potpuno brz i efikasan način, u vreme kada je došla 2020. godina smo najmanje izgubili kao društvo u tom rastu, odnosno padu od 1%, jer ono što vi stalno ponavljate kod nas na Odboru, a u stvari treba građani da čuju, da toga nije bilo, da tog ekonomskog rasta i zaista rada u svakom segmentu društva u oblasti ekonomije nije došlo do reforme mi bi završili prošlu godinu sa 6% pada društvenog proizvoda, što je u stvari prosek evropskih država.

Mi smo završili sa 1% pada i pokazali da imamo ekonomski žilavu privrednu aktivnost i pokazali smo da možemo da se nosimo sa mnogim izazovima u društvu, koje su jednostavno mnoge ekonomije pokorili, koji teško da mogu da dođu u oporavak koji smo mi brzo odradili. To je ono što je za nas od velikog značaja.

Zato što ste juče imali prilike da čujete predsednika Vučića, koji je najavio da će visoka stopa rasta biti 2021. godina, znači 7% sigurno, možda čak i 7,5% da ćemo od 1. decembra imati 10 otvorenih koridora, projekata za izgradnju puteva i autoputeva, da ćemo imati mogućnost da znatno povećamo plate i penzije na održivi način. To je suština celog ovog rada.

Kada govorimo o rezultatima NBS, ja ću sada biti potpuno egzaktna, na osnovu onoga što nam je guverner iznela u svom izveštaju, a to je da, pored 2.241 zaposlenog u NBS, minimizacija ekonomske štete je urađena na osnovu mera koje 2020. godine i NBS zajedno sa Vladom Srbije je donela da se pokazalo da su bile pravovremene, adekvatne i da su se pokazale da ta koordinacija i privrednih aktivnosti i Vlade Republike Srbije i predsednika je dala te dobre rezultate, da mere koje su u tom pred kriznom periodu, takođe koje smo imali, a sećate se i poglavlja mnoga koja smo otvorili sa EU, NBS u kojima je učestvovala i vodila ta poglavlja, sve otvorila na određeni način i Evropska komisija i EU su zaista podržali taj rad i prepoznali kvalitet tog rada.

Bez mera NBS, bez toga je jednostavno formalna zaposlenost takođe ne bi mogla da padne ispod 10%. Ona je na 9,4%, ali je 4,8% isključivo za privatni sektor. To pokazuje da je zaposlenost u privatnom sektoru veća nego u državnom. Podsetiću vas, oni koji su vodili državu i 2012. godine i ovi koji bi sada da se vrate, a vršili su vlast, funkciju, vodili velike sisteme, su imali nezaposlenost 26,1% i jednostavno skoro duplo veći procenat zaposlenih u državnom sektoru, nego u privatnom sektoru.

Šta to znači? To znači da je zaista trebalo mnogo mudrosti, snage i prepoznavanja saradnje institucija da bi ste pokrenuli privredu, otvorili nova rada mesta, vodili odgovornu i spoljnu i unutrašnju politiku, upravo da bi mnoge države sarađivale sa vama na taj adekvatan način.

Kada pričamo o monetarnoj politici, ona je bila ključni stub stabilnosti i to je ono što je u stvari ta stabilnost kursa donela. I kada govorimo o niskoj inflaciji, ona se kretala u prošloj godini na 1,6%, ona je zacrtana negde na 3%, ali u tom baznom delu iznosi 2%. Stabilnost tog kursa, kada pričamo o dinarizaciji naše privrede je u stvari sprečio sve one rizike koje su se pojavljivali u 2020. godini.

Kada govorimo o smanjenju kamatne stope, ona je u prošloj godini bila ukupno za 1,25% smanjena. U stvari, kada vi pogledate šta je rezultat celog ovog rada i proteklih, kada pričamo, osam godina te devizne rezerve, koje su sada na 36,6 tona, znači kada govorimo o zlatu, u iznosu od 1,8 milijardi evra, odnosno one predstavljaju 12,3% ukupnih rezervi, kada govorimo u parama to je 13,5 milijardi evra u 2020. godini, odnosno danas već je na 14,1% zbog toga što imamo ovih šest meseci, gotovo 115 miliona evra je rast u 2020. godini u odnosu na prethodnu godinu.

Mi smo imali prilike da čujemo na Odboru, koliko je u stvari odgovoran posao raditi, kada su u pitanju devizne rezerve i kada je kupovina zlata, a setićete se da su te rezerve bile nešto malo manje od 10 tona, kada govorimo o vremenu kada je preuzimala funkciju guvernera gospođa Tabaković. Sada vi vidite o čemu se radi kada je u pitanju funkcionisanje NBS.

Danas se suočavamo, a i prošle godine, sa pritiscima i na tržištu cene nafte, na tržištu cene hrane, građevinskog materijala koji je gotovo dupliran. Svemu tome NBS odoleva i nekako pravi taj ambijent da strane direktne investicije bivaju sve veće i veće. Prošla godina završena sa tri milijarde evra, a prvih šest meseci ovde za 1,72 milijarde evra stranih direktnih investicija, što je 18,9% više nego kada posmatrate prethodni period.

Čuvanje kredibiliteta u stvari NBS se pokazuje prema ovim rezultatima i sama otpornost domaće ekonomije pokazuje se i kroz problematične kredite. Taj deo takođe prati jedan uspon. Kaže se u izveštaju da je 0,4% niži taj procenat problematičnih kredita, što u stvari pokazuje da i građani Srbije, ali i privreda počinju hrabro da se nosi, kada je u pitanju zaduživanje, to znači da servisira svoje kredite, čak otplaćuje više nego što treba i samim tim pokazuje jednu veliku zaštitu i sigurnost privredi Srbije.

Srbija je time u stvari pokazala da je jedan povoljna ekonomska destinacija i pokazuje jednostavno da je ovaj aranžman, koji je sklopljen sa MMF-om, je nekako NBS opravdala pred MMF-om, da ne treba da radi bilo kakve ekonomske reforme kada je u pitanju sama NBS, jer je ovo u stvari politika koja daje rezultate i kada jedan tim pobeđuje, onda ga treba tako i nastaviti da on radi na tom putu, jer ta politika u stvari daje podršku, ne samo dobrobiti Srbije, već i celom regionu, a MMF posmatra i region i posmatra tu ekonomsku stabilnost radi buduće saradnje kada je u pitanju region i EU.

Prema tome, dinarizacija nije sprečena u vreme 2020. godine. Time se u stvari pokazalo da je čak povećana štednja u kreditima koji su u dinarima. Guvernerka je navela da je do prvih šest meseci štednja u dinarima iznosila oko 100 miliona dinara, što je pet do šest puta više nego kada pričamo o 2012. godini.

Saradnja sa EU i Evropskom komisijom ogleda se upravo u tome da su poglavlja sva otvorena. Neka su čak i zatvorena. Da su ovaj deo finansijskih usluga kada je u pitanju saradnja sa bankama takođe jedno od poglavlja koje je zatvoreno, ali i pokazuje da je proces digitalizacije u prošloj godini negde NB u potpunosti sprovela, a započela je još u vreme od tri, četiri godine, mi se toga sećamo kada smo govorili na Odboru, ali ono što je nas negde obradovalo to je da je 52,2 miliona transakcija obavljeno kada je u pitanju tzv. e-bankarstvo, što iznosi 492 milijarde dinara uopšte završeno u tom sistemu funkcionisanja direktno sa građanima Srbije, što je negde i edukovalo naše najstarije građane koji imaju kontakta sa e-bankarstvom da pređu na ovakav sistem funkcionisanja zato što negde tzv. četvrta industrijska revolucija pogađa sve sektore.

Pa negde i ovaj sektor bankarstva pogađa sve nas i jednostavno daje put kojim treba ići. Bez obzira na godište svih nas, jednostavno metode koje u saradnji sa bankama primenjujemo danas su na mnogo višem nivou nego pre osam godina, ali i ta edukacija koju je Narodna banka sprovela kroz svoje kontakt i kol centre treba zaista da pokaže da je suština rada kada vi vodite jednu instituciju.

Zakonodavna uloga Narodne banke Srbije, mislim da je i prepoznata ovde kod nas u parlamentu. Podsetiću vas da je jedna od radnih grupa koja je donela nov Zakon o digitalnoj imovini, Narodna banka zajedno sa Komisijom hartija od vrednosti imala. Taj je jedan od onih zakona koje smo mi ovde usvojili u Skupštini, na kraju pokazala da sve ovo što sam navela je vodila odgovornu monetarnu i makroekonomsku politiku, čime je stvorila preduslove za visoke stope rasta, ali i održivog rasta i da je ta stabilnost i predvidivost poslovanja svim privrednicima dovela do toga da je Srbija zaista jedna od dobrih ekonomskih, investicionih destinacija za koju su mnoge velike kompanije zainteresovane.

To vidite na osnovu toga što se zaista velike kompanije javljaju i predsedniku Srbije i predsednici Vlade Republike Srbije, da žele da otvore proizvodne kapacitete. U svetlu toga očito da poseta gospođe Merkel, koja završava svoju kancelarsku dužnost je očito i prilika da jednostavno Aleksandar Vučić pokaže koliko su ti odnosi Nemačke koja je najrazvijenija ekonomska sila u Evropskoj uniji, u saradnji sa Srbijom napredovala.

Ona je od vremena 2012. godine kada je bilo 17.000 zaposlenih građana Srbije u nemačkim kompanijama, sada došla na 71.000 zaposlenih, gotovo od dve i po milijarde evra tok trgovinske razmene Nemačke i Srbije u to vreme, 2012. godine došao na šest milijardi evra za prošlu godinu, a rast koji se pokazao kada je u pitanju uopšte saradnja nemačkih i srpskih privrednika je dva i po puta, znači 250%, dok je rast našeg izvoza gotovo tri puta veći nego što je bio.

Strane direktne investicije nemačkih kompanija, kao što znate su jako visoke i ono što je za nas jako važno da je održivost povećanja plata, penzija i javni dug ispod 60%, u stvari diktiran od strane ovih prihoda i razmena trgovinskih, ne samo sa Nemačkom nego sa svim državama i na istoku i na zapadu.

Ono što je u stvari pokazatelj tih ekonomskih rezultata, koliko smo spremni da sve te dobre rezultate podelimo sa građanima Srbije. Pa eto, spremni smo toliko koliko možemo da kažemo da minimalac koji je bio 17.700 dinara 2014. godine danas ćemo imati projektovan u dogovoru sa Vladom i ekonomskim savetom i sindikatima na 35.000 dinara, da plan „Srbija 20-25“ koji kaže da će minimalna plata biti 900 evra, da će prosečna penzija biti 440 evra, jednostavno za nas predstavlja put kojim zaista idemo.

To je ono bez obzira što imamo velike probleme kada su u pitanju izazovi u zdravstvenom sektoru kao i sve države kada su u pitanju kovid bolnice, mi možemo da se pohvalimo da imamo u ovoj godini otvorene tri nove kovid bolnice, da imamo medicinsku opremu koja zdravstvene radnike obezbeđuje da mogu da se na adekvatan način nose sa ovom pandemijom koja je zadesila ceo svet.

Na kraju krajeva na neki način normalno funkcionišemo kao društvo u smislu obrazovnog sistema, u smislu privrednih aktivnosti i da smo našli tu dobitnu kombinaciju, negde balans između problema koji izaziva korona i ono što je ekonomski rast i razvoj ovog društva.

Sektor nauke, naravno bez njega ne može i ono što se pokazalo da u ovo vreme zaista kada su sve negde zapostavili ovaj sektor, upravo zbog pandemije, mi ubrzano razvijamo taj sektor kroz infrastrukturu. Imali smo prilike juče da vidimo da će studentski domovi u Beogradu i Nišu dobiti novih 1400 kreveta. Znači, u svakom segmentu društva smo mi napredovali.

Ona Srbija koja je bila 2012. godine i ova Srbija 2021. godine su potpuno drugačije i ono što pokazuje odgovornost svih nas ovde koji zaista želimo da podržimo rad ne samo Vlade Srbije, NBS, već i predsednika države su u stvari rezultati sa kojima u sledećoj godini treba da izađemo pred građane Srbije i da kažemo – da li želite da izaberete put u budućnosti koji će nas voditi u prosperitet ili želite da idete onim putem koji vam nude Đilas, Marinika, Vuk Jeremić, put kojim su napunili sopstvene džepove, a gde su doveli svačije druge džepove u problem i budućnost svoje dece stavili kao zalog za nešto što drže na svojim bankovnim privatnim računima. Neka građani sami odaberu kojim putem žele da idu. Narodna banka Srbije će na tom putu sigurno pomoći. Mislim da je adekvatan vaš predlog za viceguvernera da dobije još jedan mandat. Hvala.

Jedanaesto vanredno zasedanje , 08.09.2021.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi predsedavajući, poštovana ministarko, kolege poslanici, mi smo juče na Odboru za finansije, budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava imali prilike da čujemo sve o okvirnom sporazumu Banke za razvoj Saveta Evrope, koja je govorila upravo o tome da kako se povlače određene tranše kada je u pitanju projekat studentskog stanovanja.

Mislim da je ovaj sporazum od velikog značaja danas zato što po prvi put, eto gotovo skoro posle 30 godina, prvo u Beogradu ćemo imati, a onda u Nišu izgradnju novih kapaciteta u studentskim domovima i to u Beogradu 1.000, u Nišu 400 kreveta. Zahtev, inače, u Srbiji od strane studenata čiji roditelji nisu u mogućnost da iznajmljuju stanove u velikim gradovima da im deca studiraju, već se obraćaju studentskim domovima je 19.600 kreveta. Znači, potreba Srbije, Srbija trenutno raspolaže sa 16.959 kreveta. To znači da upravo taj nedostatak Srbija je zaista krenula u unapređenje kada je u pitanju univerzitetsko stanovanje.

Ova sredstva koja banka odobrava 32 miliona evra, a ceo projekat je vrednosti 48,4 miliona evra, u stvari je definisan budžetom koji smo usvojili prošle godine za ovu godinu članom 3. i Zakonom o budžetskom sistemu i to je ono što je u stvari plan Vlade Srbije da bez obzira na izazove koji nas ovde jednostavno svaki dan negde zatiču kada je u pitanju i Kovid 19, i političko okruženje, i ono što je uopšte Vlada Republike Srbije postavila sebi kao cilj, to je da u oblasti obrazovanja ide tim putem i povlači određena sredstva.

Prednost ovog kredita je upravo u tome što možemo sami da biramo kamatnu stopu, da li ćemo varijabilnu ili fiksnu, da možemo da biramo kada ćemo da povlačimo određene tranše, da poslednju tranšu možemo da povučemo do 31. decembra 2026. godine i da jednostavno ono što se odnosi na samu otplatu kredita je 20 godina otplata kredita sa grejs periodom od pet godina svake tranše.

Prema tome, mislim da zaista ono što je nama u budućnosti jeste da želimo da pokažemo da oni koji nam spočitavaju kako u oblasti visokog obrazovanja ništa ne radimo, upravo oni ništa nisu do sada uradili da olakšaju studentski život mladima, da im omogućimo jednak pristup studiranju bez obzira odakle dolaze i koji žele studenti da upišu koji fakultet. To je ono što za nas u stvari predstavlja veliki značaj kada govorimo o tome da mislimo na budućnost Srbije, na budućnost naše dece.

Zbog toga smatramo da je zaista ovaj predlog sporazuma u današnjoj raspravi će zauzeti svoje značajno mesto, a da ćemo sa zadovoljstvom prihvatiti ovaj predlog. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 18.01.2019.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 28686.00 RSD 03.06.2016 -
- Ekonomski fakultet Priština (ugovor o izvođenju oblika nastave na master studijama u Kosovskoj Mitrovici) Republika Mesečno 120000.00 RSD 01.05.2016 -