ALEKSANDRA TOMIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je 1969. godina u Vranju. Živi u Beogradu.

Završila je Mašinski fakultet u Beogradu. Magistrirala je i doktorirala na Univerzitetu „Alfa“.

Docentkinja je na Univerzitetu „Alfa“ i vanredna profesorka na Visokoj poslovnoj školi za ekonomiju i preduzetništvo u Beogradu. Od 1997. do 2010. godine radila je u GP „Javor”, a zatim kao direktorka savezne ustanove «Plov put» i kao savetnica generalnog direktora za međunarodnu saradnju u Javnom preduzeću «Srbija vode».

U periodu od 2000. do 2008. godine bila je odbornica u Skupštini opštine Zvezdara. Od 2000. do 2001. bila je predsednica Izvršnog odbora SO Zvezdara, a u periodu 2001-2004, članica Izvršnog odbora SO Zvezdara. Članica Opštinskog veća bila je od 2005. do 2008. godine.

Nakon izbora 2012. godine, izabrana je za narodnu poslanicu, kao i nakon izbora 2014. godine. Iste godine izabrana je za članicu Predsedništva Srpske napredne stranke. U sazivu 2014-2016. godine bila je predsednik Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabrana za narodnu poslanicu.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 12:53

Osnovne informacije

Statistika

  • 272
  • 0
  • 6 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 1 mesec i 19 dana i 4 sata

Poštovana gospođo Tomić, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 4 meseca i 14 dana

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 2 godine i 2 meseca i 22 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 23.12.2019.

Uvažena predsedavajuća, poštovane kolege poslanici, podsetiću vas da je Zakonom o kontroli državne pomoći koji je usvojen 10. oktobra 2019. godine u ovoj Skupštini, primena ovog zakona počinje 1. januara 2020. godine i tim zakonom je nadležnost rada ove komisije prebačena u nadležnost rada Narodne skupštine Srbije, koja je do sada bila u okviru Vlade, odnosno Ministarstva finansija.

Zahvaljujem se predsednici na razumevanju, s obzirom da je bio veliki i dug postupak izbora članova, odnosno predsednika Komisije za kontrolu državne pomoći i ne izglasavanjem u datom roku praktično bi ušli u ne sprovođenje ovog zakona. Zato smo ovim zakonom sproveli kompletnu proceduru koja je u nadležnosti Odbora za finansije, budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.

Naš zadatak je bio da raspišemo javni konkurs, koji je raspisan 23. oktobra 2019. godine, izašao u „Službenom glasniku“, u dnevnom listu „Politika“, na veb stranici Skupštine Srbije, kao i same Komisije.

Rok za dostavu podataka, odnosno dokumentacije zainteresovanih kandidata je bio 20 dana i ono što su bili uslovi, pored državljanstva Republike Srbije, svakog kandidata, znači određena stručna sprema, završen fakultet, sedmi stepen koji se odnosi uglavnom na pravnu i ekonomsku struku. Zatim, stručnost i osposobljeni kadri i dokaz o tome da minimum sedam godina ste radili ovaj posao i na kraju krajeva, da imate potvrde sve da kandidati nisu osuđivani niti da se vodi određeni sudski postupak.

Prilozi koji su uz prijave trebali da budu, dostavljeni su upravo ti dokazi, potvrde koliko je i na koji način kandidat i gde radio i gde je ostvario to svoje iskustvo. Ono što smo imali prilike da vidimo da se 17 kandidata javilo do tog roka.

Odbor je na 93. sednici 18. novembra doneo odluku da obrazuje Radnu grupu koja će pregledati detaljno tu dokumentaciju i dati svoje mišljenje, odnosno kroz izveštaj, da li su zaista poštovani svi podaci, odnosno sva dokumentacija koja je definisana konkursom.

Zatim je Radna grupa dala svoj izveštaj 20. novembra. Odluka je 27. novembra, usvojen je taj izveštaj Radne grupe, od kojih je ona ustanovila da je 15 kandidata od 17 ispunilo uslove konkursa i na kraju na 96. sednici 3. decembra imali smo obavezu prema 203. članu Poslovnika o radu Narodne skupštine, da obavimo razgovor sa svim kandidatima.

Do početka razgovora sa kandidatima, jedan kandidat je povukao svoju dokumentaciju, tako da je zadatak Odbora bio da obavimo razgovor sa 14 kandidata. Prijave kandidata sa biografijama su poslate svim poslaničkim grupama i svim članovima Odbora. Nakon obavljenih razgovora, Odbor je objasnio da u stvari prema zakonu na kojem donosimo odluku morali smo da se izjasnimo o svim kandidatima koji su konkurisali.

Tako je lista za predsednike imala šest kandidata, a lista za članove Saveta 14 kandidata. Prema zakonu biramo predsednika Saveta i četiri kandidata Saveta Komisije za kontrolu državne pomoći. Od šest kandidata izabrali smo jednog, od 13 kandidata, s obzirom da je od ovih šest jedan izabran za predsednika, izabrano je četiri kandidata.

Kandidati koji su izabrani, a glasali su za svakog kandidata pojedinačno, za predsednika Vladimira Antonijevića, diplomiranog pravnika, koji je inače i do sada bio predsednik Komisije za kontrolu državne pomoći u nadležnosti rada Ministarstva finansija i Vlade Republike Srbije.

Zatim, četiri kandidata Saveta su gospođa Ljiljana Blagojević, diplomirani pravnik. Zatim, Marko Vidaković, diplomirani ekonomista, Dušica Đorđević, diplomirani pravnik i gospodin Dragan Đurđević, mr ekonomskih nauka.

Ja ću samo nešto reći o biografiji predsednika zato što za sve ostale biografije imate prilike da vidite čime su se sve bavili i mislim da je direktan kontakt uopšte sa državnom pomoći do sada bio, ali kako predsednik i razlog zbog čega gospodina Vladimira Antonijevića smo podržali, to je zato što je zaista u ovoj oblasti postignut veliki iskorak i smanjenje svih onih kritika koje smo dobijali, ne samo od EU, nego i svih drugih razvijenih država, kako ne stimulišemo dovoljno tržišnu ekonomiju, odnosno da uz pomoć državne pomoći mi vršimo određenu državnu kontrolu privrede i tržišta.

Gospodin Vladimir Antonijević inače u svojoj biografiji, kada pogledate, je radio na različitim projektima Svetske banke i drugih međunarodnih organizacija, ali ono što je važno, učestvovao je kao predsednik pregovaračkog Poglavlja 8, koje je vrlo bitno i za ovu oblast kontrole državne pomoći i za politiku konkurencije. Ono što je za nas bilo kao jedna od velikih preporuka, to je da cela priprema za ovakvo definisanje zakona je išla uz njegovu inicijativu, što je nama svima od velikog značaja, jer se u podacima učešća državne pomoći u BDP pokazuje da se sve više smanjuje, da sada najmanja iznosi 1,9% BDP-a, što je u odnosu, recimo, samo na 10 godina pre, skoro 70% manje.

U vreme 2010. godine iznosila je 2,74% i to je ono što, u stvari, i ovim zakonom, izmeštanjem praktično nadležnosti ove Komisije i formiranjem jedne nezavisne institucije u smislu rada Vlade, a u nadležnosti Narodne skupštine Srbije, zaista pokazuje kao veliki značaj i iskorak. Mislim da ćemo zbog toga dobiti velike pohvale ne samo od Evropske komisije, nego od svih međunarodnih institucija.

S druge strane, kao predsednik, gospodin Antonijević je imao veliko iskustvo i u radu, kada govorimo o politici evropskih integracija i zakonodavstvu. Radio je u Kancelariji za evropske integracije.

Ono što je za nas jako važno, da je njegov rad prepoznat u svim tim institucijama kao neko ko zaista na određeni način pokreće velike promene kada su određene oblasti u pitanju, a u skladu sa međunarodnim standardima.

Ostali kandidati su, kao što je gospodin Dragan Đurđević, takođe iz same Komisije, magistar ekonomskih nauka, potpredsednik dosadašnje Komisije, zatim, gospođa Dušica Đorđević, diplomirani pravnik iz Komisije za zaštitu konkurencije. Inače, dosta kandidata se javilo iz ove Komisije, ali je ova gospođa aktivno učestvovala u izradi zakonskog predloga o kome smo mi imali prilike da se izjašnjavamo.

Na kraju krajeva, imamo još dva kandidata, gospođu Ljiljanu Blagojević, gradskog pravobranioca, bez koje bilo koja državna pomoć u smislu rada grada Beograda, potpisivanje ugovora i implementacija tih ugovora ne bi mogla da bude ukoliko nije prolazila i kroz ovu instituciju, kada govorimo o gradskom pravobraniocu, na čijem čelu je gospođa Ljiljana Blagojević. Zbog toga njeno iskustvo mislimo da je dragoceno u budućem radu ove Komisije, kao i gospodina Marka Vidakovića, kao diplomirani ekonomista, koji je radio na projektima UN iz ove oblasti, direktno na implementaciji, iako sada radi u banci, radi i na tim projektima koji se odnose na davanje garancija za državnu pomoć.

Mislimo da su ovi kandidati najbolji od onih koji su se javili na konkurs i zbog toga u danu za glasanje smo predložili plenumu da ova lista danas bude predmet ove tačke dnevnog reda. Hvala.

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 18.12.2019.

Uvaženi predsedavajući, povredili ste Poslovnik po stavu 104. davanje replike.

Niste imali pravo bez pominjanja niti poslaničke grupe, niti imena ličnog, da date reč gospodinu Šešelju.

S druge strane, povređen je i član 106. jer tačka dnevnog reda i tema o kojoj se razgovaralo uopšte nije deo rasprave u kojoj ste vi dali reč.

Prema tome, molimo vas da zaista uzmete Poslovnik, da radite isključivo po njemu, da se ne plašite ovde pojedinih političkih predstavnika, pa zbog tog straha im dajete reč bez ikakvog razloga, jer to dovodi do toga da pravo na repliku imamo svi onda po tom osnovu. Ako uzmete taj princip, onda neka važi za sve.

To je molba i kritika na vaš račun. Hvala.

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 17.12.2019.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, današnja sednica ima sedam ugovora koji pokazuju suštinski koliko Srbija sarađuje i sa istokom i sa zapadom po različitim pitanjima, kao što je regulisanje duga koji se odnosi na Slovačku. To su neki zaostali dugovi država, koje je ova Vlada nasledila, koje neke ranije nisu htele da rešavaju. Tako da je upravo zbog dobrih spoljno političkih odnosa i bilateralnih sporazuma sa Slovačkom očito svedeno da dug koji je bio 85,5 miliona dolara, danas bude 9,3 miliona dolara i da država na određeni način završi sa tim dugovanjima.

Najbolji odnosi u politici su oni odnosi gde nemate opterećenje kada su u pitanju bilo kakva dugovanja i bilo kakvi politički delovi u smislu istih ili različitih interesa i zbog toga, obzirom da sa Slovačkom zaista imamo podršku kada su u pitanju evropske integracije, kao države, kao članice EU. Nama je drago da sa takvim državama zaista završimo sva dugovanja koja nas opterećuju iz prošlosti, iako npr. SNS za takva dugovanja nije imala nikakvih povoda, niti je imala pojma, dok nije preuzela odgovornost, a onda očito nije samo to dug, nego i mnoga druga dugovanja koja smo morali da rešavamo od 2012. godine do danas.

Kada govorimo o sporazumima Srbije i Rusije i izvoznom kreditu koji je potpisan 19. oktobra ove godine, na 172,5 miliona evra, onda govorimo upravo o infrastrukturnim projektima železnice, kao što govore i projekti koji se odnose na auto-put E80, na deonicu od 32 kilometra, pravac Niš-Merdare, s tim što je on od strane Evropske investicione banke u iznosu od 100 miliona, ali govorimo i o pomoći koja je potpisana između Razvojne agencije Republike Nemačke i Srbije još 2016. godine. To je sporazum koji se odnosi na KfW Razvojnu banku, koji govori o tome da je u različitim osnovama Nemačka razvojna banka pomagala za različite projekte i krize.

Sada, zaista ovaj deo koji se odnosi na migrantsku krizu želi da pomogne lokalnim samoupravama upravo na način na koji Vlada Republike Srbije i Ministarstvo za rad i socijalna pitanja je pokrenulo pitanje rešavanja migrantske krize kada su u pitanju objekti za rekonstrukciju osnovne škole, zdravstvene ustanove i samim tim da taj ceo projekat ide u saradnji i sa udruženjima građana, odnosno nevladinim sektorom koji se brine o ovom problemu.

Taj projekat očito će trajati tri godine, do 2022. godine od dana potpisivanja ovog sporazuma i ratifikacije u Skupštini, i pokazuje suštinski da mi zaista strateški razmišljamo o mnogim problemima koji nisu samo problemi Srbije, već i celog regiona i cele EU. Kao što znate migrantska kriza zaista opterećuje mnoge države, najviše države EU, ali pošto se Srbija nalazi u toj ruti, na određeni način EU je zahvalna Srbiji upravo zbog toga što smo mi prvi počeli da vršimo popis svih tih ljudi koji su ulazili u našu zemlju i izlazili. I, na kraju krajeva, zaista smo se pokazali kao dobri domaćini ljudima koji su se tu našli, jer ih je muka naterala, a ono što je fakat, to je da je zaista vrlo mala zainteresovanost tih ljudi da ostanu u Srbiji upravo zbog tog standarda koji je trenutno u Srbiji, jer su navikli da imaju standarde razvijenih evropskih država i svima je cilj ta Nemačka koja će inače od 1. januara potpuno otvoriti granice i, ne znam, neka prognoza njihova projekcija je da će u svoj sistem usisati milion i po ljudi po različitim osnovama za zapošljavanje najviše, naravno, onaj deo koji se odnosi na srednju stručnu spremu, a jedan pozamašan deo profesora, lekara, inženjera, koji će, inače to je nemački dugogodišnji plan za razvoj svoje ekonomije, jer su oni u jednom trenutku do 2030. godine projektovali da će imati pet miliona novih penzionera, kao stara nacija, tako da im je jako potrebno da imaju novu radnu snagu.

Naravno, oni u svojim izlaganjima najviše vole da pričaju o zemljama Zapadnog Balkana, zato što bi ovde uvek želeli da uzmu ono što je najvrednije od nas, a to su naši mladi, to su obrazovani ljudi i to je ono zbog čega se Vlada Republike Srbije zaista trudi da mlade ljude što više zadrži u Srbiji i da one koji su otišli vrati upravo da žive i otvaraju svoja mala i srednja preduzeća ovde, ovde stvaraju porodice, i zaista svojim aktivnim merama se trudi da ozbiljno priđe tom problemu. Zato je Vlada Republike Srbije napravila jednu radnu grupu koju je nazvala da je to u stvari radna grupa za rešavanje tzv. socijalnih migracija, odnosno upravo onih problema koji se javljaju zbog čega određeni ljudi, a najviše odlaze zbog ekonomski povoljnijih okruženja u zemlja EU u kojima bi živeli.

Ono što smo pokazali kao država u ovom trenutku to je da kroz ekonomske reforme i fiskalnu konsolidaciju smo stvorili uslov da bi mogli da radimo infrastrukturne projekte kao što je železnica, kao što su putevi i kao što je gasifikacija. Mi danas imamo i sporazum kojim treba da ratifikujemo, odobrimo praktično banci „Inteza“ i „Rajfajzen“ banci da odbori kredit „Srbijagasu“ u vrednosti od 20 miliona evra za razvojni gasovod koji treba da ide upravo kao treća faza na pravcu Aleksandrovac-Brus-Kopaonik-Raška-Novi Pazar-Tutin.

Znači, mi se zaista ovde kao država trudimo da pored toga što vodimo zaista aktivnu spoljnu politiku i krajnje na odgovoran način pokušavajući u svakoj međunarodnoj organizaciji, pa i mi kao narodni poslanici u međunarodnim delegacijama, želimo da pokažemo zaista koliko odgovorno prilazimo rešavanju pitanja odnosa Beograda i Prištine s jedne strane. S druge strane, važni infrastrukturni projekti, koji su urađeni do sada u Srbiji, a to je pokrenuto i završeno četiri auto-puta, u planu su još dva, pokazuje da zaista sa takvom infrastrukturom, sa novim putevima, novim železničkim prugama, otvaranje novih fabrika, novih radnih mesta je u stvari ambijent zbog kojeg mladi ljudi treba da se vrate ovde.

Na kraju krajeva, otvaramo najnovije naučno-tehnološke parkove gde bi trebali IT stručnjake da ovde zaposlimo i da imaju platu onoliko koliko odgovara zaista u svim razvijenim državama, da ne moraju da odlaze napolje da bi radili isti ovaj posao. To najbolje pokazuje da je rast izvoza IT-ja prešao već 20%, da ta se ta cifra kreće u razvojnom delu oko milijardu evra godišnje i to je za nas u stvari pokazatelj u kom smeru mi treba da idemo. Naravno, i kao odgovorni političari, mi tamo i idemo.

Pre dva dana, otvoreni su radovi na Moravskom koridoru i ja moram da kažem da je to za nas veliki značaj što će to biti prvi digitalni auto-put, što to jednostavno donosi život, što će takav auto-put imati 11 petlji, 78 mostova, 23 nadvožnjaka, pet podvožnjaka i 11 ispusta. Izgradnjom ovog auto-puta regulišete potpuno sistem odbrane od poplava, odnosno Moravu na određeni način pokušavate da ustrojite da ne biste kao država imali velike štete u tom delu.

Ono što je najvažnije, to je da će se taj projekat raditi u tri faze i da će on iznositi 112 kilometara u ukupnoj svojoj dužini i koštaće 745 miliona evra sa dopunskim radovima od 20%. Ono što je najavljeno još polovinom ove godine, to je da će u narednih osam godina biti dato uopšte za infrastrukturne projekte 14,5 milijardi evra. Šta to znači?

To znači da sa Narodnom Republikom Kinom i sa kompanijama koje dolaze iz Kine, imaće projekte u vrednosti od pet milijardi evra, u srednjoročne investicije od osam, da ćemo deo koji se odnosi na razvoj kompletne železničke pruge Beograd-Makedonija imati u vrednosti od 600 miliona evra, da ćemo sa Rusijom imati izgradnju novog dispečerskog centra, koji se odnosi na železnicu, u vrednosti od 150 miliona evra, plus kada se misli na samu prugu još 400 miliona, da sa Turskom, turskim kompanijama radimo aktivno na izgradnji puta Beograd-Sarajevo, da azerbejdžanska firma "Azvirt" radi aktivno na izgradnji auto-puta Ruma-Šabac i brze saobraćajnice Šabac-Loznica.

To su sve pokazatelji u stvari koliko zaista Republika Srbija ulaže u svoju budućnost, a ta budućnost će brzo doći zato što kada vi rešavate probleme, kao na primer što Moravski koridor rešava probleme pola miliona ljudi u svojoj komunikaciji između Koridora 10 i 11, onda to pokazuje da zaista taj razvoj uopšte Srbije ići će kroz visoke stope rasta. Zašto? Zato što samo Raška oblast ima registrovano 11.000 privrednih subjekata, od toga 2.500 privrednih društava i 8.500 preduzetnika. Zamislite tu trgovinsku razmenu koja će biti sve veća i veća kada odjednom 11.000 privrednih subjekata zaista olakša svoj život i rad kroz ovakve infrastrukturne projekte.

Mislim da mi danas u stvari pokazujemo građanima Srbije koliko puno radimo i koliki rezultati stoje iza ovog rada u proteklih četiri godine. Zbog toga ćemo u danu za glasanje podržati ovaj predlog svih sporazuma. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 04.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Član nadzornog odbora GP Kompanija "Štamparija Borba" a.d. Beograd Javni Mesečno 40000.00 RSD -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 62200.00 RSD 16.04.2014 - 01.04.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -
- Ekonomski fakultet Priština (ugovor o izvođenju oblika nastave na master studijama u Kosovskoj Mitrovici) Republika Mesečno 20000.00 RSD 01.05.2016 - 30.09.2016.