ALEKSANDRA TOMIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je 1969. godina u Vranju. Živi u Beogradu.

Završila je Mašinski fakultet u Beogradu. Magistrirala je i doktorirala na Univerzitetu „Alfa“.

Docentkinja je na Univerzitetu „Alfa“ i vanredna profesorka na Visokoj poslovnoj školi za ekonomiju i preduzetništvo u Beogradu. Od 1997. do 2010. godine radila je u GP „Javor”, a zatim kao direktorka savezne ustanove «Plov put» i kao savetnica generalnog direktora za međunarodnu saradnju u Javnom preduzeću «Srbija vode».

U periodu od 2000. do 2008. godine bila je odbornica u Skupštini opštine Zvezdara. Od 2000. do 2001. bila je predsednica Izvršnog odbora SO Zvezdara, a u periodu 2001-2004, članica Izvršnog odbora SO Zvezdara. Članica Opštinskog veća bila je od 2005. do 2008. godine.

Nakon izbora 2012. godine, izabrana je za narodnu poslanicu, kao i nakon izbora 2014. godine. Iste godine izabrana je za članicu Predsedništva Srpske napredne stranke. U sazivu 2014-2016. godine bila je predsednik Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabrana za narodnu poslanicu.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 12:53

Osnovne informacije

Statistika

  • 300
  • 2
  • 6 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 7 meseci i 13 dana i 17 sati

Poštovana gospođo Tomić, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 10 meseci i 9 dana

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 2 godine i 8 meseci i 17 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 08.05.2020.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre i kolege poslanici, danas imamo prilike da raspravljamo pre svega u načelnoj raspravi o setu zakona koji se odnose na izmene i dopune Zakona o izboru poslanika i odbornika u lokalnim samoupravama, ali i o zakonu koji se odnosi na izmenu i dopunu Zakona o zdravlju ljudi, kada je u pitanju određena epidemija.

Očito je da je struka do sada kroz svoje krizne štabove, na čijem čelu je gospodin ministar Lončar, dala određene preporuke i mišljenja, na osnovu kojih su političari jedino vlasni u svakoj državi da donose određene odluke. Zaista, treba vam čestitati, gospodine Lončar, što ste na adekvatan način uzeli zaista veliku ulogu u borbi sa jednom potpuno nepoznatom epidemijom, u kom trenutku se svaka država bavila jednostavno sobom i načinom na koji će izaći na kraj sa takvom vrstom epidemije i kako će organizovati svoje građane.

Ta priča o tome da smo mi zatvarali ljude zbog toga što mi to tako volimo je pokazala u nekim državama, kao što je Danska, da smo mogli i da ne zatvaramo, ali su prognoze za 400.000 ljudi koji su došli iz Evropske unije, jer veruju svojoj državi da će ih lečiti, jer tamo ne bi ni došli do respiratora, ne bi došli do bolnice, jer smo imali prilike da vidimo kako su ležali po patosima velikih bolnica i velikih kliničkih centara u razvijenim državama, pokazuje suštinu – da je od 400.000 ljudi koji su došli ovde veliko poverenje u suštini bilo u svoju državu. To je ono što je od velikog značaja.

S druge strane, prognoze koje su govorile o upravo epidemiji koja bi se raširila statistički gledano je išla čak od jedan do pet hiljada, ne zaraženih, nego ljudi koji će biti u situaciji da neće doći ni do respiratora i da mogu da izgube život. To se nije desilo. To se nije desilo ali se u nekim razvijenim državama Evropske unije to desilo jer države, jednostavno, imaju potpunu drugačiju viziju prema svojim građanima, jednostavno žele da svoj fond koji se odnosi na penzijsko i invalidsko osiguranje smanje, jer smatraju kao veliki trošak za državu.

Jednostavno, psihologija građana Srbije i predsednika države i Vlade Republike Srbije i SNS, kao najodgovornije političke stranke je uvek bila na strani građana Srbije, da se pre svega zaštiti život. To je ono o čemu je premijerka Ana Brnabić ovde govorila, počeli smo borbu za život da bi spasli život. Zaista je to tako išlo i ta borba je, u stvari, bila sa nevidljivim neprijateljem ali i sa svim onim nevidljivim stepenicama koje smo morali da preskačemo u hodu da se borimo za to da dobijemo opremu, da dobijemo pomoć, da sami iz svojih resursa nađemo načina kako ćemo, jednostavno svi oni koji nisu bolesni da nađemo načine da sačuvamo i njihova radna mesta, ali i njihov život i zdravlje.

Zbog toga, mislim da treba zaista odati počast svim zdravstvenim radnicima i institucijama koje su zaista krajnje odgovorno, na odgovoran način radili ovaj posao. Važno je da je država adekvatno i efektivno u datom trenutku brzo donela odluke i samim tim zbog toga danas imamo ovakve rezultate.

Ono što je danas još važno reći, to je da će 170 država biti pogođene ekonomski posledicama, u stvari, globalne pandemije COVID-19. Svaka država se bori na svoj način kako će moći da zaustavi štetne efekte ekonomije, za koje se inače prognozira da će trajati sigurno godinu dana.

Ono što je Srbija pokazala, a to je da sav onaj naš rad i sve one ekonomske reforme i sva fiskalna konsolidacija od 2014. godine koje smo ovde sproveli je zaista dala sada pun svoj efekat time što smo spremno dočekali ovakav vid pandemije i ovakav vid ekonomskih štetnih posledica koje jedna pandemija svetskih razmera, praktično, sada svim zemljama zadaje. Kažu da će efekti biti, maltene, kao posle Drugog svetskog rata. Prema tome, mi se sada i ekonomski suočavamo sa onim što je jednostavno nepoznato za mnoge države.

Sada, u ovom trenutku, kada vidite, juče je uplaćen minimalni lični dohodak koji se odnosi na sve zaposlene koji su se prijavili Ministarstvu finansija, odnosno Poreskoj upravi za sledeća tri lična dohotka za minimalni lični dohodak koji država daje, upravo da bi sprečila te negativne efekte, pokazuje, u stvari, da država zaista je paralelno sa ovim zdravstvenim merama mislila na ove ekonomske mere i time suštinski brine o svim segmentima u društvu.

Danas smo, inače, došli u Skupštinu Srbiju da bi, na osnovu konsenzusa političkih stranaka koje su imale dogovore posle ukidanja vanrednog stanja, nastavili proces izbornih radnji koje su počele raspisivanjem izbora, koji su bili zakazani za 26. april ove godine, prekinuti upravo zbog uvođenja vanrednog stanja i zbog pandemije koja je uvedena u svim državama EU, u svim velikim evropskim i svetskim državama. Reći ću vam da na dan kada je uvedeno vanredno stanje u Srbiji, 15. marta je uvedeno još u sedam država članica EU. Znači, bukvalno za tri do pet dana pre nas i tri do pet dana posle nas su sve države članice EU uvele vanredno stanje, vanredne mere, čak neke mnogo restriktivinije upravo zbog toga što je pandemija zauzela mnogo veći efekat i dinamiku i gde čak razvijene države nisu mogle da izađu tako na kraj kada je u pitanju zdravstveni sistem.

Danas smo inače došli ovde da upravo na osnovu konsenzusa političkih stranaka raspravljamo i na kraju krajeva glasamo o onome što su se političke stranke dogovorile po ukidanju vanrednog stanja, a to su određene izmene i dopune zakona koje govore o tehničkim uslovima sprovođenja izbora, upravo da bi se dala mogućnost svim političkim strankama koje nisu do sada imale prilike da prikupe potpise, da bi to uradile na najefikasniji način i da bi jednostavno kampanja mogla da se završi u nekih sledećih 38 dana.

Šta nas je dočekalo? Dočekalo nas je, jedna grupa ljudi na čelu sa Boškom Obradovićem i predstavnicima Saveza za Srbiju koji su kobajagi ovde došli sa automobilima, sa otvorenim haubama da popravljaju automobile, a u stvari da bi napravili jednu čitavu predstavu gde su na kraju krajeva pokazali kako izgleda fašistička ideologija koja je jednostavno našla svoje uporište u Bošku Obradoviću i Savezu za Srbiju i kako to izgleda obračunavati se sa političkim neistomišljenicima. I kako to Ustav Srbije prema članu 21. i članu 49. kaže da niko ne sme biti inkriminisan zbog svoje različite veroispovesti, nacionalne pripadnosti i političkog mišljenja. Tada dolazimo u situaciju da zaista možete da kažete da je vladajuća koalicija, jer se to jednostavno stalno spočitava SNS, da vladajuća stranka je odgovorna za očuvanje demokratije u društvu. Kao što vidite mi smo imali prilike da zaista mnogo toga u proteklih manje od nedelju dana vidite sa koliko puno strpljenja čuvamo sve demokratske vrednosti koje do sada smo imali.

Aplauz koji je bio upućen medicinskim radnicima za vreme bitke za ljudske živote koje svako veče bio u 20.05 je negde dojadio predstavnicima opozicionih stranaka, pa su te aplauze zamenili sa lupanjem u šerpe, a sada jednostavno i te šerpe su malo kao pokazatelj njihovog nezadovoljstva već je potreba pored onog verbalnog nasilja koje je krenulo na decu predsednika Srbije i to traje u nekom kontinuitetu, ali sada se zahuktav sve više i više, je prenešeno na poziv na nasilje i oduzimanje života samom predsedniku države.

E, sada je sve to malo, sad je potreba još veća da se pojedinci kao što je Boško Obradović i njegovi sledbenici sačekaju određene narodne poslanike sa kojima ne misle isto i fizički se obračunaju na najgori mogući način. To je pokazatelj u stvari koji politički program je onih koji treba da izađu na izbore. Problem je nastao u stvari, juče i prekjuče kada su u delu političkih stranaka došli do zaključka da će izaći na izbore, kao što je određeni pokret Sergeja Trifunovića i pokreta „ Jedan od pet miliona“. Onda je nastao problem što Savez za Srbiju na čelu sa Đilasom, jednostavno ne želi, do sada je govorio da će bojkotovati te izbore, drugi deo DS želi da izađe na izbore, i sada postaju svi građani Srbije taoci njihovog problema izlaska ili ne izlaska na ove izbore 21. juna.

Dolazimo do krucijalnog predloga i rešenja bivšeg predsednika države gospodina Tadića koji je rekao da je najbolje izađi na izbore sa listom za bojkot. To je znate u stvari, izlazak na izbore i pokušaj da se ono biračko telo koje je podržavalo one šetnje sve moguće i bojkot ovih izbora sada preinači i kapitalizuje određen broj glasova koji će izaći na biračka mesta. To je ono o čemu danas imamo prilike da razgovaramo ovde u parlamentu Srbije da kažemo da određene političke stranke, znači, pribegavaju verbalnom i fizičkom nasilju za rad toga da bi podigli sebi rejting, pokušavajući da pređu taj cenzus od tri procenta i imamo jednostavno politički program SNS na čelu sa gospodinom Vučićem i svih onih stranaka koje podržavaju politiku vladajuće koalicije i koje se jednostavno zalažu za budućnost Srbije.

Budućnost Srbije pokazuje da ekonomija, nauka, zdravstvo, kultura, na kraju krajeva i političke vrednosti koje danas imamo u Srbiji želimo da očuvamo i želimo da unapredimo i da pokažemo svetu i Evropskoj uniji da je Srbija mnogo napredovala u svim segmentima društva.

Za ekonomiju nam svim priznaju na osnovu svih rezultata, kada pogledate sada u prvom tromesečju videćete da je Srbija imala najmanji pad od svih zemalja u regionu, pa čak i od mnogih razvijenih država u EU. Na kraju krajeva, mi imamo prognoze i MMF koliki će taj pad biti, Svetske banke i našeg Ministarstva finansija, pa videćemo kraj godine.

Ono što treba reći to je da se Srbija bori svim silama da bude najbolja u onome što radi. Mislim da građani Srbije moraju da čuju i da prepoznaju šta je to što u budućnosti, zbog budućnosti naše dece jako važno kada izađemo na birališta 21. juna, o čemu glasamo i o čemu odlučujemo.

Mi danas imamo pored fašističke ideologije i fizičkog nasilja nad našim kolegama ovde, gospodinom Marijanom Rističevićem, imamo jednu prezentaciju potpunog bezumlja kada je u pitanju sama politika i demokratske vrednosti u Republici Srbiji, imamo prezentaciju fizičkog nasilja i rušenje institucija. Pokušaj je svaki put da se uđe u neke institucije, pa da se one poruše na taj način što bi oni samo upali u te institucije, zauzeli i rekli – eto, one su sada naše. Nema osvajanja vlasti bez izbora.

Ako želite imate model i imitirate sve ono što je bilo 2000. godine, imate upad u institucije, imate pokušaj nasilja i verbalnog i fizičkog i uništavanje određenih materijalnih vrednosti institucija, morate pre toga da izađete na izbore, mora da dobijete legitimitet i legalitet građana Srbije, tek nakon toga možete da tražite da sprovedete sve ono o čemu je narod, odnosno o čemu su građani Srbije glasali. To sprovođenje za to ste dužni i odgovorni, takođe i vi iz opozicije, kao i mi iz vlasti.

Na svakom biračkom mestu imaćete svoje predstavnike, ukoliko možete da ih skupite, imaćete prilike da učestvujete u biračkom procesu, imaćete prilike da budete svedoci koliko glasova je koja stranka skupila. To je jedini legitimitet i budućnost o kojoj možemo da razgovaramo kada je to u pitanju.

Pošto je odgovornost vladajuće koalicije najveća danas i od strane opozicionih stranaka se stalno to potencira, mi smo imali prilike juče od predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, da čujemo da i pored svega onoga što je lično doživeo kao i verbalne i pokušaje fizičkih napada na njegove članove porodice i na njegovo okruženje, na najperfidniji i na najgori mogući način, imali ste prilike da kao odgovor čujete iz njegovih usta poziv da se svi politički akteri jave, prikupe potpise i izađu na izbore. To je pružena ruka svima da se politička borba vodi ovde u parlamentu, a ne na ulici, jer je to u interesu svih nas.

Mislim da je 21. juna potpuno evidentno da će građani Srbije jako puno razmišljati o tome da li će glasati za prošlost ili će glasati za budućnost zbog naše dece, ali i sve naše dece. Hvala.

Prvo redovno zasedanje , 03.03.2020.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, očito da druge poslaničke grupe ne žele sada da iskoriste ovo vreme, ali to je njihovo pravo. Mislim da je danas jako važna tema za Skupštinu Srbije zato što govorimo o protokolu koji se odnosi na Konvenciju o zaštiti prava lica u odnosu na automatsku obradu podataka Saveta Evrope, odnosno na privatne podatke koje možete koristiti u razmeni podataka kada je u pitanju današnji postupak digitalizacije u progresu.

Treba reći da pravni osnov uopšte i za ovu Konvenciju i za Aneks 1, koji se odnosi na Sporazum između Vlade Republike Srbije i Azerbejdžana, da je pravni osnov Ustav, član 99. stav 1. koji kaže da je Narodna skupština dužna da ratifikuje sve međunarodne sporazume, ali ova Konvencija o kojoj govorimo je još prvi put usvojena 1981. godine u Strazburu i očito da današnje prilike zahtevaju, imamo nove izazove koji traže da se osavremene nove konvencije i da se urade određeni akti kojima bi se obuhvatili svi ti novi izazovi koji od 1981. godine nisu bili aktuelni.

Ta obaveza podrazumeva da se garantuje svakom fizičkom licu, bez obzira na nacionalnu pripadnost, bez obzira na mesto stanovanja, poštovanje ljudskih i manjinskih prava, naročito pravo na privatnost kada je u pitanju automatska obrada podataka.

Članom 42. Ustava Republike Srbije takođe imamo ovu potvrdu, obavezu države. Svaka država, članica potpisnica Saveta Evrope, a ima ih 47, su se obavezale da poštuju ovo pravo i da zaštite svoje građane, a novim izazovima, rekla sam, tražimo da određena konvencija, kao platforma, bude jasna, fleksibilna na multilateralnom nivou i da je to u stvari pravni osnov da bi se lakše vršila razmena podataka, a da se ne bi ugrozili lični podaci svakog pojedinca.

Nov zakon inače podrazumeva u stvari i zakonodavstvo EU, ne samo članica Saveta Evrope, veći i EU i ona predstavlja u stvari put kojim je započela sprovođenje u samoj EU ova Konvencija. Ona je u primeni od 25. maja 2018. godine.

Kada govorimo o tome kada je donesena prva 1981. godine, nakon toga su u Savetu Evrope mnoge rezolucije donošene, još 2011. godine, zatim 2014. godine i na kraju mišljenje 2017. godine, gde je usvojio Komitet praktično ovu Konvenciju sa svim svojim izmenama.

Kada govorimo o tome, najvažnije je da preambula koja je uvedena, praktično u ovoj Konvenciji još 28. januara 1981. godine, pokazala je da suštinski možemo sve te promene koje se dešavaju u eri digitalizacije, implementiramo u ove konvencije određenim izmenama i dopunama. To je ono što u stvari evropsko zakonodavstvo je postalo fleksibilno u ovom smislu, daje nam mogućnosti da osavremenimo svaki dokument, svaki međunarodni ugovor, svaku konvenciju, a to naravno daje i mogućnost i Srbiji da sve ono što usvajamo u ovom parlamentu kao važeća dokumenta koja se odnose na osavremenjavanje uopšte privrede i razmenu podataka i sami menjamo kroz ratifikaciju ove konvencije.

Drugi deo međunarodnog sporazuma je, u stvari, predlog ratifikacije Sporazuma o ekonomsko-tehničkoj saradnji Vlade Republike Srbije i Azerbejdžana. Takođe, isti pravni ustavni okvir, za ratifikaciju koju ovaj parlament ima, a treba reći još 25. januara 2012. godine je potpisan ovaj sporazum i taj zaključak praktično je istekao 20. decembra prošle godine, s tim što je bilo potrebe da se zameni novom ratifikacijom i novim sporazumom između dve Vlade. Tako da, 26. decembra prošle godine, Vlada Azerbejdžana, preko svoje ambasade ovde u Beogradu, pokrenula inicijativu za potpisivanje ovog sporazuma koji je potpisan u Beogradu i predmet realizacije, u stvari, su projekti u kojima se azerbejdžanske firme, uopšte su se pokazale kao vrlo efikasne u izgradnji infrastrukture, saobraćajne, železničke, putne infrastrukture.

Tako da je predmet, u stvari, ovog sporazuma ratifikacija, realizacija projekata za izgradnju autoputa Ruma – Šabac, most preko Save, brza saobraćajnica Šabac – Loznica, zatim, sva putna železnička infrastruktura i onaj deo koji se odnosi na komunalnu infrastrukturu, kao što je vodosnabdevanje i prečišćavanje otpadnih voda, ali i deo koji se odnosi na prečišćavanje, odnosno sanaciju komunalnog otpada.

Kao što vidimo, nema dodatnih troškova po budžet Srbije, što se tiče ovog sporazuma, kao i za ovaj, kao i za prethodnu konvenciju. Tako da, u danu za glasanje SNS će podržati ova dva sporazuma. Hvala.

Prvo redovno zasedanje , 03.03.2020.

Direktno pominjanje.

Gospodine Rističeviću, tačno je da je preko 65% ukupne robne razmene, trgovinske razmene sa zemljama EU, ali to ne znači da smo mi zapostavili ni Rusku Federaciju, ni Narodnu Republiku Kinu. Naravno, to niste ni rekli, ali se razmena sa Ruskom Federacijom uvećava, upravo zbog toga što mi imamo stabilnu saradnju po pitanju uopšte određenih novih tehnologija, naročito sa zemljama EU.

Struktura proizvoda se inače promenila. Ono što su nekada zauzimali poljoprivredni proizvodi u saradnji sa EU, sad zauzimaju, recimo, gotovi proizvodi ili poluproizvodi. To znači da smo otvorili fabrike, nova radna mesta, ali i IT sektor.

Mi smo bukvalno udvostručili u protekle četiri godine izvoz koji se odnosi na IT sektor i sada ukupna razmena, kada govorimo o IT sektoru, iznosi preko milijardu evra godišnje, što znači da taj spoj između, recimo, poljoprivredne proizvodnje, prerađivačke industrije i IT sektora govori o digitalizaciji našeg društva koje daje sada rezultate direktno u ekonomiji, da prelazimo iz ekonomije zasnovane na investicijama u ekonomiju zasnovanu na znanju.

Zbog toga ova Vlada može da se pohvali na kraju svog mandata da je zaista uspela da zahvaljujući i evropskim integracijama i saradnjom sa Evroazijskim blokom, koji obuhvata takođe preko 300 miliona ljudi, EU preko 550 miliona ljudi, znači, uspela je da svojom odgovornom politikom bude nezamenljiv faktor uopšte kada je u pitanju trgovina iz zemalja regiona.

Znači, nijedna država u regionu zapadnog Balkana ne sarađuje sa istokom i sa zapadom na ovaj način. Zbog toga imamo krajnje poštovanje, što smo potpuno otvoreni i iskreni i ono što kažemo, to i uradimo, i kada je u pitanju istok i kada je u pitanju zapad.

Znate šta, kada su u pitanju kineske investicije, Evropljani svi se negde klone toga, ne vole to, ali bi svi voleli da stanu u red kada su u pitanju njihovi krediti i investicije, recimo, u energetiku ili u infrastrukturu, zato što oni imaju jedan brend koji kaže da jednostavno najbrže, najefikasnije i najbolje grade putnu infrastrukturu, železničku infrastrukturu i tu su se pokazali na tržištu kao najbolji što se tiče ulaganja.

Zbog toga je uvek najbolje ići kod onih koji su najbolji. Zato kada govorimo o malim i srednjim preduzećima, to su zemlje EU, Nemačka. Kad je u pitanju infrastruktura, to je Kina. Kada je u pitanju energetika, Ruska Federacija. I zašto Srbija da ne koristi te potencijale podjednako dobro, jer to je u interesu svih nas. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 04.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Član nadzornog odbora GP Kompanija "Štamparija Borba" a.d. Beograd Javni Mesečno 40000.00 RSD -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 62200.00 RSD 16.04.2014 - 01.04.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -
- Ekonomski fakultet Priština (ugovor o izvođenju oblika nastave na master studijama u Kosovskoj Mitrovici) Republika Mesečno 20000.00 RSD 01.05.2016 - 30.09.2016.