| 10.05.2020. |
|
||
|
|||
|
| 21.01.2020. | Zakon o izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika |
usvojen
|
| 21.01.2020. | Zakon o izmenama i dopuni Zakona o lokalnim izborima |
usvojen
|
čeka se odgovor 3 godine i 3 meseca i 26 dana
Poštovana gospođo Tomić, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije
čeka se odgovor 4 godine i 6 meseci i 24 dana
Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...
čeka se odgovor 5 godina i 5 meseci i 2 dana
Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.
Zahvaljujem.
Uvažena predsedavajuća, poštovani ministri, poštovani predstavnici regulatornih kontrolnih tela, odnosno institucija, na današnjem dnevnom redu devet tačaka se odnosi na predloge zakona iz nadležnih ministarstava a onih 15 tačaka su u stvari izveštaji institucija, za koje mislim da je Srpska napredna stranka uvela svake godine jednu praksu da imamo objedinjenu raspravu kad su u pitanju ovi izveštaji. Znate, do 2012. to nije bila praksa. Nigde niste mogli da čujete izveštaje ovih institucija.
S druge strane, 2014, 2015. bilo je određenih aktivnosti opozicionih stranaka da u saradnji sa određenim međunarodnim institucijama naprave maltene te institucije kao neku četvrtu granu vlasti koja bi bila opozicija praktično Vladi Republike Srbije, jer je tada vodio Aleksandar Vučić.
Prema tome, mi danas pričamo o jednom potpuno višem nivou stepena demokratije ovde u Srbiji, jer mi imamo svake godine izveštavanje, svake godine sve političke stranke imaju prava da raspravljaju o izveštajima i na odborima i ovde u plenumu i da se usvaja.
Na kraju krajeva i Evropska komisija svake godine u svom izveštaju o napretku Srbije, praktično, uvodi izveštavanje kada su u pitanju izveštaji ovih institucija i za nas to predstavlja zaista jedan korak više kada je u pitanju uopšte razvoj Srbije, i kada su u pitanju ljudska prava, i kada je u pitanju ekonomija.
Ono što bih krenula od početka, ovi odbori koji prolaze uopšte ovakve izveštaje institucija, u stvari pokazuju i nešto što je za nas jako važno – izveštaji koji se podnose u parlamentu podnose se poslanicima, a to znači građanima Srbije. Znači, vi ne podnosite izveštaj Vladi Republike Srbije, niti izvršnoj vlasti, jer su u zakonima definisane vaše nadležnosti. Zbog toga je za nas od velikog značaja što mi ovde kroz ove izveštaje koje vidimo možemo o svemu otvoreno da razgovaramo.
Na kraju krajeva i na odborima, i opoziciji da kažem, naša mišljenja prema određenim stvarima poslanika od strane vladajuće koalicije su takođe možda različita u odnosu na izveštaje koje ove institucije daju. U mnogim stvarima se možda mi i ne slažemo sa njima, ali ono što je dobro, to znači da institucije rade i da država funkcioniše. To u vreme do 2012. godine nije bilo i to za nas, u stvari, predstavlja veliki demokratski iskorak.
Predlozi zakona koji se odnose na Ministarstvo odbrane, treba reći da su za nas od velikog značaja, pogotovo posle ovog „IDEKS 2023“ velikog svetskog sajma naoružanja gde je Ministarstvo odbrane, odnosno Srbija se prikazala kao jedna od država koja je u znanju i naučno-istraživačkom radu jako mnogo otišla daleko, pogotovo kada je u pitanju namenska industrija. Odbranu jedne države, kada pričamo o namenskoj industriji, čini 52 preduzeća direktno i indirektno koja učestvuju u izradi 121 programa, od čega je Srbija izašla sa 30 prototipova na tom sajmu.
Ovo što je gospodin Jovanović rekao, 30 godina ni jedan novi naučno-istraživački park niti centar nije oformljen, sedam naučno istraživačkih instituta rade na ovim programima, 52 ova preduzeća, 20.000 ljudi rade na tim programima.
Znači, mi izlazimo na ovakve sajmove sa svojim znanjem, sa ljudima koji rade u ovoj oblasti. To nije kraj. Ovaj vikend, počinje sajam naoružanja u Nemačkoj. Prema tome, Srbija ima čime da se ponosi i to je najvažnije što smo mi prepoznali i kao SNS i Aleksandar Vučić kao ministar odbrane, a sada kao vrhovni komandant Srbije, da je ovo jedna od grana naše države i privrede koja može mnogo toga da uradi i u naučnom, ali Boga mi i u ekonomskom. Izvoz naoružanja za proteklih 10 godina je povećan tri puta. Tri puta u odnosu na period demilitarizacije do 2012. godine. Nije mi jasno zašto pojedini ljudi koje se bave ekologijom traže uopšte da se ide na tu demilitarizaciju, da mi sad treba da pretapamo određena oruđa i naoružanja kad to zagađuje životnu sredinu, kada bi morali još 100 puta više da ulažemo u filtere, u fabrike koje bi to radile.
Prema tome, kontradiktornost uopšte u napadu na vojsku i na uopšte sistem odbrane i namenske industrije, mislim da je potpuno pogrešan zato što u Srba vojska je jednako narod, a narod je jednako država. Ko god ruši tu jednačinu, ne misli dobro ni narodu, ni državi.
Prema tome, mislim da je jako važno što smo mi imali čime da se prikažemo na Međunarodnom sajmu odbrane i što smo pokazali u stvari da u budžetu za ovu godinu je predviđeno 1,376 milijardi evra za kupovinu naoružanja, odnosno standard koji je upravo karakteristika standarda NATO-a, što pokazuje da mi kao država smo dovoljno ekonomski jaki da možemo zaista da se pokažemo da možemo da odbranimo teritorijalni integritet i nacionalni identitet naše države. To je ono što je jako važno.
Nema ni namenske industrije ni bilo koje industrije bez jake ekonomije, bez stranih direktnih investicija koje su prošle godine bile na rekordno maksimalnom nivou od 4,4 milijarde evra, o minimalnoj nezaposlenosti na 8,9%, na povećanju BDP opšteg od 60 milijardi, koji je, setićete se 2012. godine bio na 33 milijarde.
Nema, jednostavno, ekonomije i tog investicionog ambijenta ukoliko vi nemate stabilan, jednostavno, zakonski ambijent i dobre uslove za otvaranje novih fabrika i kad pričamo o ceni energenata. Ono što možda niste primetili, ali je negde ostalo u senci posete predsednika Vučića sa nemačkom ministarkom za ekonomiju, upravo kada su bili u Abu Dabiju, to je upravo razgovor o tome i o saradnji Srbije i Nemačke u oblasti rudarstva i zaštite životne sredine.
Prema tome, i oni koji se zalažu za to, mislim da treba da prihvate ono što će i Srbija prihvatiti u budućnosti, visoke ekološke standarde i da je Srbija mnogo daleko otišla po tom pitanju, jer na kraju krajeva, i pregovori sa EU to pokazuju i ta Poglavlja 27. koja su bila, a spoljno trgovinska razmena u prošloj godini sa firmama koje dolaze iz zemalja EU iznose 66 milijardi evra.
Prema tome, to je oko 65% ukupne, kada pričamo o saradnji sa svim drugim zemljama. Najveći, investitori u Srbiji su Kina, Amerika, kada govorimo Nemačka, znači, o malim i srednjim preduzećima, zatim Slovenija i onaj deo koji je najinteresantniji, a to je Japan. Japan nigde ne šalje svoje kompanije gde nije siguran i dobar investicioni ambijent.
Prema tome, u ova prva tri meseca vi ćete imati otvaranje novih šest fabrika koje će zaposliti 2.445 novozaposlenih i koji će ići baš upravo ka razvoju tog visokotehnološkog i koji će zapošljavati ne samo ljude sa srednjom stručnom spremom, nego naše inženjere, IT stručnjake i ovo što je gospodin Jovanović govorio, nikada veći zabeleženi izvoz iz oblasti IT Srbija nije imala, nego prošle godine 2,6 milijardi evra.
Nekada je u vaše vreme to bila poljoprivreda koja se nosila do od prilike, pola milijarde evra, ali mi smo ovde izašli sa izvozom koji se odnosi na visokotehnološke privredne aktivnosti i proizvode na ono što je vezano za autoindustriju.
To za nas predstavlja da nema otvaranja fabrika i novih radnih mesta ukoliko nema novih puteva, novih železnica, ukoliko nema izgradnje nove infrastrukture u oblasti IT i ukoliko nemamo kompanije koje će se baviti visoko sofisticiranim tehnologijama, ali bogami i zaštitom životne sredine.
Mi smo u određenim izveštajima Fiskalnog saveta u proteklim godinama imali prilike da čujemo i da vidimo sve i svašta. Evo ja ću vam dati primer. Pričalo se o tome da Srbija mnogo daje „ER Srbiji“ kao subvencije, da to niko ne kontroliše, međutim onda kada je ministar došao i rekao da Evropskoj komisiji svakih šest meseci polaže račune i da Komisija za državnu pomoć mora da da saglasnost zajedno sa evropskim komisijama koje su sastavni deo saradnje sa Evropskom unijom, onda više tih detalja u tim izveštajima nema.
Tako je bilo - gradite što više zdravstvene objekte. Na kraju kada smo počeli da gradimo, renoviramo sve bolnice, više toga nema. Kada su govorili o tome - hajde, zaštita životne sredine na najnižem nivou, ne gradite ništa od infrastrukture, upravljanja otpadom, upravljanje otpadnim vodama. Kada se to počelo da se gradi i ulaže više toga nema u tim izveštajima.
Sada je na red došla energetika. Kada pričamo o ovim institucijama želim da kažem zbog građana Srbije, Agencija za energetiku je jedna od ovih 10 institucija koja je regulator, odnosno jedna od tzv. nezavisnih, kako ovde govori institucija. U stvari nezavisna po svom radu u smislu da ne odgovara izvršnoj vlasti i nadležnim ministarstvima, ali je vrlo zavisna u smislu toga da polaže račune građanima.
Ono što je dobro, što se na jednom i drugom Odboru i za privredu i za finansije, jednoglasno su usvojeni njihovi izveštaji. A, šta to znači? Da su i kolege iz opozicionih stranaka shvatili da ova državna institucija dobro i odgovorno radi svoj posao, a ona ne bi radila dobro i odgovorno svoj posao da zaista država nije mnogo uradila kada je oblast energetike, kada su usvojeni zakoni iz oblasti zelene agende 2021. godine, kada je došlo do primene većih učešća obnovljivih izvora energije u ukupnoj potrošnji električne energije u prošloj godini u Izveštaju Agencije, možete da vidite da prvi put je to učešće izašlo na 37,7% ukupne potrošnje zato što smo imali, moramo da priznamo, i dobre hidrološke uslove i govorimo o povećanoj potrošnji uopšte gasa 18%.
Kaže da u poslednjih 30 godina nije, da je na istorijskom maksimumu bila potrošnja gasa, a to je zbog završenog gasovoda, to je upravo zbog toga što je država mnogo uložila sredstava iz budžeta, za izgradnju tzv. „Turskog toka“ koji mi zovemo „Balkanski tok“ koji praktično ide prema svim građanima Srbije i dobija sve veći i veći broj korisnika gasa i to je zbog toga što uopšte u ovoj oblasti kada je oblast energetike mi se krajnje odgovorno ponašamo i želimo da nam se nikada ne desi 2012. godina kada je 2. februara 2012. predsednik države Boris Tadić rekao da je potrebno da ne može u roku od 24 sata da smo u velikoj krizi što se tiče energenata i da će 2.000 preduzeća praktično biti isključeno sa mreže i da narednih pet meseci građani moraju da štede električnu energiju. Znači, taj scenario od 2012. godine nikad Srbija nije doživela.
Prema tome, ono što je za nas najvažnije to je da ovim današnjim dnevnim redom Srbija je poslala jednu veliku poruku i ovaj parlament, a to je pre svega da su građani bezbedni, da vojska jednostavno razmišlja na krajnje odgovoran način o bezbednosti svih građana Srbije, da smo ekonomski jaki, da se borimo sa svim izazovima koje imamo i kada je u pitanju energetska kriza i kada je ukrajinski rat i kada je inflacija i da imamo odgovore adekvatne na to i na kraju krajeva da ove institucije rade odgovorno svoj posao i da zahvaljujući njihovoj odgovornosti država funkcioniše krajnje nezavisno, bez uticaja bilo kakvih ambasada, bez uticaja desnih, levih, istoka, zapada, što je za nas najznačajnije jer građani onda imaju poverenja u svoju državu i jednostavno mogu lakše da žive.
Zbog toga treba podržati sve ove zakone i glasati za njih. Hvala.
Uvažena predsedavajuća, poštovani ministri, kolege poslanici, državi bi bilo mnogo lakše kada bi pravosuđe rešilo mnoge sudske postupke koji traju više desetina godina i kada ne bi izdvajala ovolike količine finansijskih sredstava iz budžeta, ali ono što nas je ovde sve začudilo je upravo to da kada pričamo o privredi i podsticajima koje država daje, mislim da negde zaklapamo oči pred činjenicama da je u poslednjih deset godina država mnogo uradila kada je u pitanju podrška malim i srednjim preduzećima kroz podsticaje i to je ono što je nastavak politike ove Vlade u sledećoj godini.
Od ukupnog budžeta od 30.864.000.000 dinara, koje je predviđeno za Ministarstvo privrede, 28 milijardi ide za podsticaje, pogotovo kada je u pitanju preduzetništvo – 23 milijarde, za razvoj malih i srednjih preduzeća, gde je i žensko preduzetništvo – 1 milijarda dinara, za regionalni razvoj – takođe 1 milijarda dinara i to je ono što je pokazatelj da politiku podrške, kada su u pitanju i žensko preduzetništvo, a i deo koji se odnosi na socijalne kategorije, idu deo kroz Ministarstvo za rad i socijalna pitanja, ali kroz preduzetništvo takođe idu kroz ovo ministarstvo. Preko sto miliona dinara svake godine su raspisivani konkursi za žensko preduzetništvo. Mnoge izmene i dopune zakona kada je u pitanju podrška ženama su, naravno, proces. Tek od 2015. godine ova skupštinska većina je uspela da zakonski i sistemski reši ove probleme, tako što je podržala ne samo žene preduzetnice, već i žene poljoprivrednice kroz određena sistemska rešenja kada su u pitanju zakoni uopšte u poljoprivredi i mislim da to ne treba spočitavati uopšte nema, nego to treba, jednostavno, se vratiti u prošlost i reći da do 2012. godine ova pitanja nisu ni pominjana, a kamoli da je nešto odrađeno u smislu podrške države.
Vlada Republike Srbije kroz Ministarstvo privrede za sledeću godinu je opredelila 28 milijardi dinara za nove programe kada je u pitanju podrška preduzetništvu, kada je u pitanju regionalni razvoj i mislim da u tom delu kada pričamo o dualnom obrazovanju nije gospodin Vučić video to pa primenio, nego je GIZ i Ministarstvo za ekonomski i regionalni razvoj Vlade Republike Nemačke u saradnji sa Vladom Republike Srbije potpisalo jedan projekat, da je radilo istraživanje više od tri godine šta je problem u našem obrazovanju i kako bi moglo da se sprovede dualno obrazovanje u našem sistemu i tek na osnovu rezultata tih projekata je došlo do saradnje i implementacije, pre svega, kroz zakonska rešenja, a onda sada imamo i direktnu primenu.
Znači, saradnja privrede i sistema obrazovanja kroz srednje obrazovanje i sledeći stepenik je, praktično, saradnja sa fakultetima. Znači, nemojte da iznosimo ovde neistine zarad građana Srbije i da bi dobili neke jeftine političke poene zato što deca danas rade u velikim sistemima zahvaljujući ovakvom sistemu obrazovanja koje je uvedeno u Srbiji, naravno, onog trenutka kada je SNS preuzela odgovornost vršenja vlasti i to su pozitivni efekti rada ne samo privrede i ne samo rada ove Vlade i mislim da u tom smislu treba da kažete – bravo, čestitam vam. Da li treba nešto dalje da se unapređuje? Da li država treba dalje da izdvaja za to? Naravno da treba. Da li treba da izdvaja 100 ili 200 miliona, to je u redu, ali da kažete da ništa nije bilo u redu i da ništa nije urađeno, to ne stoji i to nikada nećemo prihvatiti i to ćemo uvek, svuda, na svakom koraku sa građanima Srbije da podelimo te uspehe zajednički. Prema tome, mislim da je s razlogom Vlada odbila ova prethodna tri amandmana, a da s razlogom će sigurno prihvatiti bilo kakva konstruktivna rešenja.
Hvala.
Uvaženi predsedavajući, poštovana premijerko, poštovana guvernerko, ministri, kolege poslanici, juče smo na Odboru usvojili Predlog budžeta za 2023. godinu sa pratećim zakonima. Naravno da ugovori koji su bili na dnevnom redu su tema koja je zajednička kada raspravljamo o budžetu, jer je to okvir kako će sledeće godine građani Srbije živeti.
To predstavlja, u stvari, rezultat dobre koordinacije svih institucija, počev od Narodne banke Srbije, Vlade Republike Srbije, svih ministarstava, na čelu sa Ministarstvom finansija i predsednika Srbije, jer je to rezultata, u stvari, onoga kako treba završiti ove teške godine koje je pogodila korona, kada treba završiti i pomoći ljudima koji su imali poplave u Tutinu i Novom Pazaru, podsetiću vas, i to sve košta i to sve ide iz budžeta, kada treba odgovoriti na sve izazove koje je izazvala ukrajinska kriza, i na one koje imamo kao inflatorne udare praktično na ceo svet, pa i na Srbiju, ali i energetiku koja, podsetiću vas, od danas prekida sve distributivne lance koji su do sada važili. Znači, protok gasa i nafte je prekinut na svetskom nivou, onakav kakav je trajao do sada.
Prema tome, i Srbija se nalazi na prostoru koji će zaista biti pod udarom određene energetske krize, ali sva sreća je što je ova Vlada Srbije još od prošle godine praktično započela pripreme za sve moguće scenarije kada je u pitanju energetska kriza. To se najbolje videlo letos kada se pripremala upravo za ono što će se desiti sada i ono što će nas slediti u 2023. godini.
Zato je važno da budemo krajnje odgovorni danas kada razgovaramo o budžetu, da se ne bavimo trivijalnostima i političkim pamfletima koje smo imali prilike danas da vidimo da se dele ovde u Skupštini, zarad nekih jeftinih političkih poena.
Mislim da je jako važno šta ovaj budžet donosi građanima Srbije sledeće godine – odgovor na inflaciju, odgovor na sve vrste ekonomskih kriza, podrška malim i srednjim preduzećima, kompletnoj privredi, podrška građanima kroz povećanje plata i penzija. Naravno, kroz nastavak svih infrastrukturnih radova, ova država ima mogućnost da kroz budžet sledeće godine prihoduje sredstva sa kojima će na adekvatan način odgovoriti na sve ove izazove.
Dobro je da se pokazao praktično ceo program i proces koji je počeo još 2016. godine zahvaljujući Vladi Republike Srbije tada koju je preuzela Ana Brnabić, da proces digitalizacije koji je tada počeo daje danas velike rezultate i dobre rezultate. To pogotovo vidimo i kad je nauka u pitanju, jer potreba da se oformi zasebno Ministarstvo nauke u stvari pokazuje da mi idemo jednim putem tehnološkog razvoja, rame uz rame sa najrazvijenijim državama. To je ono što je nama pomoglo i u teškim vremenima kad je bila i korona i kada su u pitanju bili različite vrste izazova sa kojima je Srbija morala da se susretne.
Ono što je važno, to je da građani Srbije treba da znaju da imamo stabilne javne finansije, da imamo državu koja misli na svoje građene podjednako i na to da će u svakom trenutku država donositi tako odgovorne odluke u kojima će zaista gledati da odgovori na sve one teške trenutke koje će zadesiti svet, ne samo ovde na teritoriji zapadnog Balkana, već i uopšte Evropske unije, nego i Srbiju koja, po ovim rezultatima koji pokazuju da preko 60% stranih direktnih investicija na zapadnom Balkanu pripada Srbiji, da ćemo ovu godinu završiti sa četiri milijarde evra stranih direktnih investicija, a nezaposlenost na istorijskom minimumu od 8,9%, u stvari pokazuje da ćemo zaista postići ovaj rast koji je projektovan za 2023. godinu, koji iznosi, projektovan 2,5%, gde će druge evropske države se nositi praktično sa kompletnom recesijom i stagnacijom.
To za nas predstavlja, u stvari, odgovor na sve ono što nas čeka, ali i na našu politiku koja treba da pokaže da je zaista saradnja između plana za finansijsku solidnost i makroekonomsku stabilnost zaista konzistentna kroz ovu politiku koju smo mi danas imali prilike da čujemo kroz Predlog ovog finansijskog plana.
Naravno da nam ovi zakoni koji su uz ovaj budžet predloženi daju prilike da vidimo kako će se u stvari puniti budžet, ali nam daju i prilike da vidimo kako će praktično država investirati. Četiri puta veća ima javna ulaganja kada je u pitanju izgradnja škola, vrtića, bolnica. Zatim, imamo mnogo veća ulaganja kada je u pitanju infrastruktura. Ali, ono što je za nas važno, jeste da davanje saglasnosti na finansijske planove svih ovih institucija u stvari daje tu stabilnost za povećanje plata i penzija.
Mislim da je odgovorno da danas razgovaramo o činjenicama, o brojkama, o rezultatima, da se ne bavimo nekim trivijalnostima, upravo zbog toga što građani Srbije žele da čuju kako ćemo živeti u sledećoj godini.
Što se tiče Fiskalnog saveta, on uvek daje svoju ocenu i uvek ima određene kritike. I u najbolje vreme, pre tri, četiri godine, kada smo imali najveće stope rasta, imali su određene zamerke. To je uvek na stručnjacima, da daju određene zamerke. Da li su one osnovane ili nisu, to je na stručnjacima da odrede, ali na nama je ovde da kao odgovorno društvo damo podršku ovom budžetu za sledeću godinu. Hvala.
(Beograd, 30.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 132000.00 | RSD | 03.08.2020 - 01.08.2022. |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 141451.00 | RSD | 01.08.2022 - |