ALEKSANDRA TOMIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je 1969. godina u Vranju. Živi u Beogradu.

Završila je Mašinski fakultet u Beogradu. Magistrirala je i doktorirala na Univerzitetu „Alfa“.

Docentkinja je na Univerzitetu „Alfa“ i vanredna profesorka na Visokoj poslovnoj školi za ekonomiju i preduzetništvo u Beogradu. Od 1997. do 2010. godine radila je u GP „Javor”, a zatim kao direktorka savezne ustanove «Plov put» i kao savetnica generalnog direktora za međunarodnu saradnju u Javnom preduzeću «Srbija vode».

U periodu od 2000. do 2008. godine bila je odbornica u Skupštini opštine Zvezdara. Od 2000. do 2001. bila je predsednica Izvršnog odbora SO Zvezdara, a u periodu 2001-2004, članica Izvršnog odbora SO Zvezdara. Članica Opštinskog veća bila je od 2005. do 2008. godine.

Nakon izbora 2012. godine, izabrana je za narodnu poslanicu, kao i nakon izbora 2014. godine. Iste godine izabrana je za članicu Predsedništva Srpske napredne stranke. U sazivu 2014-2016. godine bila je predsednik Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabrana za narodnu poslanicu.

Osnovne informacije

Statistika

  • 219
  • 0
  • 77
  • 15
  • 5 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 7 meseci i 22 dana i 22 sata

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 6 meseci i 2 sata

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 8 meseci i 1 dan

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 23.04.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Pošto je pomenut Odbor, da bi tačno definisali ko podnosi izveštaj o realizaciji budžeta, to je Vlada Republike Srbije, a ne ministar finansija, nadležni Odbor raspravlja to. Da bi bili krajnje iskreni, dokumentacija o tome šta se dešavalo od 2003. do 2007. godine ne možete da nađete ni u Državnoj revizorskoj instituciji, nego u različitim institucijama koje treba određena revizorska kuća da obradi i da kaže šta se dešavalo do 2007. godine.

Mi od 2007. godine do sada imamo evidenciju upravo zbog toga što Državna revizorska institucija uradi svoje mišljenje na osnovu izveštaja o realizaciji budžeta i to je ono što je dobro, zato što neko stručan uradi kompletno izveštavanje i jednostavno prezentuje to narodnim poslanicima. Očito postoji i dobra volja da se utvrdi šta je to bilo do 2007. godine od strane ministra i Ministarstva finansija i da jednostavno se jednim objedinjenim predlogom dođe ovde u Skupštinu Srbije, napravimo jednu javnu raspravu o tome šta se dešavalo do 2007. godine, šta se dešavalo od 2007. do 2012. godine, jer od 2012. godine mnoge finansijske međunarodne institucije su bili svedoci onoga šta smo zatekli 2012. godine i šta se dešavalo do sada i na koji način je došlo do fiskalne konsolidacije i ekonomskih reformi i zbog toga danas možemo da kažemo da imamo uspešne javne finansije.

Prema tome, mislim da se svi slažemo kao narodni poslanici ovde da do toga treba da dođe, ali da taj predlog treba da bude sveobuhvatan i da prati kontinuitet, jer oni koji su trebali da poštuju Ustav od 2003. do 2007. godine to nisu govorili, oni koji su deo koji se odnosi na javni dug prekoračili 45% jednostavno su se zaduživali i nisu poštovali Ustav. Prema tome, treba tačno da se izađe sa imenima ko nije poštovao Ustav i u kojoj granici. Hvala.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 19.04.2019.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, nalazimo se na kraju ove rasprave u načelu. Gospodine ministre, možemo da konstatujemo da ste uradili jedan dobar posao i pronašli rešenje shodno mogućnostima za ovako kompleksne probleme koji su snašle, ne samo 15.500 građana koje imaju kredite indeksirane u švajcarskim francima, već mnogo, mnogo više ljudi i porodica koje su direktno ili indirektno vezane za ove problema.

Prema tome, ne tiče se ovaj problem samo onih koji su direktni korisnici kredita, već četvorostruko veći broj ljudi čije porodice zavise od tih rata koje plaćaju, koje dolaze svaki mesec. Svaka priča i svaka porodica je bila podjednako srećna kada je uzimala taj kredit, jer je želela da reši svoje stambeno pitanje i da krene u neki novi život. Posle pet ili deset godina njihova stradanja, muke i nevolje je svaka priča za sebe i to je ono što je pokušaj da i predsednik države inicira rešavanje ovakvog problema, zajedno sa Vladom Srbije, zajedno sa nadležnim ministarstvom.

Vi kao ministarstvo ste inicirali taj razgovor direktan i sa tim ljudima predstavnicima, odnosno udruženja koja su predstavnici tih ljudi sa tim problemima, naravno uz prisustvo Narodne banke Srbije i ono što se videlo to tada, Narodna banka Srbije je zajedno sa Kasacionim sudom, gledajući svoje nadležnosti, ne skrećući sa pravog puta slučajno da ima određene subjektivne ili objektivne probleme da pomogne tim ljudima na ovaj ili onaj način, shvatila da ne može da pomogne tim korisnicima kredita na način da im smanje rate, da im smanje troškove, da im smanje taj pritisak, pogotovo onog dela građana koji su bili maltene do toga da ne mogu da servisiraju rate, docnje velike, i da će se sutradan naći na ulici.

Znači, morao je neko da izađe sa ovakvim predlogom. Da li je to dobro da se to daje iz budžeta Srbije, da li je to na teret svih građana Srbije. O tome mislim da treba da sudi celo društvo. Podsetiću vas da 02. marta 2007. godine država je isto to uradila. Podsetiću sve građane Srbije da je tada uredba Vlade, pored 247 miliona dinara, odobrila još 450 miliona dinara u to vreme, koje je predstavljalo u stvari subvencije kredita u švajcarcima. Tada je gospodin Jelašić rekao da se to ne radi iz budžeta. Tada su subvencije iznosile za ove kredite 14 hiljada evra za kredite do 50 hiljada evra u švajcarskim francima, 28 hiljada za kredite za 100 hiljada evra.

Prema tome, i tada je država intervenisala pokušavajući da reši probleme i znala svesno da gura građane u ovakve modele finansiranja. U tom trenutku zaista je švajcarski franak bio povoljan. Građani su mogli da kupe 30% veću kvadraturu stana u tom trenutku jer nisu bili kreditno sposobni da kupe stanove za kredite indeksirane u evrima. Nijedna banka nije socijalna ustanova. Ne poklanja pare, već ustupa pare za svoje interese i to ovde svi dobro znamo.

Ono što se dešavalo posle toga je praktično ekonomski kolaps koji je 2012. godine SNS na čelu sa gospodinom Vučićem morala da se suoči sa rešavanjem mnogih problema u društvu jer smo došli do toga da ne možemo da servisiramo osnovne obaveze kao država prema penzionerima, zaposlenima u državnoj upravi, u prosveti, u zdravstvu. Prema tome, trebalo je izvršiti ekonomske reforme.

Danas imamo rezultate tih reformi. Danas posle tri meseca u 2019. godini možemo da kažemo da imamo četvrti put suficit od 15,9 milijardi, da imamo rast koji je u prošloj godini bio 4,3%, ne pad kako je bio 3,1% u 2012. godini, da imamo najveći stepen privlačenja stranih direktnih investicija 3,5 milijardi evra, što je duplo više nego za ceo region koji iznosi 1,9 milijardi evra. Možemo da kažemo da nam je javni dug pao sa 70 na 50,8% i da nam je nezaposlenost 12% što je u odnosu na onih 26% skoro duplo manje.

Znači, danas govorimo o predlogu jednog rešenja koje je moguće da izađe kao zakonsko rešenje odavde iz Skupštine i bude podržan i od Vlade i od skupštinske većine, to što nikad nismo mogli da uradimo ni 2012, ni 2013, ni 2014. godine, ni do sada. I, možemo da kažemo da i ti sudski postupci koji se vode jedan vid zaštite ljudskih prava koji do 2012. godine nije mogao da bude. Reći ću vam, dok je Đilas bio, dok je „Hipo Alpe Adria“ banka bila, niko nije mogao da podigne sudski spor protiv nijedne banke za kredite indeksirane u švajcarcima. U vreme Aleksandra Vučića je došlo do demokratije u kojoj svaki građanin ima pravo da vodi sudski spor.

Prema tome, mnoge stvari su se promenile, samo oni koji su gurali ove ljude da uđu u to dužničko ropstvo, danas su pokušali politički da manipulišu njima i da prave jednostavno, političku kampanju na tome da je Aleksandar Vučić kriv za ovakvo stanje u državi, što naravno nije istina. Trebalo je stvoriti ekonomski ambijent da jednostavno dođete u mogućnost da pomognete ljudima i olakšate njihov život, da servisiraju ta mesečna zaduženja i rate.

Kritičari koji kažu da je potrebna javna rasprava, i kritičari koji kažu da je potrebno da se sprovode odluke suda, da to treba da radi Narodna banka a ne budžet Srbije su zakasnili sa tom svojom ocenom. Zašto? Zato što je to trebalo govoriti i onda kada je počelo da dolazi do poremećaja na tržištu kapitala i onda kada su udvostručene rate koje su trebali građani da plaćaju, i onda kada je 1500 porodica izgubilo krov nad glavom, a plaćali te svoje kredite. To je jedan najviši stepen licemerja kada govorimo o opoziciji. Zato što mi ovde imamo prilike da vidimo da pripadnici onih koji su propagirali ove kredite danas govore protiv Aleksandra Vučića, ali s druge strane Boško Obradović ima svoje poslanike koji u slobodno vreme nose vešala, oni zastupaju udruženja pred sudovima za ovakve kredite. Tako da, vi danas u stvari i ne znate kakva je politika tih tzv. opozicionih lidera po pitanju rešavanja problema ovih građana.

Predsednik Vučić, je zaista prvi inicirao da se nađe konsenzus u društvu po pitanju ovih problema i pokazao da brine o svim građanima podjednako, i zbog toga ćemo mi danas imati prilike da on to jedinstvo pokaže prema svim građanima Srbije, kroz svoj plan i program za budućnost. Mislim da treba da ga čuju i oni koji danas ne žele da uđu da glasaju, uopšte da raspravljaju o ovom zakonu, jer je vrlo važno reći kakva će budućnost Srbije biti i pogotovo u izazovima koji nas čekaju po mnogim političkim pitanjima.

Nema podele među građanima i SNS na čelu sa našim predsednikom upravo želi da pošalje tu poruku danas, jaku političku poruku kada je u pitanju bilo koje političko pitanje, pa i pitanje KiM i života Srba na KiM, i zbog toga je važno da danas svi građani izađu i daju podršku Aleksandru Vučiću, jednoj odgovornoj politici SNS, i uopšte države Srbije, ali i podršku onom što je važno za budućnost naše dece. Zbog toga u danu za glasanje SNS će podržati sve ove zakonske predloge. Hvala.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 18.04.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, danas na dnevnom redu od 18 tačaka dnevnog reda, šest su vezana za finansije, šest za oblast građevinarstva i saobraćaja, dva zakona su vezana za efikasniju primenu zakona kada su u pitanju stranci i zapošljavanje stranaca. Jedna izmena i dopuna odnosi se na Agenciju za privredne registre i dve izmene, odnosno saglasnosti na sistematizaciju dve institucije koje su u nadležnosti rada Skupštine, kao što je Zaštitnik građana i Poverenica za rodnu ravnopravnost.

Današnja sednica ima u fokusu jedan od najvažnijih zakona koji u ovom trenutku izaziva u javnosti mnogo interesovanja uprkos tome što proteklih godina ljudi koji su pogođeni određenih problemima niko nije hteo ni da sasluša ni da vidi, a kamoli da pomogne. Onda je trebalo da pre svega ozbiljna država na čelu i sa SNS i Aleksandrom Vučićem sprovede ekonomske reforme i dovede državu u poziciju da može da ima suficit, da stabilizuje svoje javne finansije da bi mogla da rešava veliki probleme iz davne prošlosti, a iz ove prošlosti.

Zašto kažem iz davne? Zato što jedan od tačaka dnevnog reda je praktično rešavanje klirinčkog duga Srbije prema Češkoj, što je deo sukcesije SFRJ i deo sukcesija razdvajanja Češke i Slovačke, tako da sada tek imamo mogućnosti da rešavamo takav vid dugovanja i to je nešto čime Srbija danas treba da se ponosi da je u mogućnosti da rešava neke stare dugove koje stoje zapisane, a zbog kojih može da relaksira međunarodne odnose dve države. I to je, recimo, primer Češke i Srbije, koja ima dobre odnose i zaista zbog toga, zbog nekih dugovanja iz prošlosti od pre 20, 30 godina treba da rešava te stvari.

Nekada do 2012. godine, o tome niste mogli ni da razgovarate, a kamoli da sada pričate o rešavanju problema ljudi koji su 2005, 2006, 2007, 2008, sve do 2011. godine uzeli praktično kredite od komercijalnih banaka.

Ovaj problem, ja sam rekla i u javnosti, nije ekonomski, i ne možemo ga uopšte posmatrati s te ekonomske strane, da li je on isplativ ili nije isplativ. Ovaj problem predstavlja jedno socijalno pitanje ljudi koji su postali socijalni slučajevi zbog toga što su 2005, 2006. do 2011. godine, verovali onima koji su vodili Republiku Srbiju, verovali u ono što je stajalo iza njih, a to je kampanja pojedinih ministara, tadašnje Vlade koje su sedeli u Vladi zajedno sa demokratskom strankom, zajedno sa predsednikom Borisom Tadićem i jednostavno tu politiku propagirali da je u tom trenutku idealno imati takve kredite.

Ne govoreći o tome koliki je rizik u suštini da u budućnosti takve kredite imate i ne konvertujete ih u evre.

Na kraju krajeva i Narodna banka i država se ogradila u to vreme potpuno od mogućnosti poremećaja na tržištu kapitala, odnosno porasta kamatnih stopa kada su u pitanju švajcarski franci i zbog toga je na određeni način obmanula svoje građane po tom pitanju i zbog toga danas kada kažemo da banke nisu bile poštene prema svojim klijentima upravo kažemo da nije postojala neka zaštitna klauzula koja je trebala da stoji tada u ugovoru da kaže – ukoliko dođe do poremećaja u tržištu kapitala, ukoliko, recimo, rate vaše budu 100% vreće, znači, duplirane u odnosu na onaj iznos koje su bile 2005, 2006. do 2011. godine, banka se obavezuje da ona ih vrati na određeni nivo koji je bio u danu kada ste vi uzeli te kredite.

Toga nije bilo. Tih zaštitnih klauzula od strane, znači, komercijalnih banaka nije bilo, a nije bilo ni reakcija Narodne banke u to vreme, koje je bilo, naravno, 2013. godine, koje se trudila da sprovede sudske postupke koje su sami korisnici ovakvih kredita podneli i negde Narodna banka koliko je mogla je radila, Kasacioni sud koliko je mogao je radio, ali sve je to bilo nedovoljno očito da korisnicima ovih kredita omogući da servisiraju te svoje obaveze.

Došlo je do toga da oni ljudi koji su podigli kredite od 50.000 evra imali rate od 25.000 dinara, zato što su imali plate 50.000 dinara, posle 10 godina isplatili praktično celu vrednost svog stana, a dugovali još toliko i da jednostavno nisu bili u mogućnosti ni da servisiraju taj svoj dug, a morali su, recimo, ukoliko nemaju za ratu da vrate stanove bankama koje su ponovo na tržištu kapitala prodavali te stanove.

Takav slučaj je došao da do danas imamo 1.500 prodatih stanova, odnosno uzeti ih od strane komitenata, da imate 15.500 ljudi koji treba i dalje da servisiraju i nekako se muče da te svoje rate isplaćuju i da te rate im iznose, maltene, koliko i jedna cela plata i čak do toga da određeni ljudi su došli ivicu propasti, kada je u pitanju i njihovo fizičko zdravlje zbog toga.

Ne kažemo da banke su ovde bile nepoštene prema svojim komitentima u trenutku davanja kredita, ali su bili nepošteni kada je došlo do promene politike i nepoštene su bili u trenutku da obaveste svoje komitente da treba da promene određene uslove kada su u pitanju, čak im nisu davali ni mogućnost komitentima da promene svoje ugovore.

Šta se dešavalo na tržištu kapitala? Od 2005. godine odnos švajcarskog franka i evra je bio 1,65 i 1,5, dok nije došao do 2011. godine na 1,2, dok se skoro nisu izjednačili, a komitenti su morali po dva osnova da plaćaju bankama obaveze, a to znači da su plaćali neosnovano dugovanja i po toj valutnoj klauzuli, po kursnim razlikama i po kamatama, a banke su naplaćivale isključivo svoj deo interesa, a to znači kamate i kursne razlike. Glavnicu uopšte komitenti nisu isplatili i to je ono što je bilo krajnje nepošteno prema klijentima, iz razloga što država u tom trenutku kada je dala tu mogućnost na tržištu kao jedan vid finansijskih usluga, mogućnost da zaštiti korisnike kredita od ovakvih problema.

Ono što danas mi imamo kao slučaj, to je da imamo određene kritike po ovom zakonu i od strane određenih nevladinih organizacija koji kažu da nije bilo javne rasprave po ovom pitanju i ovom zakonu, a ja ću vam reći da takva javna rasprava je bila na samom sastanku Ministarstva finansija od strane udruženja koja su skupila sve te ljude, koji su praktično ostali i na ulici i ostali u problemu sa tim kreditima, da je to bio jedan vid javne rasprave i direktne komunikacije sa ljudima koji su danas došli ovde da predlože ovaj zakona.

Drugi deo kritika se odnosi na sam Fiskalni savet koji je rekao da nije dobro servisirati dugovanje iz budžeta Srbije. Svi mi znamo da to nije dobro uraditi, ali gledati mirno i krajnje neodgovorno, da 15.500 ljudi postaju socijalni slučajevi Republike Srbije, ne može nijedna Vlada, nijedan predsednik države.

Zato se predsednik Srbije, gospodin Aleksandar Vučić uključio u ovako nešto. Ali, kada pogledate kritike opozicije koja kaže da mi ovim zakonom u stvari onemogućavamo vođenje sudskih postupaka, jednostavno ne stoji. Svaki građanin Srbije ima pravo, ukoliko želi da pokrene bilo kakav sudski spor, pa i po pitanju ovih kredita, može da pokreće ovako nešto.

Može da promeni osnov za pokretanje postupaka, dato mu je pravo, ono koje je zagarantovano Ustavom, a i nama je dato pravo ovde kao poslanicima da donesemo jedan vid leks specijalisa, gde ćemo zaštititi interese građana, jer oni se na to i pozivaju, da svaka država, svaka Vlada mora da štiti interese građana Srbije i interese potrošača i mora da reaguje.

Tačno je da je najteža odluka ako to radite iz budžeta Republike Srbije. Ali, ne postoji drugi način da su Narodna banka i Kasacioni sud mogli da omoguće ovakve uslove za komitente, da reše svoj problem i oni bi do sada to uradili. Oni su davali određene odluke, odlagali i nisu bili u mogućnosti da ovako sprovedu prontno i olakšaju život ovim ljudima i zbog toga je morala i predsednik države i Vlada Srbije i Narodna skupština da jednostavno se uključe u rešavanje ovakvog problema.

To je ono što mislim da je najznačajnije da ovakav leks specijalis ne treba da nas deli stranački, već treba da nas ujedini kod ovakvog donošenja i konsenzusa, pomoći u društvu ljudima koji zaista su došli u ovakvu situaciju.

Kada pričamo o opoziciji koja ima obraza da kritikuje bilo kakav zakon, pa i ovaj, onda treba reći da isti taj Boško Obradović ima svoje poslanike ovde Dveri koji zastupaju efektivu u određenim rešavanjima problema, kada su u pitanju švajcarski franci, ima obraza da dolaze na Odbor za finansije i pitaju Narodnu banku zašto ona ne rešava probleme na sudu, već samim tim – kadija te tuži, kadija te sudi. Đilas i Vuk Jeremić su bili ti koji su podržavali političku opciju koja je davala ovakve kredite, a gospodin Boško Obradović brani ovakve kredite, tako da na ovaj način zarađuju od tih građana i onda pre 2012. godine, a i sada 2019. godine na osnovu toga što ih brane, pod gestom – sve ćemo mi to gratis, a u stvari zajedno sa sudijama odugovlače i rade nedvosimsleno za banke ceo ovaj posao.

Prema tome, ovakav stepen licimerstva, mogu samo da spreče, ukoliko se vrate ovde kada bude dan za glasanje i podrže ovakav leks specijalis. U protivnom, veličina i ove Vlade i predsednika države je što je shvatio koje probleme treba rešiti u društvu, iako za te probleme niko od ovih ljudi koji sede u ovoj Skupštini zaista nisu bili dužni da rešavaju.

Na nama je kao društvu, da probleme koji nas tangiraju i koju postaju socijalni problemi u društvu moramo da rešavamo i to nije jednostavan posao, ali smo pokazali da jednostavno, na osnovu težine tih problema sa kojima možemo da se suočimo možemo i da ih rešimo.

Ono što je važno reći da je problem rešavanja kredita u švajcarcima konverzijom i smanjivanjem kamatnih stopa, u stvari pokazao da je konsenzus između svih udruženja građana koji su se bavili ovim problemom prihvaćen sa ove strane, da su banke prihvatile taj predlog, da su i Narodna banka i Ministarstvo finansija izašli zajednički praktično sa ovim predlogom i to je ono što danas po prvi put u društvu imamo kao konsenzus svih zainteresovanih strana.

Nije dobro što leks specijalis ne može da obuhvati sve ljude koji su bili pogođeni, a to i ovih 1.500 ljudi koji su prodali svoje stanove, kojima su banke, recimo, uzele i koje su jednostavno deo daleke prošlosti u kojoj jednostavno ne možemo da zadiremo.

Leks specijalis predstavlja uvek jedno političko pitanje i rešavanje problema u društvu. Oni koji su nas doveli do toga danas ne žele da pričaju o tome i ovu temu će hteti sigurno da što dalje, na gori način predstave u društvu kao jednu političku kupovinu, ali i oni su pokušali ove ljude da prevare i drugi put da bi ih politički izmanipulisali, da bi pokušali da naprave od njih štrajkače i brojeve koji podržavaju politiku protiv Aleksandra Vučića i jednostavno, to ova skupštinska većina i nije dozvolila.

Zbog toga u danu za glasanje apelujemo i na poslaničke grupe koje nisu članovi vladajuće koalicije da podrže ovakav Predlog zakona. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 04.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Član nadzornog odbora GP Kompanija "Štamparija Borba" a.d. Beograd Javni Mesečno 40000.00 RSD -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 62200.00 RSD 16.04.2014 - 01.04.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -
- Ekonomski fakultet Priština (ugovor o izvođenju oblika nastave na master studijama u Kosovskoj Mitrovici) Republika Mesečno 20000.00 RSD 01.05.2016 - 30.09.2016.
Poslednji put ažurirano: 28.02.2017, 13:48