ALEKSANDRA TOMIĆ

Srpska napredna stranka

OSVRT OTVORENOG PARLAMENTA

Aleksandra Tomić je bila narodnа poslanicа četiri puta do sada. Prvi put je izabrana za poslanicu u devetom sazivu, 2012. godine, a zatim i u naredna tri skupštinska saziva, tako da je na funkciji narodne poslanice od 2012. godine do danas.

U desetom sazivu bila je predsednica Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku.

U 11. sazivu bila je predsednica Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava i zamenica predsednika Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku.

U 12. sazivu bila je predsednica Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, i članica Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku .

Tokom 12. saziva na redovnim skupštinskim zasedanjima je provela 623 sata, 90 puta se obraćala u plenumu, u postavljanju poslaničkih pitanja nije učestvovala, kao ni u traženju obaveštenja i objašnjenja. Što se tiče prisustva glasanjima za akte, prisustvovala je 374 puta, od čega je za 372 akta glasala “za”.

U 13. sazivu izabrana je za poslanicu kao 77. na listi ALEKSANDAR VUČIĆ – Zajedno možemo sve, mandat joj je potvrđen 01.08.2022. godine.

U 13. sazivu deo je poslaničke grupe ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE. Zamenica je predsednika Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, i članica Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava. Predsednica je Pododbora za razmatranje izveštaja o obavljenim revizijama Državne revizorske institucije.

BIOGRAFIJA

Rođena je 1969. godina u Vranju. Završila je Mašinski fakultet u Beogradu. Magistrirala je i doktorirala na Univerzitetu „Alfa“. Docentkinja je na Univerzitetu „Alfa“ i vanredna profesorka na Visokoj poslovnoj školi za ekonomiju i preduzetništvo u Beogradu.

Od 1997. do 2010. godine radila je u GP „Javor”, a zatim kao direktorka savezne ustanove „Plov put” i kao savetnica generalnog direktora za međunarodnu saradnju u Javnom preduzeću „Srbija vode”.

U periodu od 2000. do 2008. godine bila je odbornica u Skupštini opštine Zvezdara. Od 2000. do 2001. bila je predsednica Izvršnog odbora Skupštine opštine Zvezdara, a u periodu 2001. do 2004, članica Izvršnog odbora Skupštine opštine Zvezdara. Članica Opštinskog veća ove opštine bila je od 2005. do 2008. godine.

Političku karijeru započela je u Demokratskoj stranci Srbije, i bila njihova članica duži niz godina. Posle 2008. prešla je u Srpsku naprednu stranku.

Članica je predsedništva Srpske napredne stranke od 2014. godine.

Poslednji put ažurirano: 08.01.2023, 16:07

Osnovne informacije

Statistika

  • 300
  • 2
  • 6 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 4 godine i 2 meseca i 29 dana

Poštovana gospođo Tomić, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 5 godina i 5 meseci i 24 dana

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 6 godina i 4 meseca i 1 dan

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 24.10.2023.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri i kolege poslanici vreme o kome je gospodin Marijan Rističević pričao je upravo vreme kada je Demokratska stranka i Demokratska stranka Srbije bile u koaliciji.

Znači ta veza Đilasa i sada Miloša Jovanovića su u stvari deca komunizma koja nastavljaju dalje da sarađuju i to je sve lepo i zbog toga građani to treba da znaju unapred i kada govorimo o tome da o poljoprivredi kažu nikad gore, a ja ću da kažem nikad bolje, jer od vremena korone vi nemate veći povraćaj ljudi u sela i mladih koji žele da žive na selu i da koriste državne subvencije upravo zato da bi se bavili poljoprivredom, zato i obim sredstava koji je predviđen za sledeću godinu veći nego onaj što je bio u ovoj godini.

Prema tome svi podaci koji pokazuju da je sada bolje nego što je bilo upravo ga sve pokazuje egzaktnog kroz brojke, a ono što se danas ceo dan pokušava da proturi i ne samo kroz poljoprivredu i kroz plate, to je povećanje cene električne energije.Izveštaj Agencije za energetiku za 2022. godinu tačno pokazuje podatke Eurostat-a gde kaže da je Srbija upravo zemlja sa najnižom cenom električne energije iznad nje su i Bosna i Hercegovina i Crna Gora i Albanija i Makedonija i onda idu zemlje EU, a cena je 6,17 eurocenti po kilovat času, a to je kada se prevede 7,2 dinara.

Znači nije petnaest kao što pričate nego 7,2 iako se poveća za 8% to je opet 7,7 dinara, opet je to manje nego Bosna koja ima cenu od 10 dinara. Prema tome nemojte da unosite među narod strah koji ne stoji, povećanje plata i penzija, povećanje je standarda građana upravo ide u susret tome da se svi inflatorni udari na određeni način prihvate i da jednostavno standard građana se održi i unapredi što je moguće više za jedan korak dovoljno.

Vi danas u prodavnicama i kada pričate o pekarama kao deo koji se odnosi na prerađivačku industriju poljoprivrede ne možete da nađete ljude koji će da rade, zato što neće da rade za plate od 60.000 dinara, to vam govori o tome da ipak Srbija je dostigla određeni nivo plata sa kojima ljudi ne žele više da rade za plate od 500 evra i to je ono zbog čega govorimo da Srbija nema dovoljno kapaciteta kada su u pitanju zaposleni, a previše je posla, kada imate previše posla to znači da se produkcija kada pričamo uopšte i o industrijskoj proizvodnji, a i o poljoprivrednoj proizvodnji je velika i ono što je najznačajnije Sporazum koji je potpisala Srbija sa Kinom upravo ide u prilog tome da se nalazi tržište plasman poljoprivrednih proizvoda koji će Srbija proizvesti.

Mi treba da izvezemo preko 10.000 proizvoda u Kinu po tom Sporazumu, a da uvezemo nešto malo više od 8.000, znači mi treba da izvezemo kompletno voće, meso, mast, prerađivački proizvode, poljoprivredi obuhvataju 60% ukupnih artikala koji se odnosi na Sporazum Kine i Srbije.

Svi se bore za velika tržišta mi smo imali do 2008. godine tržište u Nemačkoj kada su u pitanju poljoprivredi proizvodi, onda je to naglo počelo da pada zato što naši proizvodi po kvalitetu i po ceni nisu mogli da budu konkurentni i to je ono što je bilo najteže.

Država je mnogo toga uradila, da pomogne poljoprivrednicima i sa mehanizacijom i sa novom metodologijom, i sa zaštitnim mrežama da bi dobila što veću količinu poljoprivrednih proizvoda da bi mogla da ide na tržišta i to je ono što danas moramo da priznamo. Ne možemo da živimo u nekom svetu pre 10 godina i da pričamo neke zastarele priče i da stalno ponavljamo jedno te isto, znači morate da priznate ipak rezultate Srbije, kada je u pitanju poljoprivreda i kada je u pitanju energetika, i kada je u pitanju povećanje standarda građana. Hvala.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 24.10.2023.

Niko ovde nije govorio o blagostanju, već je govorio o ulaganjima u poljoprivredu, koja su mnogo veća, nego što su bila, a vi, gospodo, za vreme Dušana Petrovića imali ste ukupan budžet za poljoprivredu i trgovinu od 22 milijarde dinara, 22 milijarde dinara. Nije bilo subvencija ni po grlu, ni po hektaru. Po hektaru ste uveli tek tada a iznosila je 6.000 dinara i savetnike koje je plaćalo ministarstvo, 1.800 njih koji su išli i uzimali novac od ministarstava, a nisu znali uopšte da daju ni adekvatnu podršku poljoprivrednicima.

Ono što je najgore, pustili ste SSP da reaguje, da Srbija izađe na tržište sa poljoprivrednim proizvodima bez prelaznih odredbi i bez podrške IPARD fondova, odnosno Evropske unije. Za vreme Aleksandra Vučića 2013. godine, tek tada su otvoreni pregovori sa Evropskom unijom. Znači, vaša politika je rezultat svega ovoga. Mi smo morali godinu po godinu permanentno da radimo i sa Evropskom komisijom, a bogami i sa poljoprivrednicima, da se jednostavno osposobi mehanizam tržišta.

Sada kada dolazimo u situaciju da imamo ukrajinsku krizu, imate problem, normalno sa cenom đubriva koja nije samo u Srbiji. Svuda je ta cena đubriva skočila pet puta, nego što je bila. Svuda je cena goriva skočila zato što je jednostavno takva cena energenata za vreme i ekonomske krize i krize koja je nastala u Ukrajini, a ko zna i kakva će biti, s obzirom na rat u Bliskom istoku.

Prema tome, Srbija promptno reaguje na sve promene koje se dešavaju na tržištu i nemojte nama da spočitavate te probleme.

Ono što je pokušala ministarka poljoprivrede da vam kaže je da uvodimo disciplinu, da oni ljudi koji se zaista bave poljoprivredom dobijaju podršku države i da u svakom trenutku mogu da budu u kontaktu sa tom državom i e-agrar, uvođenje digitalizacije, a na kraju krajeva i popis poljoprivrednih gazdinstava, koji se zaista obrađuje od strane vlasnika ili zakupodavaca i da ta poljoprivredna gazdinstva su zaista registrovana za ono čime se bave, a ne da se bave nekim drugim stvarima. Hvala.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 23.10.2023.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, danas na kraju ove rasprave u načelu od strane predstavnika poslaničkih grupa vidimo da su se mnoge teme ovde preplitale kada je u pitanju ekonomska tema, koja direktno zadire u budžet i brojke i onaj deo koji implicira u stvari ovaj budžet, a to je tema koja se odnosi na očuvanje nacionalnih interesa građana Srbije, a naročito Srba koji žive na teritoriji Kosova i Metohije.

Ono što je važno reći da četvrti put sada imamo raspravu o budžetu zajedno sa Završnim računom budžeta Republike Srbije, što je odlika razvijenih ekonomija i to je ono sa čime se i SNS na čelu sa Aleksandrom Vučićem dok je bio premijer, a kasnije i predsednik, borila da jednostavno uspostavi takav sistem funkcionisanju kada je u pitanju ekonomija i javne finansije, u saradnji, naravno, sa ministrima, tako da bude zaista respektibilan u odnosu i od strane svih međunarodnih institucija, kako MMF-a, Svetske banke i drugih međunarodnih organizacija.

Očuvali smo tu makroekonomsku stabilnost i rezultate koje je Srbija uspela da postigne i do 2019. godine, a naročito u onim kriznim godinama, očuvali smo našu ekonomiju i u vreme pandemije i u vreme energetske krize i sada kada imamo ukrajinsku krizu poslednjih godina, a evo, pred nama je još jedna kriza na Bliskom Istoku, koja naravno utiče na sve ekonomije sveta, pa i našu, pogotovo kada su u pitanju spoljni udari cena energenata, inflacija.

Mislim da se naša Vlada na adekvatan način bori sa svim ovim izazovima. Da li ovde neko kaže da je sve idealno? Ne kaže, ali kaže da se borimo na određeni način da zaista očuvamo stabilnost, sigurnost i poverenje građana Srbije da zaista mogu da žive mirno, verujući da njihova država zaista brine o njima. To je u stvari cilj i ovog budžeta i za prošlu godinu i ovoga rebalansa koji smo imali, a i za budžet koji je ovde na dnevnom redu.

Budžet je skrojen realistično, projektovan na osnovu rezultata iz 2022. i 2023. godine i ono što je važno da su osnove tog budžeta u stvari rast koji se projektuje od 3,5%, onaj deo od deficita koji je sada manji za sledeću godinu 2,2% a u ovoj je bio 2,8% i javni dug o kome toliko pričamo, 51,7% BDP-a.

Mi svaki put u poslednje četiri godine moramo da objašnjavamo ovde šta znači javni dug, šta znače apsolutne vrednosti, šta znače projektovane vrednosti, šta znače procentualne vrednosti duga i svaki put dolazimo u situaciju da kažemo da nije svejedno zadužiti se na 100 dinara 51% i nije isto zadužiti se 51% na 10 dinara. Kada vi jednostavno nemate kao u 2012. godini šanse da isplatite plate i penzije i zadužujete se da biste isplatili to nešto, onda je to jedna neodgovorna politika, onda je to rasturanje javnih finansija i to je potpuno jedna druga priča u odnosu na ovo kada govorimo o stabilnosti javnih finansija i o poverenju, na kraju krajeva, građana u svoju državu.

Osnove i okviri koji su projektovani ovim budžetom imali smo prilike da čujemo, a to je da zaista ova Vlada brine o povećanju životnog standarda kroz povećanje plata koje će biti 10%, penzija 14,8%, nakon ovih povećanja koje imamo u ovoj godini, plus 17,8% koje se odnosi na minimalni lični dohodak koji jednostavno ne može da bude manji u sledećoj godini od 47.154 dinara, a sada je 40.000. Znači, to su pomeranja koja pokazuju zaista da naša ekonomija na realnim osnovama ide napred i to je ono zbog čega mi možemo da kažemo da sa poverenjem građana Srbije, ali i privrede, idemo na rasterećenje kad su u pitanju neoporezovani deo zarade koji je do sada bio 21.742 dinara a u sledećoj godini biće 25.000 dinara.

To je ono kada kažemo da izdvajamo za infrastrukturu, takođe, rekordno visok nivo, a to je 6,9% BDP-a, to je ovih 600 milijarde dinara, što će ići u izgradnju bolnica, škola, puteva, imaćemo sedam domova zdravlja, sedam klinika, tri naučno-tehnološka parka, šest škola, tri vrtića, četiri ustanove za socijalnu zaštitu, dva sportska objekta, pričamo o Đerdapu 3, o Bistrici, pa se pitamo zašto da ulažemo u to a ne u nešto drugo. Pa, zato što kad pričamo o obnovljivim izvorima energije, ne možete ako nemate nešto se odnosi na tzv. balansiranje energije. Kada govorimo o smanjenju rada termoelektrana i prelazak, onda mora da imate i jednu Bistricu i Đerdap i morate da imate nove energetske objekte, jer ovde se ništa nije gradilo preko 50 godina.

Kada pogledamo u stvari rezultate koji se odnose na samu ekonomiju, a to su privredne aktivnosti, to je pitanje uvoza-izvoza, onda ćete videti da u ovoj godini za prvih sedam meseci, na osnovu izveštaja Privredne komore Srbije, je taj izvoz porastao za 16,3% i mnogo je veći nego što je bio rebalansom, a da je uvoz smanjen za 5,1%. To znači da smo mi u stvari smanjili onaj deficit i povećali pokrivenost uvoza izvozom.

To je ono što pričamo poslednje četiri godine i što stalno pričaju određene stranke koje štite domaću ekonomiju. Oni kažu, znate, treba raditi samo sa domaćim investitorima, treba raditi tako da povećavamo iznos, da ne radimo više sa uvozom i to upravo govore ovi rezultati. To je za nas u stvari pokazatelj da smo mi na dobrom putu stabilnih finansija i da su realno dobro projektovane vrednosti. To kaže i Fiskalni savet, iako ima određene kritike što se tiče određenih metodologija, proračuna, ali on kaže da je budžet ostvarljiv i da je ispravno orjentisan okvir.

To je za nas nešto što je dovoljna pohvala što ne može da bude, naravno u sto posto slučajeva, s obzirom da je više puta Fiskalni savet uvek govorio da ima vrlo konzervativnu projekciju i da on uopšte bilo kakva iskakanja iz konzervativnih projekcija, a to je i povećanje plata, ako bi njih pitali ne bi trebalo da bude povećanje ni plata ni penzija u ovom delu. Jednostavno, to je njihova metodologija na koji oni sagledavaju budžet. Vlada Srbije uvek želi da podeli i ono dobro prihoda u budžetu sa građanima Srbije i ona to upravo radi.

Na kraju krajeva, ono čime Srbija treba da se ponosi, a to je da se mi borimo za investicije u Srbiji. Borimo se za strane direktne investicije i sa istoka i sa zapada. Za nas je od velikog značaja sporazum sa Kinom. Inače, reći ću vam, prvi partner EU u trgovinskoj razmeni je Kina, nije više SAD i to imate u 2020. godini, objavio je N1, 2021. godine CNN i 2022. godine i tačno govorio o ciframa, ali to ću posle rasprave kada budem iskoristila drugi deo svog vremena. Govoriću upravo o tome da je Srbija upravo napravila jedan istorijski korak da može da sarađuje i sa istokom i sa zapadom.

Zbog toga mislim da je poštovana od strane i zapadnih zemalja, jer mi sada u Čačku imamo najavu nemačke kompanije da otvara novu fabriku sa 800 radnih mesta, vezano upravo za auto industriju. Mi govorimo upravo o tome da se mi borimo i za izgradnju infrastrukture, puteva, železničkih pruga, upravo koji će biti finansirana i od strane evropskih fondova i od strane Narodne Republike Kine sa kojom ćemo zajedno raditi određene strateške projekte.

Znači, za nas je borba u stvari svaki dan, permanentna za bolji standard građana Srbije, odgovoriti na sve inflatorne i trgovinske udare koje imamo. Za nas je to od nacionalnog značaja, jer ne možete zaštiti svoje nacionalne interese ukoliko zaista nemate dobru i stabilnu ekonomiju. Borba za nacionalne interese se pokazala i to je ono što SNS na izborima uz pomoć Aleksandra Vučića koji će kao naš član, obećao je da će podržati, to je upravo ono što želimo da i dalje ostanemo da vodimo Srbija da vodi jednu samostalnu politiku kada je u pitanju donošenje političkih i ekonomskih odluka, a za nas je to od velikog značaja.

Mislim da će građani na kraju krajeva ceniti te rezultate i ove dosadašnje politike i politike koju im dajemo kroz budžet i sliku 2024. godine. Zato u danu za glasanje treba podržati sve ove zakone i predloge. Hvala vam.

Imovinska karta

(Beograd, 30.08.2022.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 132000.00 RSD 03.08.2020 - 01.08.2022.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 141451.00 RSD 01.08.2022 -