ALEKSANDRA TOMIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je 1969. godina u Vranju. Živi u Beogradu.

Završila je Mašinski fakultet u Beogradu. Magistrirala je i doktorirala na Univerzitetu „Alfa“.

Docentkinja je na Univerzitetu „Alfa“ i vanredna profesorka na Visokoj poslovnoj školi za ekonomiju i preduzetništvo u Beogradu. Od 1997. do 2010. godine radila je u GP „Javor”, a zatim kao direktorka savezne ustanove «Plov put» i kao savetnica generalnog direktora za međunarodnu saradnju u Javnom preduzeću «Srbija vode».

U periodu od 2000. do 2008. godine bila je odbornica u Skupštini opštine Zvezdara. Od 2000. do 2001. bila je predsednica Izvršnog odbora SO Zvezdara, a u periodu 2001-2004, članica Izvršnog odbora SO Zvezdara. Članica Opštinskog veća bila je od 2005. do 2008. godine.

Nakon izbora 2012. godine, izabrana je za narodnu poslanicu, kao i nakon izbora 2014. godine. Iste godine izabrana je za članicu Predsedništva Srpske napredne stranke. U sazivu 2014-2016. godine bila je predsednik Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabrana za narodnu poslanicu.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 12:53

Osnovne informacije

Statistika

  • 253
  • 0
  • 5 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 2 meseca i 10 dana

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 2 godine i 18 dana i 22 sata

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 2 godine i 2 meseca i 20 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 08.10.2019.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, zbog javnosti, vrlo je važno reći da u stvari kada uzimate pojam i definiciju državne pomoći, ona se odnosi na svaki vid davanja od strane države zarad određenih pokretanja privrednih aktivnosti koja u potencijalnom slučaju ima rušenje konkurencije. Zbog toga, u stvari, mi sada govorimo o razdvajanju pojmova šta je malo davanje, šta je ono što se računa kao državna pomoć, a šta je ono što su javna ulaganja.

Recimo, ako pogledate ono što je Republika Srbija uradila sa subvencijama koja seo odnosi na strane i domaće investicije, šta je uradila sa javnim ulaganjima u infrastrukturu, a šta je uradila sa određenim davanjima koja se odnose na lokalne samouprave, onda je jasno da EU može da je kvalifikuje podjednako kao državna pomoć, zato je nama bilo potrebno da ovim zakonom definišemo tačno na šta se odnosi državna pomoć. Pa, tako u ovom predlogu zakona, naravno i kontrolu, i tako u predlogu ovog zakona zato imamo ovaj član 8. koji govori o tzv. malim vrednostima državne pomoći, koje ne remete konkurenciju.

Stoga je vrlo važno da građani Srbije znaju uopšte zašto ovo radimo. Ne govorimo mi ni o kakvim novim agencijama, ni o kakvim novim komisijama. Ova Komisija je do sada postojala u okviru rada Ministarstva finansija, ona sada prelazi, praktično, u nadležnost Narodne skupštine Republike Srbije. To je jako važno reći da je ta transparentnost obezbeđena upravo prelaskom nadležnosti, a na kraju krajeva, saradnja sa Ministarstvom finansija, će biti mnogo veća i kontrola mnogo veća. Zato što Ministarstvo finansija inače, ima svoje mehanizme kontrole kroz budžetsku inspekciju, kroz izveštaje o radu, kroz saradnju sa internom revizijom, i na kraju krajeva sa saradnjom sa Narodnom skupštinom Republike Srbije i DRI.

Zato nam je važno da ovakav jedan zakon postoji, da kad nas bilo koja članica EU, na kraju krajeva, i sama EU pita koliko je to sredstava koliko vi stimulišete, odnosno potencijalno rušite konkurenciju na tržištu, mi kažemo to su ta sredstva, ona se odnose u tom obimu, njihova struktura ovako izgleda, pa, čak, i taj deo koji se odnosi na male vrednosti, do 200 hiljada evra lokalnim samoupravama, tačno će biti na transparentan način prezentirana, i na kraju krajeva, bila dostupna građanima preko svojih izveštaja Narodne skupštine Republike Srbije i prema sajtu parlamenta koji, na kraju krajeva, imaju pristup svi građani kada izveštaji na sednicama odbora.

Zato ovaj amandman ne treba prihvatiti, možda s političke strane je potpuno razumljivo zašto poslanici određenih poslaničkih grupa koji se ne zalažu za ulazak u Srbije u EU, ne prihvataju, jednostavno, ni ovaj zakon, ni ove amandmane, ali mislim da građani Srbije mora da znaju zbog čega je bilo potrebno da se ovakav zakon donese. Hvala.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 04.10.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, možda izgleda izlaženje iz teme današnji poziv mojih kolega narodnih poslanika da se svi građani koji su sa teritorije KiM, zaista krajnje odgovorno za ovaj vikend upute, ukoliko ne žive na teritoriji KiM, na biračka mesta, predstavlja neko skretanje pažnje, ili možda izlaženje iz današnje teme, a ja ću vam reći da tu postoji uska veza. Upravo zato što mi razgovaramo o otvaranju novih ekonomskih mogućnosti da Srbija krene putem rasta od 7%, kako postoje mogućnosti, kako je Svetska banka projektovala, upravo time što je jednom ozbiljnom, odgovornom politikom i Aleksandra Vučića i Vlade Republike Srbije, zaista pitanje rešavanja odnosa Beograda i Prištine. Namerno govorim Beograda i Prištine, u stvari, jedan put kojim je Srbija išla od 2012. godine, kada je preuzela odgovornost za vođenje države.

Ako bih rekla da 2013. godine sve države članice EU, pa čak i one države velikih sila istoka i zapada su uvek prvo govorili da ekonomski rast i razvoj i naša kompletna ekonomska situacija zemlje zavisi od toga kako se mi postavimo u odnosu na stanje na KiM, u odnosu na pregovore Beograda i Prištine. Onda je potpuno jasno zašto danas, pre svega imamo ovakve ekonomske rezultate i zašto smo u mogućnosti da imamo investicije i u opštinama na teritoriji KiM.

Zato je važno da odgovornost svih građana, koji imaju mogućnost da glasaju na izborima 6. oktobra, zaista to pravo iskoriste i tu odgovornost zaista shvate kao jedan imperativ Republike Srbije. Zašto ovo govorim? Zato što veliki broj građana sa teritorije KiM žive van teritorije KiM, i vrlo je važno da se oni jednostavno upute na biračka mesta.

To je negde, mislim, poziv mojih kolega, jer to i nije samo poziv Republike Srbije, to je poziv za naša buduća pokolenja, jer dok god ima Srba na teritoriji KiM, tada možemo da govorimo o tome da mi možemo kao država da se nalazimo na teritoriji, kompletnoj teritoriji KiM i da jednostavno mi imamo očuvanje teritorijalnog integriteta kao Republika Srbija.

Današnji set zakona je u stvari treća faza kompletno ove sednice gde jesu u fokusu ekonomija i finansije, ali kada pogledate budžet Kancelarije KiM, kada pogledate veličinu investicija koje Republika Srbija dala ovim opština u kojima su predsednici opština građani Republike Srbije i KiM, onda shvatate koliko je važno investirati u objekte, u ljude, u nova radna mesta i u tim opštinama.

Današnja tema inače su i Zakon o investicionim fondovima, znači otvoreni fond sa javnom ponudom, zatim alternativni fondovi, kao i deo koji se odnosi na Zakon o osiguranju depozita. Ono što je važno reći, da mi po prvi put sada suštinski menjamo način na koje će funkcionisati tržište kapitala.

Ovim se otvaraju mnoge mogućnosti za jačanje privrede. Srbija mora da pređe u ekonomiju koja će imati visoke stope rasta, i dalje kreiramo nove poslovne prilike, ne samo za strane investitore, nego pre svega i za domaće investitore. Ovim mi suštinski, pogotovo kada su u pitanju otvoreni fondovi, govorimo o tome da kupovina tih investicionih jedinica može biti i u dinarima i u devizama, i govorimo o tome da su jednostavno te jedinice jedan prenosivi finansijski instrument sa kojim mi imamo mogućnost posebne forme krovnih investicionih fondova, koji mogu da objedinjavaju pojedinačne investicione fondove, što je jako važno zbog ovakve dostupnosti finansijskih sredstava kroz te fondove.

Važno je reći da ovakav model može da bude jedan od načina kako i za privatni, tako i za javni sektor, dok o zakonu koji govori o alternativnim fondovima, isključivo negde dajemo veliku podršku malim i srednjim preduzećima, kao i fizičkim licima, kada je u pitanju privatni sektor, čime suštinski dajemo mogućnost zaista da to tržište kapitala, odnosno hartija od vrednosti, funkcioniše na potpuno drugačiji način nego do sada.

Ono što je važno, rekli smo da je Poglavlje devet - finansijske usluge, u pregovorima sa EU nam daje mogućnost da uskladimo zakone, da budemo prepoznatljivi za investicije, ne samo za zemlje članice EU, nego za sve one koji imaju vrlo jake ekonomije, a koje prepoznaju recimo finansijske usluge na ovaj način i onda će naravno kroz takav vid mogućnosti pre doći ovde i investirati, nego kod nekih zemalja koje su nam u komšiluku, a koje jednostavno nemaju ovakvu mogućnost.

Prema tome, Republika Srbija danas ima mogućnost da sa donošenjem ovakvih zakona u Skupštini Republike Srbije zaista krene jednim novim investicionim ciklusom u susret novim stranim i domaćim investicijama, na jedan potpuno moderan, nov način i čime suštinski mi, ne samo da imamo potpuno opravdanje za ovakav rebalans budžeta, koji je već četvrta godina u suficitu, već imamo mogućnost da u budućnosti zaista imamo te visoke stope rasta o kojima govorimo i idemo rame uz rame sa najrazvijenijim ekonomijama.

Taj put jednostavno mora da ima svoje osnove, a te osnove su upravo ovi zakoni i, nadam se gospodine ministre, da ste došli sa sastanka sa MMF-om sa lepim vestima, da jednostavno MMF podržava i ovakav rebalans budžeta i ove rezultate koje je Srbija do sada postigla.

Naravno, u danu za glasanje, za ovaj set zakona koji se odnosi i na investicione fondove i na Zakon o osiguranju depozita, podržaćemo svi narodni poslanici SNS. Hvala.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 03.10.2019.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, današnji set zakona pokazuje da se Vlada Republike Srbije nije zadovoljila postignutim rezultatima u oblasti finansija, već da postavlja nove visoke lestvice koje treba dostići. Upravo ovim setom zakona koji govori o državnoj pomoći i uvođenjem profesionalizacije u oblasti računovodstva i revizije mi danas imamo prilike da vidimo koji su to ciljevi koje Srbija treba dostići i na tom putu suštinski da postaje rame uz rame razvijena ekonomija, kao i neke države koje su članice EU. To je za svaku pohvalu, bez obzira što mnogi u društvu žele da minimiziraju te rezultate. Mislim da je važno da mi uvek sebi postavljamo nove ciljeve, jer je to jedan proces i jednostavno građani Srbije mora da se navikavaju na te procese.

Danas ovi predlozi zakona, kao što je kontrola državne pomoći, kao što je nov Zakon o računovodstvu i o reviziji, ne znam da li ste primetili kolege poslanici, ali daje veću težinu nadzornoj ulozi Narodne skupštine Republike Srbije.

Prvo, kad govorimo o državnoj pomoći, ona je zakonom iz 2009. godine sastavni deo rada Ministarstva finansija. Kao takva, jednostavno je morala da funkcioniše u okvirima koji su bili mogući, pogotovo u vreme 2012. godine kad ste imali problem sa budžetom, kada ste morali jednostavno iz budžeta da dotirate firme u restrukturiranju, one gde nije završena privatizacija, gde ste imali veliki broj zaposlenih ljudi, a čije su mesečne plate iznosile 10.000 dinara i takve firme koje još nisu dobile nove vlasnike, kao što je Smederevska Železara tada, kao što je Bor, gde ste imali veliki broj ljudi koji su ostvarivali određena prava iz radnog odnosa, država je morala da dotira.

To je negde EU u svojim pregovorima sa Srbijom prepoznala kao državnu pomoć koju, kad postanete punopravna članica EU, jednostavno nemate pravo da radite, jer rušite princip konkurencije na tržištu i time se uče, ne samo srpska ekonomija, već sve zemlje zapadnog Balkana, odnosno sve zemlje koje pretenduju da budu članice EU. Mi to inače ne radimo zbog EU, nego da bi podstakli konkurentnost privrede, čime smo u stvari pokazali od 2012. godine do danas da samo tom tržišnom utakmicom možete jednostavno… Pospešivanjem investicionog ambijenta kojim smo u stvari doneli nove zakone i sprovedenom fiskalnom konsolidacijom danas imamo veliki broj otvorenih fabrika. Zato što su investitori prepoznali da je ovo ovde tržište mesto gde mogu da se takmiče, a na zadovoljstvo potrošača, gde bi cene gotovih proizvoda u stvari trebale da padaju, i potrošači, odnosno građani Srbije imaju benefite od svega toga.

Ideja EU je da Komisija za zaštitu konkurencije spoji sa određenim delom kadrova koji bi prešli na određeni način izborom, a koji se odnosi na deo državne pomoći. Međutim, Republika Srbija je i u pregovorima sa EU u Poglavlju 8. dala konkretne predloge koji su sada prihvatljivi, a to je, kada je već i Komisija za zaštitu konkurencije u nadležnosti rada Narodne skupštine Republike Srbije, kao jedna od svojih nadzornih uloga i nezavisnih od izvršne vlasti… Predlog Ministarstva finansija kroz ovaj zakon je da i novoformirana Komisija o kontroli državne pomoći, koja bi bila u nadležnosti rada Narodne skupštine Republike Srbije, da bi imala svoj savet, svog predsednika, da bi se izbor vršio na jedan transparentan način uz pomoć konkursa koji sprovodimo već sada, kada je u pitanju, recimo, Komisija zaštite konkurencije. Oni instrumenti koji su važni, kada je u pitanju uopšte kontrola državne pomoći, su sada definisani ovim zakonom, prihvatljivi za EU, a najprihvatljiviji za Republiku Srbiju.

Zašto? Zato što mi jednostavno ovom kontrolom još uvek želimo da mnoge stvari i mnoge procese, ekonomske procese u Republici Srbiji dajemo iz budžeta, odnosno finansiramo kroz ta svoja tzv. javna ulaganja, i to se negde definiše kao državna pomoć. Velika kontrola se postiže formiranjem Komisije koja će biti u nadležnosti rada Skupštine Republike Srbije. Visok princip transparentnosti uspostavlja se tako. Drugo, Registar koji se uspostavlja je od velikog značaja za sve građane Srbije, jer na potpuno jedinstven način možemo da vidimo koja je to državna pomoć, u kom obimu i na koji način se vrši kod određenih korisnika sa svojim imenom i prezimenom.

Na kraju krajeva, time suštinski mi otvaramo na jedan potpuno nov način ovu oblast, čime na jedan način prihvatamo evropske direktive, a sa druge strane i pospešujemo našu privredu.

Kada govorimo o Zakonu o računovodstvu, rekla bih da je vrlo važno što uvodimo profesionalizaciju u ovu oblast. Ono što smo primetili u javnosti, kada smo počeli da razgovaramo o ovom zakonu i o ovakvim rešenjima, kao što ste predložili za to licenciranje, negde ankete koje su rađene kroz medije, gde su novinske kuće pokušavale da ispitaju građane šta misle o tome. Pre dve nedelje kada je rađena anketa na RTS ti procenti su daleko nadmašivali 60%, da bi došli do toga da sada jednostavno građani Srbije prepoznaju to kao potrebu u budućnosti u ovoj oblasti, gde je podrška preko 70%, čak i sad poslednja koja se juče sprovela na 75%. Građani prepoznaju da ova oblast mora da bude uređena na ovakav način, da članice međunarodne organizacije koje poštuju visoke standarde u ovoj oblasti treba da obučavaju naše ljude koji u ovoj struci žele da se bave zaista ozbiljno ovim poslom, i to je ono zbog čega svako fizičko lice koje dostigne mogućnost, odnosno polaže određeni ispit i stiče pravo da bude ovlašćeni računovođa, ima mogućnosti da radi nezavisno u pravnom licu u kom se on nalazi. To znači da vi, kao neko ko ima takvo znanje, ekspertsko, imate pravo da menjate agenciju u kojoj ćete raditi, što je od velikog značaja, pogotovo kada su u pitanju mala i srednja preduzeća, jer do sada su uglavnom firme tražile da polažu ovakve sertifikate, pa onda zaposleni ne mogu da menjaju ili moraju ponovo da stiču znanja kada je to bilo u mogućnosti kada je postojao ovakav vid sertifikata.

Važno je reći za Zakon o računovodstvu predviđa da ove dve članice međunarodne organizacije su ovlašćene kada je u pitanju dostizanje licence, odnosno rad, da nadzor radi Komora ovlašćenih revizora, a ono što je važno jeste da će Registar imati Agencija za privredne registre koja inače ima veliki deo registara, kada su u pitanju mala i srednja preduzeća, pa zbog toga će biti mnogo lakše na jednom mestu za korisnike da dođu do informacije ko kako radi, na koji način i da li to radi na određen i profesionalan način.

Kada je u pitanju Zakon o reviziji, mi smo imali prilike ovde u Narodnoj skupštini da imamo sednice sa DRI. Ona nije predmet ovoga zakona, jer Zakon o DRI definiše oblast rada DRI.

Inače smo u svojim zaključcima Odbora za finansije dali da je jako važno da postoji interna revizija i tu smo se svi kao narodni poslanici složili bez obzira na opoziciju ili poziciju. Zašto? Zato što interni revizori jako mnogo pomažu menadžmentu da donosi pravilne odluke u skladu sa zakonom, u skladu sa standardima i kada dođe eksterna revizija, odnosno, ili DRI onda je sve mnogo lakše zato što jednostavno znate da se nalazite u zakonskim okvirima kao ovlašćeno lice koje zastupa određeno pravno lice i pravni subjekt i zbog toga je tu mnogo olakšan posao.

Ono što je važno reći da je to jedan postupak kojima se svi uče danas i bez obzira da li pričamo o preduzećima sa privatnim ili državnim kapitalom, institucijama koje su u delu javnih finansija jednostavno je jako važno da revizori takođe budu sertifikovani, da imaju dozvolu za rad, da Komisija za hartije od vrednosti, koja je takođe u nadležnosti rada Skupštine, vrši nadzor nad javnim finansijama. Znači, svi ovi zakoni pokazuju da ovim glasanjem mi jačamo nadzornu funkciju uopšte parlamenta.

Prema tome, mislim da je od velikog značaja donošenje ovih zakona, da treba da se podrže i da će sigurno u nekim od izveštaja Evropske komisije biti prepoznat ovaj iskorak koji je i Vlada Srbije napravila i parlament koji će usvojiti ovakve zakone.

Ono što mogu da kažem da je i kada je gospodin Vučić bio premijer prvo poglavlje koje je otvoreno u pregovorima sa EU bilo Poglavlje 32 koje se inače odnosi na kontrolu i taj vid, u stvari, pokazuje da su finansije i tada bile u fokusu, kad je država Srbija sprovodila ekonomske reforme, a i sada kada jednostavno imamo rezultate. To znači da sebi postavljamo visoke ciljeve kada je u pitanju ekonomija.

Zahvaljujem se na ovako predloženim zakonima, zato što mnogi nisu možda u javnosti razumeli kada su ovi zakoni došli jednostavno na dnevni red Skupštine. Zbog toga smo mi i kao Odbor i napravili jednu sednicu van sedišta potpuno otvorenu za javnost, gde smo razgovarali o predlozima nacrta i Zakona o računovodstvu i Zakona o reviziji. Svako od nas je izneo neka svoja lična mišljenja i zapažanja, ali ste imali razumevanja za sve to i napravili zaista jedan dobar predlog koji se pokazao, mislim da je i kod građana Srbije, potpuno prihvatljiv.

U danu za glasanje, naravno, prihvatićemo ovaj Predlog zakona. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 04.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Član nadzornog odbora GP Kompanija "Štamparija Borba" a.d. Beograd Javni Mesečno 40000.00 RSD -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 62200.00 RSD 16.04.2014 - 01.04.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -
- Ekonomski fakultet Priština (ugovor o izvođenju oblika nastave na master studijama u Kosovskoj Mitrovici) Republika Mesečno 20000.00 RSD 01.05.2016 - 30.09.2016.