ALEKSANDRA TOMIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je 1969. godina u Vranju. Živi u Beogradu.

Završila je Mašinski fakultet u Beogradu. Magistrirala je i doktorirala na Univerzitetu „Alfa“.

Docentkinja je na Univerzitetu „Alfa“ i vanredna profesorka na Visokoj poslovnoj školi za ekonomiju i preduzetništvo u Beogradu. Od 1997. do 2010. godine radila je u GP „Javor”, a zatim kao direktorka savezne ustanove «Plov put» i kao savetnica generalnog direktora za međunarodnu saradnju u Javnom preduzeću «Srbija vode».

U periodu od 2000. do 2008. godine bila je odbornica u Skupštini opštine Zvezdara. Od 2000. do 2001. bila je predsednica Izvršnog odbora SO Zvezdara, a u periodu 2001-2004, članica Izvršnog odbora SO Zvezdara. Članica Opštinskog veća bila je od 2005. do 2008. godine.

Nakon izbora 2012. godine, izabrana je za narodnu poslanicu, kao i nakon izbora 2014. godine. Iste godine izabrana je za članicu Predsedništva Srpske napredne stranke. U sazivu 2014-2016. godine bila je predsednik Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabrana za narodnu poslanicu.

Mandat joj je potvrđen i nakon redovnih parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. godine. Izabrana je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 15.10.2020, 13:44

Osnovne informacije

Statistika

  • 300
  • 2
  • 6 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 2 godine i 1 mesec i 28 dana

Poštovana gospođo Tomić, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 3 godine i 4 meseca i 23 dana

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 4 godine i 3 meseca i 10 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Petnaesto vanredno zasedanje, 11.01.2022.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, danas smo na Odboru razmatrali ovaj Predlog zakona.

Ono što mislim da je bilo od izuzetnog interesovanja za mlade ljude, u stvari, definicija zakona, šta znači od 16 do 29 godina. S obzirom da će proći određeno vreme kada će stupiti na snagu ovaj zakon, od dana stupanja na snagu svako ko od tog trenutka ima navršenih 16 godina, ima pravo na ovu pomoć države i onaj ko ima 29 godina i 364 dana.

Zašto je to tako? Zato što po Zakonu o podršci porodici zakonodavstvo ovako definiše od 16 do 29 godina, a pravo u stvari je mnogo šire i obuhvata milion i 40 do milion i 50 hiljada potencijalnih mladih ljudi koji shodno tome da li će se prijaviti ili ne za ovu pomoć imaju pravo i mogućnost da ovako ciljanu pomoć dobiju od države.

Mislim da je od velikog značaja ova informacija i ovaj predlog zakona, što daje jedan veliki optimizam ne samo ljudima za koje znamo da su ciljne grupe u društvu budžetom definisana i pomoć koja će ići u februaru mesecu, već i najzad mladi dobijaju jedan fokus i status u društvu, gde su prepoznati kao jedna ciljna grupa na kojoj država posvećuje posebnu pažnju.

Ja ću kada budem predstavnik naše poslaničke grupe, kada budem izlagala kao ovlašćeni predstavnik reći koje su to još mere koje je država dala pored ovih 100 evra pomoći za sprečavanje štetnih uticaja Kovida19 i pandemije. To je pokazatelj, u stvari, da država misli o budućnosti Srbije i nama je to od velikog značaja, da ovde u plenumu kažemo ko sve ima pravo na ovakav vid pomoći, a to je, u stvari, potencijalni mlad čovek koji treba da se prijavi od 15. do 30. januara na portal koji je država omogućila.

Nama je kao članovima Odbora za finansije bilo veliko zadovoljstvo da danas razgovaramo o ovome zakonu. Verujte mi da rasprava nije završena u kratkom roku, upravo zbog ovoga da znamo da odgovorimo svim mladim ljudima koji nas pitaju kao članove Odbora i narodne poslanike da li i ko i koliko ima pravo, na koji način da aplicira za ova sredstva.

Stoga vam se zaista zahvaljujemo što ste sa prvim zakonom ovde u novoj godini došli sa ovako optimističnim predlogom. Hvala.

Petnaesto vanredno zasedanje, 11.01.2022.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, da se nadovežem na ovu diskusiju, ipak je važno ko čini Vladu Srbije i koji političari preuzimaju odgovornost za vođenje države.

Svi smo zaboravili i kako je to izgledalo 2012. godine i zaboravili smo da su ljudi radili za 15.000 do 17.000 dinara je bio minimalni lični dohodak. Zaboravili smo kolike su bile prosečne plate tada i koliko su u stvari penzioneri grcali za time i imali jednu vrstu nestabilnosti kada su u pitanju njihova primanja mesečna, koje mi nazivamo penzijama, a u to vreme su bile na nivou socijalne pomoći.

Ono što je važno reći, da tada privreda jednostavno nije funkcionisala. Sada mi imamo privredu koja funkcioniše i na sve izazove koji postoje, mi imamo kao država adekvatan odgovor. Znači, ovaj predlog zakona koji se odnosi na registar mladih koji će moći od 16 do 29 godina, odnosno do 30, to je 29 godina i 364 dana, od dana kada stupa na snagu ovaj zakon, imaće pravo za podršku države u protivrednosti od 100 evra. To je u stvari pravni osnov je u Ustavu, članom 97. tačkama 6. i 7. Ta prava nisu koristili oni koji su do 2012. godine vodili ovu državu. To je ono što ste vi ministre rekli, da mi iz budžeta odobravamo sredstva koja dajemo različitim ciljnim grupama.

Mi smo dobili najveće kritike, ako se sećate od Fisklanog saveta zašto se daje svima sto evra i da ta mera jednostavno ne doprinosi ekonomskom rastu i razvoju, nego su rekli dajte određenim ciljnim grupama kojima je to najpotrebnije. Pa, evo u ovom trenutku smatramo da je došla na red ciljna grupa koja se zove mladi koji do sada jednostavno nisu bili obuhvaćeni bilo kakvim merama i podrškom.

Ono što je najznačajnije, mislim da po prvi put sada imamo ciljnu grupu od 16 do 18 godina, to su maloletna lica koja nisu bila prepoznata do sada kada je u pitanju bilo koji vid pomoći mladima. To je od velikog značaja što mislim da po prvi put država je pokazala, jednostavno preuzela obaveze da brine o određenim ciljnim grupama na adekvatan način.

To je ono što zbog čega mislim da danas mladi, eto, ima ih, ta ciljna grupa je od milion četrdeset do milio i pedeset građana Srbije, su prepoznali da država jednostavno brine o njima. Razlozi zbog čega mi uvodimo danas ovaj zakon i ovu meru, to je ublažavanje ekonomskih posledica pandemije, ali mi danas imamo još neki izazov sa kojim se Srbija na određeni način bori i očito vrlo uspešno, a to su i energetska kriza, to je i rast inflacije. Mi pokazujemo da kroz ove mere na adekvatan način reagujem prontno i što znači da rezultate koje smo postigli u prošloj godini, jednostavno garantuje i rezultate u ovoj godini koje smo usvojili budžetom.

Zašto? Mi na sve ove izazove u prošloj godini, smo odgovorili sa 18 novih fabrika, sa 6 još kamen temeljaca, što je ukupno od kraja 2012. godine, odnosno 2013. godine, preko 250 novih fabrika.

Otvoreno je u prošloj godini preko 11.000 novih radnih mesta kad su u pitanju samo ove fabrike, a da ne kažemo, znači, da ponovimo ove ekonomske rezultate od 7,5% BDP rasta, kada je u pitanju i 3,9 milijardi evra stranih direktnih investicija pa sa onih tri milijarde u vreme pandemijske godine, to je 6,9 milijardi evra, kad posmatramo zadnje dve godine, što pokazuje suštinski da Srbija napreduje velikom brzinom.

Znači, ako smo zemlja druga u rangu kada gledamo sve zemlje Evropske unije i region, mi zaista imamo razloga da budemo zadovoljni i to zadovoljstvo i taj optimizam vi u stvari kao Vlada nama dajete predlog da delimo sa građanima Srbije.

Pored svih onih mera koji će u februaru ići i za penzionere i za određene druge ciljne grupe, mladi sada jednostavno dobijaju poseban fokus kada je u pitanju ova godina.

Mislim da to treba svi da govore da poboljšanje društvenog položaja mladih od 16 do 30 godina, u stvari daje veliki značaj da ekonomija sa svim svojim rezultatima želi u budućnosti da deli i želi da daje, podržava prosperitet Srbije i što je najvažnije da mladi koji žele da odu iz Srbije jednostavno negde promene svoju odluku.

Odgovor na kompletnu politiku prema mladima Vlade Republike Srbije i države Srbije u poslednjih pet godina, a ja ću još navesti koje su to mere bile pokazuje u stvari rezultat da je od oktobra 2020. do oktobra 2021. godine 92.300 ljudi se vratilo u Srbiju.

Od tih 92.300 ljudi sigurno da je 20% u ovom delu, ako ne i više od 16 do 30 godina i to pokazuje u stvari rezultat rada i svih postupaka i zakona i mera koje su donosile vlade Ane Brnabić i Aleksandra Vučića.

Zašto govorimo o tome koji su to rezultati? Treba da se okrenemo tome šta je država uradila kad su u pitanju mladi do sada. Pre svega zakona koje smo usvajali, ja ću vas podsetiti i u ovoj skupštini, vezani su i za postupak digitalizacije i za inovacije i to smo imali gotovo u decembru mesecu određene predloge.

Ono što je gospođa Brnabić rekla da je digitalizacija kao najvažniji katalizator ne samo inovacija, već i konkurentnosti i rasta privrede se u stvari pokazala kao jedan od stubova napretka države i to je bio njen program i 2016. godine, naravno i sada 2020. godine, jednostavno omogućilo da taj jedan investicioni ciklus koji je započeo tada i kroz inovacije i kroz izvoz IT u stvari ide krupnim koracima napred.

Zašto? Mi u prošloj godini smo nadmašili izvoz iz oblasti IT i inovacija i izvoza start ap-ova koji su otvoreni u Srbiji. Izvoz je veći nego izvoz poljoprivrednih proizvoda i to pokazuje u stvari kojim putem Srbija ide. Jednostavno želi da onaj deo investicija realnog sektora koji smo sada imali pretvorimo u rast privrede iz realnog sektora u sektor znanja, da jednostavno što više izvozimo našu pamet, ali u tom konačnom izvozu kad su u pitanju konkretni izvozi kao što su softveri, kao što je sve ono što je rezultat inovacija uglavnom su tu nosioci mladi ljudi i uglavnom su to ljudi koji jednostavno na osnovu svog školovanja i na osnovu svoje mogućnosti preduzetništva su u mogućnosti da naprave gotov proizvod koji će biti zaista adekvatan za tržište razvijenih zemalja.

Država je donela zakone koji se odnose na kompletnu digitalizaciju poslovanja od registracije malih i srednjih preduzeća do toga da imaju određene poreske benefite i ti poreski benefiti su pogotovo za inovacione delatnosti na nivou plata koje se odnose kada je u pitanju plata za inovacione delatnosti ispod 150.000 dinara 36 meseci imaju znači oslobađanje potpuno a kada su u pitanju mladi poljoprivrednici i preduzetnici oni iznose potpuno oslobađanje za neto plate ispod 37.000 dinara.

Podsetiću vas još na određene poreske kredite od 30% za inovacije kad su u pitanju start ap-ovi.

Država je raspisala bila određene konkurse na kojima je omogućila da mladi start ap privrednici mogu da podignu kredit u maksimalnom iznosu do 100 miliona dinara za dve godine, znači po 50 miliona godišnje i olakšano zapošljavanje kao podsticaj u vidu takođe 70% oslobađanja poreza i doprinosa u 2020. godini, u 2021. 65% a u 2022. 60%.

Samim tim, mi smo došli do toga da imamo to brže i lakše zapošljavanje i samozapošljavanje, ali ono što je najvažnije, što je država omogućila bržu nostrifikaciju stranih diploma.

Znači, rezultat toga je upravo podrška mladima kada je u pitanju i onaj deo u odnosu na dualno obrazovanje i o tome smo govorili više godina unazad, ali imamo i taj deo koji se odnosi na omladinsko preduzetništvo, odnosno čak Privredni forum mladih je u godini pandemije držao jednu platformu „Sajam mladih preduzetnika“ onlajn platforma koja je okupila više od 50 mladih preduzetnika koji su na osnovu primera svojih dobrih praksi praktično Srbiju promovisali na ovom putu preduzetništva.

To je ono što je Privredna komora Srbije prepoznala pa je 18. januara prošle godine otvorila posebno jednu sekciju koja se zove - za podršku mladim preduzetnicima, pored toga što je pet godina pre toga podržala i žensko preduzetništvo.

Ono što je važno reći da Privredna komora je uspostavila tu saradnju sa fondovima Mozaik, to je jedna regionalna platforma koja je podržala preko 40 hiljada članova i naši mladi preduzetnici zaista se regionalno povezuju sa svim ostalim preduzetnicima u regionu i naravno, mogu da povlače određene kreditne linije iz tih regionalnih fondova, koje takođe i EU, podržava.

Bitno je da Srbija ima tu krovnu omladinsku organizaciju i ona je radila istraživanje i kaže da u Srbiji 20% od ukupnog broja privrednih subjekata čine mladi i oni su vlasnici i preduzetnici i vlasnici privrednih subjekata, što pokazuje suštinski da će taj procenat ići sve više i više, jer podsetiću vas, u vreme nezaposlenosti od 26%, za vreme dok su ovi stručnjaci vodili Srbiju, kao što su Đilas i njegova ekipa, tada je preko 50% mladih bilo nezposleno.

Danas kada je stopa od 9,5% nezaposlenosti, 20% su nezaposleni mladi. Srbija ovim merama ustvari želi da olakša život svih tih mladih ljudi, mi sada pričamo o mladim ljudima od 16 do 30 godina, koji se školuju, koji pri tome završavaju škole, ili koji su završili škole pa treba da nađu određene svoje poslove i kreću u svoje karijere.

Ima i onih koji su sposobni da su možda do te 30. godine, već započeli svoju karijeru i to uspešno rade, ali treba jednostavno staviti kao društvo fokus na mlade i mislim da ste vi to sa ovim predlogom zakona i Vlada Republike Srbije, zahvaljujući gospodinu Vučiću, koji je na kraju krajeva i politički pokrenuo sve to i unutar naše SNS, hteo je ustvari da kao prvi da primer tome kako treba da se ponašamo, prema mladim ljudima koji treba sutra da nose privredu i ekonomiju i politiku ove Srbije, i kome treba zaista mnogo toga da ostavimo, za budućnost i to je ono što ustvari mi dajemo kao država dobre odgovore na izazove koje Srbiju zahvataju kao i sve države u regionu, pa i u EU.

Znači, ovo je tema nad svim temama, pitanje mladih ne treba da nas politički deli, treba da nas ujedinjuje, isto kao što i tema oko Ustava je trebala da nas ujedini. Mi želimo depolitizaciju kada je u pitanju, su teme mladih, kada je u pitanju depolitizacija teme pravosuđa.

Zbog toga, kada pričamo o Ustavu i ustavnim promenama, na nama je zaista da pozovemo građane Srbije da se u nedelju odazovu pozivu države da menjamo Ustav u delu pravosuđa i da kažemo da želimo da politika treba da izađe iz mnogih tema u društvu, jer želimo u stvari da Srbija napreduje, bez obzira na to kako će i ko će činiti skupštinsku većinu ovde u parlamentu. Očito je važno u Srbiji ko vodi državu i na koji način.

Srpska napredna stranka, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, je pokazala kako je zaista preuzeti odgovornost za vođenje spoljne i unutrašnje politike i koliko je važno krupnim koracima ići napred, u cilju razvoja društva. Taj razvoj društva očito ne može da ide bez ekonomije i određenih mera koje su nekada bile i teške kada smo sprovodili reforme, ali su i dobre kada sada imamo načina i mogućnosti da podržimo budućnost Srbije. Zbog toga mislim da je jako važno da ovaj zakon u danu za glasanje podržimo. Hvala.

Deveta posebna sednica , 29.12.2021.

Uvaženi predsedavajući, poštovani predstavnici institucija koje su u nadležnosti rada Skupštine, današnja sednica nekako u stvari će biti sednica kojom želimo da zajednički sumiramo ovu godinu, ali i prethodnu godinu na osnovu vašeg rada svako u svoj oblasti. Ono čime se Odbor za finansije bavio to je Izveštaj Agencije za sprečavanje korupcije u onom delu koji se odnosi za trošenje javnih sredstava i u onom delu praćenja svih zakonskih rešenja koja direktno utiču uopšte na trošenje javnih sredstava i budžet.

Na 58. sednici Odbora, koja je održana 10. decembra, u skladu sa članom 39. stav 1. Zakona o sprečavanju korupcije i našeg Poslovnika Narodne skupštine, Agencija je dužna da do 31. marta podnese izveštaj za prethodnu godinu. Ono što je nas jako interesovalo to je ova oblast materijalno-finansijskog poslovanja, pogotovo pošto je u pitanju 2020. godine. To je godina vremena pandemije i to je godina i održavanja izbora, podsetiću vas, kada govorimo o parlamentarnim i lokalnim izborima, koja je naravno sa sobom nosila određene obaveze Agencije za sprečavanje korupcije. Naravno, nosila je i obavezu primene novog zakona koji je počela, u stvari, da se primenjuje, pogotovo u svojim odrednicama koje mislim da predstavljaju jedan novi deo nadležnosti. Pogotovo ta dvostepenost da ste morali da obavite i tu svoju obavezu izbora Veća i pogotovo ovaj deo koji se odnosi na same izbore.

Posledica funkcionisanja ne samo vaše institucije, nego i institucija uopšte svih u vreme pandemije govori o tome da su mnoge aktivnosti bile smanjene i da zbog toga je onaj planirani budžet koji je bio od 312 miliona 878 dinara revidiran na 292 miliona 599 dinara, a u stvari je realizovan u vrednosti od 94,48%. To je, znači, ukupno izvršenje bilo 276 miliona 436 hiljada dinara.

Kada govorimo o programskim aktivnostima, imaju tri najvažnije koje su u stvari u tom delu budžeta i realizovane. To je prevencija korupcije i kontrole koja je nekih 266 miliona, što je 94% ovog plana, odnosno budžeta. Zatim, dotacije civilnom sektoru su milion i 440 hiljada, što je oko 8%. Parlamentarni izbori koji su bili najveća stavka i obaveze, to je 24 miliona 895 hiljada dinara. Predviđena sredstva za parlamentarne izboru su realizovana u iznosu blizu 95%.

Agencija je, inače, u svom poslovanju u 2020. godini morala da se okrene realizaciji tehničkih sposobnosti kada je u pitanju IT oprema. Prvo zbog toga što se obavezala i Akcionom planom prema Poglavlju 23 radi primene i formiranja, stvaranja uslova za nacionalni kriminalistički obaveštajni sistem. To su određene vrste registara, vođenje podataka u skladu, naravno, sa Strategijom razvoja.

Kada je u pitanju i sam IT sektor i digitalizacija celog državnog sistema, pa ni Agencija ne može da bude izuzeta iz toga. Tako da je praktično uradila nabavku nove opreme koja u stvari treba da predstavlja i tehničku bezbednost funkcionisanja po ovim pitanjima.

Ono što treba reći je da finansiranje naravno same Agencije ide i kroz određena naplate kazni koje vrše prekršajni sudovi. Tako u 2020. godini prekršajni sudovi su po Zakonu za sprečavanje korupcije imali određenu vrstu naplata, ali najveći deo se odnosio na političke aktivnosti. Tako da je najviše posla imao naravno sud u Beogradu, zatim nešto malo manje u Valjevu, Užicu, Novom Sadu i Subotici.

Prihodi koji su od tih naknada bili su u iznosu od 2,5 miliona, dva miliona 531 hiljadu, a onaj deo koji se odnosi na deo edukacije kada su u pitanju lobisti treba reći da je 65 polaznika završilo tu obuku i prihod Agenciji je bio direktan od 2925.000 dinara.

Ono što bitno za današnje uslove, mi smo pričali o 2020. godini, ali je na Odboru nas dosta interesovalo šta se dešava sa aktivnostima same Agencije, jer imamo najavu predstojećeg referenduma. Stvoreni su svi uslovi da se sprovede i referendumska kampanja i transparentnost kod samog postupka i procesa da kada govorimo uopšte o zakonima koji su interesantni, mislim i za civilno društvo, jer mi smo i dobili u pisanoj formi određena pitanja od Transparentnosti Srbije koja je jedna od nevladinih organizacija u Nacionalnom konventu koja je zainteresovana za određena zakonska rešenja kada su u pitanju Zakon o finansiranju političkih aktivnosti i to je ono što smo dobili, decidne odgovore da sve preporuke ODIR-a su prihvaćene 100%, da su što se tiče uopšte propisanih prekršajnih mera koje se odnose za prekršaje u samim aktivnostima definisane mnogo detaljnije i onaj deo koji je nama vrlo interesantan, a to je kada su u pitanju grupe građana koji izlaze na izbore. Sada je detaljnije definisan njihov proces rada, pogotovo što smo imali loše primere ovde u Skupštini. Podsetiću vas da su određene grupe građana ušle u Skupštinu kao narodne poslanice, a onda su se ovde ponašali kao potpuni pojedinci i onaj ko je prvi na listi te grupe građana u tom finansijskom smislu je prihodovao na svoj lični račun te grupe građana finansijska sredstva iz budžeta. Država nije imala mehanizme da to na određeni način spreči, osim što je mogla da kontroliše kroz poreske organe i izveštaje.

Tako da je dobro što su mnoge stvari detaljno definisane sada zakonom i ono šgo je bilo za nas najvažnije, to je javna rasprava kada su u pitanju zakoni o finansiranju političkih aktivnosti, određene dopune i javna slušanja. Deo je završen 14. decembra, poslati su Ministarstvu finansija na razmatranje i sada se čeka Ministarstvo finansija da da svoje određeno mišljenje i svoja rešenja.

Kada je u pitanju dopuna Zakona o lobiranju i taj deo registra, to je isto bilo jedno od pitanja civilnog društva i tu je u određenom delu Agencija izašla sa svojim predlozima i onaj deo, rizici koji se odnose na sam deo korupcije kada su u pitanju javne nabavke. Znamo da inače Transparentnost kao nevladina organizacija prati i rad Odbora za finansije i zakone koji su iz te oblasti, otprilike stavlja fokus upravo na javne nabavke.

Smatramo da je i taj deo što se tiče zakonskih rešenja, s obzirom da postoji kancelarija, Komisija za zaštitu ponuđača u postupcima javnih nabavki, odbor, eksterna revizija, interna revizija, mislimo da i Agencija u tom delu ima svoje učešće, da su dosta ti mehanizmi razvijeni. Sada, naravno, uvek za to postoje bolja rešenja, ali mi želimo da vidimo i te rezultate, na kraju krajeva, koja su data u novim rešenjima, i smatramo da je za sada ovo sve jako dobro uređeno.

Mislim da je Agencija u svom radu sada dobila znatno pojačanje kroz drugi stepen, kroz veće, koje donosi određene odluke, potpuno jedan moderan način funkcionisanja što se tiče Agencije, s tim što, reći ću vam da, verovatno sve kolege ovde će se složiti, nekako uvek je najveći fokus na poslanicima. Mi nemamo problem sa tim, ali na kraju krajeva, želimo da i drugi funkcioneri tog tipa, kao što su lokalni funkcioneri, funkcioneri u izvršnoj vlasti, tog nižeg ranga, budu uvek u istom svetlu i rangu kao što su i poslanici, jer na kraju krajeva, što veća transparentnost u društvu kada je u pitanju sprečavanje korupcije, smatramo da donosi napretku društva.

Mislim da se tu slažemo sa Agencijom da jednostavno veće kontrole sa većim obuhvatom svih činilaca u društvu donosi zaista napretku društva. Stoga smo mi usvojili Predlog zaključka kojim smo prihvatili Izveštaj za 2020. godinu Agencije za sprečavanje korupcije, i smatramo da pozivamo narodne poslanike naravno, da takođe prihvate predlog zaključka Odbora. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 18.01.2019.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 28686.00 RSD 03.06.2016 -
- Ekonomski fakultet Priština (ugovor o izvođenju oblika nastave na master studijama u Kosovskoj Mitrovici) Republika Mesečno 120000.00 RSD 01.05.2016 -