ALEKSANDRA TOMIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je 1969. godina u Vranju. Živi u Beogradu.

Završila je Mašinski fakultet u Beogradu. Magistrirala je i doktorirala na Univerzitetu „Alfa“.

Docentkinja je na Univerzitetu „Alfa“ i vanredna profesorka na Visokoj poslovnoj školi za ekonomiju i preduzetništvo u Beogradu. Od 1997. do 2010. godine radila je u GP „Javor”, a zatim kao direktorka savezne ustanove «Plov put» i kao savetnica generalnog direktora za međunarodnu saradnju u Javnom preduzeću «Srbija vode».

U periodu od 2000. do 2008. godine bila je odbornica u Skupštini opštine Zvezdara. Od 2000. do 2001. bila je predsednica Izvršnog odbora SO Zvezdara, a u periodu 2001-2004, članica Izvršnog odbora SO Zvezdara. Članica Opštinskog veća bila je od 2005. do 2008. godine.

Nakon izbora 2012. godine, izabrana je za narodnu poslanicu, kao i nakon izbora 2014. godine. Iste godine izabrana je za članicu Predsedništva Srpske napredne stranke. U sazivu 2014-2016. godine bila je predsednik Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabrana za narodnu poslanicu.

Osnovne informacije

Statistika

  • 221
  • 0
  • 77
  • 15
  • 5 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 8 meseci i 18 dana i 9 sati

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 6 meseci i 25 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 8 meseci i 27 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 15.05.2019.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, danas imamo, kao i juče dve teme koje mislim da oslikavaju važnost rešavanja problema u društvu. Jedan se odnosi na skup krivičnih izmena i dopuna Krivičnog zakona, koji je nastao kao rezultat rada Fondacije „Jurić“ i svih onih suštinskih problema u društvu koji su se godinama nagomilavali i nemogućnost države da rešava ovakve probleme, a probleme smo videli u prošlosti, veliki su.

Mislim da je ovo suštinski, ovaj predlog gospođo ministar, dug jedan države prema svoj onoj deci koja su tragično izgubila svoje živote i njihovim roditeljima, a pozivanje na nečovečnost i nehumanost bilo kojih međunarodnih organizacija u društvu, pokazuje jedan vid najvišeg licemerja kada govorimo o tim međunarodnim organizacijama. Države članice tih međunarodnih organizacija upravo rade ovo što mi sada radima i to odavno. Reći ću vam primere da nema uslovnog otpusta postoji u zakonima najrazvijenijih država članica EU.

Godine 2017. do kraja septembra 1.831 čovek leži u zatvorima Nemačke na izdržavanju doživotne robije, od toga 1.720 muškaraca i 111 žena. Prošle godine u junu mesecu, inače je osuđena žena na doživotnu robiju koja je ubila na najgori svirepi način devet migranata i jednu policajku i oko toga se digla nemačka javnost da li je to adekvatna kazna ili ne, ali je celo društvo stalo u odbranu primene zakona koji odavno postoji.

Kada govorimo o tome da u zakonima ne postoji primer uslovnog otpusta, kako je to onda moguće da postoji u zakonima jedne Engleske, jedne Holandije, Slovačke, Bugarske, Slovenija, čak zove ovaj zakon, odnosno kaznu dosmrtna kazna izdržavanja zatvora za najsvirepija ubistva, kad su u pitanju ubistva dece, trudnica.

Prema tome, mi se s ovim predlozima zakona stavljamo rame uz rame u zakonske okvire onih država koje su najrazvijenije države EU i koje god međunarodne organizacije koje bi želele da nas kritikuju za ovako nešto, jednostavno nemaju argumente za to.

Reći ću vam i podsetiću vas na neke primere u društvu, koje smo možda zaboravili, a Fondacija „Jurić“ ih nije zaboravila. Jedno svirepo ubistvo trogodišnje devojčice koja je bila predmet silovanja očuha uz saglasnost majke u Zvezdarskoj šumi 2005. godine. Trogodišnja devojčica je umrla nakon toga. Sudski spor je završen. Kazna dobijena od strane suda u Beogradu je 40 godina zatvora za svirepo ubistvo za očuha i 37 godina za majku.

Sad se postavlja pitanje - kada bude izvršio tu kaznu i završio sa 60 i nešto godina, šta ostaje takvom čoveku, pod uslovom da dobije uslovni otpust, kakav bi on član ovoga društva bio, s obzirom da imamo poražavajuću statistiku, da preko 80% izvršioca ovakvih kazni su povratnici?

Postavljamo pitanje - koga mi, u stvari, u društvu onda gajimo kada bi dozvolili da nakon ovolikih kazni pustimo da šetaju slobodno ulicama gradova Srbije, ovakve ljude koji su spremni da izvrše ovakve monstruozne činove koje smo svega bili svesni? I oni koji su vodili državu do 2012. godine, u ovakvim slučajevima nisu hteli čak ni da pričaju, ni da puste da se u medijima ovako nešto objavi. Gurali su pod tepih ovakve probleme jer nisu hteli da se suoče u društvu sa ovakvim slučajevima.

Najzad je SNS u saradnji sa Nevladinom organizacijom, u saradnji sa roditeljima koji su doživeli ovakve najgore tragedije u svom životu, otvorila ovo pitanje, zaista krajnje je odgovorno prišla rešavanju ovog problema i zbog toga je vreme koje je potrošeno za izradu ovakvih zakonskih predloga jeste trajalo i jeste dugo, godinu dana, je direktno od inicijative do zakonskog predloga prošlo i jeste podržalo 158.000 potpisnika ovako nešto, ali smo, na krajnje odgovoran način, prišli rešavanju ovog problema i danas suštinski imamo epilog ovakvog rešavanja problema u društvu.

Ono što je deo opozicije pokazao, a to je da je potpisao ovakvu inicijativu, a onda kada treba da ovde dođe u parlament i ovako nešto podrži, je pokazao da nije spreman da pokaže ni političku, ni društvenu odgovornost i odgovor prema najtežim pitanjima koje se otvaraju u društvu, ali je spreman da zove majke nastradale dece na svoje proteste da bi rušio Aleksandra Vučića i rušio politički sistem bez izbora. E, to su rezultati onih koji nam drže pridike i moralne lekcije o tome kako treba da vodimo državu i kako treba da rešavamo najgora pitanja i najteža pitanja u društvu, a to su pitanja života naše dece, trudnica, od strane onih koji su, jednostavno, zastranili, kojima je potreba nadzor države, kojima je potreban nadzor lekara i koje moramo probleme da prepoznajemo u društvu i da radimo na preventivni.

Neću više da pričam o Krivičnom zakonu. Zahvaljujemo vas se, gospođo ministar, što ste spremni da ovakvim stvarima pričate svuda i na svakom mestu i sa udruženjima građana i sa stručnom javnošću koja nije mogla da izađe pre nego što je država izašla sa ovim, jer se stalno pozivala na evropske vrednosti, na nehumanost i to je ono oko čega, jednostavno, građani Srbije su se svi složili da mi moramo da budemo, pre svega ljudi, a tek onda da govorimo o tome da li imaju određena prava oni koji su počinili najteže zločine i na koji način država treba prema njima da se ophodi.

Znači, veličina kazne i veličina zločina treba da se nađe srazmerna mera, srazmerna mera je data kroz ovaj predlog zakona i to je ono što pokazuje da najrazvijenije države i u Svetu i EU imaju ovakve zakone. Prema tome, nismo mi van tih zakona, nego mi idemo rame uz rame sa tim razvijenim državama.

Kada govorimo o Predlogu zakona o sprečavanju korupcije, prvo ono što pokazuje, to je da je zakon urađen uz pomoć ekspertize jedne grupe zemalja koja se bore protiv korupcije, koje su inače dobri saradnici i deo zemalja koje su članice Saveta Evrope, znači, one pod nazivom GREKO i te preporuke inače Srbija ima i mi kada učestvujemo u radu, skupština Saveta Evrope stalno se pozivamo, ne samo mi, nego sve države na te preporuke.

Ono sa čime Srbija danas izlazi to je da ima dobre rezultate u primeni tih preporuka i vi ste na čelu tog ministarstva koje se, na kraju krajeva, i bavi ovim pitanjima. Srbija od 13 preporuka, 10 preporuka ispoštovala. Jedanaesta je, praktično, donošenje ovog predloga zakona.

Ono što treba reći danas to je da prethodni govornici su govorili o tome da mi sada govorimo o Krivičnom zakonu, da nije stavljeno izmenama i dopunama. Treba reći da Agencija za borbu protiv korupcije nije imala bilo kakve mehanizme da pokrene bilo kakve postupke, da prepozna da li je neko od funkcionera koji prijavljuje svoju imovinu na granici sa zakonom, niti je bila mogućnost da se to na određeni način kvalifikuje, jer nije bila zakonska mogućnost. Sada postoji u zakonu.

Ono što je važno, to je da se radi na zaštiti javnog interesa, na smanjenju rizika od nastanka korupcije i na jačanju integriteta ljudi koji rade taj posao, same institucije. Uvodi se ta dvostepenost, kada govorimo o samom direktoru i savetu i onaj deo koji se odnosi na Odbor za borbu protiv sukoba interesa, koji je postojao sada, uvodi se nov termin „Veće“ i njihov sam izbor koliko je kompleksan pokazuje koliko će se u stvari raditi na integritetu izbora ne samo direktora, nego i članova Saveta, ali i članova Veća. Znači, raspisuje se konkurs pod pokroviteljstvom Ministarstva pravde, ali ono što postoji, to je Komisija Pravosudne akademije koja sprovodi taj konkurs, koja sprovodi testiranje iz tri dela. Kada dobijete listu kandidata, Ministarstvo pravde prosleđuje Narodnoj skupštini Republike Srbije, u čijoj nadležnosti je i rad same Agencije.

Kada vi vidite taj jedan transparentan način za sam izbor tih kandidata koji ulaze u trku za direktora, članove Saveta i članove Veća, onda vidite suštinski da je mnogo toga kvalitativno urađeno kada je u pitanju sama institucija Agencije.

Preciziraju se odredbe koje se odnose na povrede ovoga zakona. Uvodi se nov mehanizam anonimnih prijava, što do sada nije bio slučaj kada govorimo, recimo, o tome da neko ima određenu imovinu, prijavio je funkcioner, a sakrio je drugi deo svoje imovine. Znači, postoji mehanizam anonimne prijave koja može biti razmatrana od strane same Agencije i povećavaju se sama ovlašćenja Agencije.

Sada, kriminal, korupcija uopšte u svakom društvu je jedna od najvažnijih tema, ali je važna i od strane građana Srbije. Koliko građani Srbije poznaju uopšte termin borba protiv korupcije, a mislim da je najvažniji za članove političkih stranaka i ono sa čime je SNS izašla i zaista napravila jedan iskorak uopšte u ovoj temi je ne samo ovaj zakon, nego i sama dela koja stoje iza nas, a to je da nismo pravili razliku između naših i njihovih, odnosno prethodnih funkcionera i sadašnjih funkcionera, nego svako ko se ogreši o zakon mora da odgovara, pa tako nismo štitili svoje funkcionere, ministre, poslanike, predsednike opština. Mi smo sada imali primer i pokretanja krivičnog postupka protiv predsednika opštine, predsednika skupštine koji su se ogrešili o zakon u jednoj lokalnoj samoupravi, ali to treba da važi za sve one političare koji, jednostavno, krše zakon kada je u pitanju korupcije.

Oni koji nam danas drže predavanja o tome da postoji korupcija, a pre toga su bili bivši gradonačelnici i bivši ministri spoljnih poslova, pa recimo imaju prijavljenu imovinu, kao što je bivši gradonačelnik, uknjiženo 1.624m2 poslovnog i stambenog prostora i prijavljenih vrednosti 25 miliona evra. Znači, vrednost imovine pokazuje najviši stepen licemerja o kome, jednostavno, građani Srbije ne žele da razgovaraju. To pokazuje, praktično, i podršku građana ne samo protestima, nego i politici onog ko kupuje političke stranke i želi da se vrati u politički život da bi opet sticao tu imovinu.

Pitanje se postavlja i za bivšeg ministra spoljnih poslova koji je utvrđeno radio sa onima koji se bave svetskom korupcijom i svetski veštaci su na tim suđenjima ustanovili da je glavna veza za svetsku korupciju upravo bio Jeremić, koji je suštinski radio ono protiv čega danas vode velike proteste koje, jednostavno, građani Srbije ne žele da podrže. Samo ne stoji nigde objašnjenje kako možete da vodite nevladinu organizaciju CIRS, da prođe kroz tu nevladinu organizaciju osam miliona evra za predsedničke izbore i da imate pravni osnov za tako nešto i još da dobijete 200 hiljada evra od nekih ambasada u Berlinu i ne stoji obrazloženje svih tih političara kako i na koji način imaju moralno pravo da pričaju uopšte o borbi protiv korupcije u društvu i da drže moralne pridike nama koji donosimo zakone, koji sprovodimo Zakon o borbi protiv korupcije.

Ovaj zakon i sve zakonske predloge zaista u danu za glasanje treba da podrže svi poslanici, bez obzira na poziciju i opoziciju, jer mnogo toga menjaju u društvu, jer mnogo toga pokazuju da Srbija je jedna demokratska država u kojoj probleme i onih najtežih ciljnih grupa u društvu smo spremni da rešavamo i spremni da razgovaramo, ali i spremni da podržimo sve one koji su tu da građanima Srbije olakšaju život kada je u pitanju ne samo borba protiv korupcije, ne samo priliv stranih direktnih investicija, ne samo ekonomski rast i razvoj, jer to direktno sve utiče na našu budućnost, budućnost naše dece i na politiku Srbije koja je priznata u EU i u svetu.

U danu za glasanje naravno da ćemo podržati predloge svih ovih zakona. Hvala.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 15.05.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, danas na dnevnom redu u ovom setu zakona imamo predlog ratifikacija sporazuma koji se odnose na kreditna zaduživanja, i to dva u odnosu na kinesku Eksport-import banku, dva sporazuma Evropske investicione banke, tri koja se odnose na Evropsku banku za obnovu i razvoj i jedan koji se odnosi na Banku za razvoj Saveta Evrope.

Važno je reći da svako ko je zajmodavac, odnosno daje kredite, naravno da ima određene interese. Ti interesi, kada posmatramo političku situaciju danas u Srbiji 2019. godine i onu koja je bila 2010, 2011. i 2012. godine, potpuno je u velikoj suprotnosti, zato što danas krediti o kojima govorimo i sporazumi se isključivo odnose na infrastrukturne projekte, što jednostavno pokazuje jednu ozbiljnu, odgovornu politiku vođenu od strane Vlade Republike Srbije još od 2012. godine, kada je SNS na čelu sa gospodinom Vučićem preuzela odgovornost za vođenje države, pa do danas kada je na poziciji predsednika države, da jednostavno takva politika ima svoj kontinuitet.

Ona pokazuje suštinski da mi danas govorimo da u Srbiji postoje i ruski i kineski krediti i evropski krediti, azerbejdžanski krediti i krediti koji se odnose na turske investitore i da zahvaljujući takom vođenju odgovorne politike i sa istokom i sa zapadom, Srbija danas zaista postaje razvijenija država, upravo što razlika između, kada država podiže infrastrukturne kredite, odnosno kredite za infrastrukturu i kada podiže za prostu potrošnju, za povećanje plata i penzija, govori o tome koliko ste odgovorni kao državnici i koliko ste odgovorni i zaista sposobni da vodite Srbiju u bolje sutra.

Reći ću vam da do 2012. godine krediti o kojima je govorio moj kolega Marijan Rističević su pokazali da javni dug Srbije o kome se toliko govorilo, oni koji danas ne žele da uđu ovde u salu, da su bili zadužili Srbiju za 15 milijardi evra, govori o tome da su krili o tome koliko su u stvari napravili duga za sve ove sledeće godine, jer smo mi svaku sledeću 2013, 2014, 2015. godinu, pet godina imali samo kamate da otplaćujemo u vrednosti od 1,1 milijarde do 1,4 milijarde evra. Tako da je za pet godina skoro pet milijardi evra otplaćeno samo na kamate. Nemojte da zaboravite da su dugovi javnih preduzeća vođeni kod poslovnih banaka koje takođe nisu ulazile u stvari u javni dug nego skrivane na posebnim računima, a nemojte da zaboravite da smo imali famoznih 38 firmi u restrukturiranju, odnosno one koje su privatizovali, pa koje se nisu pokazale kao dobre, pa su vraćene praktično da 100 hiljada ljudi prima neke mizerne plate za firme koje ne rade, u vrednosti koje su koštale budžet Republike Srbije 750 miliona evra godišnje, što za četiri godine iznosi tri milijarde evra.

Prema tome, to je sve ono što je sačekalo Vladu Aleksandra Vučića i SNS, zajedno sa svojim koalicionim partnerima, da te probleme rešava – i onda kada je podizala određene kredite od strane ruskih fondova koje je trebalo da nadomeste određena plaćanja za plate i penzije i kada je trebalo izaći pred građane Srbije i reći da para za isplatu plata i penzija nema, da moramo da sprovedemo ekonomske reforme, fiskalnu konsolidaciju.

Danas mi imamo toliko dobre sporazume i ugovore koji su potpisani još kao neki tehnički sporazumi 2009. godine, kada pričamo o Narodnoj Republici Kini. Govorimo o kineskoj Eksport-import banci koja je osnovana još 1994. godine, u državnom je vlasništvu pod direktnom upravom državnog saveta i finansirana je od strane države. Podrška kineskoj spoljnoj politici, trgovini i investicijama i međunarodnoj ekonomskoj saradnji pokazuje da kineska strana tek kada ima na drugoj strani sa kojom pregovara oko puštanja određenih kreditnih linija za infrastrukturu, tek kada ima zaista odgovornu drugu stranu koja je pripremila projekte koji su isključivo iz oblasti infrastrukture, jer su se oni tu pokazali kao najodgovorniji i najbolji, tek onda je spremna da izađe sa jednim ovakvim sporazumom i potpiše sporazume sa određenim državama.

Srbija se očito pokazala kao sposobna za tako nešto da prošle godine zaista potpiše gotovo u vrednosti od tri milijarde evra projektno finansiranje i kao takva ide u fazno po sekcijama. Danas mi imamo na dnevnom redu onaj deo koji se odnosi na povlašćenog kupca za projekat izgradnja auto-puta E765, znači deonica Preljina-Požega, koji govori o 445 miliona dolara, gde je to oko 85% same investicije projekta i govorimo o ugovoru o kreditu koji se odnosi na projekat modernizacije graničnog prelaza mađarsko-srpske železnice, pogotovo granica Kelebija, koja je u stvari nastavak ovog projekta koji treba da zaživi, putna odnosno železnička infrastruktura u pravcu Beograd-Budimpešta. Mi time suštinski treba da obezbedimo železnicu koja će ići brzinom 200 kilometara na sat, koja će nam obezbediti zaista jedan evropski put kroz Evropsku uniju i koja će pokazati da, bez obzira što imate kineske investitore, mi kao Srbija radimo sa najboljima u određenim projektima koji se odnose na infrastrukturu.

Ovo pokazuje da Srbija ide zaista svojim razvojnim putem koji govori o tome da poslednje četiri godine mi imamo suficit u budžetu. Šta to znači? To znači da više prihodujemo nego što rashodujemo, da sa razvojem infrastrukturnih projekata mi povećavamo investicije. Ne smemo da zaboravimo da je Srbija u prošloj godini imala 3,5 milijardi priliv stranih direktnih investicija, što je ukupno više nego ceo regiona zemalja zapadnog Balkana.

Znači mi time pokazujemo da smo zaista krajnje odgovorni i pre svega prema sebi kao građanima Srbije, a onda i prema svojim partnerima sa kojima sarađujemo i zbog toga me i ne čudi što mi imamo u istom ovom paketu danas ne samo ratifikaciju sporazuma sa kineskom bankom već i sa Evropskom investicionom bankom, sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj kao i sa Bankom za razvoj Saveta Evrope.

Kada smo rekli da Evropska investiciona banka je potpisala svoje sporazume još 11. maja 2009. godine da će pustiti određene svoje kreditne linije onda danas si rekla da postoji taj program partnerstva za lokalni razvoj kojim će odobriti 22 miliona evra za određene svoje projekte, ali će i dati takozvane projekte jačanja otpornosti lokalnih samouprava gde će 40 miliona evra praktično odobriti za povlačenje određenih investicija koje se odnose na rekonstrukciju, modernizaciju, proširenje kanalizacione infrastrukture, vodovodne infrastrukture i time ovim sporazumima vidite da je različit način finansiranja. Dok, recimo kineski naši partneri daju određene kamatne stope koje su fiksne mnogo manje. Oni odmah naplaćuju, recimo troškove obrade kredita, dok određene, znači kreditne linije Evropske investicione banke pokazuju da njihova ulaganja ovde kroz određene kredite, nisu predviđeni troškovi obrade kredita i provizije za ne povučena sredstava.

Znači, samim tim postoje određeni projekti realizacije od 2018. do 2022. godine i postoje različiti modaliteti u kojima se finansiraju različiti projekti. Tako da mislim da je Srbija i Ministarstvo finansija i Ministarstvo građevine, kao i Kancelarija za javna ulaganja i Kancelarija za IT i Poreska uprava su prema svojim potrebama projektnog finansiranja praktično sagledali sve mogućnosti na osnovu kojih određene projekte treba da realizuju i našli najbolji način, u stvari najbolji put do realizacije tih projekata.

Kada govorimo o kreditima Evropske banke za obnovu i razvoj onda tu imamo tri vrste ratifikacije sporazuma, jedan se odnosi na modernizaciju poreske uprave u iznosu od 45,3 miliona evra, zatim imamo unapređenje trgovine i saobraćaja zemalja Zapadnog Balkana sa 35 miliona evra i unapređenje usluga elektronske uprave sa 43,8 miliona evra. Razvoje digitalizacije i obećanje ove Vlade Republike Srbije da će građani Srbije imati sve više bolji pristup u smislu elektronskih usluga koje država treba da obezbedi, da smanji troškove bespotrebne administracije, da poboljša i olakša rad uz pomoć, zaista onih projekata koji bi doveli do uvođenja IT i inovacija u kontaktima države i samih građana Srbije, pokazuje da Vlada zaista nije odstupila od svojih obećanja koje je dala kada je ovde i premijerka Ana Brnabić iznosila svoj ekspoze i zaista to treba podržati.

Na kraju krajeva, mi imamo ovde sagledano sa svih strana, a kada pogledate ove projekte, odnose koji se odnose i na modernizaciju lokalnih samouprava i na kraju kada govorimo o banci Saveta Evrope imamo unapređenje zdravstvenih ustanova u 17 opština koje su od velikog značaja kroz finansiranje od preko 200 miliona evra. Vi možete da vidite da je Ministarstvo finansija oformilo jednu centralnu fidicijalnu jedinicu koja će u stvari obavljati stručno upravljanje ovim projektima i raspisivati konkurse za javne nabavke koje bi trebale suštinski da se završe u što efikasnijem roku prema zakonskim odredbama upravo da bi se najbolji i najefikasniji način realizovali svi ovi projekti. Time suštinski mi pokazujemo i kao država da smo sposobni da sutra dan kada budemo govorili o nekim strukturnim finansiranjem iz fondova EU zaista postoje ljudi koji se nalaze i u Ministarstvu finansija, sposobni da zaista vode i upravljaju ovim projektima na najbolji i najefikasnije mogući način.

U danu za glasanje, smatram da ovakav set sporazuma i ratifikacija njih treba da bude podržana ne samo od SNS za koju ne sumnjam da će poslanici podržati već i od onih poslanika koji se možda i ne slažu sa politikom vladajuće koalicije zato što ovi zakoni, ove ratifikacije, ovi sporazumi daće jedno bolje sutra svima nama koji živimo u Srbiji. Hvala.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 23.04.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Pošto je pomenut Odbor, da bi tačno definisali ko podnosi izveštaj o realizaciji budžeta, to je Vlada Republike Srbije, a ne ministar finansija, nadležni Odbor raspravlja to. Da bi bili krajnje iskreni, dokumentacija o tome šta se dešavalo od 2003. do 2007. godine ne možete da nađete ni u Državnoj revizorskoj instituciji, nego u različitim institucijama koje treba određena revizorska kuća da obradi i da kaže šta se dešavalo do 2007. godine.

Mi od 2007. godine do sada imamo evidenciju upravo zbog toga što Državna revizorska institucija uradi svoje mišljenje na osnovu izveštaja o realizaciji budžeta i to je ono što je dobro, zato što neko stručan uradi kompletno izveštavanje i jednostavno prezentuje to narodnim poslanicima. Očito postoji i dobra volja da se utvrdi šta je to bilo do 2007. godine od strane ministra i Ministarstva finansija i da jednostavno se jednim objedinjenim predlogom dođe ovde u Skupštinu Srbije, napravimo jednu javnu raspravu o tome šta se dešavalo do 2007. godine, šta se dešavalo od 2007. do 2012. godine, jer od 2012. godine mnoge finansijske međunarodne institucije su bili svedoci onoga šta smo zatekli 2012. godine i šta se dešavalo do sada i na koji način je došlo do fiskalne konsolidacije i ekonomskih reformi i zbog toga danas možemo da kažemo da imamo uspešne javne finansije.

Prema tome, mislim da se svi slažemo kao narodni poslanici ovde da do toga treba da dođe, ali da taj predlog treba da bude sveobuhvatan i da prati kontinuitet, jer oni koji su trebali da poštuju Ustav od 2003. do 2007. godine to nisu govorili, oni koji su deo koji se odnosi na javni dug prekoračili 45% jednostavno su se zaduživali i nisu poštovali Ustav. Prema tome, treba tačno da se izađe sa imenima ko nije poštovao Ustav i u kojoj granici. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 04.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Član nadzornog odbora GP Kompanija "Štamparija Borba" a.d. Beograd Javni Mesečno 40000.00 RSD -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 62200.00 RSD 16.04.2014 - 01.04.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -
- Ekonomski fakultet Priština (ugovor o izvođenju oblika nastave na master studijama u Kosovskoj Mitrovici) Republika Mesečno 20000.00 RSD 01.05.2016 - 30.09.2016.
Poslednji put ažurirano: 28.02.2017, 13:48