OLIVERA PEŠIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je 1979. godine. Živi u Leskovcu.

Diplomirana je ekonomistkinja.

Šefica odborničke grupe SNS u Skupštini grada Leskovca.

Zamenica je direktora Agencije za lokalni ekonomski razvoj i šefica tima za sprovodjenje resertifikacije grada Leskovca kao mesta sa povoljnim poslovnim okruženjem.

Na vanrednim parlamentarnim izborima marta 2014. izabrana je za narodnu poslanicu.

Mandat joj je potvrđen i nakon vanrednih parlamentarnih izbora održanih 24. aprila 2016. godine.

Na redovnim parlamentarnim izborima 2020. ponovo je izabrana za narodnu poslanicu. Izabrana je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 15.10.2020, 13:16

Osnovne informacije

Statistika

  • 108
  • 2
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 1 godina i 3 dana i 13 sata

Poštovana gospođo Pešić, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcij...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 2 godine i 2 meseca i 29 dana

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 3 godine i 1 mesec i 6 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 12.11.2020.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, izmene i dopune Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti su zaista neophodne u situaciji u kojoj se nalazi naša zemlja, koja je pogođena pandemijom zarazne bolesti Kovid 19 i ove izmene i dopune Zakona pre svega trebamo posmatrati kao samo još jednu od mera u borbi naše države sa Kovidom 19.

Izmenama i dopunama se definišu mnogi važni pojmovi, kao što su lična zaštita od infekcije, kućna izolacija, karantin u kućnim uslovima i mnogi drugi važni pojmovi, ali smo imali prilike da detaljno od mojih kolega u prethodnim izlaganjima čujemo o pojmovima.

Ono što je važno i što želim da obavestim građane Republike Srbije, to je da će se ukoliko već od sutra, kada stupi na snagu ovaj zakon, jer je plan da večeras glasamo, pojačati kontrola poštovanja propisanih mera, obzirom da se ovim izmenama i dopunama Zakona daje ovlašćenje komunalnim inspektorima i komunalnoj miliciji da i oni mogu zajedno sa sanitarnim inspektorima vršiti nadzor nad primenom propisanih mera zaštite, obzirom da je po važećem zakonu tu mogućnost imala samo sanitarna inspekcija.

Takođe, komunalna milicija dobija saglasnost da može i da isprazni objekat u kome se krše propisane mere i da taj objekat čak i zatvori na vremenski period najviše od 72 sata.

Izmenama i dopunama takođe su propisane i kazne za nepoštovanje propisanih mera, kako za fizička lica, tako i za pravna lica i za preduzetnike. Za fizička lica su kazne od 5.000 dinara za nenošenje maske u zatvorenom prostoru i nepoštovanje fizičke distance. Takođe, za fizička lica od 50 do 150 hiljada dinara iznosiće novčane kazne za prekršaje ukoliko fizičko lice ne postupi po nalogu doktora medicine, dakle, ukoliko ima nalog da bude u kućnoj izolaciji, karantinu ili da poštuje neku drugu propisanu meru, a on to ne čini. Pravna lica, takođe, i preduzetnici, kao i lica koja su odgovorna kod njih, snosiće propisane kazne.

Ja zaista moram da kažem, kada se radi o novčanim kaznama, ako je novčana kazna jedan od načina da se smanji širenje zaraze i da se sačuvaju životi svih građana Republike Srbije, ja sam zaista za to i zdušno podržavam ove odredbe, jer statistika kaže da se 95% građana zaista pridržava i poštuje propisane mere zaštite.

Ove izmene i dopune su pre svega usmerene na pojačanu odgovornost svih građana i svi mi u ovako teškoj situaciji pre svega moramo da budemo odgovorni prema sebi, svojoj porodici, svojim najmilijima, ali i prema širem okruženju. Moramo biti savesni, a pre svega mislim da moramo biti solidarni, jer lekari i medicinsko osoblje su iscrpljeni, osam meseci traje njihova neprestana bitka za život svih građana Srbije, rade u vanrednim uslovima, pod punom opremom, svakog dana je sve veći broj pregleda, sve veći broj inficiranih i sve veća popunjenost bolničkih kapaciteta. Zbog toga svi mi imamo moralnu obavezu, odnosno dužni smo da pomognemo tako što ćemo poštovati te mere i tako što ćemo se, pre svega, ponašati odgovorno.

Što se tiče odgovornosti države u borbi sa Kovidom 19, smatram da se država ponašala krajnje odgovorno, da je odgovor države u samom startu bio brz i efikasan. Za pomoć privredi u borbi sa Kovidom 19 država Srbija je izdvojila 5,8 milijardi evra, isplaćene su tri plus dve minimalne zarade, odloženo je plaćanje poreza i doprinosa, plasirani su krediti Fonda za razvoj, garantne šeme. Sve ove mere koje su išle kao pomoć privredi omogućile su da se održe proizvodni kapaciteti u Srbiji i da stopa nezaposlenosti bude na istorijskih 7,3%. Ja zaista imam potrebu da podsetim građane da je 2012. godine, kada je SNS preuzela odgovornost za rukovođenje državom, stopa nezaposlenosti bila neverovatnih 25,9%.

Osim mera pomoći privredi u borbi sa Kovidom 19, država Srbija je pomogla i svakog pojedinca. Tako je penzionerima isplaćena jednokratna pomoć od 4.000 dinara, svaki punoletni građanin naše države koji se prijavio da mu je pomoć neophodna dobio je 100 evra u dinarskoj protivvrednosti, a aprila meseca smo imali i povećanje zarada zdravstvenih radnika u iznosu od 10%.

Danas smo usvojili rebalans. Iz tih sredstava, odnosno iz budžeta Republike Srbije doneli smo odluku da se još dodatno isplati 10 hiljada dinara jednokratne pomoći svom medicinskom osoblju.

U prepodnevnom delu zasedanja ministar finansija Siniša Mali je bio u Skupštini i imali smo prilike da čujemo da nas od 1. januara očekuje novo povećanje zarada. Ja sam zaista uverena da će upravo najveće povećanje ići zdravstvenim radnicima, onako kako je bio slučaj u prethodnim godinama. Da li su zarade zdravstvenih radnika u Srbiji dovoljno visoke, da li je jednokratna pomoć dovoljno visoka, zasigurno nije, ali ono što jeste važno jeste da je država Srbija na ovaj način zdravstvenim radnicima pokazala koliko ceni njihov trud i rad, koliko poštuje uslove rada u kojima oni rade i izdvojila je u ovom trenutku onoliko koliko je to bilo moguće, a da državna kasa zapravo ostane stabilna.

Osim direktne novčane pomoći koja je išla zdravstvenim radnicima, mnogo toga je država Srbija uradila da poboljša uslove rada svim zdravstvenim radnicima u Srbiji, ali i uslove za sve korisnike zdravstvenih usluga. S tim u vezi, devet milijardi evra je izdvojeno za izgradnju dve kovid bolnice, što je najvažnije u ovom trenutku i rekonstrukciju i opremanje opštih bolnica i domova zdravlja po čitavoj Srbiji. Na moje veliko zadovoljstvo i zadovoljstvo svih građana Jablaničkog okruga iz tih sredstava se vrši i rekonstrukcija i opremanje Opšte bolnice u Leskovcu.

Želim samo da naglasim da ovakav odgovor države na situaciju u borbi sa koronom, odnosno Kovidom 19 zaista ne bi bio moguć da od 2014. godine država Srbija nije vodila odgovornu budžetsku politiku, da se nije krenulo sa fiskalnom konsolidacijom, da nisu sprovedene ekonomske reforme i da četiri godine zaredom nismo imali suficit.

Upravo zahvaljujući tom suficitu mi u 2021. godini u doba kada se ceo svet suočava sa krizom bićemo u situaciji da povećamo penzije za 5,9%, da povećamo minimalnu zaradu za 6,6%, da imamo novo povećanje plata u javnom sektoru, a da sa kapitalnim projektima nastavimo kao da se ništa ne dešava, kao da smo prosto u jednoj normalnoj godini.

Da zaključim, dakle država se u borbi sa Kovidom 19 ponašala zaista krajnje odgovorno. Ono što je na svima nama kao pojedincima je da se i mi ponašamo odgovorno, da poštujemo propisane mere i da na taj način pomognemo u borbi sa kovidom.

Na kraju samo želim da kažem još jednu rečenicu. Smatram da svako od nas ima pravo da ima neka svoja ubeđenje da veruje ili ne veruje kakve posledice po život i zdravlje može da ima zaražavanje Kovidom 19, ali takođe smatram da niko nema prava bez obzira kakvo on ubeđenje imao da ugrožava živote i zdravlje drugih ljudi. Stoga dozvolite mi da još jednom apelujem na sve građane Republike Srbije, budimo odgovorni, poštujmo propisane mere kako bismo što pre izašli iz ove situacije i vratili se svojim normalnim životima. Hvala.

Dvadeseto vanredno zasedanje , 29.01.2020.

Zahvaljujem predsedavaući. Uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, Srbija je na 9. mestu na svetu po izdavanju građevinskih dozvola, i to ne kažemo mi poslanici SNS, niti to kaže predstavnik predlagača, nego to kaže Duing biznis lista Svetske banke. Toliko o tome, pošto je bilo nekih diskusija na tu temu da li neko priznaje tu poziciju Srbije ili ne, a bili smo na 186. mestu 2014. godine, 2015. godine na 139. mestu, 2016. godine na 36. mestu, 2017. godine na 10. mestu, a 2018. godine na 11. mestu na Duing biznis listi Svetske banke.

Ovo su ogromni rezultati za Srbiju, između ostalog to su rezultati i efekti zakona koje mi danas ovde poslanici SNS ustvari i branimo.

Poređenja radi, da bi građanima Srbije bilo jasnije, o čemu govorimo i koliki smo uspeh postigli, ja ću vam reći pozicije na koje se nalazi zemlje u regionu – Albanija na 166. mestu, BiH na 173. mestu, Hrvatska na 150. mestu, Mađarska na 108. mestu, Rumunija na 147. mestu, Slovenija na 119. mestu.

Ovo su izuzetni rezultati.

Što se tiče ukupnog rejtinga Srbije na Duing biznis listi, mi smo na 44. poziciji i napredovali smo u odnosu na 2018. godinu za četiri mesta, a od 2014. godine, pozicija Srbije je izgledala ovako – 2014. godine 91. mesto, da skratim 2016. godine 47. mesto, 2018. godine 48. mesto, kao što sam malopre pomenula, i sada na 44. mestu i ovo su sve rezultalti efekti donetih zakona.

Ja pozivam kolege narodne poslanike da u nastavku sednice, govorimo o zakonu.

Kada govorimo o planiranju i izgradnji, imamo samo jednu molbu za potpredsednicu Vlade, a to je da učinite sve što je u vašoj moći, da se u Leskovcu što pre krene sa radovima na obilaznici. Hvala unapred.

Dvadeseto vanredno zasedanje , 29.01.2020.

Zahvaljujem predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, kada govorimo o Zakonu o planiranju i izgradnji važno je da se kaže da je broj izdatih građevinskih dozvola 2012, 2013. i 2014. godine iznosio oko 7,5 hiljada. Taj broj se 2015. godine povećava na 10,5 hiljada, a zatim od 01. januara 2016. godine, od kada kreće objedinjena procedura, ti podaci izgledaju sasvim drugačije. Tako smo 2016. godine imali izdato preko 12,5 hiljada građevinskih dozvola, 2017. godine preko 18,5 hiljada građevinskih dozvola, 2018. godine preko 19 hiljada građevinskih dozvola i u 2019. godini smo imali blizu 22 hiljade izdatih građevinskih dozvola.

Dakle, od uvođenja objedinjene procedure, za samo tri godine, od 2016. do 2019. godine, je izdat isti broj građevinskih dozvola, kao što je to bilo u prethodnih devet godina. Dakle od 2007. do 2015. godine i ovo su u stvari rezultati i efekti zakona o kome danas raspravljamo.

Što se tiče broja gradilišta u Srbiji, trenutno je otvoreno preko 53 hiljade gradilišta i ovo je dokaz da je Srbija danas jedno veliko gradilište. Vrednost izvedenih građevinskih radova u 2019. godini se procenjuje na oko 3,3 milijardi evra, a poređenja radi, to je duplo više nego u 2013. godini kada je vrednost izvedenih građevinskih radova iznosila oko 1,6 milijardi. Takođe, ovi podaci govore o rezultatima i efektima ovoga zakona.

Građevinarstvo je glavni pokretač rasta BDP u 2018. godini, a udeo građevinarstva u BDP-u je povećan sa 3,2% u 2014. godini na blizu 5% u 2019. godini. Stopa rasta građevinarstva iznosila je 13,4% u 2018. godini, a u 2019. godini je preko 27%. Tako da su ovo sve efekti i rezultati ovog zakona o kome danas govorimo. Hvala.

Imovinska karta

(Leskovac, 06.01.2020.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 101000.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 95617.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.