OLIVERA PEŠIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je 1979. godine. Živi u Leskovcu.

Diplomirana je ekonomistkinja.

Šefica odborničke grupe SNS u Skupštini grada Leskovca.

Zamenica je direktora Agencije za lokalni ekonomski razvoj i šefica tima za sprovodjenje resertifikacije grada Leskovca kao mesta sa povoljnim poslovnim okruženjem.

Na vanrednim parlamentarnim izborima marta 2014. izabrana je za narodnu poslanicu. Mandat joj je potvrđen i nakon vanrednih parlamentarnih izbora održanih 24. aprila 2016. godine.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 13:38

Osnovne informacije

Statistika

  • 104
  • 2
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 1 mesec i 30 dana i 5 sati

Poštovana gospođo Pešić, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcij...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 4 meseca i 25 dana

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 2 godine i 3 meseca i 2 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Dvadeseto vanredno zasedanje , 27.01.2020.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažena potpredsednice Vlade sa saradnicima, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, danas na dnevnom redu imamo mnogo važnih zakona, a ja sam se danas opredelila da govorim o Predlogu zakona o posebnim postupcima radi realizacije projekata izgradnje i rekonstrukcije linijskih infrastrukturnih objekata od posebnog značaja za Republiku Srbiju.

Građani Srbije su svedoci da je od 2012. do 2019. godine u Srbiji izgrađeno 350 kilometara autoputeva i to su rezultati koje niko ne može da ospori. Posle 30 godina Koridor 10 je završen kompletno, od Mađarske granice do granice sa Bugarskom i do granice sa Severnom Makedonijom.

Mi smo u 2019. godini imali otvaranje istočnog kraka Koridora 10, a nešto pre toga, u maju mesecu završen je i južni krak Koridora 10, koji za nas koji živimo na jugu Srbije ima veliki značaj, zato što on za građane juga Srbije znači opstanak, znači bolji život, nove fabrike i nova radna mesta.

Takođe, u 2019. godini, na kraju 2019. godine imali smo završeno 120 kilometara autoputa na „Milošu Velikom“, a završena i obilaznica oko Subotice, tzv. „Ipsilon krak“ koji povezuje granični prelaz Kelebija sa autoputem Horgoš – Novi Sad.

Što se tiče železničke infrastrukture, od 2015. do 2019. godine rekonstruisano je 560 kilometara pruga, a u toku su radovi na još 380 kilometara. Na našim prugama danas imamo 48 novih vozova, takođe je kupljeno i 16 lokomotiva za teretne vozove, a koliko već sutra, mi ćemo na dnevnom redu imati predlog zakona kojim ćemo omogućiti kupovinu još 18 najsavremenijih vozova koji će saobraćati na našoj železnici.

Činjenica je da se prilikom izgradnje puteva i pruga mnogo vremena gubi na rešavanje imovinskih odnosa, pre samog izdavanja potrebnih dozvala i to je najčešće razlog zbog čega radovi uglavnom kasne. Izrada projekata parcelacije i preparcelacije, komplikovane procedure u katastru, kao i proces eksproprijacije su predugački, obzirom da se putevi i pruge grade i na više hiljada katastarskih parcela.

U 2021. i 2022. godini će se u uložiti pet milijardi evra u infrastrukturne projekte i to su projekti koji su od značaja za Republiku Srbiju. Ja ću pobrojati samo neke od njih, mada smo danas imali više puta prilike da to čujemo i od samog predstavnika predlagača.

Dakle, to su autoput E-763, deonica Preljina – Požega i Požega – Boljari, zatim, imamo izgradnju Moravskog koridora, deonica Pojate – Preljina. Takođe, očekuje nas izgradnja autoputa Beograd – Sarajevo, izgradnja Fruškogorskog koridora, deonica Novi Sad – Ruma, izgradnja autoputa Niš – Merdare, novoplanirani put Vožd Karađorđe, koji će povezati Šumadiju sa istočnom Srbijom, a takođe, očekuje nas i rekonstrukcija i rehabilitacija javnih puteva u Srbiji u dužini od 5.000 kilometara.

Što se tiče železničkog saobraćaja, očekuje nas izgradnja brze pruge Beograd – Budimpešta, zatim rekonstrukcija pruge Niš – Dimitrovgrad i rekonstrukcija pruge Niš – Brestovac. Takođe, od velikih i značajnih projekata očekuje nas i izgradnja metroa.

To su sve projekti, putevi pruge koji se grade na nekoliko desetina kilometara i na nekoliko hiljada katastarskih parcela i zato je neophodno da danas usvojimo jedan ovakav zakon koji će omogućiti da se proces izgradnje i rekonstrukcije ubrza.

Predmet zakona su postupci za utvrđivanje javnog interesa i postupci eksproprijacije, odnosno skraćivanje rokova koji su propisani Zakonom o eksproprijaciji.

Za sve projekte koje sam malopre navela i o kojima sam govorila, obezbeđena su sredstva u budžetu Republike Srbije i obezbeđene su garancije za kredite, obzirom da se finansiranje ovako velikih projekata uvek vrši iz budžeta Republike Srbije, odnosno kreditnim zaduživanjem. Zato je važno da mi unapred možemo da predvidimo te rokove za koje će se ovako veliki infrastrukturni projekti završiti iz prostog razloga da ne bismo gubili novac na nepovučena sredstva, odnosno na tzv. penale.

Što se brže grade putevi i pruge u Srbiji, Srbija će se brže razvijati, to je činjenica, da bez dobrih saobraćajnih veza nećemo imati i nemamo ni nove fabrike ni nova radna mesta.

Na kraju, samo, što se tiče vašeg ulaganja za jug Srbije i konkretno ulaganje vašeg ministarstva za jug Srbije, koji je godinama bio zaboravljen i konkretno za grad Leskovac, mi smo u prethodnom periodu imali rehabilitaciju puta na deonici Niš-Leskovac u dužini od 8,2 kilometra, deonica kod poljoprivredne škole i deonica na Niškoj ulici, koje predstavljaju i sam ulaz u grad Leskovac, koje su jako značajne za naš grad. Takođe, trenutno se izvode radovi na relaciji Vlasotince-Leskovac. Nakon 70 godina se uklanja kocka i građani Leskovca će nakon 70 godina iz pravca Vlasotinca konačno imati sređen i drugi prilaz gradu.

U narednom periodu očekuje nas rekonstrukcija Bulevara Nikole Pašića, odnosno tzv. obilaznice oko Leskovca, koja je za nas možda i najznačajniji prilaz gradu, a i rasteretiće samo gradsko jezgro, tako da se ja iskreno nadam da ćemo što pre krenuti sa radovima. Zahvaljujem na pažnji.

Devetnaesto vanredno zasedanje , 22.01.2020.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, izmenama i dopunama Zakona o dualnom obrazovanju otklanjaju se određeni nedostaci koji su uočeni prilikom dosadašnje primene ovog zakona, a sve sa ciljem da se unapredi razvoj dualnog obrazovanja od sledeće školske godine, odnosno od školske 2020/2021 godine.

Izmenama i dopunama ovog zakona jasnije se definiše razlika između praktične nastave i profesionalne prakse, koje su definisane Zakonom o srednjem obrazovanju i vaspitanju i učenja kroz rad, koje je definisano Zakonom o dualnom obrazovanju.

Definiše se da praktična nastava i profesionalna praksa se ostvaruje u školi, ostvaruje kod poslodavca ili kombinovano u skladu sa planom i programom učenja u obimu do 25%, dok se učenje kroz rad odvija isključivo kod poslodavca, u skladu sa Zakonom o dualnom obrazovanju, u obimu od 20% do 80% od fonda stručnih časova.

Izmenama i dopunama Zakona o dualnom obrazovanju se u ovaj sistem dualnog obrazovanja uključuju i državne institucije kao poslodavci i to su u ovom slučaju Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo odbrane.

Takođe se podiže nivo bezbednosti učenika u procesu učenja kroz rad. Poslodavac je, prema ovim izmenama i dopunama, dužan da obezbedi propisane mere bezbednosti, zdravlje na radu, kao i primenu propisa koji uređuju opasan rad za decu.

Takođe, poslodavac je u obavezi da obezbedi osiguranje za slučaj povrede učenika prilikom učenja kroz rad.

Izričito se izmenama i dopunama zabranjuje noćni rad za učenje kroz rad u periodu od 22 časova do šest sati izjutra.

Takođe se i precizira sastav komisije koja utvrđuje ispunjenost uslova za učenje kroz rad kod poslodavca.

Izmenama i dopunama se, takođe, definiše da, ukoliko učeniku nije omogućeno učenje kroz rad u toku školovanja po dualnom modelu, škola je u obavezi da tom učeniku omogući da nastavi svoje školovanje u skladu sa Zakonom o srednjem vaspitanju i obrazovanju.

Takođe, izmene će omogućiti i upis u predroku za učenike osmih razreda pre položenog završnog ispita i ova novina za cilj ima promociju dualnog modela, jer dualno obrazovanje predstavlja budućnost Srbije i od njega zavisi sveukupni razvoj zemlje.

Takođe, dualnim obrazovanjem učenici stiču potrebna znanja i veštine i oni na taj način postaju konkurentniji, postaju lakše zapošljivi. Mladi se ranije osamostaljuju i ranije počinju da stvaraju svoje porodice.

Učenici sve vreme kroz rad, odnosno kroz školovanje i učenje kroz rad dobijaju mesečnu nadoknadu u neto iznosu od 70% od minimalne cene rada koju plaća poslodavac.

Državi Srbiji nedostaju mnoge profesije kao što su vodoinstalateri, zavarivači, bravari i mnoge druge vrste zanatlija i zato kontinuirano moramo da radimo na unapređenju dualnog obrazovanja. Zahvaljujem na pažnji.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.11.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo danas u toku diskusija narodih poslanika mogli da čujemo različite ocene, od toga da je ovaj budžet predizborni, izborni, pa do toga od prethodne govornice da ovaj budžet nije baš blistav.

Ono što ja na samom početku hoću da kažem je da se mi poslanici SNS ponosimo Predlogom zakona o budžetu za 2020. godinu i smatramo da je ovo jedan istorijski budžet, jer je za javne investicije planirano 260 milijardi, 40 milijardi više nego u 2019. godini, a građani Srbije dobro znaju koliko je u 2019. godini u Srbiji urađeno.

Kada govorimo o budžetu za poljoprivredu, pomenuću samo jedan segment ulaganja, jer čini mi se da nije bilo dosta reči o tome. Dakle, želim da pohvalim izdvajanje novca za elektrifikaciju polja u ovom budžetu. Za sve poljoprivredne proizvođače u Srbiji, ali i za poljoprivredne proizvođače u gradu Leskovcu elektrifikacija polja je od velikog značaja zato što će se smanjiti troškovi proizvodnje. Kažem, za grad Leskovac i za poljoprivredne proizvođače je posebno važno zato što smo se mi opredelili da naša strateška grana razvoja bude poljoprivreda. Dakle, analize pokazuju da navodnjavanje na struju pet do sedam puta pojeftinjuje proizvodnju i to je novac koji će ostati našim poljoprivrednim proizvođačima.

Ogroman novac se u budžetu za 2020. godinu izdvaja i za projekte za zaštitu životne sredine. Za grad Leskovac ovim budžetom planirana su velika izdvajanja za završetak glavnog gradskog kolektora i taj projekat ima veliki značaj i za zaštitu životne sredine, jer će omogućiti bolje uslove života za sve naše građane, ima i veliki značaj za privlačenje investitora, ali i za same uštede gradu Leskovcu.

Mi kao grad na godišnjem nivou moramo da izdvojimo negde oko 15 miliona za pražnjenje tzv. septičkih tankova za samo jedno preduzeće koje trenutno upošljava oko 1.200 radnika, a po ugovoru će sledeće godine uposliti 3.000 radnika, što znači da će troškovi koje će grad imati biti duplo veći, znači, samim tim kada se poveća proizvodnja, povećaće se i iznos koji grad Leskovac mora da izdvaja u tu svrhu. Dakle, završetkom izgrade glavnog gradskog kolektora, osim ušteda, bićemo i atraktivniji kao grad za privlačenje za investitore, a o značaju ovog projekta za zaštitu životne sredine smatram da je izlišno govoriti.

Da se vratim na budžet i da zaključim, zbog vremena koje imamo na raspolaganju.

Makroekonomski pokazatelji su jasni i oni kažu da Srbija nastavlja ubrzani razvoj i ako pogledamo te neke najvažnije činjenice, one kažu – 2012. godine nezaposlenost u Srbiji je bila skoro 26%, danas je 10% i na kraju godine očekujemo da to bude jednocifrena brojka. Prosečna plata 2012. godine bila je 320 evra, a u decembru se očekuje prosečna plata iznad 500 evra. Minimalna cena rada bila je 17.000, a sada je 30.022 dinara. Javni dug kada smo preuzeli odgovornost bio je 78%, danas je 51%, a projekcije budžeta za 2020. godinu javnog duga su na 50,3%. Inflacija 2%, stabilan kurs dinara, tako da, to su sve pokazatelji koji jasno kažu kojim putem ide Srbija. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Leskovac, 02.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 96200.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 95617.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.