OLIVERA PEŠIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je 1979. godine. Živi u Leskovcu.

Diplomirana je ekonomistkinja.

Šefica odborničke grupe SNS u Skupštini grada Leskovca.

Zamenica je direktora Agencije za lokalni ekonomski razvoj i šefica tima za sprovodjenje resertifikacije grada Leskovca kao mesta sa povoljnim poslovnim okruženjem.

Na vanrednim parlamentarnim izborima marta 2014. izabrana je za narodnu poslanicu. Mandat joj je potvrđen i nakon vanrednih parlamentarnih izbora održanih 24. aprila 2016. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 79
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 10 meseci i 17 dana i 21 sat

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 1 godina i 8 meseci i 25 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 10 meseci i 27 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Četrnaesto vanredno zasedanje , 16.07.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas na dnevnom redu imamo tri zakona koji idu u korak sa trendovima u svetu, tri zakona koja će omogućiti modernizaciju trgovinskog sektora, a samim tim će doprineti da i Srbija bude modernija zemlja.

Ja ću konkretno govoriti o Predlogu zakona o trgovini. Radi se o potpuno novom zakonu koji je izrađen u bliskoj saradnji sa privredom. U izradi zakona, učestvovali su predstavnici Privredne komore, učestvovali su predstavnici Nacionalne alijanse za lokalni i ekonomski razvoj, kao i neformalne grupe pružaoca usluga informacionog društva.

Donošenje jednog potpuno novog zakona uslovio je ubrzani razvoj elektronske trgovine u Srbiji. Prema podacima o kojima raspolažemo iz 2018. godine, 1,8 miliona građana Srbije je kupovalo robe i usluge preko interneta, a ako te podatke uporedimo sa podacima iz 2015. godine, dolazimo do zaključka da je 50% građana više obavljalo kupovinu putem interneta.

Da bi se omogućilo da Srbija ide u korak sa vremenom i da se još brže razvija onlajn kupovina, novi zakon o trgovini detaljno uređuje elektronsku trgovinu. Po prvi put se definišu pojmovi kao što su „elektronska prodavnica“, „elektronska platforma“, i niz drugih termina.

Ovim zakonom se definišu i posebne mere za suzbijanje sive ekonomije, na taj način što se inspektorima daju posebna ovlašćenja i mogućnost da obave tzv. prikrivenu kupovinu, ukoliko posumnjaju da trgovina nije registrovana. Ovo je detaljnije regulisano članom 50. ovog zakona.

Činjenica je da internet kao savremeno sredstvo komunikacije predstavlja veliki problem za nadzorne organe i činjenica je da se veliki deo sive ekonomije obavlja preko interneta, tako da se očekuje da će obim sive ekonomije smanjiti, upravo zbog novih ovlašćenja koji se kroz član 50. ovlašćuju inspektori.

Predlog zakona o trgovini stavlja kupce u bolji položaj, jer će kupci biti zaštićeniji i mnogo manje će biti dovođeni u zabludu prilikom kupovine, jer zakon jasno definiše oblike sniženja, jasno se definiše šta je rasprodaja, jasno se definiše šta je sezonsko sniženje, a šta akcijska prodaja i ovo je sve detaljno objašnjeno kroz član 37. zakona.

Članom 38. se definiše oglašavanje prodajnih podsticaja, tako da se zakonom zabranjuje oglašavanje podsticaja za robu koja ima u tako malim količinama, da je na prvi pogled jasno da je cilj prodavca da na neki način navede kupca da uđe u objekat i kupi neku drugu robu.

Što se tiče oglašavanja procenta sniženja, svi mi kao kupci, svi građani Srbije su bar jednom u životu dovedeni u zabludu, kada šetamo i kada vidimo da na određenoj trgovini stoji procenta „Rasprodaja 30%, 50% ili 70“. To će biti zabranjeno ovim zakonom, jer zakon definiše da ukoliko na izlogu stoji određen procenat sniženja, da u takvoj radnji minimum jedna petina artikla iz ukupnog asortimana proizvođača mora biti na sniženju.

Takođe, zakon zabranjuje oglašavanje rasprodaje ili prividnog sniženja ukoliko ranija cena nije istinito prikazana, kupac mora da zna pravu cenu, tj. vrednost pravog proizvoda.

Sve ovo što sam navela omogućiće da kupci, odnosno građani Srbije kao kupci, budu u boljem položaju usvajanjem Zakona o trgovini. Zahvaljujem.

Četrnaesto vanredno zasedanje , 15.07.2019.

Zahvaljujem, predsednice.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, govoriću o Predlogu zakona o potvrđivanju Konvencije o uzajamnoj administrativnoj pomoći u poreskim pitanjima.

Jedan od razloga zbog koga Srbija potpisuje Konvenciju je očuvanje međunarodnog ugleda koji Srbija trenutno ima i koji treba i mora da održi.

Srbija se obavezala na potpisivanje i potvrđivanje Konvencije do kraja 2019. godine, u suprotnom Savet EU je upozorio na mogućnost da se Srbija nađe na listi nekooperativnih jurisdikcija u poreskim pitanjima. Planirano je da se potpisivanje, potvrđivanje i deponovanje instrumenata potvrđivanja okonča do kraja avgusta 2019. godine, a da Konvencija stupi na snagu 1. decembra 2019. godine.

Konvencija se potpisuje zato što je neophodno da se intenzivira međunarodna saradnja, saradnja na međunarodnom nivou, kako bi se stvorila nova pravila u materiji međunarodnog oporezivanja i administrativne saradnje u poreskim pitanjima, zbog velikih razmera poreske evazije i izbegavanja plaćanja poreza.

S druge strane, borba protiv poreske evazije i izbegavanje poreza ne znači da osnovna prava poreskih obveznika treba da se zanemare, naprotiv, Konvencija garantuje zaštitu osnovnih prava poreskim obveznicima.

Treba napomenuti da Republika Srbija nije u mogućnosti da odmah primeni sve obaveze koje su propisane u Konvenciji iz razloga što su za ispunjenje ovih obaveza potrebni složeni tehnički uslovi, a takođe je potrebno i obezbediti odgovarajući obim ljudskih resursa, što Srbija trenutno nije u mogućnosti da učini i iz tog razloga je Srbija iskoristila pravo koje je dato u samoj Konvenciji da se stavi rezerva na onaj deo koji trenutno ne može da ispuni.

Srbija je iskoristila pravo da ograniči primenu Konvencije samo na razmenu obaveštenja u oblasti poreza na dobit pravnih lica i poreza na dohodak građana. Metode za razmenu obaveštenja su razmena obaveštenja na zahtev, spontana razmena i automatska razmena obaveštenja.

Srbija već razmenjuje obaveštenja na zahtev i spontanu razmenu na osnovu potpisanih ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. Međutim, potpisivanjem ove Konvencije se uvodi pravni osnov za automatsku razmenu obaveštenja. Trenutno Srbija sa 54 zemlje razmenjuje obaveštenja na osnovu Ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, a potpisivanjem ove Konvencije taj broj će se povećati na 128 zemalja.

Pozivam narodne poslanike da u danu za glasanje podržimo predloge koji se nalaze danas na dnevnom redu. Hvala.

Dvadeset peta posebna sednica , 11.07.2019.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Godišnji izveštaj Zaštitnika građana za 2018. godini dat je pre svega u jasnom formatu sa detaljnim statističkim podacima. Iz Izveštaja može da se vidi da je sa Zaštitnikom građana u 2018. godini razgovaralo preko 9.000 građana, tačnije 9.120 građana. Od tog broja, direktno razgovor licem u lice sa Zaštitnikom građana imalo je preko 2.400 građana Srbije, dok je 3.350 građana Srbije telefonskim putem razgovaralo sa Zaštitnikom građana.

Što se broja primljenih predmeta tiče u 2018. godini, primljeno je preko 3.300 predmeta, a rad je okončan na preko 2.300 predmeta. Ono što je važno da građani Srbije znaju, da je Zaštitnik građana razmotrio preko 2.700 predmeta iz prethodnih godina koji su bili na čekanju, a od tih 2.700 predmeta, na 1.500 je okončan rad. Tako da, ako saberemo podatke o broju predmeta iz 2018. godine na kojima je okončan rad i podatke o broju okončanih predmeta iz ranijih godina, dolazimo do cifre od 3.800 okončanih predmeta, što je za svaku pohvalu.

Ono što je u Izveštaju naglašeno od strane Zaštitnika građana, da se veliki broj pritužbi odbacuje jer nisu ispunjeni uslovi za postupanje po njima, uglavnom zbog nenadležnosti, anonimnosti, preuranjenosti ili iz nekih drugih razloga i takav broj predmeta u 2018. godini je bio 1.650 i važno je da građani znaju da je u 72% tih odbačenih pritužbi Zaštitnik građana pružao savetodavnu pravnu pomoć.

Osim ovog redovnog izveštaja, Zaštitnik građana sačinio je i posebne izveštaje, kao što su Izveštaj o stanju prava deteta, koji posebno želim da pohvalim, zatim, Izveštaj o zastupljenosti žena na mestima odlučivanja u jedinicama lokalne samouprave, Izveštaj o pristupačnosti za sve itd, ali takođe su sačinjeni i posebni izveštaji o posetama koje je Zaštitnik građana sa svojim stručnim timom imao u gradovima, opštinama i ustanovama širom zemlje Srbije.

Takođe, u Izveštaju se pominje i saradnja Zaštitnika građana sa Stalnom konferencijom gradova i opština i timom za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije i dodele nagrada od strane Zaštitnika građana jedinicama lokalne samouprave koje su u prethodnoj godini doprinele razvoju svih oblika pristupačnosti na svojoj teritoriji. S ponosom želim da istaknem, da je grad Leskovac u 2018. godini od Zaštitnika građana dobio nagradu za doprinos razvoju svih oblika pristupačnosti na svojoj teritoriji.

Želim da pohvalim pristupačniju komunikaciju sa Zaštitnikom građana koja je omogućena građanima Republike Srbije i obavljanje posla van sedišta organa od strane Zaštitnika građana. Naime, otvorene su tri kancelarije u Bujanovcu, Preševu i Medveđi i želim da pohvalim to što Zaštitnik građana sa svojim saradnicima obilazi gradove i opštine Srbije, o čemu postoje detaljni izveštaji kao što sam već navela. Na kraju ću pomenuti i pohvalu, vezano za formiranje Odeljenja za hitne intervencije.

Ono što se nakon razmatranja jednog ovako detaljnog i statistički urednog izveštaja zaključuje, jeste da su građani Srbije za kratak vremenski period uspeli da vrate poverenje u instituciju Zaštitnika građana, koja je naravno po Ustavu i zakonima Republike Srbije nezavisna institucija. Iako je institucija Zaštitnika građana po Ustavu i zakonima Republike Srbije nezavisna institucija ona to nije bila u periodu od 2007. do 2017. godine. Naprotiv, institucija Zaštitnika građana u tom periodu je bila totalno urušena i zloupotrebljena. Građani Srbije su svedoci da se tadašnji Zaštitnik građana sa pozicije Zaštitnika građana bavio politikom, tvitovao, bavio se dnevno političkim aktivnostima i na kraju sa pozicije Zaštitnika građana se i kandidovao za najvišu funkciju, odnosno funkciju predsednika Republike Srbije, naravno, suprotno Ustavu i zakonu.

Iskreno verujem da ćete, gospodine Pašaliću, da nastavite sa radom kao što ste radili do sada, da nećemo čuti da ste kao vaš prethodnik kupili besan automobil, da ste koristili posebne nalepnice na svom automobilu kako vas policija ne bi mogla da zaustavlja, da ste obezbedili isti takav automobil i za svoju porodicu i ukoliko ne budete radili takve stvari i nastavite da imate komunikaciju sa građanima kakvu ste imali do sada, imaćete podršku poslanika SNS. Zahvaljujem na pažnji.

Imovinska karta

(Leskovac, 02.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 96200.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 95617.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Poslednji put ažurirano: 02.03.2017, 14:09