| 10.05.2020. |
|
||
|
|||
|
| 21.01.2020. | Zakon o izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika |
usvojen
|
| 21.01.2020. | Zakon o izmenama i dopuni Zakona o lokalnim izborima |
usvojen
|
čeka se odgovor 5 godina i 22 dana i 11 sati
Poštovana gospođo Pešić, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcij...
čeka se odgovor 6 godina i 3 meseca i 18 dana
Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...
čeka se odgovor 7 godina i 1 mesec i 25 dana
Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.
Zahvaljujem predsedavajuća.
Uvaženi ministre, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pred poslanicima je danas Predlog zakona o izmenama Zakona o budžetu za 2021. godinu iz sledećih razloga. Najpre, da bi se obezbedio novac, odnosno da bi se obezbedila sredstva za sprovođenje trećeg paketa mera podrške privredi i građanima da bi se smanjile negativne posledice koje su izazvane pandemijom bolesti Kovid 19 i iz drugih razloga, da bi se obezbedila sredstva za dodatna ulaganja u kapitalne investicije, zdravstvo i zdravstvenu infrastrukturu.
Srbija je prvi kvartal ove godine završila sa mnogo boljim rezultatom od planiranog. Ako ćemo u brojkama, rezultat je bolji za nekih 500 miliona evra. Prva dva paketa mere podrške privredi i građanima zaista su dala dobre rezultate.
Srbija je 2020. godinu završila među zemljama sa najmanjim padom BDP u Evropi. Ovaj treći paket mera podrške o kome danas govorimo se u stvari nadovezuje na drugi i on će omogućiti da se samo nastavi sa očuvanjem radnih mesta, da se nastavi sa pomoći koju dajemo građanima i privredi kako bi preživela privreda u ovom teškom trenutku kada se suočavamo sa pandemijom.
Treći paket mera podrške vredan je 257 milijardi, što čini 4,2% našeg BDP. Zaista moram da kažem da se radi o jednom vrlo obimnom paketu koji obuhvata sledeće mere. Najpre podršku privredi, tri puta po jednu polovinu minimalne zarade za preduzetnike, zaposlene u mikro-malim i srednjim preduzećima, ali i one zaposlene u velikim preduzećima koji su imali odluku o prekidu rada.
Pomoć iz trećeg paketa mera podrške dobiće i svi punoletni građani Srbije, dva puta po 60 evra, takođe svi naši penzioneri dobiće jednokratnu pomoć države u iznosu od 50 evra i naravno kao i svi punoletni građani Republike Srbije i naši najstariji sugrađani dobiće i dva puta po 30 evra. Dakle, ukupna pomoć iz ovog paketa penzionerima je 110 evra.
Takođe, pomoć će dobiti i svi nezaposleni koji se nalaze na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, 50 evra je pomoć države i naravno i svi nezaposleni, kao i svi građani Republike Srbije dobiće još dodatnih 60 evra. Dakle, ukupna pomoć za nezaposlene kroz ovaj paket podrške je 120 evra. Pomoć će dobiti i svi naši građani na Kosovu i Metohiji uključujući i decu u iznosu od 100 evra, a svi nezaposleni građani na Kosovu i Metohiji dobiće još dodatnih 100 evra, dakle 200 evra pomoć će iznositi za sve građane na Kosovu i Metohiji.
Imaćemo kroz treći paket mera podrške i sektorsku podršku za sve zaposlene u ugostiteljstvu, turizmu, kao i za sve samostalne umetnike oni će dobiti dve pune minimalne zarade. Takođe, prevoznici će dobiti 600 evra po autobusu narednih šest meseci počevši od aprila, a pomoć od države stiže i za gradske hotele u iznosu od 350 evra po smeštaju, odnosno smeštajnoj jedinici, odnosno 150 evra po sobi.
Treći paket mera podrške takođe obuhvata i produžetak garantne šeme za očuvanje likvidnosti i rebalansom se izdvaja još dodatnih 500 miliona evra na postojeće dve milijarde za pomoć privredi kroz garantnu šemu gde će država garantovati za kredite, i takođe treći paket mera pomoći privredi obuhvata i novu garantnu šemu, odnosno drugu garantnu šemu gde država garantuje za ona preduzeća za one sektore koji su najugroženiji sa još većim delom kredita, dakle, za preduzeća koja su u 2020. godini imala pad prihoda veći od 20%.
Podsećanja radi naša država je za prvi i drugi paket mera pomoći izdvojila ukupno 704 milijarde dinara u prethodnoj godini. Ako krenemo od pomoći privrede, mi smo najpre u prvom paketu imali isplatu od tri minimalne zarade za sve preduzetnike, zaposlene u mikro-malim i srednjim preduzećima. U drugom paketu smo imali pomoć od dva puta po 60% minimalne zarade, sad u trećem paketu imamo tri puta 50% minimalne zarade. Ako se sve to sabere mi dolazimo do podatka da je država Srbija pomogla sa 5,7% minimalnih zarada za svakog zaposlenog u privatnom sektoru, dakle blizu šest minimalnih zarada, plus ove dve pune minimalne zarade koje će dobiti oni koji su najugroženiji bili u ovom periodu.
Takođe, država je u okviru prvog i drugog paketa mera podrške pomogla i građane, 6,2 miliona građana Republike Srbije se prijavilo za pomoć od sto evra i ona im je naravno i isplaćena. Imali smo i dva puta jednokratnu pomoć penzionerima u prethodnoj godini, jedan ček na četiri hiljade, drugi na pet hiljada. Takođe, država je pomogla ili, da kažem, stimulisala sve zdravstvene radnike i zaposlene u zdravstvu sa još deset hiljada dinara.
Pored toga, u prethodnoj godini povećana je minimalna cena rada, povećali smo penzije, odnosno krenuli smo sa povećanjem penzija po švajcarskoj formuli i imali smo povećanje zarada u javnom sektoru 3,5% i sada od 1. aprila još 1,5%.
Jasno je da je sa ovim merama iz prvo i drugog paketa cilj postignut, da nismo imali otpuštanja, da nismo imali pad proizvodne aktivnosti i da nismo zatvarali fabrike, da smo držali stopu nezaposlenosti na 9% koliko je iznosila i u periodu pre nego da počne pandemija.
Želim da napomene da su sva ova tri paketa vredna blizu osam milijardi evra što čini 17,2% našeg BDP, i da je Srbija za sve donete mere dobila sve pohvale međunarodnih institucija, Svetske banke i MMF i drugih institucija iz prostog razloga što donete mere ne ugrožavaju makroekonomsku stabilnost koja je postignuta u prethodnom periodu.
Sada, ako pogledamo sva ova izdvajanja za prvi, drugi i treći paket pomoći, i sva dodatna izdvajanja rebalansom za poljoprivredu, za ulaganje u zdravstvo, za ulaganje u zdravstvenu infrastrukturu, izgradnju puteva i sve ono o čemu danas govorimo što se predviđa kroz rebalans, mi dolazimo do toga da je javni dug države Srbije do 60%. Dakle, država Srbija se neće zaduživati iznad 60% što znači da javni dug držimo pod kontrolom. Pored toga, imamo stabilnu i nisku inflaciju, imamo stabilan kurs dinara.
Želim zaista da napomenem da ovakvu podršku država Srbija građanima i privredi apsolutno ne bi mogla da pruži da nismo 2014. godine krenuli u proces fiskalne konsolidacije, da javni dug koji je 2012. godine bio 78% BDP, mi smo uspeli da vođenjem odgovorne fiskalne politike smanjimo na 51%. Dakle, mi smo u prethodnim godinama štedeli, napravili smo neku rezervu, skupe kredite koje smo nasledili smo zamenili povoljnijim kreditima, neke smo i otplatili, i na taj način smo uspeli, da napomenem da smo četiri godine za redom imali suficit, i da smo na taj način u potpunosti stabilizovali javne finansije.
Ovu krizu Srbija je dočekala spremno samo iz tog razloga što smo imali punu državnu kasu i država je mogla pravovremeno da reaguje u trenutku kada se suočila sa krizom, da blagovremeno isplati pomoć privredi kako bi privreda opstala u najtežem trenutku.
Mi danas u doba pandemije gradimo kao da se ništa ne dešava. Rebalansom se izdvaja dodatnih 88 milijardi za kapitalne investicije i nastavak započetih projekata. Trenutno se u Srbiji gradi četiri autoputa. Do nove godine se očekuje da imamo u fazi izgradnje osam autoputeva. To je, složićete se svi, više nego što je 50 godina unazad u Srbiji građeno.
Čitava mreža autoputeva naravno doprineće da privučemo još stranih investicija, da otvaramo fabrike širom naše lepe zemlje Srbije. Kad smo kod privlačenja stranih investicija, zaista imam potrebu da kažem da je Srbija u prethodnoj godini bila apsolutni lider u privlačenju direktnih stranih investicija. U bruto iznosi 3,1 milijardu evra je država Srbija privukla direktne strane investicije, a poređenja radi to je skoro duplo više nego što su sve zemlje u našem regionu uspele zajedno da privuku strane investicije.
Zaista je dugačak spisak projekata na kojima će se raditi. Kolege su govorile tokom čitavog dana, ja ću samo kratko reći da se iz rebalansa izdvajaju sredstva za Moravski koridor, Fruškogorski koridor, autoput Niš-Pločnik-Merdare, Ruma-Šabac-Loznica, da se iz rebalansa planiraju izdvajanja za početak radova na izgradnji metroa itd.
Ogroman novac se izdvaja takođe za ulaganje u zdravstvo i zdravstvenu infrastrukturu. Iz rebalansa se opredeljuje novac za izgradnju treće kovid bolnice u Novom Sadu. To je nešto što je aktuelno i što je u ovom trenutku za nas najvažnije. Srbija je pokazala u prethodnoj godini da je spreman i sposobna da za samo četiri meseca izgradi dve kovid bolnice u Batajnici i Kruševcu. Zaista verujem da će i treća kovid bolnica, za koju izdvajamo novac ovim rebalansom u Novom Sadu, biti završena u rekordnom roku.
Takođe, napomenuću samo da se rebalansom za zdravstvo izdvaja i novac za završetak Kliničkog centra Srbije, Kliničkog centra Vojvodine, za Tiršovu 2, za fabriku vakcina koju ćemo graditi. Ogroman novac se izdvaja, naravno, i za vakcine, lekove i svu potrebnu opremu. Zaista je fascinantna cifra da se 417 milijardi dinara u ovoj 2021. godini izdvaja za zdravstvo i ulaganje u zdravstvenu infrastrukturu.
Ništa manje bitno, zaboravila sam da pomenem da se u ovom trenutku u Srbiji radi na rekonstrukciji 20 opštih bolnica, među kojima je i Opšta bolnica u Leskovcu, gradu iz koga ja dolazim.
Za poljoprivredu dodatno se izdvaja 5,5 milijardi, za ekologiju još duplo veći budžet – 16 milijardi, u 22 lokalne samouprave u Srbiji će se krenuti sa izgradnjom kanalizacione mreže i fabrika za prečišćavanje otpadnih voda.
Srbija ima jasan plan, to je Srbija 2020-2025. i jasno je da ćemo realizacijom ovih kapitalnih projekata omogući planirani rast od 6%.
Kada pogledamo ovu tabelu koju je danas u Skupštinu doneo ministar, gde jasno imamo određeno po mesecima od aprila do novembra koja će se vrsta pomoći isplaćivati privredi i građanima i kada pogledamo novac koji se još opredeljuje još za garantnu šemu za naše privrednike, kada pogledamo čitavu mrežu auto-puteva koja se gradi u Srbiji, mape gradova u kojima će se raditi kanalizaciona infrastruktura, kada pogledam način na koji se država borila i kako se sada bori da obezbedi vakcine, da obezbedi lekove, da Srbija gradi bolnice u roku od četiri meseca, meni zaista ostaje samo da kažem da sam ponosna na svoju zemlju. Hvala.
Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministri sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pre tačno godinu dana na moje veliko zadovoljstvo imala sam priliku da u ovom visokom Domu glasam za usvajanje Zakona o utvrđivanje porekla imovine i posebnom porezu, koji počinje da se primenjuje od 12. marta ove godine.
Tokom izrade podzakonskih akata utvrđeno je da je potrebno da se određene odredbe ovog zakona izmene i dopune kako bi se, prosto, predupredilo da prilikom primene zakona dođe do određenih problema i upravo se to otklanja ovim izmenama i dopunama Zakona.
Danas smo od mojih kolega dosta čuli o nekim obećanjima i zaista više od 20 godina unazad bukvalno sve stranke koje su bile na vlasti obećavali su građanima Republike Srbije donošenje jednog ovakvog zakona, ali je, prosto, činjenica da je jedino SNS predvođena Aleksandrom Vučićem, naravno kao stožerom ove vlasti, imala političku volju i ispunila svoje obećanje koje je dala građanima i usvojila jedan ovakav zakon.
Zanimljivo je zaista da neki opozicioni političari komentarišu vezano za usvajanje ovog zakona, odnosno pre bi se reklo izražavaju neku vrstu bojazni da će ovaj zakon biti korišćen za neki svojevrstan obračun sa opozicijom. Zaista se postavlja pitanje odakle jedno ovakvo razmišljanje.
Poštovani građani Republike Srbije, u našem narodu postoji jedna mudra izreka koja kaže da dobar čovek misli da su svi dobri, da lopov misli da su svi lopovi, da lažov misli da svi lažu, dakle da svako kreće od sebe. Ja se sada pitam – ovi davaoci ovakvih izjava, ovi opozicioni političari da li bi oni kada bi kojim slučajem bili vlast u ovoj zemlji koristili određene zakone za bilo kakav obračun sa opozicijom? Zaista, zašto bi se neko plašio donošenja jednog ovakvog zakona, bio on vlast ili opozicija u ovom trenutku, ako može da dokaže poreklo svoje imovine?
Ovde smatram da se radi, prosto, o tome da pojedini političari znaju da ne mogu da dokažu poreklo svoje imovine, da postoje mnogi političari, pogotovo opozicioni političari koji ovakve izjave sada daju u javnost, da kada su ušli u politiku su imali na svoje ime jednu nekretninu, a da danas imaju i preko 30 nekretnina na prestižnim lokacijama u Beogradu i prosto je neko moje ubeđenje da je odatle i ta vrsta nervoze koja se javlja kod njih, jer ovaj zakon bukvalno stupa na snagu za samo nekoliko dana.
Ono što je važno da građani znaju jeste da će ovaj zakon omogućiti da se bukvalno za svakog u svakom trenutku može utvrditi da li se obogatio nezakonito i ukoliko se to dokaže, odnosno ukoliko neko ne može da dokaže poreklo svoje imovine, on će morati da u budžet Republike Srbije uplati 75% vrednosti svoje imovine.
Prema tome, ovaj Zakon o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu je samo još jedan od alata u odlučnoj borbi koju država Srbija vodi protiv korupcije.
Zakonom je definisano da posebna jedinica poreske uprave pokreće postupak kontrole ako se pojavi sumnja prilikom izrade analize rizika da postoji nesrazmera između prijavljenih prihoda i uvećanja nečije imovine.
Na primer, ako jedno fizičko lice prijavi da ima primanja mesečno u iznosu, na primer, 120.000 dinara, a za tri uzastopne kalendarske godine ima nekretninu neku u svom vlasništvu od, na primer, milion evra, takvo lice, ukoliko ne može da dokaže poreklo te imovine, moraće da u budžet Republike Srbije uplati 75% vrednosti te nekretnine, a u ovom slučaju je to 750.000 evra.
Posebnu jedinicu poreske uprave čine predstavnici, eksperti relevantnih institucija, Narodne banke Srbije, MUP-a, Uprave za sprečavanje pranja novca, Agencije za borbu protiv korupcije i ostalih relevantnih institucija.
Danas smo imali priliku da od ministra Siniše Malog da čujemo da u ovom trenutku ta jedinica raspolaže sa 20 posebno obučenih inspektora, a da će u nekom trenutku pune primene zakona biti angažovano, odnosno zaposleno oko šezdesetak inspektora.
Sada, verujem da građane Srbije posebno zanima na koji način će se, u stvari, utvrđivati ta lista, odnosno koji će ljudi i na koji način biti kontrolisani. Direktor poreske uprave donosi godišnje smernice, na osnovu analize rizika. Ali, ono što posebno želim da naglasim da građani Republike Srbije znaju, jer smatram da danas dovoljno o tome nismo govorili, da se postupak može pokrenuti i po prijavi svakog fizičkog lica, odnosno po prijavi fizičkog lica, pravnog lica ili nekih drugih institucija.
Tako da, nikako ne stoji ono o čemu sam na početku govorila i ono što izjavljuju pojedini predstavnici opozicije, da vlast može ovaj zakon na bilo koji način koristiti za bilo kakav obračun sa opozicijom, jer je jasno da ti predstavnici opozicije kao građani, kao fizička lica, upravo mogu oni prijaviti odeljenju poreske uprave, koje će pokrenuti postupak protiv svakog lica za koje se smatra da kod njega postoji nesrazmera između prijavljenih prihoda i uvećanja njegove imovine. To je definisano članom 12. ovog zakona.
Da zaključim, zakon se jednako odnosi na sve građane Republike Srbije koji svojim životnim stilom izazivaju sumnju da njihovi prihodi nisu u skladu sa onim što su prijavili. Ovaj zakon će biti oštar mač u borbi protiv korupcije. Hvala na pažnji.
Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, izmene i dopune Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti su zaista neophodne u situaciji u kojoj se nalazi naša zemlja, koja je pogođena pandemijom zarazne bolesti Kovid 19 i ove izmene i dopune Zakona pre svega trebamo posmatrati kao samo još jednu od mera u borbi naše države sa Kovidom 19.
Izmenama i dopunama se definišu mnogi važni pojmovi, kao što su lična zaštita od infekcije, kućna izolacija, karantin u kućnim uslovima i mnogi drugi važni pojmovi, ali smo imali prilike da detaljno od mojih kolega u prethodnim izlaganjima čujemo o pojmovima.
Ono što je važno i što želim da obavestim građane Republike Srbije, to je da će se ukoliko već od sutra, kada stupi na snagu ovaj zakon, jer je plan da večeras glasamo, pojačati kontrola poštovanja propisanih mera, obzirom da se ovim izmenama i dopunama Zakona daje ovlašćenje komunalnim inspektorima i komunalnoj miliciji da i oni mogu zajedno sa sanitarnim inspektorima vršiti nadzor nad primenom propisanih mera zaštite, obzirom da je po važećem zakonu tu mogućnost imala samo sanitarna inspekcija.
Takođe, komunalna milicija dobija saglasnost da može i da isprazni objekat u kome se krše propisane mere i da taj objekat čak i zatvori na vremenski period najviše od 72 sata.
Izmenama i dopunama takođe su propisane i kazne za nepoštovanje propisanih mera, kako za fizička lica, tako i za pravna lica i za preduzetnike. Za fizička lica su kazne od 5.000 dinara za nenošenje maske u zatvorenom prostoru i nepoštovanje fizičke distance. Takođe, za fizička lica od 50 do 150 hiljada dinara iznosiće novčane kazne za prekršaje ukoliko fizičko lice ne postupi po nalogu doktora medicine, dakle, ukoliko ima nalog da bude u kućnoj izolaciji, karantinu ili da poštuje neku drugu propisanu meru, a on to ne čini. Pravna lica, takođe, i preduzetnici, kao i lica koja su odgovorna kod njih, snosiće propisane kazne.
Ja zaista moram da kažem, kada se radi o novčanim kaznama, ako je novčana kazna jedan od načina da se smanji širenje zaraze i da se sačuvaju životi svih građana Republike Srbije, ja sam zaista za to i zdušno podržavam ove odredbe, jer statistika kaže da se 95% građana zaista pridržava i poštuje propisane mere zaštite.
Ove izmene i dopune su pre svega usmerene na pojačanu odgovornost svih građana i svi mi u ovako teškoj situaciji pre svega moramo da budemo odgovorni prema sebi, svojoj porodici, svojim najmilijima, ali i prema širem okruženju. Moramo biti savesni, a pre svega mislim da moramo biti solidarni, jer lekari i medicinsko osoblje su iscrpljeni, osam meseci traje njihova neprestana bitka za život svih građana Srbije, rade u vanrednim uslovima, pod punom opremom, svakog dana je sve veći broj pregleda, sve veći broj inficiranih i sve veća popunjenost bolničkih kapaciteta. Zbog toga svi mi imamo moralnu obavezu, odnosno dužni smo da pomognemo tako što ćemo poštovati te mere i tako što ćemo se, pre svega, ponašati odgovorno.
Što se tiče odgovornosti države u borbi sa Kovidom 19, smatram da se država ponašala krajnje odgovorno, da je odgovor države u samom startu bio brz i efikasan. Za pomoć privredi u borbi sa Kovidom 19 država Srbija je izdvojila 5,8 milijardi evra, isplaćene su tri plus dve minimalne zarade, odloženo je plaćanje poreza i doprinosa, plasirani su krediti Fonda za razvoj, garantne šeme. Sve ove mere koje su išle kao pomoć privredi omogućile su da se održe proizvodni kapaciteti u Srbiji i da stopa nezaposlenosti bude na istorijskih 7,3%. Ja zaista imam potrebu da podsetim građane da je 2012. godine, kada je SNS preuzela odgovornost za rukovođenje državom, stopa nezaposlenosti bila neverovatnih 25,9%.
Osim mera pomoći privredi u borbi sa Kovidom 19, država Srbija je pomogla i svakog pojedinca. Tako je penzionerima isplaćena jednokratna pomoć od 4.000 dinara, svaki punoletni građanin naše države koji se prijavio da mu je pomoć neophodna dobio je 100 evra u dinarskoj protivvrednosti, a aprila meseca smo imali i povećanje zarada zdravstvenih radnika u iznosu od 10%.
Danas smo usvojili rebalans. Iz tih sredstava, odnosno iz budžeta Republike Srbije doneli smo odluku da se još dodatno isplati 10 hiljada dinara jednokratne pomoći svom medicinskom osoblju.
U prepodnevnom delu zasedanja ministar finansija Siniša Mali je bio u Skupštini i imali smo prilike da čujemo da nas od 1. januara očekuje novo povećanje zarada. Ja sam zaista uverena da će upravo najveće povećanje ići zdravstvenim radnicima, onako kako je bio slučaj u prethodnim godinama. Da li su zarade zdravstvenih radnika u Srbiji dovoljno visoke, da li je jednokratna pomoć dovoljno visoka, zasigurno nije, ali ono što jeste važno jeste da je država Srbija na ovaj način zdravstvenim radnicima pokazala koliko ceni njihov trud i rad, koliko poštuje uslove rada u kojima oni rade i izdvojila je u ovom trenutku onoliko koliko je to bilo moguće, a da državna kasa zapravo ostane stabilna.
Osim direktne novčane pomoći koja je išla zdravstvenim radnicima, mnogo toga je država Srbija uradila da poboljša uslove rada svim zdravstvenim radnicima u Srbiji, ali i uslove za sve korisnike zdravstvenih usluga. S tim u vezi, devet milijardi evra je izdvojeno za izgradnju dve kovid bolnice, što je najvažnije u ovom trenutku i rekonstrukciju i opremanje opštih bolnica i domova zdravlja po čitavoj Srbiji. Na moje veliko zadovoljstvo i zadovoljstvo svih građana Jablaničkog okruga iz tih sredstava se vrši i rekonstrukcija i opremanje Opšte bolnice u Leskovcu.
Želim samo da naglasim da ovakav odgovor države na situaciju u borbi sa koronom, odnosno Kovidom 19 zaista ne bi bio moguć da od 2014. godine država Srbija nije vodila odgovornu budžetsku politiku, da se nije krenulo sa fiskalnom konsolidacijom, da nisu sprovedene ekonomske reforme i da četiri godine zaredom nismo imali suficit.
Upravo zahvaljujući tom suficitu mi u 2021. godini u doba kada se ceo svet suočava sa krizom bićemo u situaciji da povećamo penzije za 5,9%, da povećamo minimalnu zaradu za 6,6%, da imamo novo povećanje plata u javnom sektoru, a da sa kapitalnim projektima nastavimo kao da se ništa ne dešava, kao da smo prosto u jednoj normalnoj godini.
Da zaključim, dakle država se u borbi sa Kovidom 19 ponašala zaista krajnje odgovorno. Ono što je na svima nama kao pojedincima je da se i mi ponašamo odgovorno, da poštujemo propisane mere i da na taj način pomognemo u borbi sa kovidom.
Na kraju samo želim da kažem još jednu rečenicu. Smatram da svako od nas ima pravo da ima neka svoja ubeđenje da veruje ili ne veruje kakve posledice po život i zdravlje može da ima zaražavanje Kovidom 19, ali takođe smatram da niko nema prava bez obzira kakvo on ubeđenje imao da ugrožava živote i zdravlje drugih ljudi. Stoga dozvolite mi da još jednom apelujem na sve građane Republike Srbije, budimo odgovorni, poštujmo propisane mere kako bismo što pre izašli iz ove situacije i vratili se svojim normalnim životima. Hvala.
(Leskovac, 06.01.2020.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 101000.00 | RSD | 03.06.2016 - |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 95617.00 | RSD | 16.04.2014 - 03.06.2016. |