Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Olivera Pešić

Olivera Pešić

Srpska napredna stranka

Govori

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo danas u toku diskusija narodih poslanika mogli da čujemo različite ocene, od toga da je ovaj budžet predizborni, izborni, pa do toga od prethodne govornice da ovaj budžet nije baš blistav.

Ono što ja na samom početku hoću da kažem je da se mi poslanici SNS ponosimo Predlogom zakona o budžetu za 2020. godinu i smatramo da je ovo jedan istorijski budžet, jer je za javne investicije planirano 260 milijardi, 40 milijardi više nego u 2019. godini, a građani Srbije dobro znaju koliko je u 2019. godini u Srbiji urađeno.

Kada govorimo o budžetu za poljoprivredu, pomenuću samo jedan segment ulaganja, jer čini mi se da nije bilo dosta reči o tome. Dakle, želim da pohvalim izdvajanje novca za elektrifikaciju polja u ovom budžetu. Za sve poljoprivredne proizvođače u Srbiji, ali i za poljoprivredne proizvođače u gradu Leskovcu elektrifikacija polja je od velikog značaja zato što će se smanjiti troškovi proizvodnje. Kažem, za grad Leskovac i za poljoprivredne proizvođače je posebno važno zato što smo se mi opredelili da naša strateška grana razvoja bude poljoprivreda. Dakle, analize pokazuju da navodnjavanje na struju pet do sedam puta pojeftinjuje proizvodnju i to je novac koji će ostati našim poljoprivrednim proizvođačima.

Ogroman novac se u budžetu za 2020. godinu izdvaja i za projekte za zaštitu životne sredine. Za grad Leskovac ovim budžetom planirana su velika izdvajanja za završetak glavnog gradskog kolektora i taj projekat ima veliki značaj i za zaštitu životne sredine, jer će omogućiti bolje uslove života za sve naše građane, ima i veliki značaj za privlačenje investitora, ali i za same uštede gradu Leskovcu.

Mi kao grad na godišnjem nivou moramo da izdvojimo negde oko 15 miliona za pražnjenje tzv. septičkih tankova za samo jedno preduzeće koje trenutno upošljava oko 1.200 radnika, a po ugovoru će sledeće godine uposliti 3.000 radnika, što znači da će troškovi koje će grad imati biti duplo veći, znači, samim tim kada se poveća proizvodnja, povećaće se i iznos koji grad Leskovac mora da izdvaja u tu svrhu. Dakle, završetkom izgrade glavnog gradskog kolektora, osim ušteda, bićemo i atraktivniji kao grad za privlačenje za investitore, a o značaju ovog projekta za zaštitu životne sredine smatram da je izlišno govoriti.

Da se vratim na budžet i da zaključim, zbog vremena koje imamo na raspolaganju.

Makroekonomski pokazatelji su jasni i oni kažu da Srbija nastavlja ubrzani razvoj i ako pogledamo te neke najvažnije činjenice, one kažu – 2012. godine nezaposlenost u Srbiji je bila skoro 26%, danas je 10% i na kraju godine očekujemo da to bude jednocifrena brojka. Prosečna plata 2012. godine bila je 320 evra, a u decembru se očekuje prosečna plata iznad 500 evra. Minimalna cena rada bila je 17.000, a sada je 30.022 dinara. Javni dug kada smo preuzeli odgovornost bio je 78%, danas je 51%, a projekcije budžeta za 2020. godinu javnog duga su na 50,3%. Inflacija 2%, stabilan kurs dinara, tako da, to su sve pokazatelji koji jasno kažu kojim putem ide Srbija. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsednice.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, jedan od glavnih strateških ciljeva Republike Srbije je pristupanje Evropskoj uniji. Vlada Republike Srbije ima ogromnu podršku u narodu za sprovođenje ovog cilja.

Evropska unija je naš najveći partner u pogledu pružanja razvojne pomoći i ja ću samo kroz dva primera, na primeru grada Leskovca, pokazati da je to tako.

Za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Leskovcu EU je finansirala 10 miliona dinara. U pitanju je donacija. Zatim, holandska Vlada, kroz donaciju od osam miliona evra, za izgradnju 88 kilometara kanalizacione mreže za 16 naseljenih mesta. Sami smo svesni od kolikog su značaja ovi projekti za zaštitu životne sredine i kao što sam rekla, zbog vremena, ovo je samo na primeru jednog grada za dva bitna projekta.

Smatram da ova rečenica - prihvatanje sredstava EU ima negativne posledice za sveobuhvatni razvoj zemlje, nikako ne može da stoji kao sastavni deo budžeta u članu 4. Zahvaljujem.
Zahvaljujem predsedavajući.

Koleginica je rekla da promene nisu suštinske. Izmene i dopune ovog zakona da nisu suštinske možda i nisu, ali će sigurno otkloniti uočene nedostatke prilikom primene ovog zakona.

Što se konkretnog amandmana koleginice tiče, ona je podnela amandman na član 2. i stav 2. koji kaže – licu kome se iz objektivnih razloga privremenog karaktera ne mogu uzeti otisci prstiju, pasoš se izdaje sa rokom važenja od godinu dana.

Dakle, predlog ovog amandmana koleginice je bio da se rečenica dopuni sa – odnosno do kraja lečenja u inostranstvu. Smatram da ovaj amandman ne treba prihvatiti, jer stav 2. odnosno zakonska odredba je skroz precizna i ona se odnosi na lica kojima se iz objektivnih razloga privremenog karaktera ne mogu uzeti otisci prstiju. Dakle, u ovom članu nema nikakve povezanosti sa licima koja su upućena na lečenje u inostranstvo i stoga smatram da ovaj amandman ne treba prihvatiti. Hvala.
Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, član 7. stav 2. definiše da se putna isprava izdaje na osnovu uverenja o državljanstvu Republike Srbije, izvoda iz matične knjige rođenih, kao i drugih javnih isprava kojima se dokazuju podaci uz zahtev, a koje će organ pribaviti po službenoj dužnosti, osim u slučajevima kada stranka želi da sama pribavi potrebne isprave.

Upravo ovaj završni deo rečenice je sporan po mišljenju kolege koji je podneo amandman jer on svojim amandmanom traži da se deo rečenice – osim u slučajevima kada stranka sama želi da pribavi potrebne isprave briše.

Smatram da ovaj amandman ne treba prihvatiti. Mislim da građanima Srbije, u ovom slučaju korisnicima ne treba uskratiti pravo da mogu sami da podnesu svoja dokumenta, nema razloga za tako nešto. Ukoliko oni već imaju spremljena dokumenta na taj način mogu da ubrzaju postupak izdavanja dokumenata, s obzirom da po službenoj dužnosti rok za pribavljanje dokumenata je nekih petnaestak dana.

Dakle, još jednom ponavljam, smatram da građanima Srbije ne treba uskratiti jedno ovakvo pravo. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Kolega koji je podneo ovaj amandman tražio je brisanje člana 8. ovog Zakona, a bez da smo čuli neki drugi predlog kako bi se ovaj zakon eventualno poboljšao.

Dakle, član 8. je posebno važan član zakona i brisanjem ovog člana zakona, a bez neke druge alternative mi bismo došli u situaciju da imamo jedan zakon koji bi bio nepotpun. U stvari, apsolutno bi bilo nemoguće usvojiti jedan ovakav zakon bez člana 8.

Dakle, član 8. definiše da se na zahtev lica novi pasoš može izdati i pre propisanog zakonskog roka članom 27, a to je rok od šest meseci do isteka važenja pasoša i, naravno, uz uvećane cene obrasca pasoša, znači uz veću nadoknadu.

Takođe, definiše se da lice koje poseduje putnu ispravu čiji rok nije još uvek istekao je dužno da tu putnu ispravu zameni ukoliko je ona oštećena, ukoliko je popunjena ili ukoliko je dotrajala.

Još jednom ponavljam, ako bismo izbrisali član 8. prosto zakon ne bi bilo moguće usvojiti. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Govoriću o izboru kandidata za člana Komisije za hartije od vrednosti, koji je predlog poslaničke grupe SNS.

Kandidat koji pre svega ima iskustvo više od deset godina u brokersko-dilerskim poslovima, iz biografije koja nam je dostavljena, odnosno koja je dostavljena svim poslanicima na uvid, vidimo da je zaposlena u "Erste banci" na poziciji stručnog saradnika - ekspert brokera-dilera, dakle u struci koja je i potrebna za ovaj posao.

Na sednici Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, koja je po Poslovniku o radu prethodila ovoj raspravi danas u plenumu, članovi Odbora za finansije imali su priliku da čuju predstavljanje kandidata, da postave pitanja kandidatu. Svi smo negde stekli utisak da je kandidat Marija Đorđević, neko ko zaista uliva poverenje, neko ko je zaista od struke i da može dati veliki doprinos unapređenju rada ove institucije.

Mišljenje kandidata za člana Komisije za hartije od vrednosti je da hitno treba preduzeti korake u pravcu razvoja tržišta hartija od vrednosti, obzirom na to da se ukupni razvoj čitave zemlje odvija mnogo brže od razvoja tržišta hartija od vrednosti.

Takođe, čuli smo i mišljenje da strategija rasta i razvoja Komisije za hartije od vrednosti, između ostalog, treba da se bazira i na iskustvu zemalja iz okruženja, koja su do sada na većem nivou od nas.

Kandidat je bila i član radnog tima za izradu Nacrta zakona o robnim berzama i za izradu Nacrta zakona o alternativnim investicionim fondovima, zakona koji će uticati na unapređenje tržišta hartija od vrednosti, ali i na sam rad Komisije za hartije od vrednosti.

Kandidat će raditi na tome da institucija, odnosno Komisija za hartije od vrednosti preduzme određene korake u smeru razvoja, tako što će se na prvom mestu više otvarati prema tržištu i prema tržišnim učesnicima kako bi mogla da dobije povratnu informaciju od relevantnih učesnika i da na taj način unapredi svoj rad.

Kao što sam rekla na početku, mišljenje svih članova Odbora za finansije je da predloženi kandidat uliva veliko poverenje da će poboljšati rad Komisije za hartije vrednosti.

Naravno, u danu za glasanje podržaću ovaj predlog. Hvala.
Zahvaljujem predsedavajući.

Pre svega želim da kažem da je kandidat za člana Saveta guvernera Narodne banke Srbije deo tima koji ima rezultate rada i to rezultate rada koji su priznati i od međunarodnih institucija.

Mi danas zahvaljujući Narodnoj banci Srbije imamo najstabilniji kurs dinara svih vremena. Prestižna agencija je prošle godine BLOMBERG proglasila dinar drugom najstabilnijom valutom na svetu. Dinar je danas prema evru u odnosu na 2012. godinu, gotovo u istom nivou kada je za guvernera Narodne banke Srbije izabrana Jorgovanka Tabaković.

Stabilan kurs dinara doprineo je tome da naša preduzeća posluju u stabilnijem okruženju, a stabilan kurs dinara je posebno značajan za ona preduzeća koja su izvozno orjentisana, zbog toga što preduzeća izvoznici više nemaju gubitke na osnovu kursnih razlika koje su godinama unazad imali.

Narodna banka Srbije je u 2019. godini očuvala nisku i stabilnu inflaciju uporedivu sa onom u najrazvijenijim zemljama i taj nivo je uspela da održi punih šest godina. Narodna banka Srbije uvećala je i devizne rezerve i one su u odnosu na 2000. godinu na najvišem nivou, od 2000. godine do danas na najnižem nivou.

Takođe, dinarska štednja dostigla je najviše iznose do sada, rešavanjem pitanja problematičnih kredita, smanjeno je njihovo učešće u ukupnim kreditima bankarskog sektora na najniži nivo.

Takođe, kreditna aktivnost je porasla i svi ovi rezultati NBS doprineli su održivom privrednom rastu i boljem životnom standardu svih građana Srbije.

Danas Srbija ima više direktnih stranih investicija, nego ceo zapadni Balkan zajedno i to je takođe rezultat rada NBS ili bolje rečeno timski rad NBS, naporan rad predsednika Srbije Aleksandra Vučića i Vlade Republike Srbije.

Kao što sam na početku rekla, kandidata za člana Saveta guvernera NBS, kandidat za člana Saveta guvernera NBS je deo tima koji ima rezultate i smatram da ono što je dobro, svakako treba da ima i kontinuitet.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Član 21. definiše prijem i uručenje poštanskih pošiljaka, tako da je definisano da se prijemi uručenja obavlja najmanje pet dana u nedelji, osim u dane državnih praznika, osim u dane verskih praznika ili u slučaju više sile.

Takođe, članom 21. definisani su izuzeci zbog posebnih okolnosti i posebnih geografskih uslova, kada se garantuje najmanje jedan prijem pošiljki nedeljno unapred određenim radnim danima.

Sve ovo će omogućiti podizanje kvaliteta poštanskih usluga i veći stepen zaštite prava korisnika poštanskih usluga, a amandman koji je kolega Ljubenović podneo, doprinosi poboljšanju ovog zakonskog predloga, jer definiše da se uslovi i način prijema i uručenja pošiljki, kao i obustava pošiljki u cilju zaštite opšteg interesa javnog morala i javne bezbednosti i krivične istrage, bliže uređuje pravnim aktom nadležnog organa. Tako da ću podržati ovaj amandman. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, govoriću o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda.

Izmene i dopune koje su predložene unaprediće pravni okvir u Srbiji u oblasti zaštite potrošača i javnog zdravlja, koji se odnosi na bezbednost neprehrambenih proizvoda.

Mi danas govorimo o izmenama i dopunama Zakona koji je usvojen 2009. godine, a usvajanje ovih izmena i dopuna važno je i zbog pregovaračkog Poglavlja 28. koje glasi „Zaštita potrošača i javno zdravlje“, obzirom da je Srbija na evropskom putu, ali važno je da građani Srbije znaju da je svrha ovih izmena i dopuna da proizvodi koji se stavljaju na tržište budu bezbedni za potrošače.

Važne izmene su one koje se odnose na pojam proizvoda u smislu ovog zakona. Važeći zakon odnosio se samo na finalne proizvode, a sada će ovim izmenama i dopunama obuhvatiti sve proizvode, uključujući i one koji nisu finalni, a bez kojih se određeni finalni proizvodi ne mogu koristiti.

Takođe, važne izmene su i u delu gde se dopunjuje definicija obmanjujućih proizvoda. Dakle, ovim predlogom zakona, odnosno izmenama i dopunama se detaljno objašnjava koje rizike sa sobom nose obmanjujući proizvodi koji nisu hrana, a koji svojim izgledom i svim svojim drugim svojstvima, mirisom, ukusom, oblikom, podsećaju na hranu i kao takvi mogu biti opasni za potrošače, a pogotovo mogu biti opasni za decu.

Dakle, zakonom se zabranjuje proizvodnja i stavljanje u promet obmanjujućih proizvoda. Cilj svih ovih izmena je da se osigura visok nivo zaštite i bezbednosti zdravlja potrošača.

Takođe, vrše se i dopune u delu kojim se utvrđuju obaveze proizvođača tako što se proizvođaču sada daje mogućnost u vezi sa opozivom opasnih proizvoda, primenom pravila dobre prakse.

Ako privredni subjekt posluje u drugoj državi i ako tamo primenjuje pravilo dobre prakse, ta pravila može da primeni i u Srbiji, bez obzira što tog trenutka takva praksa u Srbiji nije uspostavljena za određene vrste rizika. Da plastično objasnim zarad građana Srbije. Na primer, ako neki privredni subjekat posluje u nekoj drugoj državi i posluje na tržištu Srbije i ako on sa tržišta u toj drugoj državi povuče neke svoje proizvode kao opasne, u skladu sa dobrom praksom, odnosno sa kodeksom poslovanja, on bi trebao da to učini i u Srbiji. Novina je u vezi toga što će nadležni organi podsticati i promovisati delovanje proizvođača i distributera na dobrovoljnoj osnovi, kao što sam rekla, u vezi sa primenom pravila dobre prakse.

Takođe, zakonom se propisuje i da su nadležni organi u obavezi da prime i da uzmu u razmatranje pritužbe od strane potrošača u vezi sa bezbednošću proizvoda, ali i da tim istim potrošačima daju povratnu informaciju.

Što se tiče kaznenih odredbi, novi član propisuje i novčane kazne za fizičko lice proizvođača i distributera. Do sada, po važećem zakonu, nisu postojale kazne, odnosno sankcije za fizičko lice, a za pravno lice se propisuju kazne za privredni prestup.

Sve ove izmene o kojima sam danas govorila osiguraće visok nivo zaštite bezbednosti i zdravlja potrošača i zbog toga će poslanici SNS u danu za glasanje podržati zakonske predloge koji su danas na dnevnom redu. Zahvaljujem na pažnji.
Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, govoriću o Predlogu zakona o poštanskim uslugama.

Usvajanjem novog Zakona o poštanskim uslugama, pre svega će se podići kvalitet poštanskih usluga. Omogućiće se efikasnije funkcionisanje poštanske mreže i doći će do razvoja tržišta poštanskih usluga u skladu sa potrebama privrede i u skladu sa potrebama građana Republike Srbije.

Ovaj zakon će omogućiti pre svega veći stepen zaštite prava korisnika poštanskih usluga. Detaljno je propisana odgovornost poštanskog operatera i nadoknada štete koju je poštanski operater dužan da nadoknadi korisniku na osnovu utvrđene odgovornosti.

S druge strane, ovaj zakon definiše i odgovornost pošiljaoca poštanske pošiljke i upravo je to novina koja je u ovom zakonu. Novine u zakonu su predložene da bi se onemogućila pre svega zloupotreba od strane pošiljaoca i to u onom delu koji se odnosi na zabranjenu sadržinu pošiljke i na pakovanje pošiljke koja može da ošteti drugu pošiljku u toku prevoza ili da ošteti vozilo kojim se pošiljka prevozi ili da na neki način ošteti ili povredi zaposlenog kod poštanskog operatora.

Postojeći zakon je ostavljao više prostora da se odgovornost za nastalu štetu prilikom izgubljenih ili oštećenih stvari prebaci na korisnika. Novi zakon sada definiše veću odgovornost i obaveze prilikom prijema pošiljke i dalje sve do faze uručenja, tako da se podiže nivo standarda kvaliteta i bezbednosti, ali s druge strane, tome doprinose i odredbe zakona koje definišu i odgovornost samog pošiljaoca za izbor usluge i opremanje pošiljke u adekvatnom pakovanju.

Po važećem zakonu postojala je mogućnost za odvijanje neke vrste nedozvoljene trgovine kroz tokove poštanskog saobraćaja, sa minimalnim mogućnostima za otkrivanjem i utvrđivanjem izvršioca dela i to je ono što se ovim zakonom u stvari i menja.

Zakon definiše i nove rokove za reklamaciju za oštećene pošiljke. Rok od 30 dana koji je po važećem zakonu se zamenjuje rokom od osam dana, naravno, u korist svih korisnika, odnosno u ovom slučaju građana Republike Srbije.

Što se tiče reklamacije, sada se po pitanju odgovornosti za nastalu štetu operator ne može osloboditi pozivajući se na neadekvatno pakovanje, odnosno na neadekvatnu ambalažu i na taj način da prebaci odgovornost na pošiljaoca, jer upravo po ovom novom zakonu poštanski operator je u obavezi da odbije prijem pošiljke, ako ambalaža ne odgovara samoj sadržini pošiljke.

Radi zaštite opšteg interesa, zbog nelegalne trgovine koju sam malopre pomenula, koja je postojala preko poštanskih operatora, ovaj zakon propisuje da prilikom prijema i uručenja određenih pošiljki, a tu se pre svega misli na vrednosne i otkupne pošiljke, se izvrši uvid u ličnu kartu i da se to evidentira.

Takođe, zaposleni imaju pravo da u prisustvu korisnika izvrše uvid u samu sadržinu pošiljke ako postoji ikakva sumnja u sadržinu same pošiljke.

Sve ovo što sam navela kao krajnji rezultat imaće zadovoljnije građane Republike Srbije i zato pozivam narodne poslanike da u danu za glasanje podržimo ovaj zakon, kao i druge zakonske predloge koji se danas nalaze na dnevnom redu. Hvala.
Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Amandmanom se predlaže da Komisiju za kontrolu državne pomoći forma Vlada Republike Srbije. Smatram da je ovo rešenje koje je predloženo zakonom, bolje rešenje. Iz kog razloga? Zato što će Komisija za svoj rad odgovarati Narodnoj skupštini Republike Srbije na taj način što će podnositi godišnje izveštaje, na taj način se stvara veća nezavisnost komisije, pre svega, nezavisno od izvrsne vlasti.

Šta ćemo postići time? Unaprediće se stepen kontrole, krajnji rezultat biće bolja kontrola i jačanje transparentnosti u dodeli državne pomoći. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, tačka 21. definiše pojam povezane strane sa pravnim licima u smislu međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja i kolega je predložio brisanje ove tačke 1.

Ja se sa tim ne slažem. Mislim da tačka 21. je potrebno da bude sastavni deo ovog zakona, pre svega zato što je ta definicija potrebna zbog sprečavanja korupcije.

Ovim zakonom se zabranjuje krivično osuđivanim pravnim i fizičkim licima i njihovim povezanim licima, kao i saradnicima da budu osnivači, vlasnici pravnih lica, odnosno preduzetnika koji se bave pružanjem računovodstvenih usluga i to je ono što je ovde u Predlogu zakona navedeno i definisano u tački 21. Tako da, kao što sam rekla, najpre zbog sprečavanja korupcije je potrebno da ova odredba ostaje u zakonu. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Zarad javnosti, član 60. definiše rok za donošenje podzakonskih akata, a Vlada Republike Srbije je predložila da taj rok bude do šest meseci. Kolega je svojim amandmanom predložio da se podzakonska akta donesu u roku od 60 dana.

Smatram da nema potrebe da toliko žurimo sa donošenjem podzakonskih akata, jer je pre svega najvažnije da ta podzakonska akta koja budu donesena budu dobrog kvaliteta.

Ako sam ja dobro informisana, nas do nove godine očekuje još nekih 15-ak finansijskih zakona u Narodnoj skupštini Republike Srbije, što znači da će ovo ministarstvo imati mnogo posla u narednom periodu i da će trebati dosta vremena da se naprave kvalitetna podzakonska akta, a pre svega zbog toga što Predlog zakona kaže da će podzakonska akta za sprovođenje ovog zakona početi da se primenjuju od finansijskog izveštaja koji se sastavljaju na dan 31. 12. 2021. godine, a do početka primene će se primenjivati važeći podzakonski akti koji su doneti na osnovu Zakona o računovodstvu. Tako da do tada ima dovoljno vremena da se donesu sva podzakonska akta. Hvala.
Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, čuli smo da kolega Tomislav Ljubenović predlaže brisanje člana 4, kao i obrazloženje koje je on dao.

Zarad javnosti, članom 4. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita dopunjuje se član 6. zakona kojim se u stvari definišu izvori i namena sredstava Fonda. Da bi se obezbedila održivost finansiranja Agencije za osiguranje depozita, kao i njena nezavisnost u funkcionisanju, potrebno je da se omogući pokrivanje operativnih troškova i troškova ulaganja u osnovna sredstva.

Dakle, zakonskim rešenjem se definiše da sredstva fonda Agencija za osiguranje depozita može da koristi i za pokrivanje operativnih troškova i troškova ulaganja u osnovna sredstva, tako da smatram da bez člana 4. čije se brisanje predlaže, prosto, ovaj zakon ne bi bio potpun.

Osnovni razlog za usvajanje izmene i dopune Zakona o osiguranju depozita jeste zaštita depozita fizičkih lica, preduzetnika, mikro, malih i srednjih pravnih lica i doprinos finansijskoj stabilnosti Republike Srbije, a sve to bez člana 4, čije se brisanje predlaže, ne bi bilo moguće. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, kolega Petar Jojić je predložio brisanje člana 13.

Smatram da član 13. nikako ne možemo brisati. Zašto? Član 13. definiše da se Agencija za osiguranje depozita obavezuje da donese metodologiju za obračun premije osiguranja depozita u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Metodologija se donosi da bi, u stvari, mogao da se primenjuje sistem obračunate premije osiguranja depozita na osnovu nivoa rizika u poslovanju banaka. Upravni odbor Agencije za osiguranje depozita donosi metodologiju, ali Narodna banka Srbije pre toga mora da da saglasnost. Bez usvajanja metodologije, ovaj zakon bi bilo prosto nemoguće usvojiti, odnosno bez člana 13, čije se brisanje predlaže, zakon bi bio nepotpun. Zahvaljujem.