Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Olivera Pešić

Olivera Pešić

Srpska napredna stranka

Govori

Zahvaljujem predsedavaući. Uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, Srbija je na 9. mestu na svetu po izdavanju građevinskih dozvola, i to ne kažemo mi poslanici SNS, niti to kaže predstavnik predlagača, nego to kaže Duing biznis lista Svetske banke. Toliko o tome, pošto je bilo nekih diskusija na tu temu da li neko priznaje tu poziciju Srbije ili ne, a bili smo na 186. mestu 2014. godine, 2015. godine na 139. mestu, 2016. godine na 36. mestu, 2017. godine na 10. mestu, a 2018. godine na 11. mestu na Duing biznis listi Svetske banke.

Ovo su ogromni rezultati za Srbiju, između ostalog to su rezultati i efekti zakona koje mi danas ovde poslanici SNS ustvari i branimo.

Poređenja radi, da bi građanima Srbije bilo jasnije, o čemu govorimo i koliki smo uspeh postigli, ja ću vam reći pozicije na koje se nalazi zemlje u regionu – Albanija na 166. mestu, BiH na 173. mestu, Hrvatska na 150. mestu, Mađarska na 108. mestu, Rumunija na 147. mestu, Slovenija na 119. mestu.

Ovo su izuzetni rezultati.

Što se tiče ukupnog rejtinga Srbije na Duing biznis listi, mi smo na 44. poziciji i napredovali smo u odnosu na 2018. godinu za četiri mesta, a od 2014. godine, pozicija Srbije je izgledala ovako – 2014. godine 91. mesto, da skratim 2016. godine 47. mesto, 2018. godine 48. mesto, kao što sam malopre pomenula, i sada na 44. mestu i ovo su sve rezultalti efekti donetih zakona.

Ja pozivam kolege narodne poslanike da u nastavku sednice, govorimo o zakonu.

Kada govorimo o planiranju i izgradnji, imamo samo jednu molbu za potpredsednicu Vlade, a to je da učinite sve što je u vašoj moći, da se u Leskovcu što pre krene sa radovima na obilaznici. Hvala unapred.
Zahvaljujem predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, kada govorimo o Zakonu o planiranju i izgradnji važno je da se kaže da je broj izdatih građevinskih dozvola 2012, 2013. i 2014. godine iznosio oko 7,5 hiljada. Taj broj se 2015. godine povećava na 10,5 hiljada, a zatim od 01. januara 2016. godine, od kada kreće objedinjena procedura, ti podaci izgledaju sasvim drugačije. Tako smo 2016. godine imali izdato preko 12,5 hiljada građevinskih dozvola, 2017. godine preko 18,5 hiljada građevinskih dozvola, 2018. godine preko 19 hiljada građevinskih dozvola i u 2019. godini smo imali blizu 22 hiljade izdatih građevinskih dozvola.

Dakle, od uvođenja objedinjene procedure, za samo tri godine, od 2016. do 2019. godine, je izdat isti broj građevinskih dozvola, kao što je to bilo u prethodnih devet godina. Dakle od 2007. do 2015. godine i ovo su u stvari rezultati i efekti zakona o kome danas raspravljamo.

Što se tiče broja gradilišta u Srbiji, trenutno je otvoreno preko 53 hiljade gradilišta i ovo je dokaz da je Srbija danas jedno veliko gradilište. Vrednost izvedenih građevinskih radova u 2019. godini se procenjuje na oko 3,3 milijardi evra, a poređenja radi, to je duplo više nego u 2013. godini kada je vrednost izvedenih građevinskih radova iznosila oko 1,6 milijardi. Takođe, ovi podaci govore o rezultatima i efektima ovoga zakona.

Građevinarstvo je glavni pokretač rasta BDP u 2018. godini, a udeo građevinarstva u BDP-u je povećan sa 3,2% u 2014. godini na blizu 5% u 2019. godini. Stopa rasta građevinarstva iznosila je 13,4% u 2018. godini, a u 2019. godini je preko 27%. Tako da su ovo sve efekti i rezultati ovog zakona o kome danas govorimo. Hvala.
Hvala vam predsedavajući na prilici da se još jednom obratim.

Mi iz SNS, i mi poslanice SNS, danas dok branimo Zakon o planiranju i izgradnji iznosimo samo činjenice, odnosno iznosimo rezultate rada i efekte zakona koji je u primeni.

Ja još jednom moram da kažem, zarad građana Srbije, da je Srbija na devetom mestu u svetu po izdavanju građevinskih dozvola. To smatram da je jako važno, i to je ono što ne kažemo mi poslanici SNS, niti to danas ovde tvrdi predlagač ovog zakona, to su podaci, odnosno Srbija je danas na devetom mestu na Duing biznis listi Svetske banke, to je ogroman uspeh i uspeh koji svi mi poslanici danas i svi građani Srbije treba da slavimo. Zašto je to tako? Evo zvaničnih podataka o prosečnom vremenu izdavanja elektronskih akta u objedinjenoj proceduri. Dakle, prosečno vreme izdavanja izraženo u radnim danima za lokacijske uslove 19,3 dana, za građevinske dozvole 9,8 dana, za upotrebnu dozvolu 9,9 dana. Dakle, to su sve rezultati, to su efekti ovog zakona koji je u primeni.

Broj izdatih građevinskih dozvola se od 2010. godine povećao u odnosu na 2018. godinu za 200%. Opet, u 2019. godini u odnosu na 2018. godinu broj izdatih građevinskih dozvola se povećao za blizu 12%. I, mi iz SNS čvrsto verujemo da će se ovaj trend rasta izdavanja građevinskih dozvola i u 2020. godini nastaviti i s tim u vezi podržavamo sve izmene i dopune koje će omogućiti da ovaj Zakon o planiranju i izgradnji bude još kvalitetniji i da da još bolje rezultate. Zahvaljujem.
Zahvaljuje, gospodine Arsiću.

Uvaženi ministre sa saradnicima, kolege i koleginice narodni poslanici, ja ću govoriti o zajmu koji Srbija uzima od Banke za razvoj Saveta Evrope za izgradnju Dečije klinike Tiršova 2 u Beogradu.

Zakonom o budžetu Republike Srbije odobreno je zaduživanje kod Banke za razvoj Saveta Evrope u iznosu od 54 miliona evra. Ukupna vrednost izgradnje dečije klinike procenjena je na 75 miliona evra uključujući i procenjenu vrednost zemljišta na kojoj će se klinika graditi.

Zajam od 54 miliona pokriće više od 70% vrednosti projekta, a nedostajuća sredstva biće obezbeđena u budžetu Republike Srbije.

Što se uslova zajma tiče, Republika Srbija ima mogućnost da izabere fiksnu ili varijabilnu kamatnu stopu prilikom povlačenja prve tranše i ta kamatna stopa će se kasnije primenjivati tokom perioda otplate. Imamo mogućnost kreditiranja do 20 godina. Nemamo penale na ne povučena sredstva, a rok da se ova sredstva iskoriste je kraj decembra 2023. godine kada je realno i planirano da se ovaj projekat izgradnje Klinike Tiršova 2 završi.

Dečija klinika Tiršova je izgrađena još 1940. godine. Ona je u nekoliko navrata renovirana, međutim neophodna je izgradnja jedne nove klinike zato što postojeća nema dovoljno prostornog kapaciteta i kada su u pitanju operacione sale, koje su premale i kada su u pitanju bolnički kapaciteti, odnosno bolnički ležajevi, takođe sistem za ventilaciju, za grejanje je zastareo, protiv požarna zaštita je zastarela.

Izgradnja Tiršove 2 kreće na samo proleće, to će biti klinika po najsavremenijim evropskim standardima, klinika koja će biti opremljena na najsavremeniji mogući način i prostiraće se na preko 30.000 metara kvadratnih.

Želim kratko na kraju samo da kažem nešto o još jedno zajmu koji se danas nalazi na dnevnom redu. Radi se o zajmu koji uzimamo od Evropske banke za obnovu i razvoj. Iz tog zajma će Srbija kupiti 18 novih elektromotornih garnitura prema evropskim standardima.

Želim samo da podsetim građane da je u periodu od 2015. do 2019. godine rekonstruisano 560 kilometara pruga, da su u toku radovi na rekonstrukciji još 380 kilometara pruga, da je na našim prugama 48 novih vozova, da imamo nabavljeno 16 lokomotiva za teretne vozove. Sada, sa ovih 18 novih vozova koje ćemo kupiti, na našoj železnici će biti 66 novih vozova. Da li je to dovoljno, da li smo mi time zadovoljni? Nije i nismo zadovoljni, ali Srbija svakim danom korak po korak postaje modernija zemlja. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažena potpredsednice Vlade sa saradnicima, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, danas na dnevnom redu imamo mnogo važnih zakona, a ja sam se danas opredelila da govorim o Predlogu zakona o posebnim postupcima radi realizacije projekata izgradnje i rekonstrukcije linijskih infrastrukturnih objekata od posebnog značaja za Republiku Srbiju.

Građani Srbije su svedoci da je od 2012. do 2019. godine u Srbiji izgrađeno 350 kilometara autoputeva i to su rezultati koje niko ne može da ospori. Posle 30 godina Koridor 10 je završen kompletno, od Mađarske granice do granice sa Bugarskom i do granice sa Severnom Makedonijom.

Mi smo u 2019. godini imali otvaranje istočnog kraka Koridora 10, a nešto pre toga, u maju mesecu završen je i južni krak Koridora 10, koji za nas koji živimo na jugu Srbije ima veliki značaj, zato što on za građane juga Srbije znači opstanak, znači bolji život, nove fabrike i nova radna mesta.

Takođe, u 2019. godini, na kraju 2019. godine imali smo završeno 120 kilometara autoputa na „Milošu Velikom“, a završena i obilaznica oko Subotice, tzv. „Ipsilon krak“ koji povezuje granični prelaz Kelebija sa autoputem Horgoš – Novi Sad.

Što se tiče železničke infrastrukture, od 2015. do 2019. godine rekonstruisano je 560 kilometara pruga, a u toku su radovi na još 380 kilometara. Na našim prugama danas imamo 48 novih vozova, takođe je kupljeno i 16 lokomotiva za teretne vozove, a koliko već sutra, mi ćemo na dnevnom redu imati predlog zakona kojim ćemo omogućiti kupovinu još 18 najsavremenijih vozova koji će saobraćati na našoj železnici.

Činjenica je da se prilikom izgradnje puteva i pruga mnogo vremena gubi na rešavanje imovinskih odnosa, pre samog izdavanja potrebnih dozvala i to je najčešće razlog zbog čega radovi uglavnom kasne. Izrada projekata parcelacije i preparcelacije, komplikovane procedure u katastru, kao i proces eksproprijacije su predugački, obzirom da se putevi i pruge grade i na više hiljada katastarskih parcela.

U 2021. i 2022. godini će se u uložiti pet milijardi evra u infrastrukturne projekte i to su projekti koji su od značaja za Republiku Srbiju. Ja ću pobrojati samo neke od njih, mada smo danas imali više puta prilike da to čujemo i od samog predstavnika predlagača.

Dakle, to su autoput E-763, deonica Preljina – Požega i Požega – Boljari, zatim, imamo izgradnju Moravskog koridora, deonica Pojate – Preljina. Takođe, očekuje nas izgradnja autoputa Beograd – Sarajevo, izgradnja Fruškogorskog koridora, deonica Novi Sad – Ruma, izgradnja autoputa Niš – Merdare, novoplanirani put Vožd Karađorđe, koji će povezati Šumadiju sa istočnom Srbijom, a takođe, očekuje nas i rekonstrukcija i rehabilitacija javnih puteva u Srbiji u dužini od 5.000 kilometara.

Što se tiče železničkog saobraćaja, očekuje nas izgradnja brze pruge Beograd – Budimpešta, zatim rekonstrukcija pruge Niš – Dimitrovgrad i rekonstrukcija pruge Niš – Brestovac. Takođe, od velikih i značajnih projekata očekuje nas i izgradnja metroa.

To su sve projekti, putevi pruge koji se grade na nekoliko desetina kilometara i na nekoliko hiljada katastarskih parcela i zato je neophodno da danas usvojimo jedan ovakav zakon koji će omogućiti da se proces izgradnje i rekonstrukcije ubrza.

Predmet zakona su postupci za utvrđivanje javnog interesa i postupci eksproprijacije, odnosno skraćivanje rokova koji su propisani Zakonom o eksproprijaciji.

Za sve projekte koje sam malopre navela i o kojima sam govorila, obezbeđena su sredstva u budžetu Republike Srbije i obezbeđene su garancije za kredite, obzirom da se finansiranje ovako velikih projekata uvek vrši iz budžeta Republike Srbije, odnosno kreditnim zaduživanjem. Zato je važno da mi unapred možemo da predvidimo te rokove za koje će se ovako veliki infrastrukturni projekti završiti iz prostog razloga da ne bismo gubili novac na nepovučena sredstva, odnosno na tzv. penale.

Što se brže grade putevi i pruge u Srbiji, Srbija će se brže razvijati, to je činjenica, da bez dobrih saobraćajnih veza nećemo imati i nemamo ni nove fabrike ni nova radna mesta.

Na kraju, samo, što se tiče vašeg ulaganja za jug Srbije i konkretno ulaganje vašeg ministarstva za jug Srbije, koji je godinama bio zaboravljen i konkretno za grad Leskovac, mi smo u prethodnom periodu imali rehabilitaciju puta na deonici Niš-Leskovac u dužini od 8,2 kilometra, deonica kod poljoprivredne škole i deonica na Niškoj ulici, koje predstavljaju i sam ulaz u grad Leskovac, koje su jako značajne za naš grad. Takođe, trenutno se izvode radovi na relaciji Vlasotince-Leskovac. Nakon 70 godina se uklanja kocka i građani Leskovca će nakon 70 godina iz pravca Vlasotinca konačno imati sređen i drugi prilaz gradu.

U narednom periodu očekuje nas rekonstrukcija Bulevara Nikole Pašića, odnosno tzv. obilaznice oko Leskovca, koja je za nas možda i najznačajniji prilaz gradu, a i rasteretiće samo gradsko jezgro, tako da se ja iskreno nadam da ćemo što pre krenuti sa radovima. Zahvaljujem na pažnji.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, izmenama i dopunama Zakona o dualnom obrazovanju otklanjaju se određeni nedostaci koji su uočeni prilikom dosadašnje primene ovog zakona, a sve sa ciljem da se unapredi razvoj dualnog obrazovanja od sledeće školske godine, odnosno od školske 2020/2021 godine.

Izmenama i dopunama ovog zakona jasnije se definiše razlika između praktične nastave i profesionalne prakse, koje su definisane Zakonom o srednjem obrazovanju i vaspitanju i učenja kroz rad, koje je definisano Zakonom o dualnom obrazovanju.

Definiše se da praktična nastava i profesionalna praksa se ostvaruje u školi, ostvaruje kod poslodavca ili kombinovano u skladu sa planom i programom učenja u obimu do 25%, dok se učenje kroz rad odvija isključivo kod poslodavca, u skladu sa Zakonom o dualnom obrazovanju, u obimu od 20% do 80% od fonda stručnih časova.

Izmenama i dopunama Zakona o dualnom obrazovanju se u ovaj sistem dualnog obrazovanja uključuju i državne institucije kao poslodavci i to su u ovom slučaju Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo odbrane.

Takođe se podiže nivo bezbednosti učenika u procesu učenja kroz rad. Poslodavac je, prema ovim izmenama i dopunama, dužan da obezbedi propisane mere bezbednosti, zdravlje na radu, kao i primenu propisa koji uređuju opasan rad za decu.

Takođe, poslodavac je u obavezi da obezbedi osiguranje za slučaj povrede učenika prilikom učenja kroz rad.

Izričito se izmenama i dopunama zabranjuje noćni rad za učenje kroz rad u periodu od 22 časova do šest sati izjutra.

Takođe se i precizira sastav komisije koja utvrđuje ispunjenost uslova za učenje kroz rad kod poslodavca.

Izmenama i dopunama se, takođe, definiše da, ukoliko učeniku nije omogućeno učenje kroz rad u toku školovanja po dualnom modelu, škola je u obavezi da tom učeniku omogući da nastavi svoje školovanje u skladu sa Zakonom o srednjem vaspitanju i obrazovanju.

Takođe, izmene će omogućiti i upis u predroku za učenike osmih razreda pre položenog završnog ispita i ova novina za cilj ima promociju dualnog modela, jer dualno obrazovanje predstavlja budućnost Srbije i od njega zavisi sveukupni razvoj zemlje.

Takođe, dualnim obrazovanjem učenici stiču potrebna znanja i veštine i oni na taj način postaju konkurentniji, postaju lakše zapošljivi. Mladi se ranije osamostaljuju i ranije počinju da stvaraju svoje porodice.

Učenici sve vreme kroz rad, odnosno kroz školovanje i učenje kroz rad dobijaju mesečnu nadoknadu u neto iznosu od 70% od minimalne cene rada koju plaća poslodavac.

Državi Srbiji nedostaju mnoge profesije kao što su vodoinstalateri, zavarivači, bravari i mnoge druge vrste zanatlija i zato kontinuirano moramo da radimo na unapređenju dualnog obrazovanja. Zahvaljujem na pažnji.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo danas u toku diskusija narodih poslanika mogli da čujemo različite ocene, od toga da je ovaj budžet predizborni, izborni, pa do toga od prethodne govornice da ovaj budžet nije baš blistav.

Ono što ja na samom početku hoću da kažem je da se mi poslanici SNS ponosimo Predlogom zakona o budžetu za 2020. godinu i smatramo da je ovo jedan istorijski budžet, jer je za javne investicije planirano 260 milijardi, 40 milijardi više nego u 2019. godini, a građani Srbije dobro znaju koliko je u 2019. godini u Srbiji urađeno.

Kada govorimo o budžetu za poljoprivredu, pomenuću samo jedan segment ulaganja, jer čini mi se da nije bilo dosta reči o tome. Dakle, želim da pohvalim izdvajanje novca za elektrifikaciju polja u ovom budžetu. Za sve poljoprivredne proizvođače u Srbiji, ali i za poljoprivredne proizvođače u gradu Leskovcu elektrifikacija polja je od velikog značaja zato što će se smanjiti troškovi proizvodnje. Kažem, za grad Leskovac i za poljoprivredne proizvođače je posebno važno zato što smo se mi opredelili da naša strateška grana razvoja bude poljoprivreda. Dakle, analize pokazuju da navodnjavanje na struju pet do sedam puta pojeftinjuje proizvodnju i to je novac koji će ostati našim poljoprivrednim proizvođačima.

Ogroman novac se u budžetu za 2020. godinu izdvaja i za projekte za zaštitu životne sredine. Za grad Leskovac ovim budžetom planirana su velika izdvajanja za završetak glavnog gradskog kolektora i taj projekat ima veliki značaj i za zaštitu životne sredine, jer će omogućiti bolje uslove života za sve naše građane, ima i veliki značaj za privlačenje investitora, ali i za same uštede gradu Leskovcu.

Mi kao grad na godišnjem nivou moramo da izdvojimo negde oko 15 miliona za pražnjenje tzv. septičkih tankova za samo jedno preduzeće koje trenutno upošljava oko 1.200 radnika, a po ugovoru će sledeće godine uposliti 3.000 radnika, što znači da će troškovi koje će grad imati biti duplo veći, znači, samim tim kada se poveća proizvodnja, povećaće se i iznos koji grad Leskovac mora da izdvaja u tu svrhu. Dakle, završetkom izgrade glavnog gradskog kolektora, osim ušteda, bićemo i atraktivniji kao grad za privlačenje za investitore, a o značaju ovog projekta za zaštitu životne sredine smatram da je izlišno govoriti.

Da se vratim na budžet i da zaključim, zbog vremena koje imamo na raspolaganju.

Makroekonomski pokazatelji su jasni i oni kažu da Srbija nastavlja ubrzani razvoj i ako pogledamo te neke najvažnije činjenice, one kažu – 2012. godine nezaposlenost u Srbiji je bila skoro 26%, danas je 10% i na kraju godine očekujemo da to bude jednocifrena brojka. Prosečna plata 2012. godine bila je 320 evra, a u decembru se očekuje prosečna plata iznad 500 evra. Minimalna cena rada bila je 17.000, a sada je 30.022 dinara. Javni dug kada smo preuzeli odgovornost bio je 78%, danas je 51%, a projekcije budžeta za 2020. godinu javnog duga su na 50,3%. Inflacija 2%, stabilan kurs dinara, tako da, to su sve pokazatelji koji jasno kažu kojim putem ide Srbija. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsednice.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, jedan od glavnih strateških ciljeva Republike Srbije je pristupanje Evropskoj uniji. Vlada Republike Srbije ima ogromnu podršku u narodu za sprovođenje ovog cilja.

Evropska unija je naš najveći partner u pogledu pružanja razvojne pomoći i ja ću samo kroz dva primera, na primeru grada Leskovca, pokazati da je to tako.

Za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Leskovcu EU je finansirala 10 miliona dinara. U pitanju je donacija. Zatim, holandska Vlada, kroz donaciju od osam miliona evra, za izgradnju 88 kilometara kanalizacione mreže za 16 naseljenih mesta. Sami smo svesni od kolikog su značaja ovi projekti za zaštitu životne sredine i kao što sam rekla, zbog vremena, ovo je samo na primeru jednog grada za dva bitna projekta.

Smatram da ova rečenica - prihvatanje sredstava EU ima negativne posledice za sveobuhvatni razvoj zemlje, nikako ne može da stoji kao sastavni deo budžeta u članu 4. Zahvaljujem.
Zahvaljujem predsedavajući.

Koleginica je rekla da promene nisu suštinske. Izmene i dopune ovog zakona da nisu suštinske možda i nisu, ali će sigurno otkloniti uočene nedostatke prilikom primene ovog zakona.

Što se konkretnog amandmana koleginice tiče, ona je podnela amandman na član 2. i stav 2. koji kaže – licu kome se iz objektivnih razloga privremenog karaktera ne mogu uzeti otisci prstiju, pasoš se izdaje sa rokom važenja od godinu dana.

Dakle, predlog ovog amandmana koleginice je bio da se rečenica dopuni sa – odnosno do kraja lečenja u inostranstvu. Smatram da ovaj amandman ne treba prihvatiti, jer stav 2. odnosno zakonska odredba je skroz precizna i ona se odnosi na lica kojima se iz objektivnih razloga privremenog karaktera ne mogu uzeti otisci prstiju. Dakle, u ovom članu nema nikakve povezanosti sa licima koja su upućena na lečenje u inostranstvo i stoga smatram da ovaj amandman ne treba prihvatiti. Hvala.
Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, član 7. stav 2. definiše da se putna isprava izdaje na osnovu uverenja o državljanstvu Republike Srbije, izvoda iz matične knjige rođenih, kao i drugih javnih isprava kojima se dokazuju podaci uz zahtev, a koje će organ pribaviti po službenoj dužnosti, osim u slučajevima kada stranka želi da sama pribavi potrebne isprave.

Upravo ovaj završni deo rečenice je sporan po mišljenju kolege koji je podneo amandman jer on svojim amandmanom traži da se deo rečenice – osim u slučajevima kada stranka sama želi da pribavi potrebne isprave briše.

Smatram da ovaj amandman ne treba prihvatiti. Mislim da građanima Srbije, u ovom slučaju korisnicima ne treba uskratiti pravo da mogu sami da podnesu svoja dokumenta, nema razloga za tako nešto. Ukoliko oni već imaju spremljena dokumenta na taj način mogu da ubrzaju postupak izdavanja dokumenata, s obzirom da po službenoj dužnosti rok za pribavljanje dokumenata je nekih petnaestak dana.

Dakle, još jednom ponavljam, smatram da građanima Srbije ne treba uskratiti jedno ovakvo pravo. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Kolega koji je podneo ovaj amandman tražio je brisanje člana 8. ovog Zakona, a bez da smo čuli neki drugi predlog kako bi se ovaj zakon eventualno poboljšao.

Dakle, član 8. je posebno važan član zakona i brisanjem ovog člana zakona, a bez neke druge alternative mi bismo došli u situaciju da imamo jedan zakon koji bi bio nepotpun. U stvari, apsolutno bi bilo nemoguće usvojiti jedan ovakav zakon bez člana 8.

Dakle, član 8. definiše da se na zahtev lica novi pasoš može izdati i pre propisanog zakonskog roka članom 27, a to je rok od šest meseci do isteka važenja pasoša i, naravno, uz uvećane cene obrasca pasoša, znači uz veću nadoknadu.

Takođe, definiše se da lice koje poseduje putnu ispravu čiji rok nije još uvek istekao je dužno da tu putnu ispravu zameni ukoliko je ona oštećena, ukoliko je popunjena ili ukoliko je dotrajala.

Još jednom ponavljam, ako bismo izbrisali član 8. prosto zakon ne bi bilo moguće usvojiti. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Govoriću o izboru kandidata za člana Komisije za hartije od vrednosti, koji je predlog poslaničke grupe SNS.

Kandidat koji pre svega ima iskustvo više od deset godina u brokersko-dilerskim poslovima, iz biografije koja nam je dostavljena, odnosno koja je dostavljena svim poslanicima na uvid, vidimo da je zaposlena u "Erste banci" na poziciji stručnog saradnika - ekspert brokera-dilera, dakle u struci koja je i potrebna za ovaj posao.

Na sednici Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, koja je po Poslovniku o radu prethodila ovoj raspravi danas u plenumu, članovi Odbora za finansije imali su priliku da čuju predstavljanje kandidata, da postave pitanja kandidatu. Svi smo negde stekli utisak da je kandidat Marija Đorđević, neko ko zaista uliva poverenje, neko ko je zaista od struke i da može dati veliki doprinos unapređenju rada ove institucije.

Mišljenje kandidata za člana Komisije za hartije od vrednosti je da hitno treba preduzeti korake u pravcu razvoja tržišta hartija od vrednosti, obzirom na to da se ukupni razvoj čitave zemlje odvija mnogo brže od razvoja tržišta hartija od vrednosti.

Takođe, čuli smo i mišljenje da strategija rasta i razvoja Komisije za hartije od vrednosti, između ostalog, treba da se bazira i na iskustvu zemalja iz okruženja, koja su do sada na većem nivou od nas.

Kandidat je bila i član radnog tima za izradu Nacrta zakona o robnim berzama i za izradu Nacrta zakona o alternativnim investicionim fondovima, zakona koji će uticati na unapređenje tržišta hartija od vrednosti, ali i na sam rad Komisije za hartije od vrednosti.

Kandidat će raditi na tome da institucija, odnosno Komisija za hartije od vrednosti preduzme određene korake u smeru razvoja, tako što će se na prvom mestu više otvarati prema tržištu i prema tržišnim učesnicima kako bi mogla da dobije povratnu informaciju od relevantnih učesnika i da na taj način unapredi svoj rad.

Kao što sam rekla na početku, mišljenje svih članova Odbora za finansije je da predloženi kandidat uliva veliko poverenje da će poboljšati rad Komisije za hartije vrednosti.

Naravno, u danu za glasanje podržaću ovaj predlog. Hvala.
Zahvaljujem predsedavajući.

Pre svega želim da kažem da je kandidat za člana Saveta guvernera Narodne banke Srbije deo tima koji ima rezultate rada i to rezultate rada koji su priznati i od međunarodnih institucija.

Mi danas zahvaljujući Narodnoj banci Srbije imamo najstabilniji kurs dinara svih vremena. Prestižna agencija je prošle godine BLOMBERG proglasila dinar drugom najstabilnijom valutom na svetu. Dinar je danas prema evru u odnosu na 2012. godinu, gotovo u istom nivou kada je za guvernera Narodne banke Srbije izabrana Jorgovanka Tabaković.

Stabilan kurs dinara doprineo je tome da naša preduzeća posluju u stabilnijem okruženju, a stabilan kurs dinara je posebno značajan za ona preduzeća koja su izvozno orjentisana, zbog toga što preduzeća izvoznici više nemaju gubitke na osnovu kursnih razlika koje su godinama unazad imali.

Narodna banka Srbije je u 2019. godini očuvala nisku i stabilnu inflaciju uporedivu sa onom u najrazvijenijim zemljama i taj nivo je uspela da održi punih šest godina. Narodna banka Srbije uvećala je i devizne rezerve i one su u odnosu na 2000. godinu na najvišem nivou, od 2000. godine do danas na najnižem nivou.

Takođe, dinarska štednja dostigla je najviše iznose do sada, rešavanjem pitanja problematičnih kredita, smanjeno je njihovo učešće u ukupnim kreditima bankarskog sektora na najniži nivo.

Takođe, kreditna aktivnost je porasla i svi ovi rezultati NBS doprineli su održivom privrednom rastu i boljem životnom standardu svih građana Srbije.

Danas Srbija ima više direktnih stranih investicija, nego ceo zapadni Balkan zajedno i to je takođe rezultat rada NBS ili bolje rečeno timski rad NBS, naporan rad predsednika Srbije Aleksandra Vučića i Vlade Republike Srbije.

Kao što sam na početku rekla, kandidata za člana Saveta guvernera NBS, kandidat za člana Saveta guvernera NBS je deo tima koji ima rezultate i smatram da ono što je dobro, svakako treba da ima i kontinuitet.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Član 21. definiše prijem i uručenje poštanskih pošiljaka, tako da je definisano da se prijemi uručenja obavlja najmanje pet dana u nedelji, osim u dane državnih praznika, osim u dane verskih praznika ili u slučaju više sile.

Takođe, članom 21. definisani su izuzeci zbog posebnih okolnosti i posebnih geografskih uslova, kada se garantuje najmanje jedan prijem pošiljki nedeljno unapred određenim radnim danima.

Sve ovo će omogućiti podizanje kvaliteta poštanskih usluga i veći stepen zaštite prava korisnika poštanskih usluga, a amandman koji je kolega Ljubenović podneo, doprinosi poboljšanju ovog zakonskog predloga, jer definiše da se uslovi i način prijema i uručenja pošiljki, kao i obustava pošiljki u cilju zaštite opšteg interesa javnog morala i javne bezbednosti i krivične istrage, bliže uređuje pravnim aktom nadležnog organa. Tako da ću podržati ovaj amandman. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, govoriću o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda.

Izmene i dopune koje su predložene unaprediće pravni okvir u Srbiji u oblasti zaštite potrošača i javnog zdravlja, koji se odnosi na bezbednost neprehrambenih proizvoda.

Mi danas govorimo o izmenama i dopunama Zakona koji je usvojen 2009. godine, a usvajanje ovih izmena i dopuna važno je i zbog pregovaračkog Poglavlja 28. koje glasi „Zaštita potrošača i javno zdravlje“, obzirom da je Srbija na evropskom putu, ali važno je da građani Srbije znaju da je svrha ovih izmena i dopuna da proizvodi koji se stavljaju na tržište budu bezbedni za potrošače.

Važne izmene su one koje se odnose na pojam proizvoda u smislu ovog zakona. Važeći zakon odnosio se samo na finalne proizvode, a sada će ovim izmenama i dopunama obuhvatiti sve proizvode, uključujući i one koji nisu finalni, a bez kojih se određeni finalni proizvodi ne mogu koristiti.

Takođe, važne izmene su i u delu gde se dopunjuje definicija obmanjujućih proizvoda. Dakle, ovim predlogom zakona, odnosno izmenama i dopunama se detaljno objašnjava koje rizike sa sobom nose obmanjujući proizvodi koji nisu hrana, a koji svojim izgledom i svim svojim drugim svojstvima, mirisom, ukusom, oblikom, podsećaju na hranu i kao takvi mogu biti opasni za potrošače, a pogotovo mogu biti opasni za decu.

Dakle, zakonom se zabranjuje proizvodnja i stavljanje u promet obmanjujućih proizvoda. Cilj svih ovih izmena je da se osigura visok nivo zaštite i bezbednosti zdravlja potrošača.

Takođe, vrše se i dopune u delu kojim se utvrđuju obaveze proizvođača tako što se proizvođaču sada daje mogućnost u vezi sa opozivom opasnih proizvoda, primenom pravila dobre prakse.

Ako privredni subjekt posluje u drugoj državi i ako tamo primenjuje pravilo dobre prakse, ta pravila može da primeni i u Srbiji, bez obzira što tog trenutka takva praksa u Srbiji nije uspostavljena za određene vrste rizika. Da plastično objasnim zarad građana Srbije. Na primer, ako neki privredni subjekat posluje u nekoj drugoj državi i posluje na tržištu Srbije i ako on sa tržišta u toj drugoj državi povuče neke svoje proizvode kao opasne, u skladu sa dobrom praksom, odnosno sa kodeksom poslovanja, on bi trebao da to učini i u Srbiji. Novina je u vezi toga što će nadležni organi podsticati i promovisati delovanje proizvođača i distributera na dobrovoljnoj osnovi, kao što sam rekla, u vezi sa primenom pravila dobre prakse.

Takođe, zakonom se propisuje i da su nadležni organi u obavezi da prime i da uzmu u razmatranje pritužbe od strane potrošača u vezi sa bezbednošću proizvoda, ali i da tim istim potrošačima daju povratnu informaciju.

Što se tiče kaznenih odredbi, novi član propisuje i novčane kazne za fizičko lice proizvođača i distributera. Do sada, po važećem zakonu, nisu postojale kazne, odnosno sankcije za fizičko lice, a za pravno lice se propisuju kazne za privredni prestup.

Sve ove izmene o kojima sam danas govorila osiguraće visok nivo zaštite bezbednosti i zdravlja potrošača i zbog toga će poslanici SNS u danu za glasanje podržati zakonske predloge koji su danas na dnevnom redu. Zahvaljujem na pažnji.