Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7928">Olivera Pešić</a>

Olivera Pešić

Srpska napredna stranka

Govori

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, moj amandman ide u pravcu podrške politici sveukupnog razvoja, odnosno politici koju vodi predsednik Republike Srbije i Vlada Republike Srbije. Radi se o vrlo humanom zakonu koji će promovisati dobrovoljno davalaštvo organa i tkiva kako bi se spašavali ljudski životi. Tako da sa pravom mogu da kažem da ovaj predlog zakona predstavlja najveće dostignuće humanosti.

Država Srbija je u prethodnim godinama imala ogromna ulaganja u oblasti zdravstvene zaštite. Renovirano je mnogo domova zdravlja, bolnica, kliničkih centara i u Leskovcu, u gradu iz koga ja dolazim, su bila izdvojena ogromna sredstva za razvoj zdravstvene zaštite.

Skoro da ne postoji ambulanta na teritoriji grada koja nije renovirana i skoro da ne postoji odeljenje u Opštoj bolnici u Leskovcu na kome nije bilo većih ulaganja. O značaju otvaranja kliničkog centra za građane juga Srbije smatram da je izlišno govoriti.

Kao krajnji rezultat ovog zakona imaćemo povećan broj uspešno obavljenih transplantacija organa i smanjene liste čekanja za transplantaciju organa. Dakle, krajnji rezultat biće spasavanje života ljudi. Zato pozivam moje kolege narodne poslanike da u danu za glasanje podržimo ovaj zakon.
Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, Predlogom zakona o ljudskim ćelijama i tkivima se utvrđuju uslovi za postizanje kvaliteta i sigurnosti u oblasti ljudskih ćelija i tkiva za primenu kod ljudi. Takođe se utvrđuje nadzor nad sprovođenjem ovog zakona i obavljanje određenih poslova državne uprave u oblasti ljudskih ćelija i tkiva.

Predlog zakona nastoji da se oblast ljudskih ćelija i tkiva kod ljudi uredi na najvišim standardima medicinske nauke. Ovo je oblast medicine koja se non stop razvija i daje ogromne mogućnosti za lečenje, ali daje i mogućnost zdravstvenim ustanovama koje ovaj posao obavljaju da imaju bolje uslove za rad u skladu sa savremenim dostignućima.

Predlogom zakona je jasno definisano koje zdravstvene ustanove mogu podneti zahtev za obavljanje poslova iz oblasti ljudskih ćelija i tkiva, kao i koje mogu biti banke ljudskih tkiva, uključujući i sve uslove koje moraju da ispune da bi dobile dozvolu, jer na kraju ovaj zakon će doprineti napretku čitavog društva i ja pozivam moje uvažene kolege narodne poslanike da u danu za glasanje podržimo ovaj predlog zakona. Zahvaljujem.
Zahvaljujem gospodine Arsiću.

Uvažena ministarko sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam amandman kojim predlažem da se u članu 3. Predloga zakona dodaje stav 2. kojim se dodatno definiše član 3. ovog zakona.

Članom 3. se definiše obrazovanje saveta za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije, radi davanja mišljenja povodom predloga za uređenje ratnog memorijala i uklanjanje ratnog memorijala.

Važna novina u ovom Predlogu zakona je utvrđivanje nadležnosti Ministarstva zaduženog za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije, za davanje saglasnosti za podizanje novog ratnog memorijala.

Takođe, važno je i definisanje elemenata kada nije dozvoljeno postavljanje novog ratnog memorijala. Ovakav uređen sistem će doprineti unapređenju poštovanja ljudskih prava, nacionalnih i verskih osećanja, tradicije, kao i poboljšanja turističke ponude Srbije.

Pozdravljam odredbu kojom se definiše vođenje obavezne evidencije o ratnim memorijalima u zemlji i inostranstvu. Naša je obaveza da štitimo naše kulturno nasleđe i ovaj zakon ide upravo u tom pravcu. Zahvaljujem.
Zahvaljujem predsednice.

Uvaženi ministre sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, član 4. definiše sastav Saveta negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije, koji se obrazuje radi davanje mišljenja povodom predloga za uređenje i uklanjanje ratnih memorijala.

Predlogom zakona definisano je da Savet imenuje ministar nadležan za poslove negovanja tradicije oslobodilačkih ratova i to na period od četiri godine. Ovaj Savet će imati jasno definisane kriterijume vezano za podizanje novih memorijala. Tačno će se znati kome će se spomenici podizati, zašto će se podizati i čije će sećanje trebati da slave.

Srbija ima oko 600 spomenika i memorijala u zemlji i inostranstvu, a ova oblast je bila decenijama unazad neuređena. Naša je obaveza da čuvamo ratne memorijale, naša je obaveza da pamtimo i prenosimo sećanja budućim generacijama i ovaj predlog zakona će nam pomoći u tome. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam amandman kojim predlažem da se u članu 2. Predloga zakona doda stav 2. kojim se dodatno definišu uvodne odredbe i član 2. ovog zakona.

Ono što je najvažnije jeste da ovaj zakon stvara potrebne uslove za zaštitu kulturnog nasleđa Republike Srbije. Veoma je važno da se razgraniče nadležnosti u finansiranju redovnog održavanja i investicionog održavanja između nadležnog ministarstva i jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalaze ratni memorijali, i to je ono što se upravo definiše ovim predlogom zakona, jer se jasno preciziraju dužnosti jedinice lokalne samouprave vezano za redovno održavanje, sa jedne strane, odnosno, sa druge strane, jasno se definišu nadležnosti Republike Srbije kada je u pitanju investiciono održavanje.

Takođe, Predlogom zakona se definiše i prevazilaženje problema onda kada jedinice lokalne samouprave nisu u mogućnosti da obezbede finansijska sredstva vezano za redovno održavanje ratnih memorijala koji su od značaja za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije. Predlogom zakona se uređuje i pitanje održavanja i nadležnosti u oblasti zaštite ratnih memorijala u inostranstvu, a zakonom se definiše i obaveza vođenja evidencija o ratnim memorijalima u zemlji i inostranstvu.

Određuje se i nadležni organ za vođenje evidencije, kao i centralna evidencija koju vodi ministarstvo nadležno za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije. Hvala.
Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam amandman kojim predlažem da se u članu 1. Predloga zakona dodaje stav 2. kojim se dodatno definiše sadržina zakona.

Osnovni ciljevi zakona su i jasno definisanje nadležnosti i jačanje odgovornosti jedinica lokalne samouprave, ali i ostalih institucija i pojedinaca. Ovim Predlogom zakona se stvaraju neophodni uslovi za zaštitu kulturnog nasleđa vezanog za ratne periode. Zakonom se uređuju pitanja vezana za redovno održavanje, za investiciono održavanje, finansiranje održavanja i uređenja i uklanjanje ratnih memorijala, kao i uspostavljanje i vođenje propisanih evidencija.

Uređeni ratni memorijali kao važan segment kulturne baštine Republike Srbije postaće i deo kvalitetne i atraktivne turističke ponude Republike Srbije. Obzirom da su zakoni koji regulišu ovu oblast doneseni pre 40 godina, ovaj Predlog zakona će svakako uticati na sveobuhvatni razvoj Republike Srbije, ali i na ostvarivanje socijalne ravnopravnosti, tako da i ovaj moj amandman ide u to pravcu. Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, jedinice lokalne samouprave treba da budu proaktivne, odnosno one treba da pokažu smelost, inicijativu i da idu u korak sa politikom koju vodi predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije, a to je politika sveukupnog razvoja, tako da i moj amandman ide u tom pravcu.

Ja sam u gradu Leskovcu, kao primeru jedne proaktivne jedinice lokalne samouprave, govorila. Govorila sam o tome da građani Leskovca i privreda Leskovca imaju priliku još 2012. godine da kažu šta je to što u gradu Leskovcu treba da se gradi. Govorila sam o tome da gradsko veće usvaja tromesečne izveštaje o radu javnih preduzeća i da se ti izveštaji objavljuju na sajtu grada Leskovca.

Kada smo 2012. godine u Leskovcu preuzeli odgovornost za rukovođenje gradom, sve razvojne institucije u gradu Leskovcu su bile u blokadi, svi računi mesnih zajednica su bile u blokadi, skoro sve škole na teritoriji grada su bila u blokadi, ugašen je Fond za mlade talente, a dug od dve milijarde dinara koji smo nasledili, iznosio je 70% vrednosti budžeta grada Leskovca za 2012. godinu.

Na moju veliku žalost, ja nemam dovoljno vremena da nabrojim šta je sve, od kako je SNS na vlasti, u Leskovcu urađeno od 2012. godine do danas, ali očigledno je da su građani Leskovca zadovoljni radom SNS i zadovoljni radom gradonačelnika Leskovca Gorana Cvetanovića, jer su oni na izborima 2016. godine rekli da nam veruju. To je ono što kolege prekoputa boli, to što građani Leskovca veruju i gradonačelniku Goranu Cvetanoviću i SNS. Zbog toga je gradonačelnik Leskovca neretko tema u ovom parlamentu, jer se poslanici opozicije koriste svim sredstvima kako bi urušili ugled SNS i kako bi urušili ugled predstavnika SNS na lokalu. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedavajuća.

Mnogo je dobrih novina koje se predlažu Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi, međutim, zbog vremena koje imam na raspolaganju, navešću samo dve za koje smatram da su najznačajnije. Kao prva svakako jeste veće učešće građana prilikom kreiranja dokumenata javnih politika, odnosno to što će se građani Srbije ubuduće pitati šta je to što u njihovim gradovima i opštinama treba da se radi. Kao druga najznačajnija novina je definisanje položaja mesne zajednice, gde se akcenat stavlja na to da mesne zajednice u stvari budu servis građanima i to je ono što je odlično. Važno je obezbediti kontinuitet u radu mesne zajednice da bi građani u svakom trenutku imali svoje legitimno i legalno izabrane predstavnike.

Dok je „žuto preduzeće“ vodilo Srbiju, u nekim gradovima se izbori za savet mesne zajednice nisu raspisivali, odnosno nisu održavali po osam godina i takav je slučaj bio i u Leskovcu, u gradu iz koga ja dolazim. Nekome je očigledno odgovaralo da građani nemaju svoja legitimno i legalno izabrane predstavnike i da ne moraju nikome da polažu račune o tome kada novac svih građana ulažu u neke propale projekte. Navešću samo jedan od propalih projekata „žutog preduzeća“ u Leskovcu, a to je projekat tzv. bušotina, gde su se milioni građana Leskovca uložili u pronalaženju tople vode, bušenjem do ogromnih dubina na nečijoj privatnoj njivi. Da sve više nikada ne bi desilo da se novac građana Leskovca i svih građana Srbije ulaže u neke propale projekte, a da se pritom građani ne pitaju ništa se upravo donosi i ovaj zakon koji će, naravno, doprineti i sveobuhvatnom razvoju Republike Srbije, ali i ostvarivanju socijalne ravnopravnosti.

U prepodnevnim časovima kolege iz opozicije su podrugljivo govorile o rezultatima rada gradonačelnika Leskovca i ja nisam imala priliku da odgovorim. Iskoristiću samo nekoliko minuta, zarad građana Leskovca i građana čitave Srbije, da kažem šta je to sve u Leskovcu od 2012. godine, otkako je SNS na vlasti, urađeno. Dakle, asfaltirano je 75 ulica, 20 kilometra trotoara je izgrađeno i rekonstruisano, u 65 ulica je zamenjena vodovodna mreža koja je bila stara i preko pet decenija, osam kilometra kanalizacione mreže je izgrađeno, polovina škola su renovirane… Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi, kojim se definiše veće učešće građana prilikom kreiranja dokumenata javnih politika, zatim, maksimalan broj članova opštinskog, odnosno gradskog veća, kao i maksimalan broj pomoćnika predsednika opštine, odnosno pomoćnika gradonačelnika prema broju stanovnika, zatim obaveze gradskog veća, minimalan rok za sazivanje sednice skupštine grada, prava odbornika da dobiju informacije koje su od značaja za obavljanje odborničke dužnosti, položaj mesnih zajednica, omogućiće sveobuhvatni razvoj Republike Srbije i svakako pomoći ostvarivanju socijalne ravnopravnosti i moj amandman ide upravo u tom pravcu.

Iskoristiću priliku da pomenem grad Leskovac, iz kog ja dolazim, kao primer dobre prakse, jer mnoge novine koje sada postaju zakonska odredba grad Leskovac primenjuje još od 2012. godine, otkako je SNS na vlasti u Leskovcu.

Što se tiče učešća građana prilikom izrade investicionog dela budžeta, koji sada postaje zakonska obaveza, želim da kažem da građani Leskovca još od 2013. godine, od pripreme budžeta za 2013. godinu, imaju priliku da kažu šta je to što u Leskovcu treba da se gradi i šta je to što po njihovoj meri treba da se gradi. To se realizuje na taj način što se na nekoliko punktova u gradu građanima daje mogućnost da vide listu prioritetnih projekata i da izvrše ocenu važnosti prioritetnih projekata, ali i da naravno dopune listu svojim predlozima za ono što treba da se gradi po njihovoj meri.

Mi smo otišli i korak dalje u tome pa smo napravili listu od 50 najuglednijih i najvećih privrednika koji zapošljavaju najveći broj radnika, tako da oni putem mejla od nadležnih službi dobijaju upitnik i na isti način kao i ostali građani Leskovca imaju mogućnost da rangiraju prioritetne projekte po važnosti, ali i da daju svoje predloge. Zatim, nadležne gradske službe rade analizu i takva analiza se dostavlja Savetu za razvoj grada, koga opet čine najugledniji predstavnici privrede grada Leskovca koji zapošljavaju najveći broj radnika i tek nakon toga ide obavezna javna rasprava. Dakle, grad Leskovac još od pripreme budžeta za 2013. godinu organizuje javnu raspravu, koja tek sada postaje zakonska obaveza.

Što se tiče obaveze opštinskog, odnosno gradskog veća koje sada postaju zakonska obaveza da usvaja tromesečne izveštaje o radu javnih preduzeća, odlukom gradonačelnika od 2013. godine, gradsko veće podnosi tromesečni izveštaj o radu javnih preduzeća i taj izveštaj se objavljuje na zvaničnom sajtu grada Leskovca, tako da, što se transparentnosti tiče, idemo u tom pravcu.

Ovo su samo neki od kriterijuma na osnovu kojih je Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj sertifikovala grad Leskovac kao grad sa povoljnim poslovnim okruženjem. Zahvaljujem.
Zahvaljujem predsedavajući.

Osim što je povređen član 107. dostojanstvo Narodne skupštine, na šta su moje kolege narodni poslanici ukazali, povređen je i član 108, jer ste dužni da se starate o redu na sednici Skupštine.

Trebali ste prethodnog govornika da opomenete, jer je on poslednji koji ima pravo da govori o moralu. Podsetiću građane Srbije i građane Leskovca da su 2009. godine lično Boris Tadić i Dragan Đilas došli u Leskovac i legalizovali kupovinu odbornika i izašli pred kamerama i to javno rekli i na taj način su dobili većinu u Leskovcu, tako da je poslednji koji ima pravo ovde da govori o morali sigurno prethodni govornik. Zahvaljujem.

(Radoslav Milojičić: Povreda Poslovnika, Arsiću.)
Zahvaljujem predsedavajući.

Uvažena guvernerko Tabaković sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj moj četvrti amandman ide u pravcu podrške politici koju, predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije vode, a to je sveobuhvatni razvoj Republike Srbije.

Ovim amandmanom se dodatno definiše realizacija ugovora na daljinu, a realizacijom ugovora na daljinu podstiče se već postojeća digitalizacija u finansijskom sektoru i to je ono što je najvažnije, jer Srbija mora da bude moderna zemlja.

Realizacijom ugovora na daljinu, uvodi se posebna zaštita za korisnike finansijskih usluga koji posluju na našem tržištu, uključujući i one koji nisu pod nadzorom NBS, već Komisije za hartije od vrednosti.

Ovaj zakon govori o naporima NBS da zakon bude primenjiv za sve i za građane i za poljoprivredne proizvođače i za privredu. Realizacija ugovora na daljinu omogućiće ostvarivanje socijalne ravnopravnosti i sveobuhvatnog razvoja Republike Srbije, tako da i ovaj moj amandman ide u tom pravcu. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.

Uvažena guvernerko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što krenem da govorim o svom amandmanu, želim da iskoristim priliku da čestitam guvernerki Tabaković na odličnoj monetarnoj politici koju je NBS vodila u prethodnim godinama.

Posebno želim da pohvalim transparentnost u radu NBS i timski rad koji ste, gospođo guverner, imali sa predsednikom Republike Srbije Aleksandrom Vučićem i sa Vladom Republike Srbije.

Vi ste se, gospođo Tabaković, godinama unazad bavili politikom i odlično znate da je posao opozicionih poslanika danas da ovde osporavaju vaš rad i rezultate vašeg rada, iako činjenice o vašem radu govore nešto sasvim drugačije, ali ja iskreno nadam da vas to mnogo ne tangira, obzirom na vaše političko iskustvo.

Ono što je za vas najznačajnije i najbitnije je da imate podršku predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, da imate neizmernu i bezrezervnu podršku Vlade Republike Srbije i narodnih poslanika SNS, a ocenu o tome kako i na koji način ste vi radili u ovih prethodnih šest godina dale su kako domaće institucije, tako i svetske institucije, pre svega mislim da MMF i Svetsku banku, koji su ocenili da ste vi vaš posao u prethodnim godinama obavljali odlično.

Amandman koji sam podnela ide u pravcu da se poveže sveukupni razvoj Republike Srbije, sa posebnim osvrtom na socijalnu ravnopravnost sa ovim zakonom, odnosno moj amandman ide u pravcu pružanja podrške politici koju predsednik Srbije Aleksandar Vučić vodi i politici koju vodi Vlada Republike Srbije.

Dobra informisanost građana je osnova da bi građani zaštitili svoja prava, posebno kada građani svoje finansijske usluge ugovaraju putem interneta, odnosno putem savremenih sredstava komunikacija.

Građani će sada na osnovu informacija koje im sada zakonskim putem postaju dostupne biti u prilici da vrše poređenje, da prave poređenje finansijskih institucija i da s tim u vezi izaberu najpovoljniju finansijsku uslugu, odnosno finansijsku uslugu koja će im pružiti najbolji kvalitet i najbolju cenu i lakše će se upoznati sa svojim pravima, ali i sa načinom kako da se zaštite.

Naš cilj je da Srbija postane moderna zemlja i zato Srbija treba da prati svetske trendove i upravo se ovim predlogom zakona ide u tom pravcu, jer će realizacijom ovog zakona doći do digitalizacije finansijskog sektora.

Takođe, primena ovog zakona povećaće bezgotovinska plaćanja, a to za posledicu ima smanjenje sive ekonomije.

Ovaj zakon je isključivo u interesu građana Republike Srbije i sveobuhvatnog razvoja Republike Srbije, tako da i ovaj moj amandman ide u tom pravcu. Zahvaljujem na pažnji.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažena guvernerko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, i ovaj moj treći amandman ide u pravcu da se poveže sveobuhvatni razvoj Republike Srbije sa ovim zakonom.

Članom 3. definisan je odnos ovog zakona prema drugim zakonskim propisima. Zakon će imati pozitivan uticaj na građane Republike Srbije koji su korisnici finansijskih usluga jer će građani imati veću dostupnost finansijskih usluga i veći izbor između pružalaca finansijskih usluga, tako da će lakše i brže moći da izaberu finansijsku uslugu, bez obzira na to koliko se daleko nalazi najbliža ekspozitura.

Srbija mora ići u korak s vremenom i upravo se ovim zakonom to omogućava. Primenom ovog zakona veliki broj građana Srbije ohrabriće se da masovnije koriste sredstva savremenih komunikacija, jer im ovaj zakon garantuje sigurnost i upravo na taj način doći će do ostvarivanja socijalne ravnopravnosti i sveukupnog razvoja Republike Srbije. Ovaj moj amandman upravo ide u tom pravcu. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.

Uvažena guvernerko Tabaković sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji sam podnela ide u pravcu da se poveće sveukupni razvoj Republike Srbije sa posebnim osvrtom na socijalnu ravnopravnost sa ovim zakonom.

Najjednostavnije rečeno, predlog ovog zakona štiti prava građana Republike Srbije onda kada oni ugovaraju finansijske usluge, a kada fizički nisu prisutni, dakle putem interneta, putem elektronske pošte, pošte, telefona ili faksa. Dakle, zakonom se uvodi posebna zaštita građana Republike Srbije, koji fizički nisu prisutni u momentu zaključivanja ugovora.

Zakonom je definisano da su finansijske institucije dužne da dostave jasne i tačne informacije još u predugovornoj fazi, pritom je tačno definisano šta sve informacija o finansijskoj usluzi mora da sadrži, a to je tačan opis usluge, sve nadoknade, upozorenja ukoliko postoje neke druge dodatne nadoknade, znači, sve ono što se naknadno naplaćuje korisniku finansijske usluge. Takođe, zakonom se tačno definiše šta sve informacija o ugovoru na daljinu treba da sadrži. To su sve informacije o pravima korisnika da se odustane od ugovora, o roku za odustajanje, o posledicama za odustajanje, o uputstvu za odustajanje od ugovora. Takođe, zakonom je definisano što sve informacija o rešavanju spora treba da sadrži. To su prava korisnika da podnese prigovor, kao i objašnjenje kako i na koji način se taj prigovor podnosi.

Nedostatak tačnih i jasnih informacija od strane finansijskih institucija je najveći problem koji obeshrabruje građane Republike Srbije da masovno koriste sredstva savremene komunikacije i upravo primenom ovog zakona građani Srbije će se podstaći da se osećaju sigurnije i da se odluče na upotrebu savremenih sredstava komunikacija, što će svakako dovesti do digitalizacije finansijskog sektora, a digitalizacija finansijskog sektora će svakako doprineti sveukupnom razvoju Republike Srbije.

Takođe, primena ovog zakona omogućiće da se stvori konkurencija na finansijskom tržištu, a to će za građane Srbije značiti bolji kvalitet i manju cenu usluge i na taj način će se ostvariti socijalna ravnopravnost, a naravno i sveobuhvatni razvoj Republike Srbije i ovaj moj amandman koji sam ja podnela ide upravo u tom pravcu. Zahvaljujem.
Zahvaljujem predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovana guvernerko, govoriću o izmenama i dopunama Zakona o platnim uslugama i osvrnuću se na ostale zakone, ukoliko mi to vreme dozvoli.

Izmene i dopune Zakona o platnim uslugama će omogućiti bolju informisanost građana, bolju informisanost korisnika platnih usluga, a dobra informisanost je osnova da bi se zaštitila prava korisnika, odnosno prava građana. Najveći problem danas je to što građani, u ovom slučaju korisnici, ne mogu da naprave poređenje cena koje banke nude kao svoju uslugu, to će se promeniti, jer će ovaj zakon omogućiti građanima da se lakše upoznaju sa svojim pravima i da se zaštite.

Narodna banka Srbije ovim zakonom dobija ovlašćenja da utvrdi listu reprezentativnih platnih usluga u vezi sa platnim računom koja će biti ista za sve banke i koju će banka morati da još u predugovornoj fazi da kao obaveznu informaciju, odnosno dostavi korisniku, kao i sve ostale podatke za svaku uslugu ponaosob, tako da će onaj ko želi da otvori novi račun u banci lako moći da izabere najpovoljniju, odnosno najbolju banku.

Zakon definiše obavezu banaka da minimum jedanput godišnje dostave klijentu izveštaj o naplaćenim nadoknadama, takođe je i novina da kada neko želi da promeni banku da će to moći da uradi na mnogo jednostavniji način nego što je dosad rađeno, biće dovoljno da se samo obrati drugoj banci čiji klijent želi da postane i ta nova banka će imati obavezu da na osnovu ovlašćenja tog lica sprovode čitav postupak u vezi sa promenom tog računa.

Primena ovog zakona stvoriće konkurenciju na tržištu, jer će sada vrlo brzo moći da se promeni banka ukoliko nismo zadovoljni naravno uslugama koje nam pruža, tako da će se sve banke više truditi da zadrže klijente, a to za nas građane, odnosno klijente banaka znači bolji kvalitet, bolju uslugu i naravno manju cenu. Po prvi put se omogućuje onima koji do sada nisu imali račun u banci da koriste savremene platne usluge, na primer elektronsko bankarstvo, jer će svaka banka biti dužna da potrošaču koji ima boravak u Republici Srbiji, na njegov zahtev, omogući otvaranje računa sa tzv. osnovnim uslugama.

Zakonom se daje takođe mogućnost Narodnoj banci Srbije da utvrdi visinu nadoknade bankama za tu uslugu, a takođe se može propisati da ova usluga bude besplatna za one koji su socijalno ugroženi. Sve ove nove odredbe zakona će omogućiti da se što veći broj građana uključi u finansijske tokove i da se podstakne da se u 21. veku koriste savremeni servisi. To će dovesti do rasta bezgotovinskog plaćanja, a to za posledicu naravno ima smanjenje sive ekonomije. Još jedna dobra novina je da ako se građanima sada desi da novac uplate pogreškom na pogrešan žiro račun, banke će morati da pruže svu potrebnu stručnu pomoć i da se u što kraćem roku taj novac vrati korisniku na račun.

Takođe, želim samo da u par rečenica kažem o Predlogu zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga na daljinu, zato što smatram da je on jako bitan, jer se njime uvodi posebna zaštita za korisnike koji fizički nisu prisutni u momentu zaključivanja ugovora, ako koriste internet ili mobilno bankarstvo. Zaštita koja se definiše zakonom ohrabriće građane Srbije, tj. korisnike finansijskih usluga, na masovnu upotrebu savremenih sredstava komunikacije. Mi smo u Srbiji prošle godine uspeli da pređemo jedan milion korisnika mobilnog bankarstva i primena ovog zakona omogućiće da taj broj u Srbiji svakim danom sve više i više raste.

Dakle, svi ovi zakoni koji su danas na dnevnom redu su isključivo u interesu građana Republike Srbije. Pozivam sve kolege narodne poslanike iz pozicije i iz opozicije da podržimo ove zakone. Zahvaljujem na pažnji.