Zahvaljujem predsedavajuća.

Uvaženi ministre, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pred poslanicima je danas Predlog zakona o izmenama Zakona o budžetu za 2021. godinu iz sledećih razloga. Najpre, da bi se obezbedio novac, odnosno da bi se obezbedila sredstva za sprovođenje trećeg paketa mera podrške privredi i građanima da bi se smanjile negativne posledice koje su izazvane pandemijom bolesti Kovid 19 i iz drugih razloga, da bi se obezbedila sredstva za dodatna ulaganja u kapitalne investicije, zdravstvo i zdravstvenu infrastrukturu.

Srbija je prvi kvartal ove godine završila sa mnogo boljim rezultatom od planiranog. Ako ćemo u brojkama, rezultat je bolji za nekih 500 miliona evra. Prva dva paketa mere podrške privredi i građanima zaista su dala dobre rezultate.

Srbija je 2020. godinu završila među zemljama sa najmanjim padom BDP u Evropi. Ovaj treći paket mera podrške o kome danas govorimo se u stvari nadovezuje na drugi i on će omogućiti da se samo nastavi sa očuvanjem radnih mesta, da se nastavi sa pomoći koju dajemo građanima i privredi kako bi preživela privreda u ovom teškom trenutku kada se suočavamo sa pandemijom.

Treći paket mera podrške vredan je 257 milijardi, što čini 4,2% našeg BDP. Zaista moram da kažem da se radi o jednom vrlo obimnom paketu koji obuhvata sledeće mere. Najpre podršku privredi, tri puta po jednu polovinu minimalne zarade za preduzetnike, zaposlene u mikro-malim i srednjim preduzećima, ali i one zaposlene u velikim preduzećima koji su imali odluku o prekidu rada.

Pomoć iz trećeg paketa mera podrške dobiće i svi punoletni građani Srbije, dva puta po 60 evra, takođe svi naši penzioneri dobiće jednokratnu pomoć države u iznosu od 50 evra i naravno kao i svi punoletni građani Republike Srbije i naši najstariji sugrađani dobiće i dva puta po 30 evra. Dakle, ukupna pomoć iz ovog paketa penzionerima je 110 evra.

Takođe, pomoć će dobiti i svi nezaposleni koji se nalaze na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, 50 evra je pomoć države i naravno i svi nezaposleni, kao i svi građani Republike Srbije dobiće još dodatnih 60 evra. Dakle, ukupna pomoć za nezaposlene kroz ovaj paket podrške je 120 evra. Pomoć će dobiti i svi naši građani na Kosovu i Metohiji uključujući i decu u iznosu od 100 evra, a svi nezaposleni građani na Kosovu i Metohiji dobiće još dodatnih 100 evra, dakle 200 evra pomoć će iznositi za sve građane na Kosovu i Metohiji.

Imaćemo kroz treći paket mera podrške i sektorsku podršku za sve zaposlene u ugostiteljstvu, turizmu, kao i za sve samostalne umetnike oni će dobiti dve pune minimalne zarade. Takođe, prevoznici će dobiti 600 evra po autobusu narednih šest meseci počevši od aprila, a pomoć od države stiže i za gradske hotele u iznosu od 350 evra po smeštaju, odnosno smeštajnoj jedinici, odnosno 150 evra po sobi.

Treći paket mera podrške takođe obuhvata i produžetak garantne šeme za očuvanje likvidnosti i rebalansom se izdvaja još dodatnih 500 miliona evra na postojeće dve milijarde za pomoć privredi kroz garantnu šemu gde će država garantovati za kredite, i takođe treći paket mera pomoći privredi obuhvata i novu garantnu šemu, odnosno drugu garantnu šemu gde država garantuje za ona preduzeća za one sektore koji su najugroženiji sa još većim delom kredita, dakle, za preduzeća koja su u 2020. godini imala pad prihoda veći od 20%.

Podsećanja radi naša država je za prvi i drugi paket mera pomoći izdvojila ukupno 704 milijarde dinara u prethodnoj godini. Ako krenemo od pomoći privrede, mi smo najpre u prvom paketu imali isplatu od tri minimalne zarade za sve preduzetnike, zaposlene u mikro-malim i srednjim preduzećima. U drugom paketu smo imali pomoć od dva puta po 60% minimalne zarade, sad u trećem paketu imamo tri puta 50% minimalne zarade. Ako se sve to sabere mi dolazimo do podatka da je država Srbija pomogla sa 5,7% minimalnih zarada za svakog zaposlenog u privatnom sektoru, dakle blizu šest minimalnih zarada, plus ove dve pune minimalne zarade koje će dobiti oni koji su najugroženiji bili u ovom periodu.

Takođe, država je u okviru prvog i drugog paketa mera podrške pomogla i građane, 6,2 miliona građana Republike Srbije se prijavilo za pomoć od sto evra i ona im je naravno i isplaćena. Imali smo i dva puta jednokratnu pomoć penzionerima u prethodnoj godini, jedan ček na četiri hiljade, drugi na pet hiljada. Takođe, država je pomogla ili, da kažem, stimulisala sve zdravstvene radnike i zaposlene u zdravstvu sa još deset hiljada dinara.

Pored toga, u prethodnoj godini povećana je minimalna cena rada, povećali smo penzije, odnosno krenuli smo sa povećanjem penzija po švajcarskoj formuli i imali smo povećanje zarada u javnom sektoru 3,5% i sada od 1. aprila još 1,5%.

Jasno je da je sa ovim merama iz prvo i drugog paketa cilj postignut, da nismo imali otpuštanja, da nismo imali pad proizvodne aktivnosti i da nismo zatvarali fabrike, da smo držali stopu nezaposlenosti na 9% koliko je iznosila i u periodu pre nego da počne pandemija.

Želim da napomene da su sva ova tri paketa vredna blizu osam milijardi evra što čini 17,2% našeg BDP, i da je Srbija za sve donete mere dobila sve pohvale međunarodnih institucija, Svetske banke i MMF i drugih institucija iz prostog razloga što donete mere ne ugrožavaju makroekonomsku stabilnost koja je postignuta u prethodnom periodu.

Sada, ako pogledamo sva ova izdvajanja za prvi, drugi i treći paket pomoći, i sva dodatna izdvajanja rebalansom za poljoprivredu, za ulaganje u zdravstvo, za ulaganje u zdravstvenu infrastrukturu, izgradnju puteva i sve ono o čemu danas govorimo što se predviđa kroz rebalans, mi dolazimo do toga da je javni dug države Srbije do 60%. Dakle, država Srbija se neće zaduživati iznad 60% što znači da javni dug držimo pod kontrolom. Pored toga, imamo stabilnu i nisku inflaciju, imamo stabilan kurs dinara.

Želim zaista da napomenem da ovakvu podršku država Srbija građanima i privredi apsolutno ne bi mogla da pruži da nismo 2014. godine krenuli u proces fiskalne konsolidacije, da javni dug koji je 2012. godine bio 78% BDP, mi smo uspeli da vođenjem odgovorne fiskalne politike smanjimo na 51%. Dakle, mi smo u prethodnim godinama štedeli, napravili smo neku rezervu, skupe kredite koje smo nasledili smo zamenili povoljnijim kreditima, neke smo i otplatili, i na taj način smo uspeli, da napomenem da smo četiri godine za redom imali suficit, i da smo na taj način u potpunosti stabilizovali javne finansije.

Ovu krizu Srbija je dočekala spremno samo iz tog razloga što smo imali punu državnu kasu i država je mogla pravovremeno da reaguje u trenutku kada se suočila sa krizom, da blagovremeno isplati pomoć privredi kako bi privreda opstala u najtežem trenutku.

Mi danas u doba pandemije gradimo kao da se ništa ne dešava. Rebalansom se izdvaja dodatnih 88 milijardi za kapitalne investicije i nastavak započetih projekata. Trenutno se u Srbiji gradi četiri autoputa. Do nove godine se očekuje da imamo u fazi izgradnje osam autoputeva. To je, složićete se svi, više nego što je 50 godina unazad u Srbiji građeno.

Čitava mreža autoputeva naravno doprineće da privučemo još stranih investicija, da otvaramo fabrike širom naše lepe zemlje Srbije. Kad smo kod privlačenja stranih investicija, zaista imam potrebu da kažem da je Srbija u prethodnoj godini bila apsolutni lider u privlačenju direktnih stranih investicija. U bruto iznosi 3,1 milijardu evra je država Srbija privukla direktne strane investicije, a poređenja radi to je skoro duplo više nego što su sve zemlje u našem regionu uspele zajedno da privuku strane investicije.

Zaista je dugačak spisak projekata na kojima će se raditi. Kolege su govorile tokom čitavog dana, ja ću samo kratko reći da se iz rebalansa izdvajaju sredstva za Moravski koridor, Fruškogorski koridor, autoput Niš-Pločnik-Merdare, Ruma-Šabac-Loznica, da se iz rebalansa planiraju izdvajanja za početak radova na izgradnji metroa itd.

Ogroman novac se izdvaja takođe za ulaganje u zdravstvo i zdravstvenu infrastrukturu. Iz rebalansa se opredeljuje novac za izgradnju treće kovid bolnice u Novom Sadu. To je nešto što je aktuelno i što je u ovom trenutku za nas najvažnije. Srbija je pokazala u prethodnoj godini da je spreman i sposobna da za samo četiri meseca izgradi dve kovid bolnice u Batajnici i Kruševcu. Zaista verujem da će i treća kovid bolnica, za koju izdvajamo novac ovim rebalansom u Novom Sadu, biti završena u rekordnom roku.

Takođe, napomenuću samo da se rebalansom za zdravstvo izdvaja i novac za završetak Kliničkog centra Srbije, Kliničkog centra Vojvodine, za Tiršovu 2, za fabriku vakcina koju ćemo graditi. Ogroman novac se izdvaja, naravno, i za vakcine, lekove i svu potrebnu opremu. Zaista je fascinantna cifra da se 417 milijardi dinara u ovoj 2021. godini izdvaja za zdravstvo i ulaganje u zdravstvenu infrastrukturu.

Ništa manje bitno, zaboravila sam da pomenem da se u ovom trenutku u Srbiji radi na rekonstrukciji 20 opštih bolnica, među kojima je i Opšta bolnica u Leskovcu, gradu iz koga ja dolazim.

Za poljoprivredu dodatno se izdvaja 5,5 milijardi, za ekologiju još duplo veći budžet – 16 milijardi, u 22 lokalne samouprave u Srbiji će se krenuti sa izgradnjom kanalizacione mreže i fabrika za prečišćavanje otpadnih voda.

Srbija ima jasan plan, to je Srbija 2020-2025. i jasno je da ćemo realizacijom ovih kapitalnih projekata omogući planirani rast od 6%.

Kada pogledamo ovu tabelu koju je danas u Skupštinu doneo ministar, gde jasno imamo određeno po mesecima od aprila do novembra koja će se vrsta pomoći isplaćivati privredi i građanima i kada pogledamo novac koji se još opredeljuje još za garantnu šemu za naše privrednike, kada pogledamo čitavu mrežu auto-puteva koja se gradi u Srbiji, mape gradova u kojima će se raditi kanalizaciona infrastruktura, kada pogledam način na koji se država borila i kako se sada bori da obezbedi vakcine, da obezbedi lekove, da Srbija gradi bolnice u roku od četiri meseca, meni zaista ostaje samo da kažem da sam ponosna na svoju zemlju. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministri sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pre tačno godinu dana na moje veliko zadovoljstvo imala sam priliku da u ovom visokom Domu glasam za usvajanje Zakona o utvrđivanje porekla imovine i posebnom porezu, koji počinje da se primenjuje od 12. marta ove godine.

Tokom izrade podzakonskih akata utvrđeno je da je potrebno da se određene odredbe ovog zakona izmene i dopune kako bi se, prosto, predupredilo da prilikom primene zakona dođe do određenih problema i upravo se to otklanja ovim izmenama i dopunama Zakona.

Danas smo od mojih kolega dosta čuli o nekim obećanjima i zaista više od 20 godina unazad bukvalno sve stranke koje su bile na vlasti obećavali su građanima Republike Srbije donošenje jednog ovakvog zakona, ali je, prosto, činjenica da je jedino SNS predvođena Aleksandrom Vučićem, naravno kao stožerom ove vlasti, imala političku volju i ispunila svoje obećanje koje je dala građanima i usvojila jedan ovakav zakon.

Zanimljivo je zaista da neki opozicioni političari komentarišu vezano za usvajanje ovog zakona, odnosno pre bi se reklo izražavaju neku vrstu bojazni da će ovaj zakon biti korišćen za neki svojevrstan obračun sa opozicijom. Zaista se postavlja pitanje odakle jedno ovakvo razmišljanje.

Poštovani građani Republike Srbije, u našem narodu postoji jedna mudra izreka koja kaže da dobar čovek misli da su svi dobri, da lopov misli da su svi lopovi, da lažov misli da svi lažu, dakle da svako kreće od sebe. Ja se sada pitam – ovi davaoci ovakvih izjava, ovi opozicioni političari da li bi oni kada bi kojim slučajem bili vlast u ovoj zemlji koristili određene zakone za bilo kakav obračun sa opozicijom? Zaista, zašto bi se neko plašio donošenja jednog ovakvog zakona, bio on vlast ili opozicija u ovom trenutku, ako može da dokaže poreklo svoje imovine?

Ovde smatram da se radi, prosto, o tome da pojedini političari znaju da ne mogu da dokažu poreklo svoje imovine, da postoje mnogi političari, pogotovo opozicioni političari koji ovakve izjave sada daju u javnost, da kada su ušli u politiku su imali na svoje ime jednu nekretninu, a da danas imaju i preko 30 nekretnina na prestižnim lokacijama u Beogradu i prosto je neko moje ubeđenje da je odatle i ta vrsta nervoze koja se javlja kod njih, jer ovaj zakon bukvalno stupa na snagu za samo nekoliko dana.

Ono što je važno da građani znaju jeste da će ovaj zakon omogućiti da se bukvalno za svakog u svakom trenutku može utvrditi da li se obogatio nezakonito i ukoliko se to dokaže, odnosno ukoliko neko ne može da dokaže poreklo svoje imovine, on će morati da u budžet Republike Srbije uplati 75% vrednosti svoje imovine.

Prema tome, ovaj Zakon o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu je samo još jedan od alata u odlučnoj borbi koju država Srbija vodi protiv korupcije.

Zakonom je definisano da posebna jedinica poreske uprave pokreće postupak kontrole ako se pojavi sumnja prilikom izrade analize rizika da postoji nesrazmera između prijavljenih prihoda i uvećanja nečije imovine.

Na primer, ako jedno fizičko lice prijavi da ima primanja mesečno u iznosu, na primer, 120.000 dinara, a za tri uzastopne kalendarske godine ima nekretninu neku u svom vlasništvu od, na primer, milion evra, takvo lice, ukoliko ne može da dokaže poreklo te imovine, moraće da u budžet Republike Srbije uplati 75% vrednosti te nekretnine, a u ovom slučaju je to 750.000 evra.

Posebnu jedinicu poreske uprave čine predstavnici, eksperti relevantnih institucija, Narodne banke Srbije, MUP-a, Uprave za sprečavanje pranja novca, Agencije za borbu protiv korupcije i ostalih relevantnih institucija.

Danas smo imali priliku da od ministra Siniše Malog da čujemo da u ovom trenutku ta jedinica raspolaže sa 20 posebno obučenih inspektora, a da će u nekom trenutku pune primene zakona biti angažovano, odnosno zaposleno oko šezdesetak inspektora.

Sada, verujem da građane Srbije posebno zanima na koji način će se, u stvari, utvrđivati ta lista, odnosno koji će ljudi i na koji način biti kontrolisani. Direktor poreske uprave donosi godišnje smernice, na osnovu analize rizika. Ali, ono što posebno želim da naglasim da građani Republike Srbije znaju, jer smatram da danas dovoljno o tome nismo govorili, da se postupak može pokrenuti i po prijavi svakog fizičkog lica, odnosno po prijavi fizičkog lica, pravnog lica ili nekih drugih institucija.

Tako da, nikako ne stoji ono o čemu sam na početku govorila i ono što izjavljuju pojedini predstavnici opozicije, da vlast može ovaj zakon na bilo koji način koristiti za bilo kakav obračun sa opozicijom, jer je jasno da ti predstavnici opozicije kao građani, kao fizička lica, upravo mogu oni prijaviti odeljenju poreske uprave, koje će pokrenuti postupak protiv svakog lica za koje se smatra da kod njega postoji nesrazmera između prijavljenih prihoda i uvećanja njegove imovine. To je definisano članom 12. ovog zakona.

Da zaključim, zakon se jednako odnosi na sve građane Republike Srbije koji svojim životnim stilom izazivaju sumnju da njihovi prihodi nisu u skladu sa onim što su prijavili. Ovaj zakon će biti oštar mač u borbi protiv korupcije. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, izmene i dopune Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti su zaista neophodne u situaciji u kojoj se nalazi naša zemlja, koja je pogođena pandemijom zarazne bolesti Kovid 19 i ove izmene i dopune Zakona pre svega trebamo posmatrati kao samo još jednu od mera u borbi naše države sa Kovidom 19.

Izmenama i dopunama se definišu mnogi važni pojmovi, kao što su lična zaštita od infekcije, kućna izolacija, karantin u kućnim uslovima i mnogi drugi važni pojmovi, ali smo imali prilike da detaljno od mojih kolega u prethodnim izlaganjima čujemo o pojmovima.

Ono što je važno i što želim da obavestim građane Republike Srbije, to je da će se ukoliko već od sutra, kada stupi na snagu ovaj zakon, jer je plan da večeras glasamo, pojačati kontrola poštovanja propisanih mera, obzirom da se ovim izmenama i dopunama Zakona daje ovlašćenje komunalnim inspektorima i komunalnoj miliciji da i oni mogu zajedno sa sanitarnim inspektorima vršiti nadzor nad primenom propisanih mera zaštite, obzirom da je po važećem zakonu tu mogućnost imala samo sanitarna inspekcija.

Takođe, komunalna milicija dobija saglasnost da može i da isprazni objekat u kome se krše propisane mere i da taj objekat čak i zatvori na vremenski period najviše od 72 sata.

Izmenama i dopunama takođe su propisane i kazne za nepoštovanje propisanih mera, kako za fizička lica, tako i za pravna lica i za preduzetnike. Za fizička lica su kazne od 5.000 dinara za nenošenje maske u zatvorenom prostoru i nepoštovanje fizičke distance. Takođe, za fizička lica od 50 do 150 hiljada dinara iznosiće novčane kazne za prekršaje ukoliko fizičko lice ne postupi po nalogu doktora medicine, dakle, ukoliko ima nalog da bude u kućnoj izolaciji, karantinu ili da poštuje neku drugu propisanu meru, a on to ne čini. Pravna lica, takođe, i preduzetnici, kao i lica koja su odgovorna kod njih, snosiće propisane kazne.

Ja zaista moram da kažem, kada se radi o novčanim kaznama, ako je novčana kazna jedan od načina da se smanji širenje zaraze i da se sačuvaju životi svih građana Republike Srbije, ja sam zaista za to i zdušno podržavam ove odredbe, jer statistika kaže da se 95% građana zaista pridržava i poštuje propisane mere zaštite.

Ove izmene i dopune su pre svega usmerene na pojačanu odgovornost svih građana i svi mi u ovako teškoj situaciji pre svega moramo da budemo odgovorni prema sebi, svojoj porodici, svojim najmilijima, ali i prema širem okruženju. Moramo biti savesni, a pre svega mislim da moramo biti solidarni, jer lekari i medicinsko osoblje su iscrpljeni, osam meseci traje njihova neprestana bitka za život svih građana Srbije, rade u vanrednim uslovima, pod punom opremom, svakog dana je sve veći broj pregleda, sve veći broj inficiranih i sve veća popunjenost bolničkih kapaciteta. Zbog toga svi mi imamo moralnu obavezu, odnosno dužni smo da pomognemo tako što ćemo poštovati te mere i tako što ćemo se, pre svega, ponašati odgovorno.

Što se tiče odgovornosti države u borbi sa Kovidom 19, smatram da se država ponašala krajnje odgovorno, da je odgovor države u samom startu bio brz i efikasan. Za pomoć privredi u borbi sa Kovidom 19 država Srbija je izdvojila 5,8 milijardi evra, isplaćene su tri plus dve minimalne zarade, odloženo je plaćanje poreza i doprinosa, plasirani su krediti Fonda za razvoj, garantne šeme. Sve ove mere koje su išle kao pomoć privredi omogućile su da se održe proizvodni kapaciteti u Srbiji i da stopa nezaposlenosti bude na istorijskih 7,3%. Ja zaista imam potrebu da podsetim građane da je 2012. godine, kada je SNS preuzela odgovornost za rukovođenje državom, stopa nezaposlenosti bila neverovatnih 25,9%.

Osim mera pomoći privredi u borbi sa Kovidom 19, država Srbija je pomogla i svakog pojedinca. Tako je penzionerima isplaćena jednokratna pomoć od 4.000 dinara, svaki punoletni građanin naše države koji se prijavio da mu je pomoć neophodna dobio je 100 evra u dinarskoj protivvrednosti, a aprila meseca smo imali i povećanje zarada zdravstvenih radnika u iznosu od 10%.

Danas smo usvojili rebalans. Iz tih sredstava, odnosno iz budžeta Republike Srbije doneli smo odluku da se još dodatno isplati 10 hiljada dinara jednokratne pomoći svom medicinskom osoblju.

U prepodnevnom delu zasedanja ministar finansija Siniša Mali je bio u Skupštini i imali smo prilike da čujemo da nas od 1. januara očekuje novo povećanje zarada. Ja sam zaista uverena da će upravo najveće povećanje ići zdravstvenim radnicima, onako kako je bio slučaj u prethodnim godinama. Da li su zarade zdravstvenih radnika u Srbiji dovoljno visoke, da li je jednokratna pomoć dovoljno visoka, zasigurno nije, ali ono što jeste važno jeste da je država Srbija na ovaj način zdravstvenim radnicima pokazala koliko ceni njihov trud i rad, koliko poštuje uslove rada u kojima oni rade i izdvojila je u ovom trenutku onoliko koliko je to bilo moguće, a da državna kasa zapravo ostane stabilna.

Osim direktne novčane pomoći koja je išla zdravstvenim radnicima, mnogo toga je država Srbija uradila da poboljša uslove rada svim zdravstvenim radnicima u Srbiji, ali i uslove za sve korisnike zdravstvenih usluga. S tim u vezi, devet milijardi evra je izdvojeno za izgradnju dve kovid bolnice, što je najvažnije u ovom trenutku i rekonstrukciju i opremanje opštih bolnica i domova zdravlja po čitavoj Srbiji. Na moje veliko zadovoljstvo i zadovoljstvo svih građana Jablaničkog okruga iz tih sredstava se vrši i rekonstrukcija i opremanje Opšte bolnice u Leskovcu.

Želim samo da naglasim da ovakav odgovor države na situaciju u borbi sa koronom, odnosno Kovidom 19 zaista ne bi bio moguć da od 2014. godine država Srbija nije vodila odgovornu budžetsku politiku, da se nije krenulo sa fiskalnom konsolidacijom, da nisu sprovedene ekonomske reforme i da četiri godine zaredom nismo imali suficit.

Upravo zahvaljujući tom suficitu mi u 2021. godini u doba kada se ceo svet suočava sa krizom bićemo u situaciji da povećamo penzije za 5,9%, da povećamo minimalnu zaradu za 6,6%, da imamo novo povećanje plata u javnom sektoru, a da sa kapitalnim projektima nastavimo kao da se ništa ne dešava, kao da smo prosto u jednoj normalnoj godini.

Da zaključim, dakle država se u borbi sa Kovidom 19 ponašala zaista krajnje odgovorno. Ono što je na svima nama kao pojedincima je da se i mi ponašamo odgovorno, da poštujemo propisane mere i da na taj način pomognemo u borbi sa kovidom.

Na kraju samo želim da kažem još jednu rečenicu. Smatram da svako od nas ima pravo da ima neka svoja ubeđenje da veruje ili ne veruje kakve posledice po život i zdravlje može da ima zaražavanje Kovidom 19, ali takođe smatram da niko nema prava bez obzira kakvo on ubeđenje imao da ugrožava živote i zdravlje drugih ljudi. Stoga dozvolite mi da još jednom apelujem na sve građane Republike Srbije, budimo odgovorni, poštujmo propisane mere kako bismo što pre izašli iz ove situacije i vratili se svojim normalnim životima. Hvala.

Zahvaljujem predsedavaući. Uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, Srbija je na 9. mestu na svetu po izdavanju građevinskih dozvola, i to ne kažemo mi poslanici SNS, niti to kaže predstavnik predlagača, nego to kaže Duing biznis lista Svetske banke. Toliko o tome, pošto je bilo nekih diskusija na tu temu da li neko priznaje tu poziciju Srbije ili ne, a bili smo na 186. mestu 2014. godine, 2015. godine na 139. mestu, 2016. godine na 36. mestu, 2017. godine na 10. mestu, a 2018. godine na 11. mestu na Duing biznis listi Svetske banke.

Ovo su ogromni rezultati za Srbiju, između ostalog to su rezultati i efekti zakona koje mi danas ovde poslanici SNS ustvari i branimo.

Poređenja radi, da bi građanima Srbije bilo jasnije, o čemu govorimo i koliki smo uspeh postigli, ja ću vam reći pozicije na koje se nalazi zemlje u regionu – Albanija na 166. mestu, BiH na 173. mestu, Hrvatska na 150. mestu, Mađarska na 108. mestu, Rumunija na 147. mestu, Slovenija na 119. mestu.

Ovo su izuzetni rezultati.

Što se tiče ukupnog rejtinga Srbije na Duing biznis listi, mi smo na 44. poziciji i napredovali smo u odnosu na 2018. godinu za četiri mesta, a od 2014. godine, pozicija Srbije je izgledala ovako – 2014. godine 91. mesto, da skratim 2016. godine 47. mesto, 2018. godine 48. mesto, kao što sam malopre pomenula, i sada na 44. mestu i ovo su sve rezultalti efekti donetih zakona.

Ja pozivam kolege narodne poslanike da u nastavku sednice, govorimo o zakonu.

Kada govorimo o planiranju i izgradnji, imamo samo jednu molbu za potpredsednicu Vlade, a to je da učinite sve što je u vašoj moći, da se u Leskovcu što pre krene sa radovima na obilaznici. Hvala unapred.

Zahvaljujem predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, kada govorimo o Zakonu o planiranju i izgradnji važno je da se kaže da je broj izdatih građevinskih dozvola 2012, 2013. i 2014. godine iznosio oko 7,5 hiljada. Taj broj se 2015. godine povećava na 10,5 hiljada, a zatim od 01. januara 2016. godine, od kada kreće objedinjena procedura, ti podaci izgledaju sasvim drugačije. Tako smo 2016. godine imali izdato preko 12,5 hiljada građevinskih dozvola, 2017. godine preko 18,5 hiljada građevinskih dozvola, 2018. godine preko 19 hiljada građevinskih dozvola i u 2019. godini smo imali blizu 22 hiljade izdatih građevinskih dozvola.

Dakle, od uvođenja objedinjene procedure, za samo tri godine, od 2016. do 2019. godine, je izdat isti broj građevinskih dozvola, kao što je to bilo u prethodnih devet godina. Dakle od 2007. do 2015. godine i ovo su u stvari rezultati i efekti zakona o kome danas raspravljamo.

Što se tiče broja gradilišta u Srbiji, trenutno je otvoreno preko 53 hiljade gradilišta i ovo je dokaz da je Srbija danas jedno veliko gradilište. Vrednost izvedenih građevinskih radova u 2019. godini se procenjuje na oko 3,3 milijardi evra, a poređenja radi, to je duplo više nego u 2013. godini kada je vrednost izvedenih građevinskih radova iznosila oko 1,6 milijardi. Takođe, ovi podaci govore o rezultatima i efektima ovoga zakona.

Građevinarstvo je glavni pokretač rasta BDP u 2018. godini, a udeo građevinarstva u BDP-u je povećan sa 3,2% u 2014. godini na blizu 5% u 2019. godini. Stopa rasta građevinarstva iznosila je 13,4% u 2018. godini, a u 2019. godini je preko 27%. Tako da su ovo sve efekti i rezultati ovog zakona o kome danas govorimo. Hvala.

Hvala vam predsedavajući na prilici da se još jednom obratim.

Mi iz SNS, i mi poslanice SNS, danas dok branimo Zakon o planiranju i izgradnji iznosimo samo činjenice, odnosno iznosimo rezultate rada i efekte zakona koji je u primeni.

Ja još jednom moram da kažem, zarad građana Srbije, da je Srbija na devetom mestu u svetu po izdavanju građevinskih dozvola. To smatram da je jako važno, i to je ono što ne kažemo mi poslanici SNS, niti to danas ovde tvrdi predlagač ovog zakona, to su podaci, odnosno Srbija je danas na devetom mestu na Duing biznis listi Svetske banke, to je ogroman uspeh i uspeh koji svi mi poslanici danas i svi građani Srbije treba da slavimo. Zašto je to tako? Evo zvaničnih podataka o prosečnom vremenu izdavanja elektronskih akta u objedinjenoj proceduri. Dakle, prosečno vreme izdavanja izraženo u radnim danima za lokacijske uslove 19,3 dana, za građevinske dozvole 9,8 dana, za upotrebnu dozvolu 9,9 dana. Dakle, to su sve rezultati, to su efekti ovog zakona koji je u primeni.

Broj izdatih građevinskih dozvola se od 2010. godine povećao u odnosu na 2018. godinu za 200%. Opet, u 2019. godini u odnosu na 2018. godinu broj izdatih građevinskih dozvola se povećao za blizu 12%. I, mi iz SNS čvrsto verujemo da će se ovaj trend rasta izdavanja građevinskih dozvola i u 2020. godini nastaviti i s tim u vezi podržavamo sve izmene i dopune koje će omogućiti da ovaj Zakon o planiranju i izgradnji bude još kvalitetniji i da da još bolje rezultate. Zahvaljujem.

Zahvaljuje, gospodine Arsiću.

Uvaženi ministre sa saradnicima, kolege i koleginice narodni poslanici, ja ću govoriti o zajmu koji Srbija uzima od Banke za razvoj Saveta Evrope za izgradnju Dečije klinike Tiršova 2 u Beogradu.

Zakonom o budžetu Republike Srbije odobreno je zaduživanje kod Banke za razvoj Saveta Evrope u iznosu od 54 miliona evra. Ukupna vrednost izgradnje dečije klinike procenjena je na 75 miliona evra uključujući i procenjenu vrednost zemljišta na kojoj će se klinika graditi.

Zajam od 54 miliona pokriće više od 70% vrednosti projekta, a nedostajuća sredstva biće obezbeđena u budžetu Republike Srbije.

Što se uslova zajma tiče, Republika Srbija ima mogućnost da izabere fiksnu ili varijabilnu kamatnu stopu prilikom povlačenja prve tranše i ta kamatna stopa će se kasnije primenjivati tokom perioda otplate. Imamo mogućnost kreditiranja do 20 godina. Nemamo penale na ne povučena sredstva, a rok da se ova sredstva iskoriste je kraj decembra 2023. godine kada je realno i planirano da se ovaj projekat izgradnje Klinike Tiršova 2 završi.

Dečija klinika Tiršova je izgrađena još 1940. godine. Ona je u nekoliko navrata renovirana, međutim neophodna je izgradnja jedne nove klinike zato što postojeća nema dovoljno prostornog kapaciteta i kada su u pitanju operacione sale, koje su premale i kada su u pitanju bolnički kapaciteti, odnosno bolnički ležajevi, takođe sistem za ventilaciju, za grejanje je zastareo, protiv požarna zaštita je zastarela.

Izgradnja Tiršove 2 kreće na samo proleće, to će biti klinika po najsavremenijim evropskim standardima, klinika koja će biti opremljena na najsavremeniji mogući način i prostiraće se na preko 30.000 metara kvadratnih.

Želim kratko na kraju samo da kažem nešto o još jedno zajmu koji se danas nalazi na dnevnom redu. Radi se o zajmu koji uzimamo od Evropske banke za obnovu i razvoj. Iz tog zajma će Srbija kupiti 18 novih elektromotornih garnitura prema evropskim standardima.

Želim samo da podsetim građane da je u periodu od 2015. do 2019. godine rekonstruisano 560 kilometara pruga, da su u toku radovi na rekonstrukciji još 380 kilometara pruga, da je na našim prugama 48 novih vozova, da imamo nabavljeno 16 lokomotiva za teretne vozove. Sada, sa ovih 18 novih vozova koje ćemo kupiti, na našoj železnici će biti 66 novih vozova. Da li je to dovoljno, da li smo mi time zadovoljni? Nije i nismo zadovoljni, ali Srbija svakim danom korak po korak postaje modernija zemlja. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažena potpredsednice Vlade sa saradnicima, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, danas na dnevnom redu imamo mnogo važnih zakona, a ja sam se danas opredelila da govorim o Predlogu zakona o posebnim postupcima radi realizacije projekata izgradnje i rekonstrukcije linijskih infrastrukturnih objekata od posebnog značaja za Republiku Srbiju.

Građani Srbije su svedoci da je od 2012. do 2019. godine u Srbiji izgrađeno 350 kilometara autoputeva i to su rezultati koje niko ne može da ospori. Posle 30 godina Koridor 10 je završen kompletno, od Mađarske granice do granice sa Bugarskom i do granice sa Severnom Makedonijom.

Mi smo u 2019. godini imali otvaranje istočnog kraka Koridora 10, a nešto pre toga, u maju mesecu završen je i južni krak Koridora 10, koji za nas koji živimo na jugu Srbije ima veliki značaj, zato što on za građane juga Srbije znači opstanak, znači bolji život, nove fabrike i nova radna mesta.

Takođe, u 2019. godini, na kraju 2019. godine imali smo završeno 120 kilometara autoputa na „Milošu Velikom“, a završena i obilaznica oko Subotice, tzv. „Ipsilon krak“ koji povezuje granični prelaz Kelebija sa autoputem Horgoš – Novi Sad.

Što se tiče železničke infrastrukture, od 2015. do 2019. godine rekonstruisano je 560 kilometara pruga, a u toku su radovi na još 380 kilometara. Na našim prugama danas imamo 48 novih vozova, takođe je kupljeno i 16 lokomotiva za teretne vozove, a koliko već sutra, mi ćemo na dnevnom redu imati predlog zakona kojim ćemo omogućiti kupovinu još 18 najsavremenijih vozova koji će saobraćati na našoj železnici.

Činjenica je da se prilikom izgradnje puteva i pruga mnogo vremena gubi na rešavanje imovinskih odnosa, pre samog izdavanja potrebnih dozvala i to je najčešće razlog zbog čega radovi uglavnom kasne. Izrada projekata parcelacije i preparcelacije, komplikovane procedure u katastru, kao i proces eksproprijacije su predugački, obzirom da se putevi i pruge grade i na više hiljada katastarskih parcela.

U 2021. i 2022. godini će se u uložiti pet milijardi evra u infrastrukturne projekte i to su projekti koji su od značaja za Republiku Srbiju. Ja ću pobrojati samo neke od njih, mada smo danas imali više puta prilike da to čujemo i od samog predstavnika predlagača.

Dakle, to su autoput E-763, deonica Preljina – Požega i Požega – Boljari, zatim, imamo izgradnju Moravskog koridora, deonica Pojate – Preljina. Takođe, očekuje nas izgradnja autoputa Beograd – Sarajevo, izgradnja Fruškogorskog koridora, deonica Novi Sad – Ruma, izgradnja autoputa Niš – Merdare, novoplanirani put Vožd Karađorđe, koji će povezati Šumadiju sa istočnom Srbijom, a takođe, očekuje nas i rekonstrukcija i rehabilitacija javnih puteva u Srbiji u dužini od 5.000 kilometara.

Što se tiče železničkog saobraćaja, očekuje nas izgradnja brze pruge Beograd – Budimpešta, zatim rekonstrukcija pruge Niš – Dimitrovgrad i rekonstrukcija pruge Niš – Brestovac. Takođe, od velikih i značajnih projekata očekuje nas i izgradnja metroa.

To su sve projekti, putevi pruge koji se grade na nekoliko desetina kilometara i na nekoliko hiljada katastarskih parcela i zato je neophodno da danas usvojimo jedan ovakav zakon koji će omogućiti da se proces izgradnje i rekonstrukcije ubrza.

Predmet zakona su postupci za utvrđivanje javnog interesa i postupci eksproprijacije, odnosno skraćivanje rokova koji su propisani Zakonom o eksproprijaciji.

Za sve projekte koje sam malopre navela i o kojima sam govorila, obezbeđena su sredstva u budžetu Republike Srbije i obezbeđene su garancije za kredite, obzirom da se finansiranje ovako velikih projekata uvek vrši iz budžeta Republike Srbije, odnosno kreditnim zaduživanjem. Zato je važno da mi unapred možemo da predvidimo te rokove za koje će se ovako veliki infrastrukturni projekti završiti iz prostog razloga da ne bismo gubili novac na nepovučena sredstva, odnosno na tzv. penale.

Što se brže grade putevi i pruge u Srbiji, Srbija će se brže razvijati, to je činjenica, da bez dobrih saobraćajnih veza nećemo imati i nemamo ni nove fabrike ni nova radna mesta.

Na kraju, samo, što se tiče vašeg ulaganja za jug Srbije i konkretno ulaganje vašeg ministarstva za jug Srbije, koji je godinama bio zaboravljen i konkretno za grad Leskovac, mi smo u prethodnom periodu imali rehabilitaciju puta na deonici Niš-Leskovac u dužini od 8,2 kilometra, deonica kod poljoprivredne škole i deonica na Niškoj ulici, koje predstavljaju i sam ulaz u grad Leskovac, koje su jako značajne za naš grad. Takođe, trenutno se izvode radovi na relaciji Vlasotince-Leskovac. Nakon 70 godina se uklanja kocka i građani Leskovca će nakon 70 godina iz pravca Vlasotinca konačno imati sređen i drugi prilaz gradu.

U narednom periodu očekuje nas rekonstrukcija Bulevara Nikole Pašića, odnosno tzv. obilaznice oko Leskovca, koja je za nas možda i najznačajniji prilaz gradu, a i rasteretiće samo gradsko jezgro, tako da se ja iskreno nadam da ćemo što pre krenuti sa radovima. Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, izmenama i dopunama Zakona o dualnom obrazovanju otklanjaju se određeni nedostaci koji su uočeni prilikom dosadašnje primene ovog zakona, a sve sa ciljem da se unapredi razvoj dualnog obrazovanja od sledeće školske godine, odnosno od školske 2020/2021 godine.

Izmenama i dopunama ovog zakona jasnije se definiše razlika između praktične nastave i profesionalne prakse, koje su definisane Zakonom o srednjem obrazovanju i vaspitanju i učenja kroz rad, koje je definisano Zakonom o dualnom obrazovanju.

Definiše se da praktična nastava i profesionalna praksa se ostvaruje u školi, ostvaruje kod poslodavca ili kombinovano u skladu sa planom i programom učenja u obimu do 25%, dok se učenje kroz rad odvija isključivo kod poslodavca, u skladu sa Zakonom o dualnom obrazovanju, u obimu od 20% do 80% od fonda stručnih časova.

Izmenama i dopunama Zakona o dualnom obrazovanju se u ovaj sistem dualnog obrazovanja uključuju i državne institucije kao poslodavci i to su u ovom slučaju Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo odbrane.

Takođe se podiže nivo bezbednosti učenika u procesu učenja kroz rad. Poslodavac je, prema ovim izmenama i dopunama, dužan da obezbedi propisane mere bezbednosti, zdravlje na radu, kao i primenu propisa koji uređuju opasan rad za decu.

Takođe, poslodavac je u obavezi da obezbedi osiguranje za slučaj povrede učenika prilikom učenja kroz rad.

Izričito se izmenama i dopunama zabranjuje noćni rad za učenje kroz rad u periodu od 22 časova do šest sati izjutra.

Takođe se i precizira sastav komisije koja utvrđuje ispunjenost uslova za učenje kroz rad kod poslodavca.

Izmenama i dopunama se, takođe, definiše da, ukoliko učeniku nije omogućeno učenje kroz rad u toku školovanja po dualnom modelu, škola je u obavezi da tom učeniku omogući da nastavi svoje školovanje u skladu sa Zakonom o srednjem vaspitanju i obrazovanju.

Takođe, izmene će omogućiti i upis u predroku za učenike osmih razreda pre položenog završnog ispita i ova novina za cilj ima promociju dualnog modela, jer dualno obrazovanje predstavlja budućnost Srbije i od njega zavisi sveukupni razvoj zemlje.

Takođe, dualnim obrazovanjem učenici stiču potrebna znanja i veštine i oni na taj način postaju konkurentniji, postaju lakše zapošljivi. Mladi se ranije osamostaljuju i ranije počinju da stvaraju svoje porodice.

Učenici sve vreme kroz rad, odnosno kroz školovanje i učenje kroz rad dobijaju mesečnu nadoknadu u neto iznosu od 70% od minimalne cene rada koju plaća poslodavac.

Državi Srbiji nedostaju mnoge profesije kao što su vodoinstalateri, zavarivači, bravari i mnoge druge vrste zanatlija i zato kontinuirano moramo da radimo na unapređenju dualnog obrazovanja. Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo danas u toku diskusija narodih poslanika mogli da čujemo različite ocene, od toga da je ovaj budžet predizborni, izborni, pa do toga od prethodne govornice da ovaj budžet nije baš blistav.

Ono što ja na samom početku hoću da kažem je da se mi poslanici SNS ponosimo Predlogom zakona o budžetu za 2020. godinu i smatramo da je ovo jedan istorijski budžet, jer je za javne investicije planirano 260 milijardi, 40 milijardi više nego u 2019. godini, a građani Srbije dobro znaju koliko je u 2019. godini u Srbiji urađeno.

Kada govorimo o budžetu za poljoprivredu, pomenuću samo jedan segment ulaganja, jer čini mi se da nije bilo dosta reči o tome. Dakle, želim da pohvalim izdvajanje novca za elektrifikaciju polja u ovom budžetu. Za sve poljoprivredne proizvođače u Srbiji, ali i za poljoprivredne proizvođače u gradu Leskovcu elektrifikacija polja je od velikog značaja zato što će se smanjiti troškovi proizvodnje. Kažem, za grad Leskovac i za poljoprivredne proizvođače je posebno važno zato što smo se mi opredelili da naša strateška grana razvoja bude poljoprivreda. Dakle, analize pokazuju da navodnjavanje na struju pet do sedam puta pojeftinjuje proizvodnju i to je novac koji će ostati našim poljoprivrednim proizvođačima.

Ogroman novac se u budžetu za 2020. godinu izdvaja i za projekte za zaštitu životne sredine. Za grad Leskovac ovim budžetom planirana su velika izdvajanja za završetak glavnog gradskog kolektora i taj projekat ima veliki značaj i za zaštitu životne sredine, jer će omogućiti bolje uslove života za sve naše građane, ima i veliki značaj za privlačenje investitora, ali i za same uštede gradu Leskovcu.

Mi kao grad na godišnjem nivou moramo da izdvojimo negde oko 15 miliona za pražnjenje tzv. septičkih tankova za samo jedno preduzeće koje trenutno upošljava oko 1.200 radnika, a po ugovoru će sledeće godine uposliti 3.000 radnika, što znači da će troškovi koje će grad imati biti duplo veći, znači, samim tim kada se poveća proizvodnja, povećaće se i iznos koji grad Leskovac mora da izdvaja u tu svrhu. Dakle, završetkom izgrade glavnog gradskog kolektora, osim ušteda, bićemo i atraktivniji kao grad za privlačenje za investitore, a o značaju ovog projekta za zaštitu životne sredine smatram da je izlišno govoriti.

Da se vratim na budžet i da zaključim, zbog vremena koje imamo na raspolaganju.

Makroekonomski pokazatelji su jasni i oni kažu da Srbija nastavlja ubrzani razvoj i ako pogledamo te neke najvažnije činjenice, one kažu – 2012. godine nezaposlenost u Srbiji je bila skoro 26%, danas je 10% i na kraju godine očekujemo da to bude jednocifrena brojka. Prosečna plata 2012. godine bila je 320 evra, a u decembru se očekuje prosečna plata iznad 500 evra. Minimalna cena rada bila je 17.000, a sada je 30.022 dinara. Javni dug kada smo preuzeli odgovornost bio je 78%, danas je 51%, a projekcije budžeta za 2020. godinu javnog duga su na 50,3%. Inflacija 2%, stabilan kurs dinara, tako da, to su sve pokazatelji koji jasno kažu kojim putem ide Srbija. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsednice.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, jedan od glavnih strateških ciljeva Republike Srbije je pristupanje Evropskoj uniji. Vlada Republike Srbije ima ogromnu podršku u narodu za sprovođenje ovog cilja.

Evropska unija je naš najveći partner u pogledu pružanja razvojne pomoći i ja ću samo kroz dva primera, na primeru grada Leskovca, pokazati da je to tako.

Za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Leskovcu EU je finansirala 10 miliona dinara. U pitanju je donacija. Zatim, holandska Vlada, kroz donaciju od osam miliona evra, za izgradnju 88 kilometara kanalizacione mreže za 16 naseljenih mesta. Sami smo svesni od kolikog su značaja ovi projekti za zaštitu životne sredine i kao što sam rekla, zbog vremena, ovo je samo na primeru jednog grada za dva bitna projekta.

Smatram da ova rečenica - prihvatanje sredstava EU ima negativne posledice za sveobuhvatni razvoj zemlje, nikako ne može da stoji kao sastavni deo budžeta u članu 4. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Koleginica je rekla da promene nisu suštinske. Izmene i dopune ovog zakona da nisu suštinske možda i nisu, ali će sigurno otkloniti uočene nedostatke prilikom primene ovog zakona.

Što se konkretnog amandmana koleginice tiče, ona je podnela amandman na član 2. i stav 2. koji kaže – licu kome se iz objektivnih razloga privremenog karaktera ne mogu uzeti otisci prstiju, pasoš se izdaje sa rokom važenja od godinu dana.

Dakle, predlog ovog amandmana koleginice je bio da se rečenica dopuni sa – odnosno do kraja lečenja u inostranstvu. Smatram da ovaj amandman ne treba prihvatiti, jer stav 2. odnosno zakonska odredba je skroz precizna i ona se odnosi na lica kojima se iz objektivnih razloga privremenog karaktera ne mogu uzeti otisci prstiju. Dakle, u ovom članu nema nikakve povezanosti sa licima koja su upućena na lečenje u inostranstvo i stoga smatram da ovaj amandman ne treba prihvatiti. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, član 7. stav 2. definiše da se putna isprava izdaje na osnovu uverenja o državljanstvu Republike Srbije, izvoda iz matične knjige rođenih, kao i drugih javnih isprava kojima se dokazuju podaci uz zahtev, a koje će organ pribaviti po službenoj dužnosti, osim u slučajevima kada stranka želi da sama pribavi potrebne isprave.

Upravo ovaj završni deo rečenice je sporan po mišljenju kolege koji je podneo amandman jer on svojim amandmanom traži da se deo rečenice – osim u slučajevima kada stranka sama želi da pribavi potrebne isprave briše.

Smatram da ovaj amandman ne treba prihvatiti. Mislim da građanima Srbije, u ovom slučaju korisnicima ne treba uskratiti pravo da mogu sami da podnesu svoja dokumenta, nema razloga za tako nešto. Ukoliko oni već imaju spremljena dokumenta na taj način mogu da ubrzaju postupak izdavanja dokumenata, s obzirom da po službenoj dužnosti rok za pribavljanje dokumenata je nekih petnaestak dana.

Dakle, još jednom ponavljam, smatram da građanima Srbije ne treba uskratiti jedno ovakvo pravo. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Kolega koji je podneo ovaj amandman tražio je brisanje člana 8. ovog Zakona, a bez da smo čuli neki drugi predlog kako bi se ovaj zakon eventualno poboljšao.

Dakle, član 8. je posebno važan član zakona i brisanjem ovog člana zakona, a bez neke druge alternative mi bismo došli u situaciju da imamo jedan zakon koji bi bio nepotpun. U stvari, apsolutno bi bilo nemoguće usvojiti jedan ovakav zakon bez člana 8.

Dakle, član 8. definiše da se na zahtev lica novi pasoš može izdati i pre propisanog zakonskog roka članom 27, a to je rok od šest meseci do isteka važenja pasoša i, naravno, uz uvećane cene obrasca pasoša, znači uz veću nadoknadu.

Takođe, definiše se da lice koje poseduje putnu ispravu čiji rok nije još uvek istekao je dužno da tu putnu ispravu zameni ukoliko je ona oštećena, ukoliko je popunjena ili ukoliko je dotrajala.

Još jednom ponavljam, ako bismo izbrisali član 8. prosto zakon ne bi bilo moguće usvojiti. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Govoriću o izboru kandidata za člana Komisije za hartije od vrednosti, koji je predlog poslaničke grupe SNS.

Kandidat koji pre svega ima iskustvo više od deset godina u brokersko-dilerskim poslovima, iz biografije koja nam je dostavljena, odnosno koja je dostavljena svim poslanicima na uvid, vidimo da je zaposlena u "Erste banci" na poziciji stručnog saradnika - ekspert brokera-dilera, dakle u struci koja je i potrebna za ovaj posao.

Na sednici Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, koja je po Poslovniku o radu prethodila ovoj raspravi danas u plenumu, članovi Odbora za finansije imali su priliku da čuju predstavljanje kandidata, da postave pitanja kandidatu. Svi smo negde stekli utisak da je kandidat Marija Đorđević, neko ko zaista uliva poverenje, neko ko je zaista od struke i da može dati veliki doprinos unapređenju rada ove institucije.

Mišljenje kandidata za člana Komisije za hartije od vrednosti je da hitno treba preduzeti korake u pravcu razvoja tržišta hartija od vrednosti, obzirom na to da se ukupni razvoj čitave zemlje odvija mnogo brže od razvoja tržišta hartija od vrednosti.

Takođe, čuli smo i mišljenje da strategija rasta i razvoja Komisije za hartije od vrednosti, između ostalog, treba da se bazira i na iskustvu zemalja iz okruženja, koja su do sada na većem nivou od nas.

Kandidat je bila i član radnog tima za izradu Nacrta zakona o robnim berzama i za izradu Nacrta zakona o alternativnim investicionim fondovima, zakona koji će uticati na unapređenje tržišta hartija od vrednosti, ali i na sam rad Komisije za hartije od vrednosti.

Kandidat će raditi na tome da institucija, odnosno Komisija za hartije od vrednosti preduzme određene korake u smeru razvoja, tako što će se na prvom mestu više otvarati prema tržištu i prema tržišnim učesnicima kako bi mogla da dobije povratnu informaciju od relevantnih učesnika i da na taj način unapredi svoj rad.

Kao što sam rekla na početku, mišljenje svih članova Odbora za finansije je da predloženi kandidat uliva veliko poverenje da će poboljšati rad Komisije za hartije vrednosti.

Naravno, u danu za glasanje podržaću ovaj predlog. Hvala.