GORAN KOVAČEVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1970. godine. Živi u Kragujevcu.

Po zanimanju je diplomirani ekonomista.

Potpredsednik Gradskog odbora Srpske napredne stranke u Kragujevcu i zamenik predsednika odborničke grupe. Obavljao je funkciju savetnika Privrednog društva ED “Centar”.

Za narodnog poslanika izabran je na izborima 2014. godine, a mandat mu je potvrđen i nakon vanrednih parlamentarnih izbora održanih 24. aprila 2016. godine.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 13:08

Osnovne informacije

Statistika

  • 123
  • 0
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 1 mesec i 20 dana i 9 sati

Poštovani gospodine Kovačeviću, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju ko...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 4 meseca i 14 dana

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 2 godine i 2 meseca i 23 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 18.12.2019.

Dame i gospodo, poštovani ministre, Izveštaj o završnom računu od 2002. godine svakako jeste, pre svega, u velikom delu politička odluka, a u jednom delu i ekonomska odluka.

Ne postoji danas nijedan parlament a sigurno nikada nije ni postojao u Evropi, u svetu, u istoriji Srbije ne postoji takva odluka gde raspravljamo o završnim računima u prethodnih 15-20 godina.

Verovatno da ne postoji nijedan poslanik, ne samo ja, u istoriji Srbije, verovatno ne postoji ni jedan poslanik u istoriji sveta koji je trebao da shvati šta se dešavalo u finansijama jedne države pre 15-20 godina. U državi koja se nije zvala Srbija, u državi u kojoj nisu važili ovi ekonomski zakoni, gde su bili neki ministri kojih se ne sećate, da pitam građane Srbije da li se sećaju 21. avgusta 2002. godine šta su uradili? Kako mi možemo da znamo šta se radilo u Ministarstvu spoljnih poslova i kako mi možemo relevantno da glasamo o završnim računima?

I ovo je samo u stvari kraj, tačka jednog lošeg ekonomskog vremena, kraj, gde mi u Skupštini moramo da shvatimo i da kažemo da zbog interesa Srbije, njenog uvažavanja u svetu, moramo da imamo završne račune, jer kako da govorite o ekonomskim parametrima ako imate inflaciju, onda u stvari nemate makroekonomsku politiku, nemate monetarnu.

Ako nemate fiskalnu politiku, gospodine ministre, onda imate nezaposlenost, onda imate nedostatak rasta društvenog proizvoda, onda imate privatizaciju. Ako imate deficit budžeta, a imali ste ga na nivou Republike Srbije i opšte države, u stvari nemate ekonomsku politiku.

Ako raspravljamo o završnim računima od 2002. godine onda možemo da kažemo da smo formalno imali ekonomsku politiku, suštinski je nismo imali. Imali smo pljačku društvene imovine i prenošenje u privatnu imovinu. U stvari, krali su nam ekonomsku budućnost. Krali su nam, u stvari, budućnost i mi danas kada budemo glasali o ovim odlukama, u stvari možemo da kažemo da prihvatamo zaključke, ali istorija Srbije je rekla svoje i ocenila taj period.

Ocenila ga je kao period sa inflacijom, ekonomskim nedostacima, milionima problema i formalno moju generaciju, ove članove ovog parlamenta, što bi rekli u Šumadiji „zapalo nas“ da glasamo za ove izveštaje, da glasamo za izveštaje, da glasamo za neke ljude da kažemo da su profesori sa fakulteta koji su nekada bili ministri, guverneri narodnih banaka, koji su bili ključni nosioci ekonomske politike zajedno sa tajkunima u suštini učinili Srbiju da izgleda ovako kako je nekad izgledala i to je prošlost.

To je prošlost i ja mogu da govorim od 2014. godine do danas i da kažem da Srbija danas drugačije izgleda, a do 2014. izgledala je zbog završnih računa, zbog takvog vođenja politike.

Kada govorimo o završnim računima, onda su oni u stvari prošlost, a treba da govorimo o budućnosti. Budućnost je suština. Kada govorimo o završnim računima, hteo bih da pitam, pre svega, ne govorimo samo o Izveštaju Ministarstva finansija, nego govorimo o završnim računima na primer Beogradskog univerziteta, imam potrebu zato što su sopstveni prihodi takođe deo završnih računa da pitam rektorku Beogradskog univerziteta, kao i druge rektore gde završavaju sopstvena sredstva fakulteta i univerziteta u Srbiji?

To je pitanje koje je svakako značajno, nije samo budžet Ministarstvo finansija, Odbor za budžetska i Skupština, već i drugi direktni i indirektni korisnici budžeta. Država Srbija ove godine daje 300 miliona za finansiranje visokog obrazovanja. Sopstveni prihodi Univerziteta iznose još 110 miliona evra.

Gospođo rektorka, gde završavaju sredstva od 110 miliona evra? To vas pitam ja iz Odbora za budžet, to vas pita Skupština, to vas pita završni račun Srbije za 2014, 2015, 2016, 2020. godinu. To vas pitaju vaše kolege sa vaših fakulteta koji kažu da neki profesori imaju 90 hiljada, a drugi 500 hiljada i da niko ne zna ko koliko ima.

Svi koji pitaju u stvari ne govore odakle potiču ta sredstva. Državna revizorska institucija, gospođo rektorka, kaže da 95% sopstvenih prihoda potiču od školarina. Pet posto zaradite vi na fakultetima, funkcionišući na tržištu, prodajući svoje znanje, svoju pamet, izdavajući prostor. Znači, samo 5%, 95% u obliku vanbudžetskih prihoda, odnosno parafiskalnih prihoda uplate građani za školarinu koji se školuju kod vas. Od tih 95% koja su namenjena za unapređenje nastave, gospođo rektorka i drugi rektori, u suštini 47 do 90% završi u plate zaposlenih na fakultetima.

Obraćam se onima koji plaćaju školarinu, onima koji uzimaju kredite, koji daju visoke školarine na državnim fakultetima, vaš novac ne završava za unapređenje nastave. Četrdeset i sedam do 90% tog novca odlazi na plate iako država Srbija da 300 miliona, isplati svaku platu zaposlenih na fakultetu.

Dakle, oni koji plaćaju školarine trebali bi da znaju da rektorka kaže i podnese izveštaj o trošenju sopstvenih prihoda, videli bi oni kako se troše i znali bi da kada date 100 hiljada jedne godine za školarinu svog deteta, u stvari da nemate taj način funkcionisanja i taj način prebacivanja novca, mogli bi ste da date 10 hiljada, odnosno 50 hiljada i vaše dete bi se školovalo na isti način, po istim kriterijumima. To je završni račun Republike Srbije od 2002. do 2019. godine.

To je budućnost Srbije. Ako hoćemo nove, mlade, obrazovane generacije, ako hoćemo da Srbija izgleda drugačije, onda moramo da znamo koliko nas košta školarina i da pitamo zašto neko mora da plaća školarinu, a da taj novac ne znamo kako, potpuno netransparentno, završava kao dodatak plati, pa onda imate profesore, kako kažu profesori sa Beogradskog univerziteta, koji imaju 90 a drugi 500 hiljada.

Ako neko kaže da ne mora da odgovori i ako neko kaže da nije pozvan da kaže Odboru za budžet javnosti Srbije gde završava novac, u redu, ali akademska čestitost podrazumeva da imate korektan odnos ne prema meni kao narodnom poslaniku, nego prema vašem studentu, kome umesto 10 hiljada za školarinu u toku godine uzmete 100 hiljada, 90 hiljada podelite za svoje plate, iako vam Srbija, Odbor za budžet, Skupština Srbije već isplati sve te plate.

Završni računi nisu samo Skupština. Nisu samo Odbor za budžet. Završni računi su Srbija. Ima mnogo stvari koje treba da promenimo. Gospodine ministre, ministar koji se bavi obrazovanjem i ministar finansija suštinski treba u narednom vremenskom periodu da reši problem ovog kostura koji nam viri, zato što tu nije odgovornost za rektorku koja ne mora, već odgovornost prema građanima Srbije, a mi njih predstavljamo za njihovo funkcionisanje i školovanje njihove dece.

Mi iz SNS prošli smo kritike, prošli smo nerazumevanja 2014. godine. Prošli smo šatore ovde kada su donosili Zakon o radu. Pošli smo brojne izazove. Danas kada pogledate kako izgleda Srbija u stvari mi znamo da smo napravili rezultat. Mi jesmo odsanjali svoj politički san i od Srbije napravili zemlju koja ima rejting BB+, kao nikada u istoriji.

Zadužujemo se po kamatnoj stopi od 0,34%. To je premija za rizik. To je posledica, pre svega, političke odluke i ekonomske snage Aleksandra Vučića da Srbiju reformiše i od 2004. godine napravi drugačijom zemljom.

Mi smo svoj san iz SNS u ekonomskom smislu odsanjali. Oni koji se dave u frustracijama svojih ekonomskih odluka i propalim političkim procesima svakako treba da ostanu tu gde jesu. Budućnost Srbije jeste ono što potiče iz prošlosti i od 2014. godine, na našu sreću i sreću Srbije, Srbija izgleda ekonomski drugačije.

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 18.12.2019.

Uvaženi poslaniče, svakako da svi mi imamo svoju političku prošlost, od nje ne možemo da pobegnemo. Neko može da ocenjuje da je loša. Verovatno svako od nas koji se bavi politikom misli da je u pravom trenutku, u tom trenutku povlačio prave poteze.

Nije ništa sporno, vi imate vaše mišljenje o mom političkom delovanju, ja imam svoje i tu nema razloga da polemišemo.

Budžet grada Kragujevca jeste 10 milijardi. I jeste kao retko kada u istoriji tog grada toliko veliki. Možda od 2008. godine prvi budžet koji je veliki. On je posledica jedne ključne stvari. Grad Kragujevac u ovom trenutku ima industrijsku zonu koja ima oko 80 ha. Stiglo je pismo o namerama četvrte kompanije za investicije u svetu koja hoće da kupi 30 ha i da ih plati, da ne otvaram temu koliki iznos novca.

To je pravni osnov, pismo o namerama, a ona je posledica dovođenja fabrike, jedne od najvećih u poslednjih 10 godina. Ta kompanija je već došla. Hoće da širi svoju delatnost na 30 ha. Prostor se nalazi na ulazu u Kragujevac, pored krsta. To je pravni osnov za ovakav budžet.

U pravu ste, ako ne bude prodaje, realno budžet grada Kragujevca iznosi 5 milijardi i 400 sopstvenih prihoda. Ako prodajemo nešto, onda raste za 100 miliona, 200 miliona. U ovom trenutku se nalazi na 6 milijardi i 700. Svakako, Kragujevac nije u idealnoj ekonomskoj situaciji, nije ni danas, nije nikada ni bio, ali pokušavamo da ga rešimo.

Moja odgovornost za grad Kragujevac svakako jeste značajna. Ja sam tamo odbornik 16 godina. Ja sam predsednik Odbora za budžet, ali svakako, i ako činimo greške, na izborima koji dolaze za nekoliko dana, nekoliko meseci, građani Kragujevca će reći šta smo uradili i da li smo grešili.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.11.2019.

Dame i gospodo, poštovani ministre, pažljivo sam slušao prethodnih, od prilike sat vremena raspravu narodnih poslanik u Skupštini Srbije i mogu da kažem da je rasprava imala veliki stepen lično i jasno definisanih precizno ekonomskih stavova.

Generalno nisam ništa nešto preterano mogao da shvatim zato što sam pažljivo slušao i kada krenu da raspravljaju o nekoj ekonomskoj temi po jednom principu, završimo u potpuno drugom principu i to je politički stav. Ovde generalno o vođenju budžeta, o budžetu Republike Srbije ima vrlo malo teoretskih osnova ne samo u Skupštini, nego i u raspravama koje čujemo u javnosti, pa i moj uvaženi kolega kada citira neke eminentne profesore.

Ja sam za povećanje plata. Zašto je to bitno? Ne kažem da se potpuno razumem u ekonomiju, ali prilično je shvatam. Ja sam za povećanje plata i želeo bih da polemišem sa mojim kolegama i sa javnošću Srbije, koji nema takav stav. Povećanjem plata za 22 milijarde mi dovodimo do povećanja lične potrošnje. Povećavajući ličnu potrošnju, dovodimo do povećanja rasta BDP. Kada povećavamo penzije, to isto radimo, dovodimo do povećanja lične potrošnje i stvaranja pretpostavki za rast BDP.

Zašto se ja ne slažem, u stvari zašto veliki deo javnosti Srbije ne razume kada smanjujemo poreze na rad, koje smanjujemo, da je to isti efekat kao povećanje plata. Kada smanjujemo poreze za rad, mi u stvari povećavamo ličnu potrošnju na taj način što teoretski povećavamo plate zaposlenih u realnom sektoru.

Isti je efekat na rast BDP, kao smanjenje poreza na rad, kao povećanje plata u javnom sektoru, kao povećanje plata, ako verujete u multiplikatore. Imate teoriju koja kaže da verujete u multiplikatore, imate teoriju koja kaže da ne verujete u multiplikatore, ali i u jednom i u drugom slučaju multiplikatori nikada ne daju manji efekat od onoga što ste uložili.

Kada se govori o javnom sektoru i ulaganju u realni sektor, odnosno ono što radi Vlada Srbije dajući subvencije- subvencije se daju u dva slučaja, kada imate nivo nezaposlenosti na nivou makroekonomije veliki, ili u drugom slučaju, kao što je bio slučaj u Srbiji, i u drugom slučaju kada imate smanjenu tražnju. Tu dolazimo ponovo do multiplikatora i ne postoji nijedna varijanta koja kaže da za sto uloženih dolara imaćete manje od sto uloženih dolara. U najgorem slučaju efekat povraćaj na budžet Republike Srbije biće isti kao i onoliko koliko smo uložili, a imate pretpostavke da će doći i do tri puta više.

Ono što bih posebno hteo da naglasim, gospodine ministre, i mislim da je jedna od ključnih tema koje govore o ekonomskom rastu i razvoju, i tu bi se složio sa svojim kolegama, koji su to iznosili - to je sistem obrazovanja u državi Srbiji. Sistem obrazovanja, u državi Srbiji je klasičan sistem koji se nije reformisao od prilike negde, pogotovo u visokom obrazovanju, od 1946. godine. Imate visoko obrazovanje koje ima preko 20 milijardi sopstvenih prihoda i vi ste lepo rekli da vi lično i Skupština Srbije, kao i Vlada nije umanjila finansijska sredstva Univerziteta u Beogradu, nego su sopstveni prihodi umanjeni. Znači, lošije funkcionisanje tog u finansijskom smislu Univerziteta.

Uopšte da se ne mešam u autonomiju Univerziteta, ja prosto sa ugla nekoga ko je u Odboru za budžet hoću da potcentiram i mislim da je to pitanje koje vi treba da otvorite sa ministrom Šarčevićem – sistem obrazovanja koji podrazumeva način finansiranja visokog obrazovanja, srednjeg obrazovanja i osnovnog obrazovanja.

Vreme je, gospodine ministre, da se podvuče crta i da se vidi da li Srbija hoće da ostane u ovom modelu finansiranja ili želimo obrazovanje koje je moderno, svetsko pre svega po načinu finansiranja.

Neprihvatljivo je da sopstvena sredstva Univerziteta koja su najveća i kreću se na nivou budžeta grada Kragujevca i Niša zajedno praktično su izmaknuta iz svake kontrole Odbora za budžet i mi kao vlasnici nemamo pravo da funkcionišemo i shvatamo kako ta sredstva funkcionišu.

Takođe je neprihvatljivo da model finansiranja po kome ćemo imati obrazovanje koje finansiramo samo na osnovu toga što je država vlasnik potpuno pravi diskriminaciju između privatnih vlasnika institucija koje se bave obrazovanjem. To je u modernom uređenju potpuno neshvatljivo.

Država Srbija ima obavezu da sistem obrazovanja, onako kako kaže po Ustavu, obezbedi sigurno i dostupno obrazovanje osnovno i srednje, ali nigde ne stoji da moramo i treba da pravimo diskriminaciju u načinu finansiranja iz budžeta Republike Srbije po osnovu prava vlasništva.

Ovo je jedno od ključnih pitanja koje svakako zadiru u društveni bruto proizvod, ekonomski rast i razvoj i svakako jeste neki kostur iz prošlosti koji nam neprekidno ispada iz ormana.

Naravno da kada umanjujete poreze na rad ne podstičete privredu – to meni nikako nije jasno šta podrazumevate pod podsticajima privrede? Umanjenje poreza za rad podrazumeva da taj iznos sredstava koji smanjujete ide ili za povećanje lične potrošnje, odnosno zarada radnika ili da ide na investicije. I u jednom i u drugom slučaju rast, odnosno podsticaj i mogućnost za rast BDP je isti kao i druga finansijska sredstva koja ulažete. Zahvaljujem se.

Imovinska karta

(Kragujevac, 04.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Odbornik Skupština grada Kragujevca Grad Mesečno 15211.00 RSD 01.05.2005 -
- Elketroprivreda Srbije "Centar" d.o.o. Kragujevac (Vodeći stručnjak, saradnik) Javni Mesečno 85602.00 RSD 17.12.2015 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -