GORAN KOVAČEVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1970. godine. Živi u Kragujevcu.

Po zanimanju je diplomirani ekonomista.

Potpredsednik Gradskog odbora Srpske napredne stranke u Kragujevcu. Bio je i zamenik predsednika odborničke grupe SNS-a. Obavljao je funkciju savetnika Privrednog društva ED “Centar”.

Za narodnog poslanika izabran je na izborima 2014. godine, a mandat mu je potvrđen i nakon vanrednih parlamentarnih izbora održanih 24. aprila 2016. Godine.

Na redovnim parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine ponovo mu je potvrđen poslanički mandat. Izabran je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 15.10.2020, 13:01

Osnovne informacije

Statistika

  • 124
  • 2
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 1 godina i 3 meseca i 6 dana

Poštovani gospodine Kovačeviću, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju ko...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 2 godine i 6 meseci i 3 dana

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 3 godine i 4 meseca i 9 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 16.12.2020.

Dame i gospodo, ekonomija je egzaktna nauka. Ekonomija je nauka koja se bazira na rezultatima. Rezultati SNS i Vlade Republike Srbije u oblasti finansija su jasni, a jasni su zato što poštujete principe i pravila. Ekonomija se sastoji iz principa i pravila i ako ih ne poštujete ne možete da imate rezultat, tako vam kaže hiljadu godina prakse u oblasti ekonomije. Ta praksa u stvari stane u 500 godina ekonomske teorije. U tih 500 godina stane sve, stanu različita ekonomska mišljenja, različite ekonomske škole, stanu procesi koji su se dešavali u različitim zemljama i mi smrtnici u ovom trenutku mislimo da je sve počelo od nas u ekonomiji. Sve što mi danas doživljavamo u ekonomiji se već desilo. Mi smo deo globalnog ekonomskog procesa. Mi kao mala nacija ne možemo da ne poštujemo ekonomska pravila.

Ključni ekonomski zakon, ustav fiskalne politike je Zakon o budžetskom sistemu Republike Srbije. U članu 1. definisana je uloga Fiskalnog saveta i kaže se da Fiskalni savet treba da služi, da daje mišljenja nezavisna o fiskalnim politikama na bazi fiskalnih pravila i na taj način omogući javnost i odgovornost onih koji donose fiskalna pravila. U stvari, on odlučuje o fiskalnim strategijama i budžetu Republike Srbije na način da daje savetodavno mišljenje i on je deo fiskalnog poretka Republike Srbije i zajedno sa Vladom Republike Srbije, Narodnom bankom i Skupštinom Srbije je odgovoran i zaslužan za rezultate koje Srbije ima u ekonomskoj politici.

Potpuno se slažemo iz SNS sa Fiskalnim savetom kada govorimo o budžetskim principima i budžetskim pravilima. Slažemo se 100% kada govorimo o prošlosti i fiskalnoj konsolidaciji i njenim rezultatima. Naravno da se nismo slagali 2015, 2016. godine oko operativnih delova, pojedinih. Slažemo se 100% oko ekonomskih sloboda, slobodnog tržišta, tamo gde Srbija želi da ide. Slažemo se 100% da Srbija jeste u ovom trenutku ekonomski lider na zapadnom Balkanu. Slažemo se 90% u vezi operativnih mera koje donosi Skupština Srbije, Vlada Srbije i Narodna banka, i to je sasvim normalno.

Mi smo nacija koja u oblasti ekonomije suviše dugo nije poštovala principe i pravila. Kada ih ne poštuješ onda ne možeš da imaš ekonomske rezultate. To što smo mi mislili da možemo da kreiramo pravila, kako mi shvatamo, pokazalo se na negativnoj istoriji Srbije, kao jedna nesrećna ekonomska nacija, da nije dalo ekonomske rezultate.

Razlikujemo se mi u odnosu na Fiskalni savet. Imam tu slobodu da kažem da se suštinski razlikujemo zato što smo različitih godina, različito smo shvatali ekonomiju, različito smo učili iz različitih knjiga. Suštinski, mi se teorijski razlikujemo sa pojedinim članovima Fiskalnog saveta. To je moje zadovoljstvo.

Kada Narodna skupština Republike Srbije na predlog Vlade Republike Srbije donese neki zakon koji je liberalan i naslanja se na Miltona Fridmana, onda Fiskalni savet kaže – aha, a mi bismo za Kejnsa, a kada mi pod pritiskom promena koje se dešavaju u globalnom poretku, gde je protekcionizam ključna stvar u ovim uslovima, vratimo se na kejnzijansku monetarnu politiku i makroekonomsku politiku, davajući subvencije, onda se pojavi Fiskalni savet koji kaže – ne, mi smo za slobodno tržište, prenebregavajući vreme i uslove u kojima živimo i građane Srbije.

Kada govorimo o ključnoj razlici između mene, na primer, lično i gospodina Pavla Petrovića, to je multiplikator koji kaže da kada dajemo finansijska sredstva iz budžeta Republike Srbije, sredstva koja dajemo za građane u vidu davanja novca u vezi povećanja plata, penzija i takozvanog "helikoptera novca", u stvari je različit u odnosu na javne finansije. Ja mislim da je to jedno isto.

Milton Fridman kaže da je isto kada daješ i ulažeš u javnu potrošnju i kada ulažeš u ličnu potrošnju. Ja kao predstavnik građana uvek sam za to da građani Srbije dobijaju novac i ako se to kaže preko helikoptera novca, što je potpuno pogrešan izraz. Helikopter novca je pedesetih godina utvrdio Milton Fridman, kao kritiku bankarskog sistema i primarne misije FED-a. Ali, dobro i takav kakav je definisan, helikopter novca za građane Srbije, za mene kao narodnog poslanika, za povećanje plata što radi Vlada Republike Srbije, penzija i davanja građanima Srbije jeste značajniji u odnosu na teorijsku postavku gospodina Pavla Petrovića.

Fiskalni savet u svojim analizama ne kaže da je to mišljenje primarno i ključno, neupitno, zato smo mi ovde u Skupštini da kad se god ne slažemo sa Pavlom Petrovićem, sa članovima Fiskalnog saveta kažemo šta mislimo, kao i oni što iznose svoje mišljenje i Fiskalni savet, da ne zaboravite, je deo makroekonomskog sistema Republike Srbije koji je ključno zaslužan, kao i Vlada Republike Srbije i Skupština Srbije, a naravno bez Aleksandra Vučića svega toga ne bi bilo za funkcionisanje i rezultate koje u oblasti ekonomije imamo.

Kada mi u Skupštini u principu pričamo o makroekonomskim parametrima, obično govorimo o fiskalnim merama koje predlaže Vlada. Nekako zaboravimo monetarne mere, ne pričamo o njima. Ja volim da kažem da je to velika sreća Srbije. Monetarna politika u Republici Srbije je postala strašno dosadna, neprimetna, ne vidimo je, što nije slučaj u istoriji Srbije.

Kada pogledate srpsku monetarnu politiku onda shvatite da od početka 19. veka u stvari nemate monetarnu stabilnost. Godine 2012, zahvaljujući Jorgovanki Tabaković i njenom timu, država Srbija, ponavljam, vodi dosadnu monetarnu politiku. Imate sve parametre koji kažu da smo se, pa u konačno posle dva veka, vek i po lutanja u monetarnoj politici zaustavili na sidrima EU, da nam je stopa inflacije 2,2%, da je ona mnogo manja od onoga što smo planirali, 3% i u suštinski imate stabilnost cena, stabilnost valute, da zaboravite one periode devedesetih i dvehiljaditih kada smo se svako jutro budili i pitali se koliko danas nešto vredi. Narodna banka koristi dva ključna mehanizma, referentnu kamatnu stopu koja je najniža u istoriji Srbije 1% i operacija na repo tržištu.

Dame i gospodo, ja znam da danas biramo dva člana koji će biti sastavni deo Fiskalnog saveta i Saveta guvernera Narodne banke, ali ako ne govorimo o institucijama i njihovom funkcionisanju onda u stvari ne treba da govorimo ni o ljudima. Ako ulazite u institucije koje su ključne, stabilne i funkcionišu u skladu sa zakonima Republike Srbije, onda su kadrovska rešenja periferna. Timovi koji vode makroekonomsku politiku u državi Srbiji su ključni. Oni imaju sreću da se uključe u timove koji su od 2015. do 2020. godine napravili značajan pomak i iskorak u budžetskom funkcionisanju države Srbije, a u stvari u promeni ekonomskog poretka.

Zato je moje zadovoljstvo što ću glasati za ovakve predloge, a istovremeno njihova čast i obaveza da ulaze u timove koji su Srbiju promenili. Ja vam se zahvaljujem.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja , 10.12.2020.

Dame i gospodo, poštovani ministre, ovo je vreme o kome će se učiti u školama. Ovo je velika zdravstvena i ekonomska kriza i ovo je nešto gde nismo bili. Ekonomska kriza je drugačija u odnosu na sve ostale. Imati dovoljnu količinu novca danas NBS smanjuje referentu kamatnu stopu, promet je suština ekonomske krize.

Drugačija kriza od svih drugih, hoćemo li imati poplavu novca koju već danas imamo, pa samim tim i inflaciju, povećanje kamatnih stopa i MPL-e ili ćemo imati deficit zbog nedostatka prometa, deflaciju i povećanje nivoa nezaposlenosti? Ili ćemo kada prođe kriza sve vratiti na početak? Ovo je ekonomska kriza o kojoj će se učiti u školama, a šta će pisati u udžbenicima zavisi od toga kako mi danas doživljavamo, svako pojedinačno percepciju ekonomske krize.

Tri godine je trebalo krizi iz 2008. godine da dođe do svog pika, tri godine je trebalo krizi iz 1929. godine da dođe do svog maksimuma, tri nedelje je trebalo krizi iz 2020. godine da se nađemo tu gde se nalazimo i nemamo jasnu sliku kako izgleda danas ekonomija u svetu. Jedne ekonomije rastu i razvijaju se, druge su u tehničkoj recesiji, jer su u rastu BDP ispod 0%. Jasno je da pojedine zemlje primarnom emisijom pokušavaju da izvuku svoje ekonomije, ali je pitanje da li je centralna banka dovoljno moćna da izađemo iz ove krize. Druga preduzeća nestaju i propadaju, prosto imamo različitu sliku.

Dana 27. marta 2020. godine EU je rekla – imamo program od dve nedelje ekonomskih mera, posle toga će se sve vratiti u normalu. Danas je decembar mesec, ništa više nije normalno. Ovo je bitno zato što su to polazne pretpostavke za budžet iz 2021. godine. To je vreme u kome živimo, vreme u kome stvaramo budžet i nije sporno da je budžet najznačajniji pravni, ekonomski akt jednog fiskalnog prostora, znači celog prostora gde žive Srbi na Balkanu, ali je budžet realna i planska kategorija.

Vi gospodine ministre ste jasno u prethodnim godinama pokazali kako izgleda pametno planiranje budžeta Republike Srbije. Bili smo dovoljno pametni, imamo dovoljnu količinu znanja da nikada od 2015. godine nismo ušli u rebalans budžeta. U teškom vremenu, u vremenu fiskalne konsolidacije mogli smo da predviđamo.

Mogli smo da predviđamo zato što smo promenili Srbiju i ono što su trebali neki pre nas da učine devedesete, 2000. godine. Nisu učinili, mi smo krenuli iz nule da promenimo ekonomski poredak Srbije.

Budžet je vreme kada se podvuku crte i vreme kada se kaže šta smo uradili u prethodnom vremenskom periodu. Od 2015. godine do 2018. godine spašavali smo srpsku ekonomiju. Godine 2019. do marta 2020. godine ubirali smo plodove visokog ekonomskog rasta i niske nezaposlenosti. Od 2020. godine od marta meseca vodimo socijalnu politiku kako da Srbija u teškim vremenima zdravstvene i ekonomske krize preživi.

Nesporno je da smo značajan deo finansijskih sredstava uložili u zdravstvo, nesporno je da smo imali protekcionističke mere u oblasti privrede, nesporno je da smo branili socijalni status građana Srbije. I to smo uspeli. Uspeli smo zahvaljujući vama iz Ministarstva finansija, NBS i predsedniku Srbije. Šta smo uradili? Učinili smo da nam BDP bude u tehničkoj možda recesiji, ali najbolji BDP u ovom trenutku u Evropi. Učinili smo da imamo nisku stopu nezaposlenosti i učinili smo da imamo pre svega monetarnim merama stabilan kurs dinara, odnosno da nemamo inflaciju. To smo učinili zato što smo znali šta radimo i to nas je koštalo šest milijardi evra.

Kada kažu da ova kriza nema posledica u ekonomiji Srbije ima ih. Da nismo imali ekonomsku krizu, da nismo imali pandemiju, imali bismo rast od 6% i verovatno dve, tri milijarde javne potrošnje, lične potrošnje više u Srbiji. Da nije bilo ekonomske krize drugi faktor ne bi imali deficit. Normalno je, sasvim je normalno da u uslovima ekonomske krize imamo deficit. Ali, svakako ga ne bi imali da nije bilo ekonomske krize.

Dakle, mi smo 2015. godine promenili Srbiju kao ova generacija i to je sastavni deo budžeta, jer je budžet i generacijska stvar, sastoji se iz onoga što nasledimo od prethodnih generacija, onoga što zaradimo mi kao generacija i onoga što ćemo ostaviti budućim generacijama ili ćemo ih zadužiti. Taj generacijski jaz kaže da smo mi od 2015. godine zaradili tih šest milijardi evra da platimo troškove krize u ovoj godini, da smo zaradili verovatno još za dve godine da platimo još 12 milijardi ekonomskih mera zato što ova kriza se ne završava 2020. godine.

Danas kada govorimo o pravilima ekonomske politike obično kažemo da moramo da se držimo nekih principa koje je definisala EU, pa kažemo da moramo da budemo na 3% deficita, da moramo da budemo na 60% javnog duga. Ovo je krizno vreme, krizni nemenadžment, uopšte me ne bi iznenadilo i nemamo razloga da tvrdimo da ćemo imati deficit od 3%. Možemo da imamo i veći deficit bez ikakvih problema, ekonomski smo sposobni da to iznesemo još 2021. i 2022. godine, verovatno i 2023. godine.

Zemlje EU koje nam govore o principima i pravilima danas se nalaze u ogromnim problemima gde je MPL rastu u svim zemljama EU gde javni dug raste i mi praktično imamo još tri godine ovakve monetarne politike i ekonomske i fiskalne politike da ih stignemo. Gde će ona tada biti, stvar je o kojoj ne treba da raspravljamo.

U stvari, budžetom za 2021. godinu treba da nastavimo da radimo ono što smo radili 2020. godine. Da branimo tri ključne ekonomske stvari nivo nezaposlenosti, stopu inflacije i da branimo društveni bruto proizvod. To ćemo nastaviti da radimo merama koje donosimo i koje ćemo donositi rebalansima budžeta koji će u 2021. godini verovatno biti. Nikada ne treba da zaboravimo da nije lako. Budžet se sastoji iz mikro ekonomije, iz problema koje imaju naši zaposleni ljudi koji se bave privatnim poslom, nikada ne treba da smetnemo sa uma da su i oni sastavni deo ekonomije Srbije, budžeta Republike Srbije da nije lako, velika je kriza.

Dame i gospodo, kada pogledate rezultate iz 2015, 2016, 2017, 2018, 2019. godine i rezultate koje smo učinili u kriznom vremenu 2020. godine jasno je da Vlada Srbije ima potpunu podršku u Skupštini Srbije i građana Srbije za mere koje daju dobre ekonomske rezultate. Zato nama u Skupštini Republike Srbije ne ostaje ništa drugo nego da glasamo za ovakav krizni, težak budžet, ali budžet koji će učiniti da Srbija iz ovog teškog vremena, kao i 2015. godine, izađe samo jača.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 10.11.2020.

Hvala.

Čuo sam, ministre, od svojih profesora na ekonomskom fakultetu da Srbija ima problem sa 500, 500 dinara, 500 maraka, 500 evra. Kažu kad god Srbija u istoriji dođe do 500 nečega, desi se rat, kriza, unutrašnja, spoljna i vratimo se kao nesrećna nacija na negde 200, 300 evra i uvek se to desi.

Ekonomija je istovremeno i istorija, a mi smo ovde u Skupštini Srbije pozvani da pišemo, menjamo i stvaramo istoriju Srbije, da Srbija izgleda drugačija zemlja, ne onakva kakvom smo je nasledili i da nova generacija živi u ekonomski razvijenoj državi.

Dame i gospodo, poštovani ministre, budžet je najznačajniji pravni i ekonomski akt koji se donosi u jednoj fiskalnoj godini za jednu fiskalnu teritoriju, ali budžet Republike Srbije je mnogo više. To je budžet Republike Srbije i srpskog ekonomskog prostora, odnosno svih Srba koji žive na ovom prostoru. Budžet je urađen poštujući dinamičke i statičke principe. I nema javne rasprave, zato što budžet Republike Srbije u ovom trenutku, a ja znam da govorim o rebalansu, ali rebalans je budžet za 2020. godinu, govori o snazi srpske ekonomije.

Srbija je država sa najvećim ekonomskim potencijalom na zapadnom Balkanu i mi toga ne treba da se stidimo. To što nekada nismo koristili tu šansu, to je naš problem. Rad, disciplina i odgovornost, a i budžet za 2020. godinu su dokaz da možemo da budemo lideri na zapadnom Balkanu i toga ne treba da se stidimo.

Godine 2014, kada smo ušli u fiskalnu konsolidaciju, mnogi su pričali o fiskalnoj konsolidaciji. Ja sam sa malo ljudi govorio da u stvari menjamo ekonomski poredak Srbije, da jednu unesrećenu ekonomsku naciju, koja ima ogromne potencijale, vratimo tamo gde jeste. Imali smo viziju, donosili smo odluke, činili smo dela i učinili smo da Srbija danas izgleda drugačije. Bilo je tu predsednika Vlada, bilo je tu ministara, bilo je tu narodnih poslanika iz skupštinskih saziva i svi su oni dali svoj doprinos, ali bez Aleksandra Vučića Srbija danas ne bi izgledala ovako kako izgleda.

Godine 2015, 2016, 2017. stavili smo temelj za ovaj rebalans budžeta za 2020. godinu i budžet 2020. godine. Slaba Srbija, kakva je bila u ekonomskom smislu, nikada ne bi mogla da preuzme teret odgovornosti od pet milijardi i 800, koliko smo preuzeli u ovoj godini da spasimo socijalne prilike u Srbiji. Sve mere su usmerene na socijalnu politiku, da li direktno ili indirektno, preko privrede, stanovništva, ali suštinski kao država jaka preuzimamo teret socijalne odgovornosti u teškim ekonomskim vremenima. Jaka ekonomska država uspela je da spasi makroekonomske parametre 2020. godine. Jaka i uspešna država treba to da učini i 2021. i 2022. godine, i to je manje –više dovoljno.

Kenzijanska teorija, principi i pravila, to je ono što Srbija danas, Vlada Srbije radi u ekonomskoj politici. Primenjujemo pravila iz 1934. godine bez bilo kakve kritike monetarista o poreklu novca. Ja znam da se mi razlikujemo po ulozi multiplikatora, ali to je ono što nas čini različitim, sa jasnom vizijom da imamo zajednički isti cilj.

Kriza je ekonomska, velika je i tek smo na početku. Ja ne mislim da je kriza izazvana korona virusom. Kriza je ugrađena u funkcionisanje globalne ekonomije od 2016. godine. Od 2006. godine, kaže MMF, Evropska unija je bila na piku produktivnosti, sve druge ekonomije su otprilike tu negde. Kada imate manje investicija, kada imate manje radne snage, onda se nađete u ekonomskoj krizi iz 2008. godine.

Ekonomska kriza iz 2008. godine rešava je primarnom emisijom i deficitima. To nije održiva teorija. Ako imate deficit od tri hiljade bilijardi, ako imate hiljade milijardi štampanog novca, suštinski vi kažete da ne važi Sejev prvi zakon u ekonomskoj teoriji.

Kvanta teorija novca ne postoji, ako se to prihvati. U stvari, ne postoji klasična ekonomska teorija, neoklasična ekonomska teorija, u stvari ne postoji ekonomska sloboda, a ekonomska sloboda je skopčana sa slobodom. Ona je direktno povezana sa ljudskom prirodom.

Ekonomska kriza, nažalost, pogađa i Srbiju. Mi ne možemo da se ogradimo od posledica ekonomske krize, ali prvi put u istoriji mi nismo za državu Srbiju učinili da smo izazvali ekonomsku krizu. Ekonomska kriza je nasleđena, ona je posledica činjenice da se globalne stvari dešavaju tako kako se dešavaju.

Godine 2018. i 2019. crpeli smo efekte fiskalne konsolidacije zato što smo imali ekonomski rast koji je bio fantastičan. Nadamo se da ćemo 2021. i 2022. godinu preživeti i učiniti da Srbija i dalje zadrži taj trend.

Naravno da imamo deficit u budžetu. Naravno da je deficit sasvim normalna posledica ekonomske krize i naravno da ja, kao i u martu, kažem da nije bitno da se držimo Mastrihta i da nam javni dug bude na 60%. Mi ne možemo da ograničimo sebi pravo da nam raste privreda i ekonomija držeći se Mastrihta od 60%, jer to više niko u Evropi ne čini. Sve ekonomije su mnogo više zadužene. Sve države imaju mnogo veće deficite. Nema razloga da Srbija ne ide preko 60% zaduženosti i svesni smo da to moramo da činimo odgovorno i svesni da taj dug nekad moramo da vratimo, ali ne trebamo sebi da stvaramo barijeru od 60% javnog duga.

Danas imate MPL-ove koji rastu u svim zemljama EU, imate jednu ogromnu neizvesnost i Srbija pokazuje svojim primerom, odgovornom politikom koju vodite vi, ministre finansija, i predsednik države Aleksandar Vučić kako Srbija stvara novi model, kao ono kada smo 2014, 2015, 2016. i 2017. godine slušali u MMF-u da smo ispisali istoriju i, vraćam se ponovo na ekonomu, istoriju, kako fiskalna konsolidacija može da bude jedinstvena u svetu.

Danas nisam govorio o ekonomskim klasifikacijama, nisam govorio o ekonomskim pozicijama, jer sam suviše dugo o tome pričao. Veliko mi je zadovoljstvo, gospodine ministre, kada pogledam pravnike, doktore, lekare kada govore o ekonomiji. To je jedna stvar koju smo mi učinili fiskalnim promenama, zainteresovali smo ljude da govore o ekonomiji i nekako nama uskratili zadovoljstvo da imamo ekskluzivnu teoriju o ekonomiju, a u suštini učinili nas srećnim da ostvarimo jedan svoj cilj, a to je da zainteresujemo sve da je ekonomija suština funkcionisanja.

Ne mogu, gospodine ministre, a da vas ne podsetim na sopstvene prihode Univerziteta u Beogradu i drugih univerziteta. Pričali smo o tome pre godinu dana i rekao sam da ću se za svaki rebalans budžeta i svaku priču oko budžeta vraćati na uvaženu, časnu rektorku Beogradskog univerziteta koja nam ni danas nije rekla gde je 130 miliona sopstvenih prihoda i kako se troše na univerzitetu.

Da vas podsetim, 95% tih prihoda su prihodi studenata koji se školuju, a 48 do 82% završe u prihodima za koje ne znamo kakvi su i da li su transparentni.

Dame i gospodo, poštovani ministre, ovaj budžet ne treba da stvori lažnu sliku da će u ekonomiji Srbije i sveta biti ekonomski lako i da nećemo biti povređeni ekonomskim dešavanjima, bićemo, ali ovaj budžet, kao fiskalne mere i monetarna politika koju smo činili u 2020. godini govori da ćemo iz ekonomske krize, zahvaljujući Vladi Republike Srbije, izaći sa vrlo malo oštećenih ekonomskih parametara. Zato nama ne ostaje ništa drugo nego da glasamo za budžet 2020. godine.

Imovinska karta

(Kragujevac, 03.01.2020.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Odbornik Skupština grada Kragujevca Grad Mesečno 19024.00 RSD 01.05.2005 -
- Elektroprivreda Srbije "Centar" d.o.o. Kragujevac (Vodeći stručnjak, saradnik) Javni Mesečno 91458.00 RSD 17.12.2015 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 33148.00 RSD 03.06.2016 -