GORAN KOVAČEVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1970. godine. Živi u Kragujevcu.

Po zanimanju je diplomirani ekonomista.

Potpredsednik Gradskog odbora Srpske napredne stranke u Kragujevcu i zamenik predsednika odborničke grupe. Obavljao je funkciju savetnika Privrednog društva ED “Centar”.

Za narodnog poslanika izabran je na izborima 2014. godine, a mandat mu je potvrđen i nakon vanrednih parlamentarnih izbora održanih 24. aprila 2016. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 110
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 10 meseci i 11 dana i 5 sati

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 8 meseci i 19 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 10 meseci i 21 dan

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Dvadeset četvrta posebna sednica , 20.06.2019.

Dame i gospodo, gotovo da nema ništa bolje kada govorimo o konkurenciji nego rasprava koja se upravo sada odvijala. U teorijskom smislu mogli smo da shvatimo Čile, globalna konkurencija, domaća konkurencija, Vojvodina, drugi rejoni, problem skladištara, konkurencija između različitih nivoa po hijerarhiji i šta onda zaključimo? Konkurencija je vrlo nezgodna stvar.

U ovom trenutku vaš izveštaj je stigao, kada na svetu postoji ozbiljan problem u konkurenciji, kada zemlje koje su nekada bile lideri u konkurenciji postaju protekcionisti, oni koji su bili protekcionisti danas postaju lideri globalne ekonomije.

Moj savet vama, pošto imate suficit u finansiranju organizacija, kupite 100 hiljada primeraka ili 200 „Kapitala i slobode“, Miltona Fridmena iz 1962. godine i da svi pročitaju, pa da pričaju o konkurenciji i da pričaju o tržištu. To je Biblija slobodnog tržišta.

Srbija nije imala tu sreću da sve zna u vezi konkurencije, ne danas, ne pre dve godine, nikada. Devetnaesti vek smo završili sa monopolom jedne dinastije u gotovo svim ekonomskim oblastima, a vreme između dva svetska rata monopol druge dinastije u javnim nabavkama, od 1946. godine se ne govori o slobodnom tržištu i konkurenciji. Zato je Srbiji potreba edukacija, a ta edukacija ne može da potiče iz srpskih ekonomskih rešenja, jer nikada nisu dobra. Postoji klasična ekonomska teorija, u konkurenciji i slobodi Milton Fridman, to treba da se izučava i Vlada Srbije to radi.

Slušamo o makroekonomskim parametrima Vlade Srbije, oni su nesporni. Ne možete da govorite da životni standard u Srbiji nije dobar ako vam BDP raste, ako vam je 270 hiljada novih radnih mesta, ako su strane investicije 4,1 milijardu, 2018. godine 3,6 2017. godine, ako vam je inflacija 2%, kao nikad u istoriji Srbije. Pa, kako može da bude loše. Konkurencija je jednakost bez saglasnosti, to je tržišna konkurencija i to je definicija, nema druge, jednakost bez saglasnosti. To je sloboda, to je ekonomska sloboda, u stvari to je sve, jer ne možete da imate slobodu ako nemate ekonomsku slobodu, a ne možete da imate ekonomsku slobodu ako nemate pravo na izbor. A ne možete da imate pravo na izbor ako nemate konkurenciju.

Ja znam da je konkurencija bezlična stvar, ne postoji. Pitanje je da li konkurenciji idealnoj ikada možete da stignete, ali morate da težite. Da se vratim na Miltona Fridmana, zato što je to biblija slobodne konkurencije, zato što je to biblija tržišta i ja mislim biblija ekonomije, jer, ako je neko najčitaniji ekonomista 20. veka, jedan u dva, sa Adamom Smitom, najčitanijih ekonomista koji imaju najveći broj sekundarnih podataka, onda ne treba bežati od toga, ne treba izmišljati toplu vodu. Ta razmišljanja treba prihvatiti i citirati. Ja ću citirati.

Kada govori o konkurenciji Milton Fridman kaže: -Ne može da se kaže da tržište nije saveznik potrošača. Tamo gde nemaš tržište, tamo gde nemaš slobodnu konkurenciju, tamo nemaš ni slobodnog potrošača.

Da prijatni projekti nikada nisu efikasniji i efektivniji od državnik. Privatni projekti su, u stvari, uvek bolji, efikasniji i funkcionalniji. Potrošači bolje od državnih službenika znaju šta je njihov interes.

Kada pogreši potrošač on plati svojim novcem. Kada pogreši državni službenik plaćamo svi. Kada se država manje meša u odnose između potrošača i kupaca, odnosno proizvođača i ponuđača to izgleda bolje i za jedne i za druge.

Ima ih sedam, ja sam naveo pet. Izgledaju mnogo jednostavno, mnogo prosto, prosto bi ih svi prihvatili, ali nije tako. Napisani su pre 60, 70 godina. Tada je, u to vreme u istočnom delu sveta vladalo samoupravno, socijalističko planiranje proizvodnje. Na zapadu država blagostanja. Devedesetih je završena priča sa istokom. Danas gledamo kako se države blagostanja polako završavaju. Suštinski problem je u drugom slučaju nepoštovanje konkurencije i slobodnog tržišta, jer su konkurencija i slobodno tržište iznad jednih i iznad drugih.

Oni koji su nekada bili, da se vratim, za globalnu ekonomiju danas uvode protekcionističke mere Kini i Indiji, a Indija i Kina zalažu se za globalnu ekonomiju, jer je stvar konkurencije suština.

Milton Fridman, prosto da kažem dva njegova rešenja da je danas u skupštini ovde, pitanje obrazovanja i pitanje taksista. Milton Fridman je rekao i predložio još 1960. godine da bi obrazovanje moglo da se finansira na osnovu vaučera tako što ćemo đacima i studentima da dajemo vaučere, a oni će privatnim ili državnim školama da te vaučere daju po sopstvenom izboru. Učinili bi da obrazovanje bude bolje, efikasnije, đaci i studenti lično odgovorni za svoje obrazovanje i lično zadovoljni.

Milton Fridman kaže za taksiste, odnosno za svako licenciranje i davanje dozvola da je to, u stvari, zatvaranje grane, odnosno zatvaranje posla. Kada zatvarate granu i zatvarate posao, da prevedem, smanjujete konkurenciju. Kada to činite poskupljujete uslugu. Ona je skuplja, neefikasna, neefektivna, a oni koji su u grani ostvaruju ekstra profit zato što imaju licencu. Konkurencija je ključna stvar za borbu protiv korupcije. Konkurencija je ključna stvar za bolju i drugačiju Srbiju.

Ako ne znate šta je konkurencija onda ove mlađe generacije da podsetim da smo osamdesetih godina imali problem sa nekim osnovnim životnim namirnicama. Nekako tad ih nismo imali. Šećer, kafa, ja se sećam. Nekih drugih godina smo kasnije imali problem sa benzinom, razlozi nebitni. Osnovni razlog za nepostojanje toga je nepostojanje konkurencije. Besmisleno danas izgleda kada govorite o tome, ali je to sve rešila konkurencija.

Skupština Srbije ima tu mogućnost, vaša Komisija ima tu mogućnost da zakonski reguliše konkurenciju. Konkurencija nije jedna odluka, nije vaš suficit, nije da jedna firma ima 25%, a druga 30%. To je vaš svakodnevni operativni deo. Vi jeste tu, Skupština jeste tu da vas podrži, ali naša misija i vizija je da ideja konkurencije bude primarna u svakoj oblasti, bez obzira na pravo vlasništva. Jer, samo konkurencija maloj zemlji kao što je Srbija omogući da više izvozi, više proizvodi, da ekonomski raste i razvija se, da mladi ljudi ostaju u Srbiji zato što imaju šansu i da voze taksi i da otvaraju svoje privatne klinike koje će plaćati državni Fond zdravstvenog osiguranja, svoje privatne fakultete u kojima će dobijati vaučere. Konkurencija je osnov svega. Kada to ne shvate, velike zemlje nađu se u ekonomskom problemu.

Možda je naša uloga pionirska, možda je ovaj moj govor potpuno drugačiji u odnosu na ovu Skupštinu, možda je uvek bila drugačija priča, ali sloboda ekonomska je stvar za koju se treba boriti, bez obzira možda i na cenu koju treba da platiš, zato što je to budućnost Srbije.

Dvadeset četvrta posebna sednica , 19.06.2019.

Dame i gospodo, SNS će podržati zaključak Odbora za budžet i prihvatiti izveštaj Fiskalnog saveta. Ekonomija je egzaktna nauka. Hiljadama godinama traju različiti principi koji nisu pisani, u 500 godina su napisani. U 500 godina ekonomske teorije stanu različite ekonomske škole, različiti ekonomski principi, stotine hiljada ljudi koji su se bavile ekonomijom stanu u tih 500 godina. Stanu ekonomske teorije koje su se dokazale u praksi, stanu ekonomske teorije koje su primenjene, pa su propale, kao što smo imali slučaj u našoj zemlji. Stanu ekonomske teorije i prakse koje se revidiraju, ali stanu i klasična ekonomska pravila koja potiču iz klasične ekonomske teorije i ona su veća od Fiskalnog saveta, Skupštine Srbije. Veća su i od najveće države. Klasična ekonomska pravila su ekskluzivno pravo čovečanstva i ne može bilo ko, pa ni ekonomski fakulteti, poslanici ili Fiskalni savet da ima ekskluzivno pravo njihovog tumačenja.

Država Srbija je deo globalnog ekonomskog sistema i kada god poštuje klasična ekonomska pravila, država Srbija dobro funkcioniše. Fiskalni savet, naravno, da jeste deo fiskalnog sistema Republike Srbije.

U zakonu o budžetskom sistemu, član 1. citiram, kaže se – da je Fiskalni savez tu da daje ocenu fiskalne politike na bazi fiskalnih principa i učini fiskalnu politiku javnom i odgovornom. Fiskalni savet vodi računa i o fiskalnoj kulturi, treba da je unapredi.

Ja danas ovu raspravu i vaše napore vidim kao napore da fiskalna kultura bude drugačija. Naravno da dajete izveštaj i da dajete mišljenje o budžetu, o fiskalnoj strategiji i suštinski kada u budućem govoru budem koristio izraz da se slažemo, ne mislim da smo isto, ne mislim da se slažemo 100%, ali je nesporno da imamo identične, ili slažemo se oko fiskalne strategije, slažemo se oko fiskalnih pravila. Možda trebaju da se menjaju, ali se slažemo. Slažemo se oko fiskalnih principa. Slažemo se oko misije i vizije, gde treba i kako treba Srbija da izgleda.

Slagali smo se i oko fiskalne konsolidacije i vi kažete, citiram – da je fiskalna konsolidacija u Srbiji presedan u ekonomskoj istoriji i slažemo se suštinski o ekonomskoj prošlosti koju znamo da je bila teška, fiskalnoj konsolidaciji koja je bliža budućnost, slažemo se u budućnosti kako želimo da vidimo Srbiju. Slažemo se oko ekonomskih sloboda, oko poštovanja osnovnih ekonomskih pravila, pa negde se i razlikujemo.

Ali suština zašto danas možemo da pričamo ovako, jeste Aleksandar Vučić. Godine 2014. i to treba čini mi se, isticati zbog istorije, Aleksandar Vučić je uzeo na sebe obavezu, ne da uradi fiskalnu konsolidaciju, nego da promeni ekonomski poredak Srbije i to će mu istorija zapamtiti i to je ključna stvar. Godine 2002. neko je propustio tu šansu, 2000. godine takođe, 1990. godine neko je propustio da Srbiju uvrsti u zemlje koje imaju normalnu ekonomsku disciplinu, normalan ekonomski poredak. Aleksandar Vučić i zato će mu istorija biti zahvalna, tu šansu nije propustio.

Ekonomija je egzaktna nauka, vraćam se na početak. Društveni bruto proizvod u Srbiji nalazi se u ovom trenutku da 3,5%. Tako smo završili 2018. godinu, bio je formalno veći i vi i ja i svi mi znamo da je realna stopa srpske privrede pre dve i po godine je bila na negde oko 2,93%. Rasla je, 2018. godine smo završili na 3,5%. Nesporno je da je on cikličan, ali ti ciklusi rastu. Godinu 2017. u prva tri meseca završili smo tako kako smo završili, 2019. godine imamo 1% više sigurno. Ja sam ubeđen da ćemo 2019. godinu završiti sa 3,7%, 3,8%, bliže ka 4%, manje ka 3,5%, ako ne bude globalnih ekonomskih izazova.

Gospodin Jokić vam je u stvari to rekao, ako se dese veliki ekonomski problemi na globalnom nivou, kako će se oni odraziti na makroekonomsku i fiskalnu stabilnost u državi Srbiji? To je on tražio da čuje od vas.

Dakle, nesporno je da imamo ekonomski rast. Stopa inflacije je dugoročno na 2%, inflatorna očekivanja su nam negde na oko 2%. To je negde na nivou EU, zasluga Narodne banke i Jorgovanke Tabaković. Kako god da polemišemo oko stope nivoa, dobrovoljne nezaposlenosti, odnosno zaposlenosti, nesporno je da Srbija ima oko 270.000 novih radnih mesta, da ima manje za 8.000 u javnom sektoru, 270.000 u realnom sektoru. Možda se podaci ne slažu uvek za svako radno mesto.

Ovo su tri ključna Kejsova makroekonomska parametra. Nema četvrtog. To je strašno bitno zbog finansijske kulture i fiskalne kulture, tri makroekonomska parametra su suština. Sve ostalo može da stane u njih, i strane direktne investicije od 4,1 milijarde koje kažu UN, i država koja ima suficit u budžetu, i država koja nema rebalans budžeta i stotine drugih parametara, a mi obično govorimo o desetak koji govore da Srbija dobro makroekonomski stoji. To je zasluga Fiskalnog saveta, Vlade Republike Srbije, Skupštine Srbije, svakome prema zakonu, kako je propisano.

Vidim jednu novu ulogu Fiskalnog saveta. Ta uloga je zato što je Fiskalni savet postao reper za neke političke stranke opozicione da otvaraju teme i za neke televizijske ekonomiste i tu uopšte ništa ne zameram. Prosto, kada pročitam vaš izveštaj ne vidim da je to zatvorena priča i nesporna istina. To je tema za raspravu u kojoj možemo da iznosimo različite stavove, različita mišljenja, a vidim da neki drugi ljudi to doživljavaju kao novu temu za napad na Vladu Srbije i to je uredu. Nije odgovornost Fiskalnog saveta.

Ako pročitamo izveštaj u kome imate hiljade rečenica koje govore pozitivno o Vladi Srbije i tri koje prave razliku, znam da ću u sledećih šest meseci hiljadu puta čuti te tri rečenice, a tri puta hiljadu koje su pozitivne. Tu nema odgovornosti, to više govori o ekonomskoj nesposobnosti ljudi koji kritikuju ovu Vladu i ne slažem se ja u svemu sa Fiskalnim savetom.

Kada smo govorili o ekonomskom rastu, a to je tema koja je obeležila 2018. godinu, kraj i početak 2019. godine, teorijska postavka, vi ste 2018. godine u oktobru mesecu govorili o tome. Govorili ste i u decembru na Odboru za budžet i tada sam vam rekao da nije uredu da se poredimo sa evropskim zemljama, zato što su evropske zemlje u svom ekonomskom rastu uključile 2,6%, kaže Evropska komisija, učlanjenje u EU. Dakle, da ništa nisu uradile, imale su 2,6% BDP svake godine, odnosno kumulativno za 10 godina 26%, 30 milijardi evra su dobijale zemlje srpske veličine u poslednjih 10 godina od EU, 7% budžeta BDP Srbije nepovratnih sredstava, neto iznos kaže EU, odnosno ono što su davali i ono što su primali iz strukturnih fondova jednim delom.

Kada kažete da se ne slažete sa Svetskom bankom u proceni od 7% rasta BDP, znam da je to teško, ali hipotetički da zamislimo da sutra uđemo u EU sa rastom od 3,7%, 4%, 3,5% i prirastom koji imamo zato što smo ušli na evropsko tržište koje je jedinstveno na tržištu usluga kapitala i robe sa 2,6% blizu smo 7%.

Ovo hoću da vam kažem, da kada poredite Srbiju i govorite da treba da raste kao ostale zemlje centralne Evrope, koristite parametar da smo uređeni kao zemlja EU i ja isto to koristim. Različiti su uglovi, različita je percepcija, možda su i zaključci pogrešni, ali smo tu da se razumemo i da polemišemo oko toga.

Slažemo se oko fiskalnog kalendara. Ja znam da vi znate da smo imali obaveze prema MMF i da smo zato vrlo često kasnili, da smo kasnili nekoliko dana, nekoliko nedelja, ali smo mnogo manje kasnili nego što se kasnilo kroz istoriju Srbije kada nikada nisu imali ugovor sa MMF.

Slažemo se oko penzija, slažemo se oko plata. Evo, ja, lično da vam postavim jedno pitanje na koje bih želeo da čujem vaš odgovor.

Svi poslanici ovde govore o platnim razredima, ja ne mogu da budem protiv toga, ali vas pitam kako sa nivoa slobodnog tržišta i tržišta radne snage gde mi težimo, gde poštujemo slobode potpuno, takav zakon utiče na tržište radne snage? Morate priznati da država kao najveći poslodavac nema problem sa nedostatkom radne snage. Za svako radno mesto pojavi se veći broj zainteresovanih i bilo bi mi zanimljivo da čujem vaše mišljenje kako nivo konkurencije u oblastima kao što je zdravlje, obrazovanje, odnosno definisanje drugačijeg načina finansiranja, utiče na ostanak mladih ljudi koji su završili obrazovanje koje se bazira, pre svega na zdravstvo, obrazovanje i javnom sektoru. Vrlo zanimljiva tema. Drugačiji način finansiranja tih usluga i otvaranje sektora za ulazak u granu mladih ljudi potpuno menja sliku i strukturu zaposlenosti.

Gospodine Petroviću, vama se obraćam, vaša uloga, kao i drugim ljudima iz Fiskalnog saveta, ali vi ste tu, doajen, prosto vi ste prepoznatljivo lice. Mi različito vidimo neke stvari. To je normalna razlika koja postoji, koja je definisana u Zakonu o budžetskom sistemu. Vi zakonom imate pravo na svoje mišljenje. Vaše mišljenje je za polemisanje, ali objektivno ne zahteva i ne izaziva veliku odgovornost i za pogrešne procene. Tako je to u demokratiji, tako to treba da bude, tako je to zakonom.

Skupština Srbije je drugačija stvar. Skupština Srbije, Vlada Srbije je život, mi donosimo odluke koje direktno pogađaju život građana Srbije i njihove novčanike i njihovo zadovoljstvo.

Ponekada mi smo konzervativni, ponekad ste vi optimistički raspoloženi prema nekim kriterijumima, ponekad smo mi suviše optimistički raspoloženi, vi konzervativni, u tome je naša razlika. Ali, suštinski i vi i mi ovde smo zbog građana Srbije, a građani Srbije nesporno, kao nikada u istoriji, veruju Aleksandru Vučiću sa preko 50%. Jedan deo tog ogromnog poverenja, ako ne i ključan, je zato što je Aleksandar Vučić Srbiju učinio drugačijom zemljom, a građanima Srbije promenio ekonomski život na bolje.

Dvadeset četvrta posebna sednica , 18.06.2019.

Dame i gospodo, poštovani revizori, mislim da slika koja danas ide iz Skupštine Srbije govori više nego sve ove diskusije koje su pozitivne, a ona kaže da je strašno važno kakva je saradnja između Skupštine Srbije i DRI. Koliko je Skupština Srbije bitna DRI to govori broj ljudi koji danas sedi ovde sa nama, a koliko je Skupštini DRI bitna, to ste mogli da čujete iz gotovo svakog izlaganja, bez obzira da li je ono vladajuće ili opoziciono.

Kada Skupština Srbije donosi zakone, ona u stvari određuje pravila i pravi norme kako društvo treba da se ponaša. Kada određuje norme i pravi pravila, onda zahteva od svojih građana da ta pravila i te norme poštuje.

Sasvim je normalno da Skupština Srbije sama i institucije koje su u njenoj nadležnosti poštuju ta pravila na nivou opšte države. Državna revizorska institucija je ključni faktor koji doprinosi da institucija javnosti, Skupština Srbije i Odbor za budžet ima informacije. Drugim rečima, Državna revizorska institucija je mehanizam, alat, oružje srpske javnosti, Skupštine Srbije i Odbora za budžet kako sredstva koja pripadaju svim građanima Srbije treba da budu trošena transparentno i, naravno, u skladu sa zakonom.

Godine 2005, nije davno bilo, obnovljen je rad Državne revizorske instituciji, pre desetak, petnaest godina. I ne samo što nismo imali Državnu revizorsku instituciju pedesetak godina, nismo imali kod ljudi misao da postoji mehanizam kontrole upotrebe javnih državnih sredstava. Posle 15 godina teško je kada nemate nasledstvo, kada nemate ideju da uspostavite potpuni sistem funkcionisanja, a Državna revizorska institucija, pre svega, zahvaljujući ljudima koji su u njoj radili na različitim pozicijama i koji danas ne rade, ali i podršci koju dobija od Skupštine Srbije, jeste pokazala značajne rezultate i nije sporno da je Državna revizorska institucija danas jedna od ključnih revizorskih institucija u ovom delu Evrope i može da se poredi sa državnim institucijama u Evropi koje traju stotinama godina.

Pre 185 godina, 26. jula 1844. godine, formirana je glavna kontrola Kneževine Srbije. Pre 185 godina Srbija je imala neke poslanike koji su razumeli ekonomske tokove i bili spremni da prihvate stvari kakve jesu.

Naravno, u istoriji smo negde zalutali i danas smo došli tu gde jesmo i moramo da shvatimo da Državna revizorska institucija jeste trend, jeste proces, a taj proces neminovno pokazuje da su javne finansije u Srbiji drugačije.

U 2018. godini Državna revizorska institucija je učinila 221 kontrolu, 215 post izveštaja. U stvari, donela je 436 proizvoda i to je više nego što je bilo kad učinila. Učinila je to, a 2019. godine, mi iz Odbora za budžet znamo, učinila je još i više. Broj od 2.436 preporuka, od kojih je prihvaćeno 70%, govori o želji i tih ljudi koji se kontrolišu da se menjaju.

Državna revizorska institucija ovde, kažu, ima edukativnu funkciju. Nema edukativnu, ona ima nadzornu funkciju da učini da onima koji greše više to ne čine.

Možda smo mi u Srbiji ponekad, u Skupštini Srbije iz ekonomske struke u potrebi da izgledamo drugačije, da stignemo tamo negde gde smo zacrtali, neobjektivni. Znate, Srbija je država koja 15 godina, od 2014. doživljava značajne reforme. Pre 15 godina niste imali Državnu revizorsku instituciju, niste imali programsko budžetiranje, niste imali rodno budžetiranje, niste imali internu reviziju, niste imali računovodstvene standarde koji su značajni i evropski. Da li znate šta je to za jednog običnog činovnika u javnom preduzeću, u opštini, koliki je to pritisak, a on se školovao negde sedamdesetih godina?

Ne branim ja te ljude, zakon mora da se poštuje, ali moramo da shvatimo da je ovo proces i mi nismo tu da u tom procesu budemo samo neko ko kažnjava, upozorava. Mi radimo svoj posao. Svaka vaša prijava je dokaz koliko je bitna i Skupštini Srbije i DRI.

Ako sudstvo ne radi, ako tužilaštvo ne radi, to nije ključna stvar, mi svoj deo posla u Skupštini Srbije, u Odboru za budžet i Državnoj revizorskoj instituciji radimo.

Ovde se uglavnom prigovara za stvari koje kada pogledate u suštini na nivou budžeta opšte države, a to je budžet Republike Srbije i lokalni budžeti, nisu značajne cifre. Ono što vidimo jeste suštinski problem sa imovinom i to je glavni problem.

Kada vi kažete da neko ko je predmet revizije ima problem sa imovinom, onda je pogrešno ako neko misli da je taj problem on izazvao ove godine. Desetinama godina traju institucije i javna preduzeća, desetinama godina traju lokalne uprave. Pa, te lokalne uprave u tom vremenu nisu uspele da naprave jedan običan popis imovine.

Znači, taj običan popis koji izgleda formalno, u stvari izaziva desetine problema. Ne znaju da imaju imovinu, pa onda ne znaju koliko vredi, pa onda imate sve probleme koji izazivaju takvo funkcionisanje, ali je to proces.

Srbija je država u kojoj smo svi na istom zadatku – da je reformišemo. Nismo mi nasledili Švajcarsku ni u makroekonomskim parametrima. Od 2014. godine pokušavamo da je sredimo i da budemo ozbiljna ekonomska država. U formalnom ekonomskom smislu takođe nismo Švajcarska. Mi smo, ljudi, pioniri u vraćanju ekonomskog i svakog dostojanstva Srbiji koji smo tamo negde nekih godina zbog nekih drugih izgubili.

Kada Skupština Srbije podržava i poštuje i ima ovakvu raspravu o DRI, onda je to dokaz sinergije koja postoji. Nesporna je saradnja između Odbora za budžet i DRI i preterao bih ako bih rekao da je ona podignuta na gotovo najvećem mogućem nivou. Uvek može bolje, uvek može više. Nikada ne treba da zaboravimo i saradnju koju imamo sa Ministarstvom finansija, jer smo mi tu ne samo da čitamo izveštaj i kažemo ko je grešio, a ko nije grešio, već da u budućnosti donosimo kao tim zakonska rešenja koja će učiniti da niko u Srbiji ne greši, jer kada greše u stvari treba da popravimo te greške. Skupština Srbije, Ministarstvo finansija i DRI jeste tu na zajedničkom poslu.

Ne treba svakako ni u ovoj raspravi zapostaviti nevladin sektor koji pruža veliku podršku, jer Srbija u ovom poslu može da bude primer zemljama na Balkanu, ali može i puno toga da nauči od zemalja u kojima DRI funkcioniše stotinama godina i u kojima su državni revizorski činovnici gotovo ključni. Dovode do nivoa božanstva u oblasti finansija.

Mislim da ste vi svojim radom, svojom zaslugom učinili jednu stvar, svako od vas pojedinačno, da se vama veruje. Mnogo je to bitno u Srbiji. Nisam čuo ni danas u raspravi, ni u javnosti Srbije da je neko rekao da državni izveštaj bilo kakav, bilo koje vrste nije tačan ili da ga osporavamo.

Možda predmeti mogu da zastare u sudu, možda u Tužilaštvu, što je, takođe, vaša obaveza, što nije u skladu sa dobrom praksom svuda u svetu i Evropi da se i ne podnose prijave za neke prekršaje, ali naša vizija i naša misija jeste da od Srbije učinimo bolju zemlju u kojoj će trošenje javnih sredstava, a to nam je ključna uloga, izgleda potpuno onako kako građani Srbije zaslužuju, pošteno.

Imovinska karta

(Kragujevac, 04.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Odbornik Skupština grada Kragujevca Grad Mesečno 15211.00 RSD 01.05.2005 -
- Elketroprivreda Srbije "Centar" d.o.o. Kragujevac (Vodeći stručnjak, saradnik) Javni Mesečno 85602.00 RSD 17.12.2015 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 01.03.2017, 10:31