GORAN KOVAČEVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1970. godine. Živi u Kragujevcu.

Po zanimanju je diplomirani ekonomista.

Potpredsednik Gradskog odbora Srpske napredne stranke u Kragujevcu i zamenik predsednika odborničke grupe. Obavljao je funkciju savetnika Privrednog društva ED “Centar”.

Za narodnog poslanika izabran je na izborima 2014. godine, a mandat mu je potvrđen i nakon vanrednih parlamentarnih izbora održanih 24. aprila 2016. godine.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 13:08

Osnovne informacije

Statistika

  • 124
  • 2
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 7 meseci i 2 dana i 16 sati

Poštovani gospodine Kovačeviću, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju ko...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 9 meseci i 27 dana

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 2 godine i 8 meseci i 5 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Prva sednica Narodne skupštine , 29.04.2020.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, predsednice Vlade, kada se bavite ekonomijom onda naučite jednu stvar, kad dođe kriza morate da budete efikasni i efektivni, pa ću ja pokušati da danas u raspravi ono što stane u dvadeset minuta u raspravi o budžetu skupim u tri minuta, zato što je teško vreme i teško vreme podrazumeva da brzo i jasno radimo.

Srbija po nivou izdvajanja, praktično govoriću u tezama, ulazi u deset zemalja u svetu. Nabrojali ste ih juče, ali ste zaboravili da kažete da su to zemlje koje imaju labavu monetarnu politiku, imaju pravo vučenja, finansiraju iz primarne emisije svoje programe, mi finansiramo iz finansijskih sredstava fiskalnih.

Pet zarez jedna milijarda, 50% budžeta ili 10,11% BDP je čist prihod koji je ova generacija, ova Vlada napravila od 2014. godine. Nemamo posledice, kaže MMF za mere koje donosimo, posledica neće biti. Nemamo inflatoran očekivanja, imaćemo mali pad društvenog bruto proizvoda, imaćemo rast od sedam posto, gotovo najveći posle korone. Aleksandar Vučić 2014. je sidro ovih mera. Da nije bilo toga, mi 2014. godine, da je bilo kriza 2014. godine, 2012. godine, 2000. godine ni za rukavice ne bi imali, tražili bi novac, pozajmljivali, ne bismo preživeli ovu krizu. Aleksandar Vučić, vi kažete fiskalna reforma, ja kažem promena ekonomskog sistema. Aleksandar Vučić, SNS, Skupština promenila je od 2014. godine ekonomski poredak u Srbiji i promenila je društvo.

Bili smo u pravu kada smo vas upozoravali u raspravama o budžetu, da će doći ekonomska kriza i da ona neće biti izazvana iz Srbije. Ekonomska kriza je došla sa strane i nije posledica Korona virusa. Svi smo znali koji se ozbiljno bavimo makroekonomijom da ćemo imati ekonomsku krizu.

Nemačka je 2019. godine, završila sa -02,00 po tromesečjima ekonomski rast, Italija je bila u tehničkoj recesiji, Amerika je imala rast društvenog bruto proizvoda i nivo nezaposlenosti koji raste zbog deficita.

Kristina Lagard, kaže 2018. godine - Kriza je tu, može da nastupi svakog dana. Ovo je kuća bez krova, lepo je vreme ali oblaci su tu, padaju, biće oluja i svi će da budu pogođeni. Zemlje koje imaju veliki tercijalni sektor, koje su na finansijskim tržištima mnogo bliže, biće mnogo više pogođene. Zemlje koje imaju realnu ekonomiju, kao Srbija, biće manje pogođene.

Vlada Srbije, Srbija je kao retko kada u istoriji spremno dočekala ovu krizu zato što smo imali mere i deficit koji ne postoji četiri godine. Stepen zaduženosti javnog duga 48%, prosečna zaduženost u Evropi 80%. Neke zemlje, 110%, 120%. To nam je gep. Kad kažu imaćete deficit, imaćemo ga. Tako kaže klasična ekonomska teorija – kada je srećno vreme zarađuješ i spremaš se za krizu, kada je kriza, zadužuješ se.

Mi imamo sreću da imamo 40% prostora da se zadužujemo i u pravu je predsednik Vučić kad kaže, idemo na … 60%, ali ne treba izbegavati 80% jer će evropske zemlje brže da rastu. Ne znamo šta nas čeka. Mere Vlade su mere za danas kada sedimo kući. Zaboravljaju prve mere koje smo doneli.

Kada izađemo iz kuće, kada vidimo kako privreda diše, kada vidimo kako izgleda globalna ekonomija, ko zna šta nas čeka, doći će nove mere, fiskalne i monetarne. Doći će i izmene sistemskih zakona. Ja se nadam da ih neće biti, ali će možda doći zato što svet posle ove krize verovatno neće biti isti.

Kada kažu – neće postojati globalizam. Pa, ove rukavice, Kina je tu zbog globalizma. Da nema globalizma ne bismo ni mi imali ove maske. Globalizam će da preživi, zato što je to normalna stvar. Danas se nalazi u promeni, danas se ne nalazi u ravnoteži, ali ravnoteža će se uspostaviti za pet, 10 godina. Sa kojim igračima? Kakvim rasporedom moći? Ko će biti u toj situaciji da dominira? To je druga stvar. Kakva će biti pravila? Verovatno malo promenjena. Sve velike promene su nastupale tako što su počele socijalno ili zdravstveno, a završavale se ekonomski i na kraju dovodile do promene moći.

Vlada Srbije u principu raspravlja o tri stvari koje bih ja hteo da pomenem. Prva stvar – plate koje smo isplatili minimalno tri meseca.

Prošao sam pet minuta, požuriću.

Kad je to Srbija uradila? Kad je to Srbija uradila? Kažu ne treba da isplatimo 100 evra. Pa, treba da isplatimo. Pa, pazite, protiv nas su kvaziekonomisti koji nam kažu – ne treba da povećavaš penzije, ne treba da povećavaš plate, ne treba da daješ jednokratnu pomoć penzionerima, ne treba da daješ pomoć 100 evra građanima. Pa, ljudi mrze Srbiju.

Kad god hoćemo nešto da uradimo za srpski narod, za Srbiju, da im kažemo – hvala što ste s nama, što se borimo, što od ovde države pravimo drugačiju državu, oni kažu – nemoj. Pa, nije ovo 2008. godina, kad sve što su imali davali tajkunima za koje rade.

Još jedna mera, niko je ne pominje, a to je korporacijske obveznice. Da kažem da ja razumem da je to olakšana procedura, jeftinija procedura, ali predsednice Vlade, moj savet je, verovatno ste i vi pri tom razmišljanju, to je mehanizam kako čuvamo radna mesta, kada vam kompanije koje trenutno budu u problemu zbog globalne nepostojanja globalne tražnje, nađu se u problemu, to je mehanizam da Vlada Srbije kupi nelikvidne kompanije i obezbedi radna mesta. To je mehanizam kako Vlada Srbije dobre programe srpske može da isfinansira.

Još nešto, mi imamo u ovoj Skupštini tu prednost da ponekad otvaramo teške teme i otvarali smo ih. Kad niko nije govorio da će biti ekonomska kriza, ja sam govorio, vi ste pratili, vi ste govorili. Danas niko ne govori ni o inflaciji. Pazite niko, niko ne govori o inflaciji u svetskim okvirima, o inflaciji u Evropi. U Srbiji neće biti, fantastični su nam makroekonomski pokazatelji, ali inflacija je samo jedna stvar koja nam fali za potpunu ekonomsku oluju.

Ne govorimo o inflaciji od 20%, 30%, inflacija u EU je 1,6, ako bude na 3, 3,5 stvari se opasno menjaju, Vlada Srbije, Jorgovanka Tabaković, vi, naravno, kao predsednik Vlade treba da smislite i da budemo spremni u tom trenutku kako ćemo da reagujemo.

Rekao sam da ću pričati tri minuta, izvinjavam se drugim kolegama, sedam minuta.

Ali, dame i gospodo, kada dođe ovako teško vreme, prva stvar koja je bitna je zdravlje, ekonomska kriza dođe, prođe, ošteti nas, ali je zdravlje najbitnija stvar. Dame i gospodo, kada imate jaku državu, kada imate jakog predsednika države koji vodi državu, kada imate Vladu na čelu sa premijerom koji ga prate i vodi državu, onda i ekonomska kriza, i zdravstvena kriza nije lakša, ali je lakše preživimo.

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 18.12.2019.

Dame i gospodo, poštovani ministre, Izveštaj o završnom računu od 2002. godine svakako jeste, pre svega, u velikom delu politička odluka, a u jednom delu i ekonomska odluka.

Ne postoji danas nijedan parlament a sigurno nikada nije ni postojao u Evropi, u svetu, u istoriji Srbije ne postoji takva odluka gde raspravljamo o završnim računima u prethodnih 15-20 godina.

Verovatno da ne postoji nijedan poslanik, ne samo ja, u istoriji Srbije, verovatno ne postoji ni jedan poslanik u istoriji sveta koji je trebao da shvati šta se dešavalo u finansijama jedne države pre 15-20 godina. U državi koja se nije zvala Srbija, u državi u kojoj nisu važili ovi ekonomski zakoni, gde su bili neki ministri kojih se ne sećate, da pitam građane Srbije da li se sećaju 21. avgusta 2002. godine šta su uradili? Kako mi možemo da znamo šta se radilo u Ministarstvu spoljnih poslova i kako mi možemo relevantno da glasamo o završnim računima?

I ovo je samo u stvari kraj, tačka jednog lošeg ekonomskog vremena, kraj, gde mi u Skupštini moramo da shvatimo i da kažemo da zbog interesa Srbije, njenog uvažavanja u svetu, moramo da imamo završne račune, jer kako da govorite o ekonomskim parametrima ako imate inflaciju, onda u stvari nemate makroekonomsku politiku, nemate monetarnu.

Ako nemate fiskalnu politiku, gospodine ministre, onda imate nezaposlenost, onda imate nedostatak rasta društvenog proizvoda, onda imate privatizaciju. Ako imate deficit budžeta, a imali ste ga na nivou Republike Srbije i opšte države, u stvari nemate ekonomsku politiku.

Ako raspravljamo o završnim računima od 2002. godine onda možemo da kažemo da smo formalno imali ekonomsku politiku, suštinski je nismo imali. Imali smo pljačku društvene imovine i prenošenje u privatnu imovinu. U stvari, krali su nam ekonomsku budućnost. Krali su nam, u stvari, budućnost i mi danas kada budemo glasali o ovim odlukama, u stvari možemo da kažemo da prihvatamo zaključke, ali istorija Srbije je rekla svoje i ocenila taj period.

Ocenila ga je kao period sa inflacijom, ekonomskim nedostacima, milionima problema i formalno moju generaciju, ove članove ovog parlamenta, što bi rekli u Šumadiji „zapalo nas“ da glasamo za ove izveštaje, da glasamo za izveštaje, da glasamo za neke ljude da kažemo da su profesori sa fakulteta koji su nekada bili ministri, guverneri narodnih banaka, koji su bili ključni nosioci ekonomske politike zajedno sa tajkunima u suštini učinili Srbiju da izgleda ovako kako je nekad izgledala i to je prošlost.

To je prošlost i ja mogu da govorim od 2014. godine do danas i da kažem da Srbija danas drugačije izgleda, a do 2014. izgledala je zbog završnih računa, zbog takvog vođenja politike.

Kada govorimo o završnim računima, onda su oni u stvari prošlost, a treba da govorimo o budućnosti. Budućnost je suština. Kada govorimo o završnim računima, hteo bih da pitam, pre svega, ne govorimo samo o Izveštaju Ministarstva finansija, nego govorimo o završnim računima na primer Beogradskog univerziteta, imam potrebu zato što su sopstveni prihodi takođe deo završnih računa da pitam rektorku Beogradskog univerziteta, kao i druge rektore gde završavaju sopstvena sredstva fakulteta i univerziteta u Srbiji?

To je pitanje koje je svakako značajno, nije samo budžet Ministarstvo finansija, Odbor za budžetska i Skupština, već i drugi direktni i indirektni korisnici budžeta. Država Srbija ove godine daje 300 miliona za finansiranje visokog obrazovanja. Sopstveni prihodi Univerziteta iznose još 110 miliona evra.

Gospođo rektorka, gde završavaju sredstva od 110 miliona evra? To vas pitam ja iz Odbora za budžet, to vas pita Skupština, to vas pita završni račun Srbije za 2014, 2015, 2016, 2020. godinu. To vas pitaju vaše kolege sa vaših fakulteta koji kažu da neki profesori imaju 90 hiljada, a drugi 500 hiljada i da niko ne zna ko koliko ima.

Svi koji pitaju u stvari ne govore odakle potiču ta sredstva. Državna revizorska institucija, gospođo rektorka, kaže da 95% sopstvenih prihoda potiču od školarina. Pet posto zaradite vi na fakultetima, funkcionišući na tržištu, prodajući svoje znanje, svoju pamet, izdavajući prostor. Znači, samo 5%, 95% u obliku vanbudžetskih prihoda, odnosno parafiskalnih prihoda uplate građani za školarinu koji se školuju kod vas. Od tih 95% koja su namenjena za unapređenje nastave, gospođo rektorka i drugi rektori, u suštini 47 do 90% završi u plate zaposlenih na fakultetima.

Obraćam se onima koji plaćaju školarinu, onima koji uzimaju kredite, koji daju visoke školarine na državnim fakultetima, vaš novac ne završava za unapređenje nastave. Četrdeset i sedam do 90% tog novca odlazi na plate iako država Srbija da 300 miliona, isplati svaku platu zaposlenih na fakultetu.

Dakle, oni koji plaćaju školarine trebali bi da znaju da rektorka kaže i podnese izveštaj o trošenju sopstvenih prihoda, videli bi oni kako se troše i znali bi da kada date 100 hiljada jedne godine za školarinu svog deteta, u stvari da nemate taj način funkcionisanja i taj način prebacivanja novca, mogli bi ste da date 10 hiljada, odnosno 50 hiljada i vaše dete bi se školovalo na isti način, po istim kriterijumima. To je završni račun Republike Srbije od 2002. do 2019. godine.

To je budućnost Srbije. Ako hoćemo nove, mlade, obrazovane generacije, ako hoćemo da Srbija izgleda drugačije, onda moramo da znamo koliko nas košta školarina i da pitamo zašto neko mora da plaća školarinu, a da taj novac ne znamo kako, potpuno netransparentno, završava kao dodatak plati, pa onda imate profesore, kako kažu profesori sa Beogradskog univerziteta, koji imaju 90 a drugi 500 hiljada.

Ako neko kaže da ne mora da odgovori i ako neko kaže da nije pozvan da kaže Odboru za budžet javnosti Srbije gde završava novac, u redu, ali akademska čestitost podrazumeva da imate korektan odnos ne prema meni kao narodnom poslaniku, nego prema vašem studentu, kome umesto 10 hiljada za školarinu u toku godine uzmete 100 hiljada, 90 hiljada podelite za svoje plate, iako vam Srbija, Odbor za budžet, Skupština Srbije već isplati sve te plate.

Završni računi nisu samo Skupština. Nisu samo Odbor za budžet. Završni računi su Srbija. Ima mnogo stvari koje treba da promenimo. Gospodine ministre, ministar koji se bavi obrazovanjem i ministar finansija suštinski treba u narednom vremenskom periodu da reši problem ovog kostura koji nam viri, zato što tu nije odgovornost za rektorku koja ne mora, već odgovornost prema građanima Srbije, a mi njih predstavljamo za njihovo funkcionisanje i školovanje njihove dece.

Mi iz SNS prošli smo kritike, prošli smo nerazumevanja 2014. godine. Prošli smo šatore ovde kada su donosili Zakon o radu. Pošli smo brojne izazove. Danas kada pogledate kako izgleda Srbija u stvari mi znamo da smo napravili rezultat. Mi jesmo odsanjali svoj politički san i od Srbije napravili zemlju koja ima rejting BB+, kao nikada u istoriji.

Zadužujemo se po kamatnoj stopi od 0,34%. To je premija za rizik. To je posledica, pre svega, političke odluke i ekonomske snage Aleksandra Vučića da Srbiju reformiše i od 2004. godine napravi drugačijom zemljom.

Mi smo svoj san iz SNS u ekonomskom smislu odsanjali. Oni koji se dave u frustracijama svojih ekonomskih odluka i propalim političkim procesima svakako treba da ostanu tu gde jesu. Budućnost Srbije jeste ono što potiče iz prošlosti i od 2014. godine, na našu sreću i sreću Srbije, Srbija izgleda ekonomski drugačije.

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 18.12.2019.

Uvaženi poslaniče, svakako da svi mi imamo svoju političku prošlost, od nje ne možemo da pobegnemo. Neko može da ocenjuje da je loša. Verovatno svako od nas koji se bavi politikom misli da je u pravom trenutku, u tom trenutku povlačio prave poteze.

Nije ništa sporno, vi imate vaše mišljenje o mom političkom delovanju, ja imam svoje i tu nema razloga da polemišemo.

Budžet grada Kragujevca jeste 10 milijardi. I jeste kao retko kada u istoriji tog grada toliko veliki. Možda od 2008. godine prvi budžet koji je veliki. On je posledica jedne ključne stvari. Grad Kragujevac u ovom trenutku ima industrijsku zonu koja ima oko 80 ha. Stiglo je pismo o namerama četvrte kompanije za investicije u svetu koja hoće da kupi 30 ha i da ih plati, da ne otvaram temu koliki iznos novca.

To je pravni osnov, pismo o namerama, a ona je posledica dovođenja fabrike, jedne od najvećih u poslednjih 10 godina. Ta kompanija je već došla. Hoće da širi svoju delatnost na 30 ha. Prostor se nalazi na ulazu u Kragujevac, pored krsta. To je pravni osnov za ovakav budžet.

U pravu ste, ako ne bude prodaje, realno budžet grada Kragujevca iznosi 5 milijardi i 400 sopstvenih prihoda. Ako prodajemo nešto, onda raste za 100 miliona, 200 miliona. U ovom trenutku se nalazi na 6 milijardi i 700. Svakako, Kragujevac nije u idealnoj ekonomskoj situaciji, nije ni danas, nije nikada ni bio, ali pokušavamo da ga rešimo.

Moja odgovornost za grad Kragujevac svakako jeste značajna. Ja sam tamo odbornik 16 godina. Ja sam predsednik Odbora za budžet, ali svakako, i ako činimo greške, na izborima koji dolaze za nekoliko dana, nekoliko meseci, građani Kragujevca će reći šta smo uradili i da li smo grešili.

Imovinska karta

(Kragujevac, 04.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Odbornik Skupština grada Kragujevca Grad Mesečno 15211.00 RSD 01.05.2005 -
- Elketroprivreda Srbije "Centar" d.o.o. Kragujevac (Vodeći stručnjak, saradnik) Javni Mesečno 85602.00 RSD 17.12.2015 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -