GORAN KOVAČEVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1970. godine. Živi u Kragujevcu.

Po zanimanju je diplomirani ekonomista.

Potpredsednik Gradskog odbora Srpske napredne stranke u Kragujevcu i zamenik predsednika odborničke grupe. Obavljao je funkciju savetnika Privrednog društva ED “Centar”.

Za narodnog poslanika izabran je na izborima 2014. godine, a mandat mu je potvrđen i nakon vanrednih parlamentarnih izbora održanih 24. aprila 2016. godine.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 13:08

Osnovne informacije

Statistika

  • 117
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 2 meseca i 8 dana

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 2 godine i 17 dana i 9 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 2 godine i 2 meseca i 19 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.10.2019.

Dame i gospodo, kada Skupština Srbije donosi finansijske odluke, u principu, ona donosi odluke koje se tiču budžeta Republike Srbije.

Ključni mehanizam za funkcionisanje budžeta i fiskalne politike u državi Srbiji, kao i u svakoj državi, je budžet, jer budžet služi da se reše finansijski problemi. Ali, Skupština Srbije donosi odluke koje se tiču ne samo budžeta, već koje se tiču budžeta opšte države.

Skupština Srbije je tu da donese odluke koje se tiču i funkcionisanja opšte države, ali istovremeno, da donese odluke koje se tiču svih javnih rashoda i prihoda, odnosno svih javnih izdavanja i davanja na nivou države Srbije.

Kada danas raspravljamo o zakonu koji se tiče Republičkog fonda za penzijsko osiguranje, onda mi u stvari radimo jednu stvar. Ovaj zakon je strašno povezan sa finansijskom politikom, sa fiskalnom politikom i Republički fond za osiguranje svakako jeste deo tog proces.

On je u korelaciji i sa budžetom Republike i sa javnim rashodima i ne može se zamisliti nikakvo funkcionisanje republičkog penzionog sistema, a da ne postoji korelacija sa finansijskom politikom.

Bez fiskalne stabilnosti nema ni stabilnosti penzijskog sistema. Tako je to zamišljeno u našoj praksi. Prosto, mi imamo penzioni sistem koji se bazira na Bizmarkovom modelu, koji podrazumeva da se penzije ne isplaćuju iz penzionih fondova, već ih tekućih prihoda. Praktično, imamo tekuće prihode koji su osnovni izvor penzija u Srbiji. Ako nemate finansijsku i makroekonomsku stabilnost, onda imate problem sa stabilnošću penzija.

Dva ključna izvora sredstava u državi Srbiji za penzije su svakako – penzioni fond i budžet Republike Srbije. Dakle, mi kao država Srbija, zbog nedostatka finansijskih sredstava, nismo u situaciji da možemo da trpimo da u situaciji u prošlosti isplaćujemo regularne penzije.

Znači, fiskalna politika je podrazumevala da promene koje su se dešavale jesu ostvarene u značajnom segmentu i taj napredak je svakako vidljiv.

Penzioni fondovi u državi Srbiji ne postoje i oni nisu postojali ni sedamdesetih, ni osamdesetih, ni devedesetih. Tamo negde su potrošene. To nije slučaj sa svim zemljama u svetu. Praktično, u svim razvijenim i visoko razvijenim zemljama imate penzione fondove. Ti penzioni fondovi služe da se iz penzionih fondova, pre svega, investira u različite oblike finansiranja, a istovremeno su osnovni izvor prihoda koji se ostvaruje i odakle se isplaćuju penzije. Pored uplata za penzije, prihodi koji se ostvaruju na primarnom, odnosno sekundarnom finansijskom tržištu, su osnovni izvor za isplatu penzija.

Tako nije u državi Srbiji. Javni prihodi, u stvari, su generacijski dogovor, generacijski dogovor između različitih generacija u jednoj državi.

Budžet Republike Srbije, a i svi budžeti, u stvari, sastoje se iz tri dela – iz dela koji se tiče, pre svega, nasleđenih finansijskih sredstava koji potiču iz starijih i ranijih generacija, od onoga što država Srbija stvori u jednom vremenskom periodu i onoga što ćemo pozajmiti i što pozajmimo od budućih generacija.

Penzijski sistem generalno služi da se obezbedi siguran izvor finansijskih sredstava za starije generacije, po Bizmarkovom modelu i po modelu Beveridževom, da se obezbedi sigurna starost, odnosno da se smanji nivo siromaštva za stariju populaciju.

Ali, Srbija, odnosno penzioneri u Srbiji nisu imali tu sreću i nisu delili takve privilegije kakve imaju penzione populacije u drugim zemljama. Praktično, njihova sudbina i isplata penzija bila je vezana za funkcionisanje države Srbije.

U devedesetim godinama praktično teško je govoriti o penzionom sistemu kada su delovi Srbije, odnosno cela Srbija u pojedinim trenucima bili u ratu. Kada nemate nikakve uslove da vodite ekonomsku politiku, makroekonomsku politiku i finansijsku politiku, onda je teško govoriti o sistemu penzija devedesetih godina.

Od 5. oktobra do 2008. godine praktično imate jedno potpuno nerazumevanje penzionog sistema i penzionog problema. Imate niz procesa koji su ekonomski unazadili Srbiju. Imate proces privatizacije, imate proces koji je podrazumevao ostanak stotina hiljada ljudi bez radnog mesta. Praktično se nije stizalo da se zatvore sve ključne ekonomske teme, a samim tim, i penzije i penzioneri su bili ugroženi.

Godine 2003. pokušalo se sa švajcarskim modelom, ali se već 2006. godine odustalo, ne zato što Srbija nije bila sposobna da finansira svoje penzije, već zato što ste imali pogrešnu i lošu ekonomsku politiku.

Godine 2008. doneti su zakoni i promene koji su možda omogućili pojedinim penzionerima da se osećaju bolje, ali te odluke su bile potpuno u suprotnosti sa penzionim sistemom i sa fiskalnim sposobnostima države Srbije. Praktično, država Srbija, njen fiskalni sistem, njena ekonomija, nisu mogli da izdrže taj pritisak.

Od 2008. do 2012. stotine hiljada radnih mesta je ugašeno. Izgubljeno je stotine primanja, izgubljeno je stotine poreza, stotine hiljada osnovnih izvora za isplatu penzije. Zato taj sistem nije bio moguć i nije bio održiv.

Krajem 2012. godine država Srbija se našla u opštem problemu nelikvidnosti. Praktično, došli smo u situaciju ne da vodimo reformu i odlučujemo o penzionim promenama, već nismo bili u situaciji na osnovu finansijskih sredstava ni te penzije da isplaćujemo.

Promenama koje su usledile 2014. godine, pre svega, učinjeni su ključni pomaci. Aleksandar Vući, Vlada Republike Srbije, Skupština Srbije, praktično promenila je ekonomsku politiku i doprinela funkcionisanju države Srbije.

Nije sporno da su svi građani Srbije podneli teret pogrešne ekonomske politike i pogrešnih odluka u prethodnom vremenskom periodu. Ali, 60% penzionera nije imalo nikakve posledice u vezi smanjenja penzija. Veliki broj, gotovo 80% je imao relativno malo smanjenje, od 60 do 80, 20%, ali su penzioneri bili prva populacija koji su praktično osetili koristi i ključne benefite od fiskalne reforme i fiskalnih promena 2014. godine.

Već 2015. godine povećali smo penzije za 1,25%. Vlada Republike Srbije 2016. godine je to učinila u stopi od 1,5%, 2017. godine za 5%, 2018. i 2019. godine penzije su porasle od 5% do 22%.

Vlada Republike Srbije je 2017, 2018. i 2019. godine izdvajala posebna finansijska sredstva koja su predstavljala jednokratnu pomoć penzionerima. Godine 2017. isplaćen je iznos svim penzionerima, njima milion i 700 od 5.000 dinara, 2018. godine 3.000 dinara. Odluka o kojoj danas glasamo i o kojoj danas raspravljamo na tragu je tog procesa.

Kada govorimo o rastu penzija, u stvari, moramo da povežemo sa rastom plata, zato što su to dva procesa socijalne pravde i socijalnog funkcionisanja države Srbije. Minimalna plata u Srbiji porasla je sa 16.000 na 30.000 prethodnih godina. Prosečna plata će krajem novembra iznositi 500 evra u državi Srbiji. To je rezultat porasta plata kako u realnom sektoru, tako i kod najvećeg poslodavca države. Država Srbija, Vlada Srbije čini brojne napore da učini rast plata i socijalnu politiku što prihvatljivijom i što boljom.

Kada pogledate osnovni izvor za rast plata u Srbiji, onda su to strane direktne investicije. Srbija je lider u regionu po stranim direktnim investicijama. I ove godine investicije u Srbiji će preći tri milijarde, kao i prethodnih godina.

To je osnovni uzrok zašto dolazi do povećanja plata u državi Srbiji. Prosto, povećava se konkurencija na tržištu radne snage. Sa otvaranjem desetina hiljada novih radnih mesta, kako u realnom sektoru, tako i u sektoru stranih direktnih investicija, praktično raste cena radne snage, i to najbolje vidimo na pokazateljima koji se tiču, pre svega, prihoda koji se odnose na doprinose koji se izdvajaju iz penzija.

Kao nikada u istoriji, država Srbija sa 71,8% podmiruje obaveze za penzije iz prihoda, koji se ostvaruju po osnovu poreza na rad. Samo 26% su donacije koje idu iz budžeta Republike Srbije, odnosno onoga što su sredstva koja uplaćujemo, a oko 71% su sredstva koja su direktna iz Fonda penzionog osiguranja. Prihodi su povećani za 2,41% ili 11 milijardi u Republičkom fondu penzionog osiguranja i to samo govori da u narednom vremenskom periodu u stvari treba da primenjujemo konzervativan metod planiranja, jer je jasno da i budžet Republike Srbije i penzioni prihodi, kao i drugi porezi rastu zahvaljujući činjenici da nam raste ekonomija.

Od januara meseca 2020. godine država Srbija će uvećati penzije od 5% do 22%. To je novi rast za najstariju populaciju stanovništva u Srbiji. Prosečna stopa kojom će porasti najveći broj penzija jeste 7%. Svako, od milion i 700 hiljada penzionera, dobiće i pet hiljada dinara i dobiće uvećanje penzija od 1. januara 2020. godine. Od 1. januara 2020. godine, kao što su moje kolege rekle, ulazimo u švajcarski model povećanja penzija. Ono što smo počeli negde 2003. godine, a napustili zbog pogrešne ekonomske politike 2006. godine. Penzije će se uvećavati 50%, na osnovu porasta stope inflacije. Drugih 50% uvećavaće se po osnovu povećanja rasta nominalnih plata.

Moram da razočaram penzionere. Zahvaljujući monetarnoj i stabilnoj fiskalnoj politici, inflacija u Srbiji danas je na nivou EU i kreće se oko 2%. Znači, oni u 2020. godini mogu da očekuju rast penzija od 1% po osnovu 50% rasta inflacije, ali svakako država Srbija uvećava plate i rast plata je značajan, pa će povećanje i 2020, 2021, kao i 2022. godine biti veliko.

Naravno da Vlada Republike Srbije, Skupština Srbije utiče i donosi odluke koje pomažu za funkcionisanje celog ekonomskog sistema, pa samim tim i sistema penzija. Kada država Srbija, kada jedna populacija i kada Skupština izdvaja finansijska sredstva, ma koliko izdvajala finansijskih sredstava za najstarije i najmlađe nikada se ne izdvaja dovoljno, ni u Švajcarskoj, ni u Norveškoj koji izdvajaju mnogo više. Nije dovoljno, zato što je ekonomska prošlost suština ekonomije, zato što je budućnost, takođe, suština ekonomije. Koliko god da izdvajamo za osnovne potrebe, za plate i penzije, za Srbiju, u stvari izdvajamo za njen ekonomski rast i razvoj.

Kada Skupština Srbije, kada narodni poslanici, kada moja generacija u Skupštini Srbije glasa da donosimo, nekada nam kažu, teške odluke, nekada nam kažu i lake odluke koje doprinose povećanju lične potrošnje, mi u stvari glasamo da Srbija izgleda drugačije. Zato, dame i gospodo, velika je čast i veliko je zadovoljstvo kada u poslednjih mesec dana prisustvujete i glasate za odluke koje doprinose povećanju životnog standarda građana Srbije. Ja vam se zahvaljujem.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 08.10.2019.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, mislim da je uvaženi predlagač u stvari najbolji dokaz zašto i obrazloženja koje ona predlaže, u stvari, najbolji dokaz zašto ovaj član 2. treba da prihvatimo, odnosno njen amandman da ne prihvatimo.

Mi sve ono što je ona u stvari rekla prihvatamo ovim članom 2. Mi izuzimamo pomoć poljoprivredi i ribarstvu, bilo kakve kontrole državne pomoći. Znači, ostavljamo mogućnost državi da sam odlučuje o veličini subvencija i podsticajima koje će davati poljoprivredi. Prerada ajvara je poljoprivreda i ona je na subvencijama Vlade Republike Srbije koja takođe neće biti kontrolisana. Vlada Republike Srbije u ovom trenutku ulaže 5% budžeta, nikad više u pomoći subvencija poljoprivredi i to ne želimo na bilo koji način da stavimo pod kontrolu ovog zakona.

Da li se poljoprivredni proizvođači bave izvozom u EU, Rusiju ili Kinu? To uopšte nije predmet interesovanja ovog zakona, ali ma koliko pomažemo državu Srbiju mi moramo da shvatimo da je Srbija relativno mala zemlja koja ima malo ograničeno poljoprivrednu proizvodnju koja je zastarela. Mi moramo u narednom vremenskom periodu da pomažemo svoje poljoprivrede proizvođače, ali je slobodno tržište suština funkcionisanja i na slobodnom tržištu kome težimo ne postoje prevelike subvencije i loša poljoprivreda.

Uticaj, odnosno povećanje produktivnosti u poljoprivredi, to je ono što želimo, da subvencijama države Srbije povećamo produktivnost i samim tim omogućimo poljoprivrednim proizvođačima da postanu konkurentni kako na evropskom tržištu, na svetskom tržištu, a samim tim da poljoprivrednici bolje žive.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 08.10.2019.

Ja vam se zahvaljujem.

Možda mi iz SNS ne razumemo sve zakone, ne moramo ni da ih razumemo, ali je bitno da znamo šta radimo i da građani Srbije veruju SNS. Ekonomski rezultati i stanje u poljoprivredi svakako to govori. Ono što mi bolje znamo, to je da bolje pročitamo zakon. Stvarno ne razumem kad neko uzme da pročita zakon, završio je Petu gimnaziju, a ne zna ni da ga pročita. Jer u zakonu, a može da pogleda u stenogramu šta je rekao, ne stoji nigde – koji se odnosi. Znači, ovaj zakon ne stoji nigde - koji se odnosi, nego je u skladu sa sporazumom. Znači, kada imate svoju percepciju da možete da kažete – koji se odnosi, onda je i tumačenje zakona potpuno pogrešno.

Ovaj zakon je u skladu sa sporazumom i to je razlika, on je u skladu i pruža šansu Srbiji da može da ulaže finansijska sredstva u poljoprivredu i finansijska sredstva u ribarstvo, bez bilo kakve kontrole. Nadam se da ćemo u narednom vremenskom periodu, kada budemo raspravljali o drugim amandmanima, barem za početak čitati amandmane kako pišu.

Imovinska karta

(Kragujevac, 04.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Odbornik Skupština grada Kragujevca Grad Mesečno 15211.00 RSD 01.05.2005 -
- Elketroprivreda Srbije "Centar" d.o.o. Kragujevac (Vodeći stručnjak, saradnik) Javni Mesečno 85602.00 RSD 17.12.2015 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -