Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Goran Kovačević

Goran Kovačević

Srpska napredna stranka

Govori

Dame i gospodo, gotovo da nema ništa bolje kada govorimo o konkurenciji nego rasprava koja se upravo sada odvijala. U teorijskom smislu mogli smo da shvatimo Čile, globalna konkurencija, domaća konkurencija, Vojvodina, drugi rejoni, problem skladištara, konkurencija između različitih nivoa po hijerarhiji i šta onda zaključimo? Konkurencija je vrlo nezgodna stvar.

U ovom trenutku vaš izveštaj je stigao, kada na svetu postoji ozbiljan problem u konkurenciji, kada zemlje koje su nekada bile lideri u konkurenciji postaju protekcionisti, oni koji su bili protekcionisti danas postaju lideri globalne ekonomije.

Moj savet vama, pošto imate suficit u finansiranju organizacija, kupite 100 hiljada primeraka ili 200 „Kapitala i slobode“, Miltona Fridmena iz 1962. godine i da svi pročitaju, pa da pričaju o konkurenciji i da pričaju o tržištu. To je Biblija slobodnog tržišta.

Srbija nije imala tu sreću da sve zna u vezi konkurencije, ne danas, ne pre dve godine, nikada. Devetnaesti vek smo završili sa monopolom jedne dinastije u gotovo svim ekonomskim oblastima, a vreme između dva svetska rata monopol druge dinastije u javnim nabavkama, od 1946. godine se ne govori o slobodnom tržištu i konkurenciji. Zato je Srbiji potreba edukacija, a ta edukacija ne može da potiče iz srpskih ekonomskih rešenja, jer nikada nisu dobra. Postoji klasična ekonomska teorija, u konkurenciji i slobodi Milton Fridman, to treba da se izučava i Vlada Srbije to radi.

Slušamo o makroekonomskim parametrima Vlade Srbije, oni su nesporni. Ne možete da govorite da životni standard u Srbiji nije dobar ako vam BDP raste, ako vam je 270 hiljada novih radnih mesta, ako su strane investicije 4,1 milijardu, 2018. godine 3,6 2017. godine, ako vam je inflacija 2%, kao nikad u istoriji Srbije. Pa, kako može da bude loše. Konkurencija je jednakost bez saglasnosti, to je tržišna konkurencija i to je definicija, nema druge, jednakost bez saglasnosti. To je sloboda, to je ekonomska sloboda, u stvari to je sve, jer ne možete da imate slobodu ako nemate ekonomsku slobodu, a ne možete da imate ekonomsku slobodu ako nemate pravo na izbor. A ne možete da imate pravo na izbor ako nemate konkurenciju.

Ja znam da je konkurencija bezlična stvar, ne postoji. Pitanje je da li konkurenciji idealnoj ikada možete da stignete, ali morate da težite. Da se vratim na Miltona Fridmana, zato što je to biblija slobodne konkurencije, zato što je to biblija tržišta i ja mislim biblija ekonomije, jer, ako je neko najčitaniji ekonomista 20. veka, jedan u dva, sa Adamom Smitom, najčitanijih ekonomista koji imaju najveći broj sekundarnih podataka, onda ne treba bežati od toga, ne treba izmišljati toplu vodu. Ta razmišljanja treba prihvatiti i citirati. Ja ću citirati.

Kada govori o konkurenciji Milton Fridman kaže: -Ne može da se kaže da tržište nije saveznik potrošača. Tamo gde nemaš tržište, tamo gde nemaš slobodnu konkurenciju, tamo nemaš ni slobodnog potrošača.

Da prijatni projekti nikada nisu efikasniji i efektivniji od državnik. Privatni projekti su, u stvari, uvek bolji, efikasniji i funkcionalniji. Potrošači bolje od državnih službenika znaju šta je njihov interes.

Kada pogreši potrošač on plati svojim novcem. Kada pogreši državni službenik plaćamo svi. Kada se država manje meša u odnose između potrošača i kupaca, odnosno proizvođača i ponuđača to izgleda bolje i za jedne i za druge.

Ima ih sedam, ja sam naveo pet. Izgledaju mnogo jednostavno, mnogo prosto, prosto bi ih svi prihvatili, ali nije tako. Napisani su pre 60, 70 godina. Tada je, u to vreme u istočnom delu sveta vladalo samoupravno, socijalističko planiranje proizvodnje. Na zapadu država blagostanja. Devedesetih je završena priča sa istokom. Danas gledamo kako se države blagostanja polako završavaju. Suštinski problem je u drugom slučaju nepoštovanje konkurencije i slobodnog tržišta, jer su konkurencija i slobodno tržište iznad jednih i iznad drugih.

Oni koji su nekada bili, da se vratim, za globalnu ekonomiju danas uvode protekcionističke mere Kini i Indiji, a Indija i Kina zalažu se za globalnu ekonomiju, jer je stvar konkurencije suština.

Milton Fridman, prosto da kažem dva njegova rešenja da je danas u skupštini ovde, pitanje obrazovanja i pitanje taksista. Milton Fridman je rekao i predložio još 1960. godine da bi obrazovanje moglo da se finansira na osnovu vaučera tako što ćemo đacima i studentima da dajemo vaučere, a oni će privatnim ili državnim školama da te vaučere daju po sopstvenom izboru. Učinili bi da obrazovanje bude bolje, efikasnije, đaci i studenti lično odgovorni za svoje obrazovanje i lično zadovoljni.

Milton Fridman kaže za taksiste, odnosno za svako licenciranje i davanje dozvola da je to, u stvari, zatvaranje grane, odnosno zatvaranje posla. Kada zatvarate granu i zatvarate posao, da prevedem, smanjujete konkurenciju. Kada to činite poskupljujete uslugu. Ona je skuplja, neefikasna, neefektivna, a oni koji su u grani ostvaruju ekstra profit zato što imaju licencu. Konkurencija je ključna stvar za borbu protiv korupcije. Konkurencija je ključna stvar za bolju i drugačiju Srbiju.

Ako ne znate šta je konkurencija onda ove mlađe generacije da podsetim da smo osamdesetih godina imali problem sa nekim osnovnim životnim namirnicama. Nekako tad ih nismo imali. Šećer, kafa, ja se sećam. Nekih drugih godina smo kasnije imali problem sa benzinom, razlozi nebitni. Osnovni razlog za nepostojanje toga je nepostojanje konkurencije. Besmisleno danas izgleda kada govorite o tome, ali je to sve rešila konkurencija.

Skupština Srbije ima tu mogućnost, vaša Komisija ima tu mogućnost da zakonski reguliše konkurenciju. Konkurencija nije jedna odluka, nije vaš suficit, nije da jedna firma ima 25%, a druga 30%. To je vaš svakodnevni operativni deo. Vi jeste tu, Skupština jeste tu da vas podrži, ali naša misija i vizija je da ideja konkurencije bude primarna u svakoj oblasti, bez obzira na pravo vlasništva. Jer, samo konkurencija maloj zemlji kao što je Srbija omogući da više izvozi, više proizvodi, da ekonomski raste i razvija se, da mladi ljudi ostaju u Srbiji zato što imaju šansu i da voze taksi i da otvaraju svoje privatne klinike koje će plaćati državni Fond zdravstvenog osiguranja, svoje privatne fakultete u kojima će dobijati vaučere. Konkurencija je osnov svega. Kada to ne shvate, velike zemlje nađu se u ekonomskom problemu.

Možda je naša uloga pionirska, možda je ovaj moj govor potpuno drugačiji u odnosu na ovu Skupštinu, možda je uvek bila drugačija priča, ali sloboda ekonomska je stvar za koju se treba boriti, bez obzira možda i na cenu koju treba da platiš, zato što je to budućnost Srbije.
Dame i gospodo, SNS će podržati zaključak Odbora za budžet i prihvatiti izveštaj Fiskalnog saveta. Ekonomija je egzaktna nauka. Hiljadama godinama traju različiti principi koji nisu pisani, u 500 godina su napisani. U 500 godina ekonomske teorije stanu različite ekonomske škole, različiti ekonomski principi, stotine hiljada ljudi koji su se bavile ekonomijom stanu u tih 500 godina. Stanu ekonomske teorije koje su se dokazale u praksi, stanu ekonomske teorije koje su primenjene, pa su propale, kao što smo imali slučaj u našoj zemlji. Stanu ekonomske teorije i prakse koje se revidiraju, ali stanu i klasična ekonomska pravila koja potiču iz klasične ekonomske teorije i ona su veća od Fiskalnog saveta, Skupštine Srbije. Veća su i od najveće države. Klasična ekonomska pravila su ekskluzivno pravo čovečanstva i ne može bilo ko, pa ni ekonomski fakulteti, poslanici ili Fiskalni savet da ima ekskluzivno pravo njihovog tumačenja.

Država Srbija je deo globalnog ekonomskog sistema i kada god poštuje klasična ekonomska pravila, država Srbija dobro funkcioniše. Fiskalni savet, naravno, da jeste deo fiskalnog sistema Republike Srbije.

U zakonu o budžetskom sistemu, član 1. citiram, kaže se – da je Fiskalni savez tu da daje ocenu fiskalne politike na bazi fiskalnih principa i učini fiskalnu politiku javnom i odgovornom. Fiskalni savet vodi računa i o fiskalnoj kulturi, treba da je unapredi.

Ja danas ovu raspravu i vaše napore vidim kao napore da fiskalna kultura bude drugačija. Naravno da dajete izveštaj i da dajete mišljenje o budžetu, o fiskalnoj strategiji i suštinski kada u budućem govoru budem koristio izraz da se slažemo, ne mislim da smo isto, ne mislim da se slažemo 100%, ali je nesporno da imamo identične, ili slažemo se oko fiskalne strategije, slažemo se oko fiskalnih pravila. Možda trebaju da se menjaju, ali se slažemo. Slažemo se oko fiskalnih principa. Slažemo se oko misije i vizije, gde treba i kako treba Srbija da izgleda.

Slagali smo se i oko fiskalne konsolidacije i vi kažete, citiram – da je fiskalna konsolidacija u Srbiji presedan u ekonomskoj istoriji i slažemo se suštinski o ekonomskoj prošlosti koju znamo da je bila teška, fiskalnoj konsolidaciji koja je bliža budućnost, slažemo se u budućnosti kako želimo da vidimo Srbiju. Slažemo se oko ekonomskih sloboda, oko poštovanja osnovnih ekonomskih pravila, pa negde se i razlikujemo.

Ali suština zašto danas možemo da pričamo ovako, jeste Aleksandar Vučić. Godine 2014. i to treba čini mi se, isticati zbog istorije, Aleksandar Vučić je uzeo na sebe obavezu, ne da uradi fiskalnu konsolidaciju, nego da promeni ekonomski poredak Srbije i to će mu istorija zapamtiti i to je ključna stvar. Godine 2002. neko je propustio tu šansu, 2000. godine takođe, 1990. godine neko je propustio da Srbiju uvrsti u zemlje koje imaju normalnu ekonomsku disciplinu, normalan ekonomski poredak. Aleksandar Vučić i zato će mu istorija biti zahvalna, tu šansu nije propustio.

Ekonomija je egzaktna nauka, vraćam se na početak. Društveni bruto proizvod u Srbiji nalazi se u ovom trenutku da 3,5%. Tako smo završili 2018. godinu, bio je formalno veći i vi i ja i svi mi znamo da je realna stopa srpske privrede pre dve i po godine je bila na negde oko 2,93%. Rasla je, 2018. godine smo završili na 3,5%. Nesporno je da je on cikličan, ali ti ciklusi rastu. Godinu 2017. u prva tri meseca završili smo tako kako smo završili, 2019. godine imamo 1% više sigurno. Ja sam ubeđen da ćemo 2019. godinu završiti sa 3,7%, 3,8%, bliže ka 4%, manje ka 3,5%, ako ne bude globalnih ekonomskih izazova.

Gospodin Jokić vam je u stvari to rekao, ako se dese veliki ekonomski problemi na globalnom nivou, kako će se oni odraziti na makroekonomsku i fiskalnu stabilnost u državi Srbiji? To je on tražio da čuje od vas.

Dakle, nesporno je da imamo ekonomski rast. Stopa inflacije je dugoročno na 2%, inflatorna očekivanja su nam negde na oko 2%. To je negde na nivou EU, zasluga Narodne banke i Jorgovanke Tabaković. Kako god da polemišemo oko stope nivoa, dobrovoljne nezaposlenosti, odnosno zaposlenosti, nesporno je da Srbija ima oko 270.000 novih radnih mesta, da ima manje za 8.000 u javnom sektoru, 270.000 u realnom sektoru. Možda se podaci ne slažu uvek za svako radno mesto.

Ovo su tri ključna Kejsova makroekonomska parametra. Nema četvrtog. To je strašno bitno zbog finansijske kulture i fiskalne kulture, tri makroekonomska parametra su suština. Sve ostalo može da stane u njih, i strane direktne investicije od 4,1 milijarde koje kažu UN, i država koja ima suficit u budžetu, i država koja nema rebalans budžeta i stotine drugih parametara, a mi obično govorimo o desetak koji govore da Srbija dobro makroekonomski stoji. To je zasluga Fiskalnog saveta, Vlade Republike Srbije, Skupštine Srbije, svakome prema zakonu, kako je propisano.

Vidim jednu novu ulogu Fiskalnog saveta. Ta uloga je zato što je Fiskalni savet postao reper za neke političke stranke opozicione da otvaraju teme i za neke televizijske ekonomiste i tu uopšte ništa ne zameram. Prosto, kada pročitam vaš izveštaj ne vidim da je to zatvorena priča i nesporna istina. To je tema za raspravu u kojoj možemo da iznosimo različite stavove, različita mišljenja, a vidim da neki drugi ljudi to doživljavaju kao novu temu za napad na Vladu Srbije i to je uredu. Nije odgovornost Fiskalnog saveta.

Ako pročitamo izveštaj u kome imate hiljade rečenica koje govore pozitivno o Vladi Srbije i tri koje prave razliku, znam da ću u sledećih šest meseci hiljadu puta čuti te tri rečenice, a tri puta hiljadu koje su pozitivne. Tu nema odgovornosti, to više govori o ekonomskoj nesposobnosti ljudi koji kritikuju ovu Vladu i ne slažem se ja u svemu sa Fiskalnim savetom.

Kada smo govorili o ekonomskom rastu, a to je tema koja je obeležila 2018. godinu, kraj i početak 2019. godine, teorijska postavka, vi ste 2018. godine u oktobru mesecu govorili o tome. Govorili ste i u decembru na Odboru za budžet i tada sam vam rekao da nije uredu da se poredimo sa evropskim zemljama, zato što su evropske zemlje u svom ekonomskom rastu uključile 2,6%, kaže Evropska komisija, učlanjenje u EU. Dakle, da ništa nisu uradile, imale su 2,6% BDP svake godine, odnosno kumulativno za 10 godina 26%, 30 milijardi evra su dobijale zemlje srpske veličine u poslednjih 10 godina od EU, 7% budžeta BDP Srbije nepovratnih sredstava, neto iznos kaže EU, odnosno ono što su davali i ono što su primali iz strukturnih fondova jednim delom.

Kada kažete da se ne slažete sa Svetskom bankom u proceni od 7% rasta BDP, znam da je to teško, ali hipotetički da zamislimo da sutra uđemo u EU sa rastom od 3,7%, 4%, 3,5% i prirastom koji imamo zato što smo ušli na evropsko tržište koje je jedinstveno na tržištu usluga kapitala i robe sa 2,6% blizu smo 7%.

Ovo hoću da vam kažem, da kada poredite Srbiju i govorite da treba da raste kao ostale zemlje centralne Evrope, koristite parametar da smo uređeni kao zemlja EU i ja isto to koristim. Različiti su uglovi, različita je percepcija, možda su i zaključci pogrešni, ali smo tu da se razumemo i da polemišemo oko toga.

Slažemo se oko fiskalnog kalendara. Ja znam da vi znate da smo imali obaveze prema MMF i da smo zato vrlo često kasnili, da smo kasnili nekoliko dana, nekoliko nedelja, ali smo mnogo manje kasnili nego što se kasnilo kroz istoriju Srbije kada nikada nisu imali ugovor sa MMF.

Slažemo se oko penzija, slažemo se oko plata. Evo, ja, lično da vam postavim jedno pitanje na koje bih želeo da čujem vaš odgovor.

Svi poslanici ovde govore o platnim razredima, ja ne mogu da budem protiv toga, ali vas pitam kako sa nivoa slobodnog tržišta i tržišta radne snage gde mi težimo, gde poštujemo slobode potpuno, takav zakon utiče na tržište radne snage? Morate priznati da država kao najveći poslodavac nema problem sa nedostatkom radne snage. Za svako radno mesto pojavi se veći broj zainteresovanih i bilo bi mi zanimljivo da čujem vaše mišljenje kako nivo konkurencije u oblastima kao što je zdravlje, obrazovanje, odnosno definisanje drugačijeg načina finansiranja, utiče na ostanak mladih ljudi koji su završili obrazovanje koje se bazira, pre svega na zdravstvo, obrazovanje i javnom sektoru. Vrlo zanimljiva tema. Drugačiji način finansiranja tih usluga i otvaranje sektora za ulazak u granu mladih ljudi potpuno menja sliku i strukturu zaposlenosti.

Gospodine Petroviću, vama se obraćam, vaša uloga, kao i drugim ljudima iz Fiskalnog saveta, ali vi ste tu, doajen, prosto vi ste prepoznatljivo lice. Mi različito vidimo neke stvari. To je normalna razlika koja postoji, koja je definisana u Zakonu o budžetskom sistemu. Vi zakonom imate pravo na svoje mišljenje. Vaše mišljenje je za polemisanje, ali objektivno ne zahteva i ne izaziva veliku odgovornost i za pogrešne procene. Tako je to u demokratiji, tako to treba da bude, tako je to zakonom.

Skupština Srbije je drugačija stvar. Skupština Srbije, Vlada Srbije je život, mi donosimo odluke koje direktno pogađaju život građana Srbije i njihove novčanike i njihovo zadovoljstvo.

Ponekada mi smo konzervativni, ponekad ste vi optimistički raspoloženi prema nekim kriterijumima, ponekad smo mi suviše optimistički raspoloženi, vi konzervativni, u tome je naša razlika. Ali, suštinski i vi i mi ovde smo zbog građana Srbije, a građani Srbije nesporno, kao nikada u istoriji, veruju Aleksandru Vučiću sa preko 50%. Jedan deo tog ogromnog poverenja, ako ne i ključan, je zato što je Aleksandar Vučić Srbiju učinio drugačijom zemljom, a građanima Srbije promenio ekonomski život na bolje.
Dame i gospodo, poštovani revizori, mislim da slika koja danas ide iz Skupštine Srbije govori više nego sve ove diskusije koje su pozitivne, a ona kaže da je strašno važno kakva je saradnja između Skupštine Srbije i DRI. Koliko je Skupština Srbije bitna DRI to govori broj ljudi koji danas sedi ovde sa nama, a koliko je Skupštini DRI bitna, to ste mogli da čujete iz gotovo svakog izlaganja, bez obzira da li je ono vladajuće ili opoziciono.

Kada Skupština Srbije donosi zakone, ona u stvari određuje pravila i pravi norme kako društvo treba da se ponaša. Kada određuje norme i pravi pravila, onda zahteva od svojih građana da ta pravila i te norme poštuje.

Sasvim je normalno da Skupština Srbije sama i institucije koje su u njenoj nadležnosti poštuju ta pravila na nivou opšte države. Državna revizorska institucija je ključni faktor koji doprinosi da institucija javnosti, Skupština Srbije i Odbor za budžet ima informacije. Drugim rečima, Državna revizorska institucija je mehanizam, alat, oružje srpske javnosti, Skupštine Srbije i Odbora za budžet kako sredstva koja pripadaju svim građanima Srbije treba da budu trošena transparentno i, naravno, u skladu sa zakonom.

Godine 2005, nije davno bilo, obnovljen je rad Državne revizorske instituciji, pre desetak, petnaest godina. I ne samo što nismo imali Državnu revizorsku instituciju pedesetak godina, nismo imali kod ljudi misao da postoji mehanizam kontrole upotrebe javnih državnih sredstava. Posle 15 godina teško je kada nemate nasledstvo, kada nemate ideju da uspostavite potpuni sistem funkcionisanja, a Državna revizorska institucija, pre svega, zahvaljujući ljudima koji su u njoj radili na različitim pozicijama i koji danas ne rade, ali i podršci koju dobija od Skupštine Srbije, jeste pokazala značajne rezultate i nije sporno da je Državna revizorska institucija danas jedna od ključnih revizorskih institucija u ovom delu Evrope i može da se poredi sa državnim institucijama u Evropi koje traju stotinama godina.

Pre 185 godina, 26. jula 1844. godine, formirana je glavna kontrola Kneževine Srbije. Pre 185 godina Srbija je imala neke poslanike koji su razumeli ekonomske tokove i bili spremni da prihvate stvari kakve jesu.

Naravno, u istoriji smo negde zalutali i danas smo došli tu gde jesmo i moramo da shvatimo da Državna revizorska institucija jeste trend, jeste proces, a taj proces neminovno pokazuje da su javne finansije u Srbiji drugačije.

U 2018. godini Državna revizorska institucija je učinila 221 kontrolu, 215 post izveštaja. U stvari, donela je 436 proizvoda i to je više nego što je bilo kad učinila. Učinila je to, a 2019. godine, mi iz Odbora za budžet znamo, učinila je još i više. Broj od 2.436 preporuka, od kojih je prihvaćeno 70%, govori o želji i tih ljudi koji se kontrolišu da se menjaju.

Državna revizorska institucija ovde, kažu, ima edukativnu funkciju. Nema edukativnu, ona ima nadzornu funkciju da učini da onima koji greše više to ne čine.

Možda smo mi u Srbiji ponekad, u Skupštini Srbije iz ekonomske struke u potrebi da izgledamo drugačije, da stignemo tamo negde gde smo zacrtali, neobjektivni. Znate, Srbija je država koja 15 godina, od 2014. doživljava značajne reforme. Pre 15 godina niste imali Državnu revizorsku instituciju, niste imali programsko budžetiranje, niste imali rodno budžetiranje, niste imali internu reviziju, niste imali računovodstvene standarde koji su značajni i evropski. Da li znate šta je to za jednog običnog činovnika u javnom preduzeću, u opštini, koliki je to pritisak, a on se školovao negde sedamdesetih godina?

Ne branim ja te ljude, zakon mora da se poštuje, ali moramo da shvatimo da je ovo proces i mi nismo tu da u tom procesu budemo samo neko ko kažnjava, upozorava. Mi radimo svoj posao. Svaka vaša prijava je dokaz koliko je bitna i Skupštini Srbije i DRI.

Ako sudstvo ne radi, ako tužilaštvo ne radi, to nije ključna stvar, mi svoj deo posla u Skupštini Srbije, u Odboru za budžet i Državnoj revizorskoj instituciji radimo.

Ovde se uglavnom prigovara za stvari koje kada pogledate u suštini na nivou budžeta opšte države, a to je budžet Republike Srbije i lokalni budžeti, nisu značajne cifre. Ono što vidimo jeste suštinski problem sa imovinom i to je glavni problem.

Kada vi kažete da neko ko je predmet revizije ima problem sa imovinom, onda je pogrešno ako neko misli da je taj problem on izazvao ove godine. Desetinama godina traju institucije i javna preduzeća, desetinama godina traju lokalne uprave. Pa, te lokalne uprave u tom vremenu nisu uspele da naprave jedan običan popis imovine.

Znači, taj običan popis koji izgleda formalno, u stvari izaziva desetine problema. Ne znaju da imaju imovinu, pa onda ne znaju koliko vredi, pa onda imate sve probleme koji izazivaju takvo funkcionisanje, ali je to proces.

Srbija je država u kojoj smo svi na istom zadatku – da je reformišemo. Nismo mi nasledili Švajcarsku ni u makroekonomskim parametrima. Od 2014. godine pokušavamo da je sredimo i da budemo ozbiljna ekonomska država. U formalnom ekonomskom smislu takođe nismo Švajcarska. Mi smo, ljudi, pioniri u vraćanju ekonomskog i svakog dostojanstva Srbiji koji smo tamo negde nekih godina zbog nekih drugih izgubili.

Kada Skupština Srbije podržava i poštuje i ima ovakvu raspravu o DRI, onda je to dokaz sinergije koja postoji. Nesporna je saradnja između Odbora za budžet i DRI i preterao bih ako bih rekao da je ona podignuta na gotovo najvećem mogućem nivou. Uvek može bolje, uvek može više. Nikada ne treba da zaboravimo i saradnju koju imamo sa Ministarstvom finansija, jer smo mi tu ne samo da čitamo izveštaj i kažemo ko je grešio, a ko nije grešio, već da u budućnosti donosimo kao tim zakonska rešenja koja će učiniti da niko u Srbiji ne greši, jer kada greše u stvari treba da popravimo te greške. Skupština Srbije, Ministarstvo finansija i DRI jeste tu na zajedničkom poslu.

Ne treba svakako ni u ovoj raspravi zapostaviti nevladin sektor koji pruža veliku podršku, jer Srbija u ovom poslu može da bude primer zemljama na Balkanu, ali može i puno toga da nauči od zemalja u kojima DRI funkcioniše stotinama godina i u kojima su državni revizorski činovnici gotovo ključni. Dovode do nivoa božanstva u oblasti finansija.

Mislim da ste vi svojim radom, svojom zaslugom učinili jednu stvar, svako od vas pojedinačno, da se vama veruje. Mnogo je to bitno u Srbiji. Nisam čuo ni danas u raspravi, ni u javnosti Srbije da je neko rekao da državni izveštaj bilo kakav, bilo koje vrste nije tačan ili da ga osporavamo.

Možda predmeti mogu da zastare u sudu, možda u Tužilaštvu, što je, takođe, vaša obaveza, što nije u skladu sa dobrom praksom svuda u svetu i Evropi da se i ne podnose prijave za neke prekršaje, ali naša vizija i naša misija jeste da od Srbije učinimo bolju zemlju u kojoj će trošenje javnih sredstava, a to nam je ključna uloga, izgleda potpuno onako kako građani Srbije zaslužuju, pošteno.
Dame i gospodo, poštovani ministre finansija, Predlog Zakona o konverziji kredita u stvari je zašto ne reći, socijalni zakon. Ovim zakonom treba da se reši sudbina 15.800 porodica u državi Srbiji, odnosno oko 80.000 naših sugrađana danas željno očekuje kraj ove rasprave.

Mi, u Skupštini Srbije, kada donosimo ovaj zakon, u stvari, nemamo alternativu. Šta bi bilo rešenje da ne usvojimo ovaj zakon? Kako bi Srbija izgledala sutra za te ljude da mi ne glasamo za ovaj zakon?

Ovaj zakon možemo, gospodine ministre, da donesemo zato što se Srbija razlikuje u odnosu na Srbiju iz 2008. godine. Srbija 2019. godine je potpuno drugačija zemlja, 2008. godine imali smo deficit, odnosno da kažem narodski Srbija nije mogla da isplati svoje obaveze na nivou republika i na nivou opšte države.

Imali smo stopu nezaposlenosti od 25,9%, imali smo i inflaciju, imali smo sve fiskalne i makro ekonomske parametre koji nisu uređeni. Danas, 2019. godine Srbija izgleda potpuno drugačije. Jaka i moćna ekonomska država, koja je omogućila, pre svega, zahvaljujući predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, da Srbija u ekonomskom smislu izgleda drugačije.

Ovo je zakon o pomoći porodicama koje su ugrožene. Ovo jeste specijalni zakon, ali zakon za uobičajeni ekonomski slučaj koji se u Svetu dešava svakog dana na stotinama puta i možda je broj od 15.600 mali broj porodica, ali dubina tog ekonomskog problema je toliko velika da te porodice generacijski ne mogu da reše svoj slučaj. Pomažemo mi i poslovnim bankama, da nemaju NPL-ova, pomažemo agencije za osiguranje kredita.

Ovo nije fiskalni ni monetarni zakon. Ovo možda jeste ekonomski zakon zato što se nalazi i kreće se u okviru ekonomije. I jeste rešenje zakona delom fiskalno ali, slušajući vrlo često profesore sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu ovih dana, ja ih pitam – šta je fiskalna politika? U osnovi fiskalna politika države je ekskluzivno pravo države da može da vrši alokaciju raspoloživih resursa prema interesima i zakonima koje donosi skupština Srbije.

Dubina problema nalazi se daleko u prošlosti 2007-2008. godina Srpska napredna stranka nema nikakvu odgovornost za ove zakone, ali SNS Aleksandar Vučić i svi mi zajedno imamo odgovornost prema svojim građanima, prema i jednom građaninu, a ne da se radi o 15.800 porodica.

Ako hoćemo pošteno suština problema nalazi se u tri stvari, u maksimiziranju dobiti, objektivnom i subjektivnom neznanju, potcenjivanju dugoročnog rizika u odnosu na kratkoročnu dobit. Tri segmenta društva Narodne banke, poslovnih banaka i građana.

Slušam danas priče o poslovnim bankama ovde, sasvim je u redu da poslovne banke žele da maksiminiziraju svoju profit. One se time bave. To je njihova obaveza. Sasvim je u redu da građani iz Srbije žele da uzmu što jeftinije kredite i oni su ih uzimali i to nema nikakve dileme, ali nije u redu da Narodna banka pusti prilično rizičan izvor finansiranja rasta BDP po osnovu rasta potrošnje i omogući ovakvu situaciju u kojoj se nalazi. Neznanje je objektivno zato što je nemoguće predvideti kretanje na finansijskom tržištu. Nema toga, ali istovremeno subjektivno zato što je bilo dovoljno informacija da se shvati da ekonomska situacija u svetu ide tim putem kakvim je išla.

Meni danas kao ekonomisti pare uši i smeta kada čujem da nema valutne klauzule, da nema kursnih razlika, da nema različitih kursnih iznosa, da su kamatne stope iste, zato što to nije tačno, zato što i pre ovog zakona i posle ovog zakona svi ti principi na kojima se bazira finansijsko tržište postojaće i postoje. Postoje već hiljadama godina, 500 godina su napisani i sa ovim zakonom i sa sudskim presudama valutna klauzula u svetu postoji.

Zato je, gospodine ministre, neophodno ekonomsko znanje. Ekonomsko znanje koje građanima Srbije uskraćeno poslednjih 50 godina zato što su živeli u društvu koje nije ekonomski slobodno.

I još više, kada pravimo ekonomske reforme neophodna nam je opšta ekonomska kultura. Opšta ekonomska kultura da shvatimo da donošenje pojedinačnih poslovnih odluka podrazumeva rizik. Ova odluka i ovaj predlog zakona po meni je lek. Lek za Srbiju, da shvati da ovakve stvari ne treba da se dešavaju. Polemišem oko cene koliko nas košta? Ovo je mala cena za Srbiju, mala cena za društvo, ako naučimo pouku da ovakva situacija iz 2008. godine može ponovo da nam se desi.

Srbija je postala sastavni deo svetskog finansijskog sistema. Sasvim je u redu da danas ljudi uzimaju kredite u evrima, koji su van mogućnosti da budu definisani fiksnom kamatnom stopom i oni su jeftiniji, to je korektno da ih uzimaju. Skuplji su krediti koji su u dinarima.

Kada guverner Narodne banke poziva na dinarizaciju, ne radi ona to bez ikakvog razloga ali je u redu da se uzimaju jeftini krediti, kao što je u redu da u jednom trenutku kada vrednost evra počne da raste svi budu svesni da Srbija nije ta koja odlučuje o visini vrednosti evra i da će rizici biti mnogo veći.

Krediti o kojima danas raspravljamo i koji smo raspravljali, u stvari bili su namenjeni stambenim kreditima. Danas, u principu, cena nekretnine u svetu raste. Raste cena nekretnine u Srbiji, u Nemačkoj cena nekretnine zadnje dve godine raste po stopi od 6%. Međunarodni monetarni fond pre deset dana kaže, citiram – da su zadivljeni rastom cena nekretnina u Keniji, Africi, Evropi, u Srbiji. Ako raste cena nekretnina svuda u Svetu, znači imate preveliku količinu novca u opticaju.

To je jasan pokazatelj da posle perioda rasta, dolazi period recesije. U periodima recesije cena kapitala bi trebala da bude veća, ali ne može da bude zato što je sada na minimumu.

0Kada neko kaže da ne zna šta radi, ja mu kažem – vidi šta ti radi ministar finansija, šta ti radi Vlada Srbije, šta predlaže Aleksandar Vučić, Srbija ti se danas razdužuje. Imali smo zaduženje 76%, danas je 50%. Ako ne znaš šta treba da radiš, radi što radi ministar finansija, razdužuj se i ti. Srbija je moćna ekonomska zemlja na Balkanu, Srbija je socijalno odgovorno zemlja. Iz te dve stvari proizilazi zakon za koji Skupština Srbije mora da glasa.
Dame i gospodo, poštovani ministre, na član 4. predloženog zakona podneo sam amandman kojim ističem ulogu ovog zakona na ekonomski rast i razvoj i makroekonomsku stabilnost.

Mi danas i ovih dana govorimo pre svega o fiskalnom poretku države Srbije i ovi zakoni su vezani za fiskalni poredak države Srbije. Ali, nekako po strani ostaje drugi ključni faktor makroekonomske stabilnosti u državi Srbiji, a to je monetarna stabilnosti. Narodne banke mnogih zemalja, u stvari svih zemalja, vode jednu tešku borbu između dva ključna faktora, između cene novca i ekonomskog rasta i razvoja. Ako hoćete da rastete, onda morate da imate jeftin novac, a jeftin novac vrlo često pređe u inflaciju, pa onda imate problem sa jeftinim novcem kada imate inflaciju, odnosno nemate rast.

U Srbiji Narodna banka Republike Srbije svojim makroekonomskim pokazateljima koji se tiču monetarne politike jasno govori da je na pravom putu. Od 2008. do 2012. godine imali smo zbirnu inflaciju za te četiri godine 47,7%. U narednom vremenskom periodu, od 2012. do 2016. godine, inflacija je zbirno iznosila 7%. Da li, gospodine ministre, možemo da govorimo o bilo kakvom rastu i razvoju ekonomije, bilo kakvim uslovima i osnovama za ekonomski rast ako vam je inflacija u četiri godine 50%? Naravno da ne možemo. Srbija u 2018. godini ima stopu inflacije od 2,2% i to je evropska stopa inflacije.

Pored uloge monetarne politike koju Narodna banka Republike Srbije ima, Narodna banka sređuje i uređuje bankarski sistem, koji je doveden do praktično perfekcije, MPL-ovi su nam na 6%, a pre samo tri godine, 2015. godine, bili su nam na 21% i predstavljali su problem. Kao nikad, referentna kamatna stopa u Srbiji je na 3% i sve te mere koje sprovodi Narodna banka, Vlada Republike Srbije i ovi zakoni o kojima glasamo, pre svega budžet Republike Srbije za 2019. godinu, garant su stabilne i sigurne budućnosti države Srbije. Ja vam se zahvaljujem.
Dame i gospodo, poštovani ministre, na član 2. Zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja podneo sam amandman i u suštini ovim amandmanom želim da kažem da je makroekonomska stabilnost ključna za rast i razvoj Republike Srbije.

Makroekonomska stabilnost u Srbiji kreće se pozitivno i svi ekonomski parametri govore, ne samo ključni, već i svi drugi, imaju trend rasta i razvoja, što svakako govori da Republika Srbija jeste na dobrom putu, ali je taj put krenuo negde 2015. godine, kada smo doneli Zakon o radu, u stvari, to je bio prvi zakon kojim smo krenuli reformski kurs i kada smo doneli taj zakon, u stvari, krenuli smo da regulišemo oblast koja se tiče radnih prava. Radna prava svakako su jedna od ključnih i mi u ovom zakonu pokušavamo da ih rešimo. Ali, Vlada Republike Srbije je učinila niz napora u prethodne tri godine da ovaj zakon bude ovakav kakav jeste.

Ako pogledate kako izgleda stopa nezaposlenosti u Srbiji, sa 11,3%, ona svakako jeste negde na istorijskom minimumu, jer samo pre nekoliko godina imali smo stopu nezaposlenosti od 25,9%. Toliki stepen nezaposlenosti ne može pozitivno da utiče na rast makroekonomije i Srbija u ovom trenutku, pored toga što smanjuje stopu nezaposlenosti, za 370.000 povećava nivo zaposlenosti. Nivo zaposlenosti ima pozitivne efekte ne samo na ekonomiju tih porodica koje dobijaju plate, već je jedan opšti društveni trend koji podrazumeva da fiskalni prihodi u državi Srbiji rastu. Istovremeno, kako smanjujemo broj nezaposlenosti i povećavamo nivo zaposlenosti, dolazi do povećanja realnih prihoda tih porodica, odnosno ljudi koji se nalaze u tom sektoru.

Kako rastu plate u realnom sektoru da u ovom trenutku dolazi do povećanja tih plata, tako rastu plate i u javnom sektoru. Sa 10% praktično povećanja ličnih rashoda u narednom vremenskom periodu, možemo očekivati da budžet Republike Srbije, po osnovu prihoda, po osnovu oporezivog dela na rad, ostvaruje veće prihode, pa samim tim to doprinosi rastu društvenog bruto proizvoda. Ja vam se zahvaljujem.
Dame i gospodo, poštovani ministri, na član 3. zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja podneo sam amandman.

U članu 3. ovog zakona jasno se definiše da su tri ključna principa – ekonomičnost, efikasnost i nezavisnost u realizaciji ciljeva koji su neophodni za funkcionisanje države Srbije.

Država Srbija u 2018. godini beleži rast BDP-a od 4,5%. Taj rast svakako jeste jedan od najvećih porasta koji država Srbija u svojoj istoriji ima, a istovremeno je drugi rast društvenog bruto proizvoda u Evropi u ovom trenutku.

Ako pogledate krivu koja jasno definiše da rast BDP-a je nemoguć bez rasta nivoa zaposlenosti, onda je jasno da Srbija u makroekonomskim parametrima, pored rasta BDP-a, istovremeno ima i rast zaposlenih, ali i to svakako nije moguće i ne može se ostvariti bez investiranja.

Ako nemate investicije, bilo one da su domaće ili strane, ne može se govoriti o makroekonomskoj stabilnosti u državi Srbiji.

U ovom trenutku Srbija jeste lider u regionu po nivou stranih direktnih investicija. Sa 2,6 milijardi stranih direktnih investicija, koje ima u ovoj godini, odnosno rastu od 3,2%, Srbija beleži ključni ekonomski iskorak po nivou broja zaposlenih koji dolaze po osnovu stranih direktnih investicija. Od direktnih stranih investicija potiče 6,7% BDP-a i te direktne strane investicije utiču, naravno, na fiskalne prihode države Srbije.

Fiskalni prihodi države Srbije, po osnovu povećanja broja zaposlenih, neprekidno rastu. Ako pogledate budžet iz 2017. godine, one rastu u ovom budžetu za 4,5%, a u odnosu na realizaciju za budžet iz 2018. godine, budžet za 2019. godinu će biti veći za 3,3%. To znači da Vlada Republike Srbije, budžet Republike Srbije, makroekonomski parametri jesu stabilni i jesu u kontinuitetu. Zahvaljujem vam se.
Dame i gospodo, poštovani ministre, na član 1. Zakona o centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja, podneo sam amandman jer je nesporno da ovaj predlog zakona podrazumeva da jedan od ključnih parametara makroekonomske stabilnosti, a to je radna snaga, bude uređen potpuno drugačije i kvalitetnije.

Makroekonomska stabilnost ne može se zamisliti bez ključnog parametra, a to su ljudi. Većina evropskih zemalja 2016. godine ušla je u problem sa rastom produktivnosti iz radne snage. I to je jedan od osnovnih izvora migracije i problema koji Srbija u ovom trenutku ima, zato što većina evropskih zemalja od 2006. godine ne može u privredi, u produktivnosti da raste na osnovu radne snage.

Jedna ekonomija, jedno uređeno društvo u stvari ima jedan osnovni kriterijum, a to je da ona mora da iskoristi sve svoje raspoložive resurse i ti resursi moraju da budu iskorišćeni u skladu sa principima tržišne ekonomije i slobode. Humani resursi, odnosno radna snaga su suština svega.

Masovna nezaposlenost, koja se poslednji put u Srbiji desila od 2008. do 2012. godine, svakako, imala je niz negativnih posledica po makroekonomsku stabilnost. Te posledice su evidentne i jasne, ne samo po broju smanjenja zaposlenih, već i u nerastu broja novozaposlenih.

Naravno, kada pogledate koliko su plate realno rasle u tom periodu, a koliko je inflacija rasla, onda svakako možemo da polemišemo i u nastavku ćemo polemisati, ali pre bilo kakve političke analize, pogledajte statističke izveštaje koje ste vi i vaša Vlada u tom trenutku radili, čiji pokazatelji, ako ih imate pred sobom, jasno govore da makroekonomski parametri koji se tiču radne snage nisu bili dobri. To je osnov zašto ste 2012. godine i izgubili izbore.
Poštovani ministri, naravno da je budžet najznačajniji pravni akt koji se donosi u jednoj fiskalnoj godini u jednoj Skupštini i naravno da je budžet najznačajniji fiskalni dokument koji se donosi u jednoj fiskalnoj godini.

Budžet je planska i realna kategorija. Budžet Srbije za 2019. godinu je realan budžet i on zadovoljava sve principe budžetskog planiranja. To je budžet koji podrazumeva da smo prihode planirali konzervativno, rashode realno, nalazi se u ravnoteži. Svoj stav je dao Fiskalni savet, MMF i, gospodine ministre, ja bih mogao ovde da završim svoje izlaganje, pa bih mogao ovde da završim svoje izlaganje.

Ovo je budžet. Javna rasprava u Skupštini Srbije u javnosti Srbiji, prosto, za mene je iznenađenje – suviše vam je lako. To je posledica dobrog budžeta. Budžet je slika vremena u kome živimo, ove generacije i odnosa prema nasleđenim nacionalnim dobrima.

Budžet Republike Srbije svakako jeste bitan i on podrazumeva da u narednom vremenskom periodu funkcionišemo sve bolje i bolje. Kada bih se osvrtao na probleme koje su navodili, na kritike, da ne govorim teoretski o budžetu, u stvari, možemo da čujemo i čujemo da postoji samo jedan problem, a taj problem je Srbija ne raste dovoljno brzo u ekonomiji. To nije problem koji se tiče budžeta 2019. godine, nije tema rasprave, to je makroekonomski pokazatelj. Fiskalni savet kaže ne rastemo dovoljno brzo, opozicioni poslanici kažu nam da ne rastemo dovoljno brzo, a rastemo po 4,5% u ovoj godini. Rastemo po prosečnoj stopi od 3,5% i to je suština funkcionisanja u prethodne tri godine.

Porede nas sa zemljama EU. Kažu – ne, vi niste dobri kao zemlje EU, ne govoreći da zemlje EU imaju na desetine prednosti u rastu ekonomije u odnosu na nas. Sve zemlje sa kojima nas porede odavno su u EU, imaju jedinstveno tržište, imaju pristup evropskim fondovima, imaju sve ono što će Srbija tek imati. U takvim uslovima mi rastemo onoliko koliko i te zemlje.

Kada govorimo o budžetu, u stvari govorimo o potpuno novom sistemu funkcionisanja, o sistemu vrednosti u kome je čovek na prvom mestu, čovek. I, kada gradimo nove bolnice, gradimo ih za Srbiju i Srbe. Kada gradimo nove auto-puteve, gradimo ih i za Srbe i za Srbiju i za sve građane Srbije. Kada podižemo plate, a podižemo plate tako što podižemo plate u realnom sektoru i u javnom sektoru, podižemo i penzije, u stvari, radimo za ljude koji žive u Srbiji.

Suviše smo se mi, gospodine ministre, nagledali pogrešnih ekonomskih procesa. Suviše su ekonomski procesi koje smo mi gledali bili na ivici siromaštva države Srbije. Zato je borba za ekonomsku istinu, a protiv ekonomske laži, takođe rasprava o ovom budžetu.

Ključni sprski ekonomski parametar, i ne tiče se ekonomije, je politička stabilnost. Bez političke stabilnosti nema jake ekonomije u Srbiji. Bez političke stabilnosti u regionu nema jakog srpskog ekonomskog naroda i srpskog ekonomskog prostora. To je suština. Prvi makroekonomski parametar rasta srpske ekonomije manje-više sam apsolvirao. To je prosto netačna tema i srpska ekonomija raste i u narednom vremenskom periodu.

Niko nije pomenuo, sem vas, monetarnu stabilnost. To nije tema. O tome se ne govori, iako je monetarna stabilnost ključni faktor ekonomski i pretpostavka za uspešnu ekonomiju. Inflacija od 2,2% nije inflacija u Srbiji, nego je inflacija u EU, a inflacija u Srbiji je takođe 2,2% u oktobru mesecu. Građani Srbije, kada je inflacija u Srbiji u poslednjih šest meseci otprilike bila ista, nije otprilike nego potpuno identična sa inflacijom u EU 2,2%? Kada je valuta bila na 0,35 rasta, čak u ovim trenucima beležimo i pozitivan rast u odnosu na strane valute. Znači, ne govorimo o drugom parametru makroekonomske stabilnosti.

Kada govorim o trećem parametru, vi ste lepo rekli 370 hiljada ljudi je zaposleno. Pada nivo nezaposlenosti na 11,3%, ali 370 hiljada novih radnih mesta, a pada nam, ministre, i broj zaposlenih u javnom sektoru, pa je u realnom sektoru broj zaposlenih još mnogo veći. I, koje kritike da neko nama kaže iz vladajuće političke stranke? Šta da nam kaže? Da pričamo o budžetu? Oni o tome nisu pričali.

Vi ste vrlo lepo i jasno rekli. postoje, u stvari, četiri ključna parametra koja govore o ovom budžetu. Srbija finansira povećanje plata i penzija, povećava ličnu potrošnju, povećava javnu potrošnju za 4% BDP, ono što smo sanjali i težili. Srbija rasterećuje privatni, poslovni sektor za 120 milijardi dinara. To je, u stvari, rasprava o budžetu i u toj raspravi nemate nijednu ozbiljnu temu.

Ja bih mogao ovako da pričam desetine i desetine minuta, o deficitu, koji je na 0,5% na nivou opšte države, odnosno 0,3% na budžetu Republike. Planiran, biće suficit. Ja, za razliku od vas, ministre, mislim da treba da idemo u deficit od 0,5% u realizaciji, zato što srpska ekonomija u ovom trenutku može da izdrži deficit od 0,5% na nivou opšte države. To bi nam bio prostor za još veći rast.

Da govorim o javnom dugu, koji je 50% ispod za nekih mesec dana, da govorim o kamatama od 102 milijarde, odnosno njihovom umanjenju od 12,5% i to je osnovni izvor, jedan od osnovnih izvora budžetskog suficita koji država Srbija ima. Da pričamo o ekonomskim parametrima, ali zašto da pričamo, možemo da se hvalimo. Vi to radite, predsednik Vlade radi, predsednik države radi. Skupština nema razloga, kao poslanik da pominjem ono što niko nama ne kaže da nije tačno.

Govore samo o rastu. Kažu – Srbija ne raste. Ponovo, da kažem građanima Srbije, kada smo u Skupštini govorili zadnji put da Srbija ne raste dovoljno brzo, 4,5% nije dovoljno, odnosno 3,5% verovatno?

Kažu nama u Skupštini da mi branimo politiku. U stvari, njihova rasprava o ekonomiji je samo politička tema. Mi potpuno jasno razumemo da Srbija u ovom trenutku ima ideju, viziju i misiju da građanima Srbije bude bolje.

Kada mi glasamo za budžet, u stvari, mi glasamo da ispričamo san Srbije, da Srbija bude ekonomski uređena zemlja. Glasamo za Srbiju da više nikad ne doživi inflatorne devedesete i nacionalno ponižavajuće dvehiljadite. U stvari, glasamo, gospodine ministre, za 1000 mojih malih komšija iz Kragujevca, da danas po hladnom vremenu igraju košarku u školskoj sali, u dve škole u Kragujevcu. Jedna je stara 40, druga je stara 108 godina. Glasamo, u stvari, da ne ugrozimo ničiji ekonomski san, kao što su naše ugrožavali.

Ja mogu o budžetu da pričam još 50 minuta i ne bih rekao i ne bih pomenuo sve što je pozitivno, ali da ne ugrozim ničiji san i da napravim Srbiju kakva jeste, da bude mali deo te Srbije i tog cilja. E, zato, gospodine ministre, glasam za budžet Republike Srbije za 2019. godinu.
Dame i gospodo, poštovana ministarka, na član 3. predloženog zakona podneo sam amandman i u članu 3. predloženog zakona jasno se govori da ne može biti nikakve diskriminacije u uslovima kada je život ljudi ugrožen.

(Nemanja Šarović: Znači nema diskriminacije?)

Ovakav način diskriminacije praktično se nalazi na Agendi 2030 UN koje govore o održivom ekonomskom i uopšte razvoju.

Ako pogledate član 6. Agende, onda shvatite da je jedan od ključnih ciljeva u Agendi broj 6. – obezbeđenje pijaće vode. Ako pogledate tih šest agendi, odnosno sedam podciljeva, možete da shvatite koliki je značaj pijaće vode. U prvom potcilju govori se da pijaća voda mora da bude dostupna svima i da mora da bude jeftina. U drugom cilju govori se o potrebi da voda bude dostupna celoj populaciji i uvodi se pojam ravnopravnosti polne. U trećem cilju govori se o neophodnosti da postoji koordinacija u funcionisanju između organa u okviru države, pa i međugranična saradnja. U četvrtom cilju govori se o potrebi zaštite izvora pijaće vode. Sedmi cilj govori da je neophodno utvrditi međudržavnu saradnju u procesu obezbeđenja funkcionalnih uslova za obezbeđenje pijaće vode. Sedmo, što je strašno značajno i što Vlada Republike Srbije svakako čini, govori se o povećanju lokalnih resursa, lokalnih zajednica da vodotokovi, pijaća voda bude prihvatljiva.

Nesporno je da Srbija u ovom trenutku nema problem sa pijaćom vodom, ali ako pogledate da je u prethodnih stotinak godina samo 17 godina je imalo normalne uslove u funkcionisanju, da je 51 godina bila sušna, onda je svakako normalno da ovaj zakon pokušava da otkloni opasnosti koje prete i naravno, da Vlada Srbije jeste tu da te probleme rešava. Zahvaljujem se.

(Nemanja Šarović: Po Poslovniku.)
Dame i gospodo, poštovana ministarko, na član 4. podneo sam amandman kojim kažem i sugerišem Vladi da ovaj zakon, koji se suštinski ne tiče ekonomije, ne direktno, indirektno svakako ima veze, jer utiče na rast i razvoj Srbije. Ako pogledate ono što mi napravimo u BDP u toku jedne godine, onda ako pogledate konkretno 2000. godinu, imali smo za oko 850 miliona dolara manje kao posledicu suše. Godine 2003. imali smo milijardu dolara minusa, 2007. godine imali smo 700 miliona dolara kao posledice suša, 2012. godine blizu dve milijarde dolara. Za toliko je bio umanjen BDP kao posledica suše. Ako pogledate poljoprivredne grane, ako pogledate, na primer, konkretno proizvodnju kukuruza, onda je to bilo, recimo, 20% po pojedinim godinama sojine sačme, repe, znači 20%, 30% imamo kao posledicu loših vremenskih uslova, odnosno kriza koje postoje u oblasti poljoprivrede.

Ne samo to, već i činjenica da u posledice požara svakako utiču na ono što stvaramo u toku godine, i ako imate 40 hektara u poplavama, odnosno blizu 80 hektara imate zahvaćene požarom u jednoj godini, od toga 16 hiljada pod šumama, svakako jesu ozbiljni problemi za budžet Republike Srbije.

Vlada Republike Srbije čini brojne napore. Sedamdeset hiljada parcela praktično se navodnjava, oko 44 hiljade se intenzivno navodnjava, 50 miliona kubnih metara vode, od toga 95% direktno iz reka se navodnjava, ali Vlada Srbije je svesna da u budućem vremenskom periodu mora da učini još napora, Ministarstvo poljoprivrede, da učini da sistemi za navodnjavanje izgledaju bolje i drugačije. To se ne može učiniti ako nemate dobre ekonomske rezultate, ako nemate suficit u budžetu, ako nemate odakle da investirate.

Zato Vlada Srbije, kada čini napore u oblasti finansija, ono čini napore i u oblasti poljoprivrede i zaštite od elementarnih nepogoda koji mogu da nam se dese u narednom vremenskom periodu. Ja vam se zahvaljujem.
Dame i gospodo, poštovani ministre, u članu 2. jasno su definisani izrazi i njihovo značenje, a koji se tiču predloženog zakona.

Srbija danas beleži značajan rast i razvoj, ne samo u oblasti ekonomije, već celog društva, a ključni doprinos za to jeste svakako politička stabilnost. Bez političke stabilnosti ne može se govoriti o napretku.

Kada govorimo o rastu i razvoju, obično govorimo o ekonomskim kategorijama i država Srbija jeste, zahvaljujući Aleksandru Vučiću i toj stabilnosti koju imamo u oblasti politike, ali i u oblasti ekonomskih reformi, ostvarila izuzetno značajne ekonomske pokazatelje u prethodne tri godine.

Govorimo o rastu BDP-a, o povećanju broja zaposlenih, o smanjenju broja nezaposlenih, o stabilnoj monetarnoj politici, ali svakako da izazovi koji su pred nama mogu da predstavljaju značajan problem u funkcionisanju ekonomije i ti izazovi uglavnom dolaze spolja.

Ono što nikako ne treba da zanemarimo jeste činjenica da na rast BDP-a u Srbiji u ovom trenutku ne utiču sistemski zakoni, već mogu da utiču klimatske promene.

Godine 2014. imali smo slučaj sa poplavama. Godine 2017. sa sušama. Suša je nešto što može da utiče na rast BDP-a u Srbiji. Teško je danas i ne može se precizno definisati suša. Još teže se može sistemski reći šta je to. Ako se ima u vidu činjenicu da ne postoji sveobuhvatna analiza i rezultati funkcionisanja suše, to svakako predstavlja problem, ali je nesporno da suša može da ima pogubne posledice ne samo po ekonomiju jedne nacije, pre svega u oblasti poljoprivrede, može da ima posledice i po nedostatak vode, po meteorološke faktore, po poljoprivredu.

Činjenica je da se suša najviše istražuje u Vojvodini i u centralnoj Srbiji, da u prethodnih 17 godina imamo periode kako suše, tako i periode kada smo imali poplave. Sve to utiče da moramo da vodimo računa da katastrofalne posledice klimatskih promena mogu da utiču i na ekonomski rast i razvoj.
Dame i gospodo, poštovani potpredsedniče Vlade.

Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju u vanrednim situacijama u stvari uređuje oblast tako da zaštitimo ljudske živote i materijalne resurse koji su nužni. Govorimo o ulozi svakog pojedinca do nivoa države kada želimo da zaštitimo naše društvo.

U skupštinskoj raspravi danas u raspravi o amandmanima uglavnom slušamo o posledicama od poplava. Tiha i velika pretnja u budućem vremenskom periodu svakako jesu nedostatak pijaće vode i posledice suše.

Svet se danas nalazi u situaciji da je potreba za pijaćom vodom neprekidno u porastu i ona raste po stopi od 8% do 2025. godine. Znači, 54% za osam godina će biti neophodna veća količina vode nego što danas imamo na raspolaganju, 71% zemljine kore je voda, ali nažalost samo 2,5% je pijaća voda od toga 1% voda koja je prihvatljiva i koja je lako dostupna.

Država Srbija se ne nalazi ugrožena. Ona se nalazi sa 0,3% svetskih rezervi u situaciji da može relativno lako da reguliše svoje izvore pijaće vode, ali svakako činjenica da je ključni faktor i problem sa kojim se država susreće proces zagađenja: 50% zagađenja dolazi od industrije, 50% od sektora stanovništva. Kada pogledate da danas milijardu ljudi nije dostupna pijaća voda, onda to svakako predstavlja jedan od bitnih faktora da se povede računa i da država Srbija u narednom vremenskom periodu više pažnje posveti ključnom faktoru koji će dovesti u situaciju državu Srbiju da ima budućnost. Ja vam se zahvaljujem.
Dame i gospodo, poštovana potpredsednice Vlade, nemoguće je odvojiti sektor građevine od drugog člana zakona o građevinskim proizvodima od pojma investicija, i gotovo da ne postoji nijedna ljudska delatnost, koja je direktnije i neposrednije povezana sa investicijama.

Kada gradite, investirate, ustvari trošite kako ljudske, tako i materijalne resurse, praktično gradnja, to su investicije. Bez obzira da li one potiču od državne potrošnje ili lične potrošnje, one su dokaz da ste akumulirali dovoljnu količinu kapitala da možete da investirate.

Vlada Republike Srbije u prethodne 3 godine sređujući fiskalnu politiku, dovela je državu Srbiju u situaciju da može da investira i lični budžeti su nam takvi da možemo da investiramo.

Ako 23% bruto domaćeg proizvoda odlazi na investicije, onda to govori da Vlada Republike Srbije dovoljno dobro radi i da Srbija i da privreda Srbije imaju budućnost.

Kada pogledate koliko iznosi set finansijskih sredstava koja su potrošena u sektoru građevine u prvom tromesečju 2017. godine od 33 hiljade milijarde, u zadnjem tromesečju 59 hiljada milijardi, rast od 180%, to jasno govori da Srbija ide napred.

Naravno, pored domaćih investicija, bitan faktor predstavljaju i strane investicije. Mi se nalazimo na globalnom tržištu i kada sagledate da 2,6 milijarde dolazi iz stranih investicija, da 6,6% praktično bruto domaćeg proizvoda dođe u obliku investicija, onda je to ono što nas čini jako ponosnim na ovu Vladu i predsednika Republike Srbije. Te strane investicije rastu po 0,4% ove godine i sve to ukazuje da sektor građevine, Vlada Republike Srbije, Skupština Republike Srbije, vodi Srbiju u pravom putu.
Dame i gospodo, poštovana potpredsednice Vlade, u članu 3. pobrojani su proizvodi koji se razvrstavaju po različitim oblastima građevinskih proizvoda.

Građevinarstvo nije samo za sebe, ono praktično kada raste, raste još oko 30 industrijskih grana. U ovom trenutku u Srbiji u oblasti građevinarstva radi oko 110.000 ljudi, odnosno oko 11.000 kompanija i kada raste građevinarstvo onda imate uzročnu vezu sa rastom BDP, dolazi do povećanja nivoa zaposlenosti, dolazi do smanjenja nivoa nezaposlenosti. Ako imate, a imate dobre finansijske bilanse, onda svakako dolazi i do stabilnosti u funkcionisanju valute.

Građevinska industrija u Srbiji nije sama za sebe, ona je sastavni deo građevinske industrije u svetu. Velika ekonomska kriza, kaže MMF 2008. godine, izazvana je pre svega krizom na finansijskom sektoru od 2007. do 2008. godine, a onda krizom na hipotekarnim kreditima od 2007. do 2009. godine.

Izgleda, gospođo ministarka, da se balon ciklične ekonomske krize nekako duva. Razlog za to treba tražiti pre svega u razlici između kamatnih stopa u Fedu, koji rastu i rašće u narednom vremenskom periodu do kraja godine od 2,2 i kamatne stope u EU zoni.

Rast kamatne stope u EU zoni svakako će dovesti do poskupljenja cene kredita. Krediti jesu legitimni izvor za sektor građevine. Ti krediti će verovatno biti skuplji i za fizička lica i za državu i za kompanije. Država Srbija radi i uradiće, da u narednom vremenskom periodu sve te ciklične posledice koje mogu da nastanu na globalnom tržištu budu što manje primetne za građane Srbije. Ja vam se zahvaljujem.