Amandman se odnosi na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije. Amandman je na član 9. On se primarno tiče člana 61. Zakona o budžetskom sistemu.

Zahvaljujući makroekonomskim parametrima, fiskalnoj politici koja se vodi odgovorno, Vlada Republike Srbije u poslednje tri godine nije učinila rebalans republičkog budžeta. To samo govori koliko je Vlada odgovorno, transparentno i jasno planirala rashode, a istovremeno, planirala i prihode u budžetu Republike Srbije. I, kada smo pre nekoliko dana raspravljali o izmenama Zakona o budžetu za 2017. godinu, nije se suštinski radilo o rebalansu, zato što u članu 63. se jasno kaže da samo izmena na aproprijacijama podrazumeva rebalans budžeta.

Ovim članom mi upravo dajemo mogućnost lokalnim upravama, odnosno Vladi Republike Srbije, direktnim korisnicima budžeta, da kada dođu u situaciju da u toku godine imaju promene na aproprijaciji, učinimo to ne više sad na nivou od 5% predviđene aproprijacije, nego to učinimo na 10%.

To je uobičajena i normalna stvar. Za direktne korisnike koji se nalaze za budžetu Republike Srbije biće potrebna odluka Vlade Republike Srbije. Za direktne korisnike koji se nalaze na lokalnim budžetima biće potrebna odluka lokalnog organa koji se bavi finansijama. Sve to znači da će i ovako uređeni sistem biti samo transparentniji, jasniji i precizniji.

Naravno da se tu vidi naša ideja da fiskalni sistem koji smo doveli u red, a istovremeno i u operativnom smislu praćenje izvršenja tog sistema, funkcioniše bolje. Naš napor je jasan da taj sistem moramo neprekidno dograđivati, menjati i učiniti ga da budžet Republike Srbije i lokalnih organa bude što efikasniji. Zahvaljujem se.

Član 10. i ovaj amandman odnosi se na Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o budžetskom sistemu. Odnosi se na član 10. I na ovaj član je podnet veliki broj amandmana, ali je veliko zadovoljstvo u Skupštini Republike Srbije kada i poslanici vladajuće koalicije i poslanici opozicionih političkih stranaka prihvate da ono što Vlada predlaže jeste dobro. Iako je to segment koji je mali, on svakako govori da dobre stvari Vlade mogu da budu i da ponekad jesu prepoznate i od opozicionih političkih odbornika.

Naravno da kada građani Srbije danas gledaju, ponekad i prilično profesionalnu raspravu, oni ne moraju da shvate o čemu mi danas precizno pričamo, ali kada govorite o makroekonomskoj stabilnosti i fiskalnoj stabilnosti, onda mali sugrađani iz mog dela grada, njih oko 50.000, u kojima ja živim, gde imamo desetak škola, prepoznaju da su u poslednje dve godine u tom delu grada napravljene dve fiskulturne sale. Od 10 škola, nismo imali nijednu. Pedeset hiljada ljudi, 2015, 2016. napravljene su dve školske sale da generacije njihovih očeva, još strašnije njihovih dedova, nisu mogle da učine da obavljaju nastavu fizičkog vaspitanja u školi, već su to radili u učionicama.

To je makroekonomska stabilnost. Makroekonomska stabilnost i fiskalna stabilnost jesu i kilometri autoputeva koji se izgrade, jeste sve ono što je u prethodne dve godine, zahvaljujući pre svega stabilnoj fiskalnoj politici i stabilnoj monetarnoj politici, učinjeno u državi Srbiji.

Kada govorimo o Zakonu o budžetskom sistemu, kada govorimo o Zakonu o budžetu 2018. godine, kada danas treći dan govorimo o budžetu, mi se u stvari iz vladajuće koalicije borimo za nove ulice, nove asfaltirane autoputeve, nove škole, to je ono za šta se zalaže SNS.

Član 107. Reklamiram povredu Poslovnika.

Potpuno razumem i zašto je došlo do povrede Poslovnika. Zato što narodni poslanik nije dovoljno koncentrisan kada ustane i obrazlaže šta kaže. On kaže – u njegovoj školi su napravljene dve škole. Svaki normalni narodni poslanik i građanin Srbije zna da se ne prave dve škole, nego u 10 škola u kojima nije bila nijedna fiskulturna sala. Ja razumem da on ne može da prati makroekonomsku stabilnost i ne može da poveže, ali bez makroekonomske stabilnosti…

Vi ste povredili Poslovnik zato što je trebalo da prekinete da se narodni poslanik ne bruka koliko ne zna na makroekonomiji i fiskalnoj politici, a pokušava da priča. Znači, trebalo je da njega zaštitite od samoga sebe, da se ne bruka više u parlamentu Republike Srbije.

Dame i gospodo, amandman se odnosi na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu Republike Srbije. Tačka 11. u članu 11. koji se odnosi primerno na član 75. govori se o potrebi da u državi Srbiji sistem fiskalne konsolidacije funkcioniše bolje. Mi ovim amandmanom, odnosno mojim amandmanom, kojim planiramo, primenjujemo, donosimo Zakon o budžetskom sistemu, što je sve definisano u članu 1. Hoćemo da uvodeći komisiju u članu 75. za računovodstvene standarde koja se bavi preciznijom, jasnom i transparentnijom analizom funkcionisanja budžeta Republike Srbije, odnosno lokalnih uprava, učinimo da fiskalna konsolidacija, odnosno makro-ekonomski parametri izgledaju bolje.

Zahvaljujući upravo tim makroekonomskim parametrima danas u Skupštini Srbije u stvari se ne govori o ključnoj ekonomskoj poruci, a ta poruka glasi da svako ko otvori novo preduzeće u oblasti bilo kojoj, kada je preduzetnik i zaposli do devet zaposlenih, država Srbija, zahvaljujući upravo tim makroekonomskim parametrima, omogući da u naredne dve fisklane godine ne platite ni jedan dinar doprinosa i obaveza koji proističu iz tzv. dela poreza na rad.

Građani Srbije, mladi ljudi nikada u životu nisu imali šansu da mogu da u dve fiskalne godine učine rasterećenje poreza po osnovu poreza na rad. Da nije bilo ove Vlade, ove skupštinske većine, makroekonomski parametara koji su takvi kakvi jesu, oslobađanja od poreza na rad ne bi ni bilo i zato kada donosimo budžet i kada donosimo Zakon o budžetskom sistemu i kada pokušavamo da ga unapredimo, mislimo i na one koji tek počinju posao. Hvala.

Dame i gospodo, predlog zakona o izmenama Zakona o budžetskom sistemu Republike Srbije je za razliku od budžeta Republike Srbije za 2018. Godinu, definiše i funkcionisanje institucija finansijskog sektora u oblasti opšte države. Kada kažem opšte države, onda primarno mislim da organe lokalne vlasti. Organima lokalne vlasti, praktično, Zakon o budžetskom sistemu, članu 1, definiše se ne samo izrada, priprema i donošenje budžeta organa lokalne vlasti, već se definiše i kontrola funkcionisanja tih budžeta.

U članu 92. u stvari se govori o reviziji tih budžeta lokalnih uprava. Mi smo dugo vremena imali probleme sa funkcionisanjem lokalnih uprava i on se vukao sve do skora.

Godine 2017. po prvi put u istoriji, verovatno, na nivou opšte države mi imamo suficit od 0,7, a na nivou Republike Srbije suficit već imamo ranije 2016. godine. Zato je neophodno da iskoristimo sve mehanizme koji nam stoje na raspolaganju, ako je povlačimo iz člana 1. Zakona o budžetskom sistemu, a naravno povezano sa članom 92, da taj sistem kontrole i izveštavanja, u suštini transparentnosti trošenja javnih sredstava dovedemo do potpunog nivoa funkcionisanja.

Ovde se takođe izlazi u susret na neki način i lokalnim upravama. Jasno se definišu rokovi koji kažu da DRI ima obavezu da kada joj 1. aprila dostavite zahtev da mora da izvrši reviziju lokalne uprave, u stvari ima samo rok od 15 dana da vam odgovori. Smatraće se da zbog obaveza koje DRI ima, pa se često desi da nije u stanju da u tom roku odgovori, po automatizmu reagujete i da lokalne uprava sama donese odluku na svojoj lokalnoj skupštini o angažovanju eksternog revizora, ili će DRI u tom vremenskom periodu preuzeti kontrolu lokalne uprave. Zahvaljujem se.

Dame i gospodo, amandman se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu. Ovim zakonom i ovim amandmanom mi pravimo iskorak zato što fiskalna konsolidacija i makroekonomska stabilnost se tiču budućnosti Srbije. Kada ostvarite značajne finansijske rezultate, kako u oblasti monetarne, tako i u oblasti fiskalne politike, onda to na neki način morate da čuvate, morate da menjate sistem koji treba da funkcioniše.

Koliko je značajno to što mi menjamo, ne samo makroekonomske parametre, već i sistem koji funkcioniše, možda najbolje govori upravo ovaj član na koji predlažem amandman, kao i naredni na član 14. Mi programski budžet nismo uspeli da uvedemo u Srbiji, da zaživi u republičkom budžetu 10 godina. Krenuli smo u pripremu programskog budžeta negde 2005. godine da bi smo tek 2015. godine to učinili, a to je bilo definisano Zakonom o budžetskom sistemu i prevedeno na lokalni nivo.

Tada smo mislili da institucije, odnosno fondovi zdravstvenog osiguranja to neće moći da urade do 2020. godine. Danas posle ovakvih rezultata, jasno je nama i skraćujemo taj vremenski period, to ćemo uraditi i Zakonom o budžetskom sistemu nalažemo tim fondovima da to moraju da primenjuju dve godine ranije, odnosno 2018. godine.

Istovremeno uvodimo jednu posebnu kategoriju koja je posebno zanimljiva na teritoriji Republike Srbije, a to su apotekarske ustanove koje se nalaze u vlasništvu lokalnih uprava, pri čemu Republika jeste osnivač. To je strašno trusno područje, imamo velika mimoilaženja u funkcionisanju tih institucija. Oni će morati da imaju svoj programski budžet od 2020. godine i to svakako govori o našoj ozbiljnosti da fiskalni sistem uredimo što pre i što kvalitetnije. Hvala.

Dame i gospodo, gospodine ministre, amandman se tiče Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu Republike Srbije, konkretno član 23. U članu 23. Zakona o budžetskom sistemu država Srbija definiše fiskalne nadležnosti Republike Srbije koje služe za prikupljanje prihoda za budžet Republike Srbije.

To su prihodi po osnovu poreza na imovinu, poreza na zarade, poreza građana, poreza na dodatu vrednost i ako pogledate u budžetu Republike Srbije za 2018. godinu ti prihodi su planirani u neuporedivo većim iznosima, odnosno uporedimo većim iznosima koji su veći u odnosu na realizaciju i budžet za 2017. godinu, ono što smo planirali.

Tako prihodi na pored i dohodak građana rastu za 1,3%, porez na dobit pravnih lica za 18,3%, porez na dodatu vrednost za 8% i uglavnom svi prihodi i primanja koja se procenjuju konzervativnom metodom rastu. To je dokaz da u Srbiji počinje da funkcioniše i funkcioniše drugačiji način funkcionisanja. Mi praktično te poreze, poreske stope nismo menjali u prethodnih godinu dana. Posledica njihovog rasta jeste posledica povećane potrošnje. Ta potrošnja je rezultat potrošnje koja je lična, individualna, ali i istovremeno investiciona.

Ako raste individualna i investiciona potrošnja, onda to govori o makroekonomskoj stabilnosti koju ja predlažem ovim amandmanom. Makroekonomska stabilnost u krajnjoj instanci završava se, odnosno funkcioniše na nivou da prihodi građana rastu, a jedan mali deo tih prihoda koji odlaze u potrošnju u stvari oporezuje država.

Ovo su porezi koji se tiču poreza na potrošnju i oni govore da Srbija i pored rasta BDP ima stopu koja je respektabilna.

Ovaj set amandmana koji se odnosi na Zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu i pre svega ovim amandmanima u suštini mi hoćemo da nastavimo ono što se zove praćenje evropskih trendova. Evropska unija nisu samo IPAR fondovi, EU nisu samo donacije i sve ono što dobijemo iz EU, EU jesu i pravila koja morate da poštujete. Ta pravila se odnose na pravilo u oblasti finansija.

Ovim izmenama Zakona mi delimo i ubacujemo finansijska sredstva koja dolaze iz EU, kako u budžete lokalnih uprava tako i budžete pokrajine. Ovaj amandman se konkretno odnosi na to, kao i na Republički budžet. Prosto pravimo potpunu transformaciju i podelu da tačno znamo u odnosu na izvore prihoda zašto se troše ta sredstva. To će nam omogućiti bolju kontrolu u sprovođenju makro-ekonomskih parametara, a kada poštujemo evropska pravila mi u stvari poštujemo i ključna makro-ekonomska pravila u vezi mastrikta, koji govore o fiskalnoj disciplini, odnosno deficitu i stepenu zaduženosti.

Država Srbija je danas došla u situaciju da može da kaže zahvaljujući ovoj Vladi, ovom parlamentu i predsedniku Vlade da poštuje standarde u oblasti deficita. Ako je predviđeni deficit koji omogući uspešno funkcionisanje jednog budžeta na nivou od 0,9%, a Srbija se danas nalazi na 0,6% deficita, onda to svakako govori da Srbija u svojoj fiskalnoj konsolidaciji makro-ekonomskim parametrima ispunjava sve kako domaće i tako međunarodne računovodstvene standarde. Deficit od 0,6%, znači da Srbija ima šansu da u narednim godinama ostvari još bolji finansijski rezultat.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je poslednji, u stvari treći amandman, odnosno treća izmena koja se tiče funkcionisanja fiskalnog sistema i uključivanja jasne distinkcije i podele između obaveza koje postoje između transfera i onoga što je finansijska pomoć EU.

U članu 25. Zakona o budžetskom sistemu Republike Srbije, posle člana 5. uvodi se jasno definisanje da lokalne uprave moraju da uključe ovu kategoriju kao posebnu kategoriju. Lokalne uprave po Zakonu o budžetskom sistemu i u fiskalnom poretku su sastavni deo Republike Srbije. Kada govorite o lokalnim upravama, regionalnom razvoju, onda moramo da znamo da je to opšta država koja funkcioniše. Vidite jasnu odgovornost republičke administracije i Vlade Republike Srbije prema opštinama. Kako to vidite? Pre svega vidite na realnim pokazateljima koji se ne svode samo na reči, već na izdvajanja.

Ako u budžetu Republike Srbije za 2017. godinu na ekonomskoj klasifikaciji transferi ostalim nivoima vlasti imate rast od 8,3% to su finansijska sredstva koja su rezultat funkcionisanja fiskalnog poretka Vlade Srbije, ali koja podrazumevaju da u narednoj godini 2018. godini 10% više sredstava prebacimo lokalnim upravama. To svakako govori o jednoj odgovornoj i funkcionisanju Vlade na osnovu rezultata.

Takođe, porezi na zarade koji su izvorno primarni prihod lokalne uprave rastu, i sve to se najbolje vidi na deficitu, odnosno suficitu koji imamo na budžetu Republike Srbije u 2017. godini. Kada imamo suficit na nivou republike, republičkog budžeta od 0,6%, a na nivou opšte države u kome su uključene i lokalne uprave 0,7%, onda to govori o opštem funkcionisanju fiskalnog poretka i makroekonomske stabilnosti.

Dame i gospodo, poštovani ministri nema boljeg člana koji govori o monetarnoj i fiskalnoj stabilnosti, o makroekonomskim parametrima za Vladu Republike Srbije i većinu u Skupštini Srbije od člana 27e. Zakona o budžetskom sistemu. Imate prethodno fiskalnu strategiju, fiskalne principe, ali u 27e. su definisana fiskalna pravila. Ta fiskalna pravila su baza funkcionisanja i dobre fiskalne politike. Ako smo mi uspeli da ovim amandmanom i ovim budžetskim promenama dođemo u situaciju da kao samo 2% zemalja koje se nalaze u procesu fiskalne reforme povećamo plate zaposlenima u javnom sektoru, a šta je to nego dokaz uspešnosti fiskalne politike i politike koju sprovodi Vlada Republike Srbije.

Mi danas imamo 8,3% BDP na rashode za zaposlene u javnom sektoru. Godinu 2017. završavamo tim iznosom. Dakle, suštinski mi ne menjamo deo koji se odnosi na rashode za zaposlene u javnom sektoru, ali kada smo 2014. godine ulazili u fiskalnu reformu imali smo fiskalni deficit od 6,6%.

Nije bilo pitanje da li će plate da rastu, pitanje da li će uopšte da budu isplaćivane. Da li će penzije biti isplaćivane. Sedamdeset osam dana smo imali za likvidnost države Srbije. Kao samo 2% zemalja koje su ušle u pregovore i dogovor sa MMF-om, posle samo tri godine, 2017. godine, stekli smo uslov da držeći se fiskalnih pravila i na 8,3% BDP povećavamo deo rashoda za zaposlene u javnom sektoru.

Zakon o budžetskom sistemu tiče se fiskalne politike. U članu 27. koji menjamo, u stvari fiskalnu politiku stavljamo na temelje koje ne bi mogla da funkcioniše bez monetarne politike. Na Odboru za budžet danas smo raspravljali o reizboru jednog od članova guvernera NBS. Kada pogledate rezultate fiskalne politike, oni su ovako dobri, zato što imate stabilnu i utemeljenu monetarnu politiku.

Najbolji primer za to je kada pogledate stope inflacije koje su u EU zoni i koje su Srbiji. Kada imate stopu inflacije koja je u EU zoni za 0,5%, odnosno 1% veća u odnosu na inflaciju koja je u Srbiji, to se nikada nije desilo. Kada pogledate kako se odražavala inflacija na funkcionisanje ekonomskog rasta i razvoja, odnosno kada pogledate stope inflacije u Srbiji u prethodnih desetak godina onda shvatite koliki je pomak učinjen Vladom Republike Srbije i funkcionisanjem Narodne banke Republike Srbije. Ako imate inflaciju u 2008. godini od 6,8%, u 2009. godini 10,4%, u 2010. godini od 11,5%, ako sa tom inflacijom i tim periodom poredite period 2016. godine, gde je inflacija iznosila 1,6%, 2015. godine 1,5%, 2014. godine 1,7%, onda dolazite do jedne proste i neuporedive činjenice.

Imamo potpuno različite periode rasta i razvoja i fiskalnog funkcionisanja. Kako možete da govorite o rastu, o stopi nezaposlenosti. U ta dva različita perioda, ako u jednom periodu imate inflaciju od 10% koja potpuno obesmisli svaki mogući rast.

Monetarna i fiskalna politika su sastavni deo makroekonomske politike i zato te dve stvari funkcionišu dobro, na račun i u interesu građana Srbije.

Član 7. narodni poslanici. Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o budžetskom sistemu na član 7. suštinski se tiče pitanja fiskalnog poretka Republike Srbije jer fiskalni poredak Republike Srbije ne može da funkcioniše ako nemate parametre fiskalne stabilnosti, parametre makroekonomske stabilnosti. Bez investicija ta dva parametra gube svaki smisao.

Vlada Republike Srbije je omogućila fiskalnom konsolidacijom prethodne tri godine da u budžet za 2018. godinu uđemo sa nikad većim investicijama. To je pravi razvojni budžet. Nije onakav razvojni budžet kakav smo slušali u godinama iza nas. Kada imate 128 milijardi za kapitalne izdatke, što je 36,1% više nego što ste imali u budžetu za 2017. godinu i kada imate u subvencijama još negde oko 35 milijardi, što ukupno čini 174 milijarde investicija, onda to govori koliko je ovaj budžet razvojni i koliko on sa pre svega investicijama u oblasti javnog sektora pomaže razvoj BDP i rast BDP zasniva se na ličnoj potrošnji koju podižemo pre svega povećanjem plata u javnom sektoru, povećanjem penzija, ali istovremeno ne možete očekivati da BDP raste a da nemate državna ulaganja. Sa ulaganjima od preko 170 milijardi, odnosno 625 milijardi u narednom vremenskom periodu koji je dve, tri godine Srbija stvara prave uslove za razvoj svoje ekonomije, rast i razvoj ekonomije je suština, a bez investicija svakako to nije moguće. Hvala.

Rezultat fiskalne konsolidacije i makroekonomske stabilnosti nije samo rast plata zaposlenih u javnom sektoru, nije samo rast penzija, već istovremeno poreske olakšice koje država Srbija po prvi put uvodi u svojoj istoriji.

Godine 2015. smo obećali, kada dođemo u situaciju da nemamo fiskalni deficit, dođemo u tu mogućnost da počnemo da rasterećujemo prihodovnu stranu budžeta, odnosno da vršimo umanjenje na porez na rad, i to radimo u tri nivoa u ovom Zakonu o budžetskom sistemu. Pre svega, oporezivi deo zarada povećavamo sa 11.740 na 15.000, što je značajno rasterećenje. Istovremeno, nastavljamo sa programom koji smo imali tako da maksimalni mogući iznos koji se uplaćuje po osnovu obaveznog zdravstvenog i penzionog osiguranja bude 25%, odnosno 75% je umanjenje i po prvi put u istoriji Srbije uvodimo oslobađanje od bilo kakvog plaćanja na poreze u vremenskom periodu od dve godine. Ja vam se zahvaljujem.

Dame i gospodo, Predlog zakona o dopuni Zakona o budžetu Republike Srbije za 2017. godinu suštinski govori o makroekonomskoj stabilnosti i moj amandman se tiče toga.

Kada već suviše dugo, već tri godine, a to je za srpske uslove neverovatno dug vremenski period, nemate bitne izmene u Zakonu o budžetu, ovaj zakon koji mi danas glasamo, u stvari, ne može baš tačno da se nazove zakon o rebalansu budžeta, jer mi u budžetu u ekonomskim klasifikacijama ne menjamo nijednu ekonomsku cifru. Znači, mi imamo suštinski tačan, realan i planski budžet koji planiramo već treću godinu. Na osnovu toga mi jesmo došli u situaciju da možemo da promenimo neke stvari, pre svega koje nam pružaju mogućnost lakšeg i boljeg funkcionisanja. Pre svega, odnosi se na rast društvenog bruto proizvoda, jer kada nam raste društveni bruto proizvod za 2%, onda u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu, član 27e, dođemo u situaciju da možemo da povećamo iznos koji se odnosi na rashode za zaposlene i koji iznosi u toj ekonomskoj klasifikaciji 8%.

Dakle, kada imate rast društvenog bruto proizvoda koji vam stvara dovoljan gep da možete da idete na isplatu i povećanje rashoda za zaposlene, odnosno isplatu bonusa, i kada istovremeno u budžetu Republike Srbije, što je redak slučaj, za 2017. godinu imate deficit, odnosno nemate ga, imate suficit od 76 milijardi, a na nivou opšte države od 90 milijardi, onda to stvara mogućnost da posle uspešne makroekonomske politike koju sprovodite ostvarite pogodnosti pa da na neki način nagradite i građane Srbije i zaposlene u javnom sektoru, jer su svi oni tu da država Srbija funkcioniše bolje i kada plaćaju porez i kada ostvaruju prihode, oni su jedinstvo sa makroekonomskim i fiskalnim poretkom države Srbije.