Mi u Narodnoj skupštini kao narodni poslanici u stvari, predstavljamo građane. Kada bi neko danas sa strane gledao Skupštinu Republike Srbije, on bi došao do zaključka da su banke u Srbiji zle, nikakve i da to ne funkcioniše, na osnovu izlaganja pojedinih poslanika.

Kako komentarišete da je kreditna aktivnost poslovnih banaka sa sektorom stanovništva i privrede porasla u prvih nekoliko meseci 7,5%? Znači, građani Srbije, privreda, veruju tim bankama i ulaze u kreditne odnose od 7,5% više nego 2017. godine. Kako komentarišete činjenicu da su MPL-ovi, nenaplativa potraživanja, nikada manji, 9,2%? Dakle, za kredite koje uzimaju od poslovnih banka, sektor privrede i stanovništva izmiruje svoje obaveze pod uslovima koji su definisani ugovorom. To je, naravno, zasluga Narodne banke Republike Srbije, koja je uredila tržište bankarskih usluga i funkcionisanje slobodne konkurencije na tom tržištu.

Da se osvrnem na izlaganje mog prethodnika, Zakonom o budžetskom sistemu jasno su definisani principi i pravila, više ne postoji republički budžet, odnosno lokalne uprave koje imaju depozite kod poslovnih banaka, sva ta finansijska sredstva se nalaze u Trezoru. To je razlog zato što država Srbija više ne želi da svoja finansijska sredstva drži kod poslovnih banka, pa od njih uzima ta ista sredstva po većim kamatama, a istovremeno nema manje-više nikakvog poslovnog nejasnog odnosa. Besmisleno je da Srbija vrši pritisak na poslovne banke nekim mehanizmima koji nisu jasno regulisani Narodnom bankom i dobrom poslovnom praksom u skladu sa Evropskom unijom. Ja vam se zahvaljujem.

Dame i gospodo, poštovana guvernerko, podneo sam amandman na član 1. zakona i svakako ono što je bitno jeste da finansijski sektor jeste jedan od sektora koji se najbrže razvija i prati najbrže tehnologiju.

Od samog početka, praktično, funkcionisanja bankarskog sistema vi imate razvoj i praćenje tehnologije zato što je suština ostala ista, ali se tehnologija menjala. Ta tehnologija danas napreduje i bankarski sektor i finansijski sektor, svakako, je finansira, ali istovremeno i najbrže prihvata.

Sa razvojem i ubrzanim funkcionisanjem IT sektora, sektora telekomunikacija, otvara se potpuno novo područje delovanja koje znači da sistem funkcionisanja, koji se bazira na poverenju, komunikaciji, transparentnosti mora da ostane isti. To zahteva od države Srbije da sistem i normativna akta koja se prilagođavaju takvom načinu funkcionisanja moraju da se menjaju i da se prilagode. To je neophodno da bi sistem finansijskog sektora mogao da funkcioniše sa potpuno novim uslugama u vremenu koje NBS mora da definiše, a sve to jeste posledica činjenice da i javne finansije budžeta Republike Srbije, odnosno budžeta lokalnih uprava na nivou opšte države, funkcionišu u finansijskom sektoru.

Kada govorimo o sigurnosti usluga na daljinu, ustvari govorimo o sigurnosti makroekonomske stabilnosti koja omogućava da ovakvi zakoni i ceo sistem funkcioniše što sigurnije i stabilnije.

Širokom akcijom koja je preduzeta 2014. godine i koja se ticala mera koje se tiču makroekonomske stabilnosti, država Srbija omogućila je, pored političke stabilnosti koja je neophodna za bilo kakvu makroekonomsku stabilnost, fiskalnu i monetarnu stabilnost koja nas je dovela do rezultata da Srbija danas predstavlja vodeću snagu na ovom delu Balkana koja omogućava svojim građanima da žive iz dana u dan sve bolje.

Ne ulazeći uopšte u ocenu kako doživljavamo i kakva je naša percepcija kako građani Srbije žive, a to je različita percepcija zato što je neko ko je opozicioni političar i neko ko je političar na vlasti, ima svakako različitu percepciju. Suštinski, tu percepciju i zašto mi nalazimo u različitim pozicijama kažu građani Srbije. Građani Srbije na izborima od 2012. godine jasno govore da sa izbornim rezultatom od preko 50% Aleksandar Vučić nosi promeni u Srbiji, jeste neko ko zaslužuje i ima potpunu podršku građana Srbije, pa i za ekonomske reforme.

Ovde je bitno da govorimo o jasnim i čistim pokazateljima. Ono što se tiče makroekonomskih parametra i što vrlo često čujemo, ne kaže guvernerka NBS, kaže i ona, kaže i predsednik Vlade, kažu narodni poslanici, ali kaže i MMF, kaže Svetska banka, kažu sve relevantne svetske institucije i naspram tog mišljenja imate mišljenje jedne grupe poslanika koji pripadaju opozicionoj političkoj stranci. Javni dug je 59,9% opšte države Republike Srbije. Znači, to je toliko veliki rezultata da se meri sa istorijskim uspehom, 59% je javni dug Republike Srbije na nivou budžeta Republike Srbije.

Dakle, kada pogledate sve te makroekonomske parametre, onda možete da shvatite da je zaduženost, nelikvidnost, problem sa budžetom Srbije daleko je iza nas i Srbija će u narednom vremenskom periodu da uzima kredite za investicije i za razvoj. Kada uzimate kredit od 0,75% po kamatnoj stopi i koristite činjenicu da je euribor danas u minusu, onda je to vreme kada treba koristiti likvidna finansijska sredstva koje imate na finansijskom tržištu za rast i razvoj. Nije bilo u redu kada ste u prethodnom vremenskom periodu uzimali kredite od 7,8% i gušili mogućnost Srbije da se razvija u budućnosti zato što su tako velike kamatne stope ne možete da servisirate, a sve ste tu u stvari finansirali izborne rezultate i ličnu potrošnju. To su potpuno različiti koncepti. Politika je jedna stvar. Ekonomski parametri druga stvar. Naravno, da je SNS i za politiku i za ekonomiju i to dobro radimo zato i imamo podršku građana. Hvala.

Poštovani ministre, poštovana guvernerko, na kraju rasprave koja traje evo već dva dana možemo da konstatujemo da je javna rasprava praktično koja je prethodila ovoj raspravi u Skupštini Srbije, a koja je za neke bila kratka, a za neke druga, kao i rasprava u parlamentu Republike Srbije, ostavila utisak da suštinski nema velikih zamerki na ovaj zakon. Zakoni koji su predloženi, a tiču se Ministarstva finansija, Ministarstva pravde i Narodne banke, odnosno normativni akti, svakako će doprineti da sistemi koji su im namenjeni budu efikasniji i efektivniji i bolji u funkcionisanju.

Politička stabilnost koja je rezultat pre svega izborne volje građana Srbije doprinela je da Srbija ima potpunu makroekonomsku stabilnost. Ta makroekonomska stabilnost zasniva se na fiskalnoj i monetarnoj stabilnosti. Narodna banka jeste deo monetarne stabilnosti i svakako stopa inflacije govori koliko je Srbija u ovom trenutku uređena, smirena i u privrednom smislu napredna zemlja.

U danu za glasanje poslanička grupa SNS podržaće predložene zakone.

Poštovani ministre, poštovana guvernerko, primarni utisak koji ja sada u ovom trenutku nosim jeste da pogledam desnu stranu i tamo nema nikoga. Vi guvernerka i ministar ostavili ste Skupštinu Srbije bez opozicije, a građani Srbije svakako na izborima to već rade za nas.

Sa jedne strane, danas smo imali nemušte kritike, pre svega Zakona o NBS, a sa druge strane imali smo jasne i precizne, široke odgovore koji se baziraju na radu, znanju, iskustvu.

Kada je ova Skupština pre nekoliko dana birala ministra finansija, mi smo tog trenutka postavili jedan od stubova fiskalne politike. Samo nekoliko dana posle tog stuba dolazi u Skupštinu Srbije desetak zakona iz oblasti ekonomije, da kažemo. Sve to jasno govori da tim o kome ste vi pričali, Aleksandar Vučić na čelu tog tima, funkcioniše i dalje gotovo besprekorno, kao kada je tim postavljen 2014. godine.

Danas u Skupštini raspravljamo o setu ekonomskih zakona. Ovde su ljudi iz Ministarstva finansija, NBS i iz Ministarstva privrede. Sve ovo što smo danas mogli da čujemo u stvari svodi se na jednu jedinu činjenicu – nema opozicije, ali nema ni ekonomskih tema.

U vašem vremenu lepo ste vi to rekli, Skupština Srbije je izgledala drugačije, pa smo kada smo govorili o ekonomskim temama, kada ste vi govorili o ekonomskim temama, u stvari govorili o teškim izazovima pred kojima se Srbija nalazi, o hiperinflaciji, o privatizaciji, o nedovoljnom rastu društvenog bruto proizvode. Te promene koje su usledile u Srbiji od 2014. godine, a koje zovemo da trošimo onoliko koliko imamo, odnosno fiskalna konsolidacija, u stvari učinili su još jednu stvar – izbacili su iz Skupštine Srbije teške ekonomske teme. Ne može opozicija danas da govori o ekonomskim temama kada gotovo i da nema razloga da govori.

Zato možemo da čujemo priču o tome da imamo jak dinar, da međunarodne strane banke, koje su u stvari vlasništvo države Srbije na neki način. One su registrovane u Srbiji, treba da ugasimo. Treba da napravimo domaću banku koja će da preuzima veći stepen rizika.

Znate, sve su to zilotske ekonomske ideje. Da ih čujete u bilo kojem danas parlamentu Evrope, rekao bi neko – o čemu se ovde radi? To su toliko ideje van svog vremena, van shvatanja ekonomije, da jedini strah u stvari može da postoji šta bi se, ne daj bože, kojim slučajem desilo da se takve ideje ponovo vrate u Srbiju.

Danas u stvari raspravljamo o pet zakona koje predlaže NBS. U pravu su poslanici što kažu i što imaju taj osećaj da mnogo češće se suočavamo sa zakonima koji dolaze iz fiskalnog sektora, mnogo manje iz monetarnog sektora, jer smo mi nekako, u Srbiji navikli da monetarnu politiku više i ne vidimo.

Od 2008. do 2012. godine, kada je strana valuta rasla po stopi od 33%, onda smo znali da moramo da idemo u menjačnice, da čuvamo svoj novac, da se borimo sa teškim izazovima. Da budemo pošteni, od 1919. godine, Srbija se bori sa inflacijom. Milan Stojadinović je 1923. godine, predlagao program za spas od inflacije Kraljevine Jugoslavije.

Za vreme vašeg mandata od 2012. do 2018. godine, imamo rast strane valute od 0,3%. Učinili ste monetarnu politiku, jednom sam vam rekao na Odboru za budžet pre otprilike godinu dana, dosadnom. Potpuno je neprepoznatljiva, ne utiče na život građana Srbije. Šta ćete bolju monetarnu politiku, kako za ekonomiju, tako i za građane, a da je ne primećuju?

Naravno, Narodna banka to radi onako kako kaže teorija, koristeći pre svega referentnu kamatnu stopu, operacije ne na repi, nego na repo otvorenom tržištu, koristeći naravno, još jedan mehanizam obavezne rezerve. Sve to radi kao i ostale centralne banke svuda u svetu.

Kada govorimo o inflaciji, onda treba da kažemo da inflacija u prvom periodu ove godine 1,1%, odnosno bazna 0,8%. I, po vokaciji kažemo da je to inflacija koja je u EU, u principu, to je taj nivo inflacije.

Onda, ja nemam nikakav problem da kažem da se dese istorijski paradoksi, da se ovog meseca desio takav istorijski paradoks, da je stopa inflacije u EU u mesecu aprilu bila 1,2%. Pre dva dana su stigli podaci da je stopa inflacije u EU 1,9%. Kada se desilo u istoriji Srbije da je stopa inflacije manja nego inflacije u EU? Naravno da je stopa bazne inflacije u EU jeste na 0,7%, 1,1%, ali u principu to je stopa inflacije koliko ima Srbija.

Kada raspravljamo o ključnim makro-ekonomskim parametrima, onda smo i danas raspravljali o rastu BDP od 0,4. Tu u principu uvek možemo da čujemo da bi to trebalo da bude uvek veće. Znate, mi smo zapamtili da su oni imali rast BDP u 10 godina 5%. Kada imamo rast od 4,5 za nekoliko meseci, onda to ne može da se shvati, i onda zaborave i da taj rast, koji u stvari nisu imali, bio je posledica prihoda od privatizacije i zaduženja.

Mi danas imamo čiste marko-ekonomske parametre. Kada imate stabilnu, odnosno praktično vrlo malu inflaciju od 1,1%, videćemo kolika će biti, kada imate smanjenje nivoa nezaposlenosti i kada imate rast BDP. To nikada u istoriji Srbije nije bilo. I, uvek to treba naglašavati, zato što jeste ovo vreme, vreme drugačije od onoga kada smo mi naučili da ekonomski parametri, ekonomska teorija, ekonomska praksa se ne poštuje. Jeste, radimo sve onako kako treba da radimo i jesu tu rezultati.

Kada danas govorimo o monetarnoj politici, ja nemam nikakav problem da kažem da je to zasluga guvernera Narodne banke, Jorgovanke Tabaković, i da kažem da jeste njena lična zasluga, ali i njena lična zasluga zato što ima tim. Zato što je kreirala tim, napravila tim, koji je od Srbije učinio da monetarnu politiku, naravno i fiskalnu, stavimo po strani.

Naravno da je monetarna politika samo jedan deo cele ove priče. Ako imate suficit od 0,4% u prvim mesecima ove godine, što je izgledalo prosto neverovatno kada smo 2015. godine ulazili u pregovore sa MMF-om. Ako imate referentnu kamatnu stopu koja je 3%, neko nam kaže da treba da bude 2%, ne, a što ne 2%, može da bude -1%, to su prosto besmislene ocene. Imamo inflaciju koja je zacrtana na 3 jedan plus, minus.

Kada imate priliv stranih investicija koji se pretpostavlja da će biti na dve milijarde i 600, kao nikada više, u suštini, kada saberete sve zemlje zapadnog Balkana, nivo stranih investicija je veći, kad imate MPL-ove na 9,2 i kada imate rast kreditne aktivnosti na 7,5%, onda sve to govori da Narodna banka, vi kao guverner, u oblasti koja vam je poverena, a tiče se makroekonomske stabilnosti, odnosno dela monetarne stabilnosti, pa gotovo savršeno radite svoj posao. Od toga bolje gotovo i da ne može.

Lepo ste rekli – izazovi pred nama su veliki. Nije ništa sporno. Svesni smo svi da je ovo vreme izuzetno i da će verovatno jednog trenutka doći njegov kraj, ali upravo ovo što vi radite, vaš rad, rezultati rada, jačanje Srbije po svim segmentima i fragmentima u vašem delu monetarne politike, čini nas mnogo spremnijim za izazove koji dolaze sa strane.

Kada govorimo o zakonima, prosto ne znam da li treba posle svih vaših pojašnjenja da nastavim da govorim o njima, ali ja ću samo iskoristiti tu priliku da kažem da ovi zakoni u stvari neće uticati na makroekonomsku stabilnost, da nemaju nikakve veze sa monetaranom stabilnošću i da nemaju nikakve veze sa fiskalnim funkcionisanjem, da su oni otprilike neutralni i služe, pre svega, da sistemi u funkcionisanju pojedinih segmenata, kako bankarsko–finansijskog sektora, tako i privrede, funkcionišu bolje i jasnije.

Kada govorimo o Zakonu o Narodnoj banci, onda svakako treba naglasiti da je taj suštinski zakon posledica Zakona o deviznom poslovanju, koji smo doneli 19. aprila i kada smo jedan ingerencija koje su se nalazile u poreskoj upravi prebacili Narodnoj banci. Sasvim je u redu da ti poslovi budu tu gde i treba da budu, odnosno davanje i odobrenja i uzimanje licenci za nemačke poslove, zato što je to svuda tako u svetu. To radi Centralna banka, ne radi poreska uprava.

Naravno da ste dobili praktično celu funkciju devizne kontrole, kako fizičkih, tako i pravnih lica i kompanija i to je normalno i tako treba da bude.

Posledica ovog zakona svakako jeste činjenica da sve to morate da preuredite i sredite, počev od onog banalnog da šezdesetak ljudi iz poreske uprave treba da pređe da radi u Narodnu banku.

Meni je mnogo zanimljiviji drugi deo koji govori o objavljivanju referentne kamatne stope, odnosno drugih kamatnih stopa koje Narodna banka objavljuje. Referentna kamatna stopa jeste koridor za kamate. Taj koridor za kamate služi da se praktično na osnovu tog koridora prave sve druge kamate i nije nikakav problem i nije ništa sporno da to treba da bude potpuno transparentno. Transparentnost je suština u funkcionisanju Narodne banke i vi kažete da će Narodna banka svakog dana kada zaseda izvršni odbor Narodne banke do 12.00 časova objavljivati podatke koji se tiču visine referentne kamatne stope.

Transparentnost u funkcionisanju Narodne banke jeste suština. Još veća je suština da shvatimo da ne živimo više u periodu koji nam je nekako, čini mi se, nama koji pripadamo malo centru i desnom nametnut u prethodnih 40 godina. Ne možemo mi u državi, u Narodnoj banci da budemo odgovorni za funkcionisanje svakog pojedinca.

Da se vratim na sporne kredite u švajcarcima. Šta ćemo da radimo ako euribor krene da raste, pa i krediti u evrima krenu da rastu, da li ćemo trpeti pritisak i od ljudi koji se trenutno zadužuju? To su potpuno besmislene stvari. Poslovne banke su deo tržišta, na tom tržištu su kako pojedinci, tako i banke. Uloga Narodne banke, odnosno Centralne banke Republike Srbije je da pruži potpune i jasne informacije svima dostupne i transparentne, da svako pojedinačno donosi svoju odluku na osnovu koje će snositi poslovni rizik, kako banke tako i pojedinci. Tako je svuda u svetu, tako treba da bude i u Srbiji.

Predlog zakona o finansijskom obezbeđenju samo normalizuje, odnosno definiše probleme koji su se pojavili u tom sektoru. Vrlo brzo bih prešao preko njega i došao do zakona koji izaziva najveću pažnju, a tiče se međubankarske nadoknade. Jeste, u pravu, 0,2% međubankarske kamate, odnosno 0,3% nadoknade biće u narednom vremenskom periodu. I jeste ta nadoknada bila 1,2%, odnosno u nekim ekstremnim slučajevima se kretala do 2,5%. I jeste činjenica da ne možemo mi bankarski sektor, sve izazove koji su pred nama i koji su iza nas, da rešimo trenutno i momentalno. Ne možemo da se ponašamo u svojim rešavanjima na taj način da ne poštujemo pravila na svetskom tržištu.

Mi smo ponosna i zemlja koja raste i razvija se, verovatno lider na Balkanu, nije verovatno, sigurno. Ali, mi moramo da igramo po svetskim pravilima. Prošlost je da, ne smemo i to nikada ne smemo da radimo, da ne poštujemo velike kompanije koje dolaze sa strane. Kada govorite vi o sistemima kartičnog prometa, to su institucije čiji se budžeti mere desetinama, ako ne i stotinama budžeta Republike Srbije.

Mi moramo da poštujemo ono što kaže EU i moramo da se ponašamo u skladu da štitimo kako interese naših građana, ali tako i interese velikih kompanija koje zapošljavaju ovde ljude i pune budžet Republike Srbije.

Predlozi ostalih zakona koje predlaže NBS svakako idu u cilju, na pravcu nove tektičke revolucije koja se dešava ovde pred nama i svi moramo toga da budemo svesni.

Kada govorimo o bezgotovinskom plaćanju, onda treba da znamo da pojedine evropske zemlje najavljuju bezgotovinsko plaćanje, potpuno ukidanje novca u nekom vremenskom periodu koji je tu pred nama za nekoliko godina.

Srbija mora da hvata korak sa svim novim tehnologijama i svi ti zakoni koje predlažete, sve te izmene o kojima ste vi naširoko govorili danas jesu tu da Srbija postane bolja i modernija zemlja.

Poštovani ministre, poštovana guvernerka, iskren da budem, uzmete nam teme. Kada dođu ljudi koji savršeno znaju svoju materiju, a takvi su uglavnom svi, ne uglavnom nego gotovo svi predlagači zakona koji dolaze iz SNS, onda je nama poslanicima SNS strašno lako, zato što dobijemo toliko informacija, zato što javnost Srbije dobije toliko informacija, zato što je svima danas u Srbiji jasno i onima koji nisu verovali u monetarnu politiku i ove zakone, zašto poslanici SNS podržavaju Vladu Republike Srbije, podržavaju rad Narodne banke i podržavaju svačiji, pa i vaš lično rad. Zahvaljujem.

Poštovani gospodine Siniša, vi ćete braniti budžet Republike Srbije za 2019. godinu u ime Vlade Republike Srbije, branićete ekonomske zakone koji dolaze u narednom vremenskom periodu, morate da se navikavate na ovakav rad Skupštine. Sa moje desne strane obično će vam dolaziti optužbe, nešto što nije bitno za ekonomiju, nešto što će pokušati da vas uvredi, ali vi kao i premijerka i predsednik Srbije, kao i mi, imamo svoj cilj, a naš cilj je Srbija.

Dame i gospodo, poštovana predsednike Vlade, Srbija danas bira novog ministra, ali ne bira novu ekonomsku politiku. Srbija je kroz svoju istoriju bila suočena sa brojnim ekonomskim idejama od levih do desnih kada smo između dva svetska rata imali državni monopol, diferacije koje su bili monopol, kada smo posle Drugog svetskog rata imali privatizacije koje su završene danas, a prethodno imali fabrike radnicima šezdesetih godina, odnosno konfiskaciju i nacionalizaciju, Srbija nije ekonomski rasla.

Ekonomski parametri koji govore o snazi jedne nacije, a mi o tome danas pričamo, ne o ličnim shvatanjima, nego biramo ministra finansija Srbije, države u Evropi, baziraju se na makroekonomskim parametrima. Ti ključni makroekonomski parametri u Srbiji nikada nisu bili dobri.

Da li da govorimo o 1923. godini kada je Milan Stojadinović pokušavao da spasi Kraljevinu Jugoslaviju od hiperinflacije? Svetlih šezdesetim kada je inflacija bila od 1960. do 1965. godine 10%, a 1965. godine 25%, od devedesetih u prvih deset godina 21 veka kada je inflacija bila 10%?

Predsednice Vlade, ekonomisti, da li postoji nacija, ekonomija koja može da funkcioniše kada je jedan od ključnih makroekonomskih parametara jeste takav da vam govori da nemate monetarnu stabilnost i svaku drugu ekonomsku.

Godine 2014. godine deficit budžeta je 6,5%. Opštana nelikvidnost na nivou budžeta Republike Srbije, gospodin Mali zna, na nivou lokala, ne samo u Beogradu, stopa nezaposlenosti 25% bez bilo kakvih izgleda za rast BDP.

Godine 2014. SNS donosi niz ključnih odluka, ali je ključna odluka Aleksandra Vučića da skupi hrabrost, hrabrost i promeni Srbiju i kaže joj da više ne možeš da prodaješ imovinu da bi se prehranio, da pozajmljuješ da bi isplatio plate i penzije, da ne možeš da trošiš više nego što zarađuješ. To je, naravno, za jedan sloj ljudi koji su pripadali prošlim vlastima bilo teško. Samo to da kažete, to je hrabrost, da napravite tim i da krenete da menjate Srbiju, još veća, a nemate podršku. Danas, kada biramo novog ministra finansija 2018. godine, to je istorija. Istorija su i beli šatori. premijerka, sindikata , kada smo donosili Zakon o radu, ovde, istorija je i MMF i ugovor sa MMF koji kaže da ćemo na kraju 2017. u decembru imati sistemski deficit od 2,7% do 2,9%, biće super. Suficit smo imali mnogo ranije. Istorija je i Fiskalni savet, koji nam je u martu prošle godine rekao da treba da napravimo program kako će nam javni dug biti negde 2020. godine, oko 60%.

Istoriju pišu hrabri, a ekonomsku, srpsku istoriju napisao je Aleksandar Vučić, tim SNS i ljudi koji su verovali. Niko od nas ne pamti više od dva, tri ministra ekonomije, može da zapamti svoje savremenike, uglavnom ih Srbi ne pamte po dobrom. Ministar Vujović, kažu, jeste jedan od najboljih ministara finansija. Može da stane, čini mi se, u red sa Lazom Pačuom. Ali, i on i Laza Paču, bili su deo tima, deo tima koji je promenio Srbiju, jedni na početku 20. veka, drugi na početku 21. veka.

Nestvarno danas, iz 2015. godine izgleda kada kažete, i vi ste to ponovili, da imamo suficit u budžetu Republike Srbije, da je javni dug opšte države 59,9%, javni dug budžeta Republike Srbije 59%, na mastrihtu smo. Imamo rast BDP od 4,5% u prva tri meseca, što je drugi rast BDP u Evropi.

Imate stopu inflacije koja se kreće od 1,1 do 1,6, evropska stopa inflacije. Imate, dame i gospodo, kao nikada u istoriji Srbije tri godine perioda bez rebalansa budžeta. Imate 3% referentnu kamatnu stopu i nikada veća izdavanja države Srbije za penzije i socijalna davanja.

Uspešno, teorijski, kombinovano dva principa. Potpunu slobodu na svim mogućim tržištima, i naravno, državni intervencionizam, na principu investicija. Za to što smo naterani. Takvo je ponašanje danas u svetu. U stvari u teoretskom smislu pravimo kombinaciju između Kejnsa i Stridmana i to radi, to funkcioniše, to daje rezultate.

Premijerka, budući ministre, to je bilo juče. Sutra je novi dan. Danas su novi makroekonomski izazovi u Srbiji, sutra će biti još veći. Čini mi se da po prvi put u istoriji Srbije, kada govorimo o makroekonomskim problemima, u stvari govorimo o problemima koji mogu da dođu od spolja. Mislim da su ključni izazovi koji će obeležiti vaš mandat, nadam se da neće, možda će se produžiti, pre svega problemi koji se pojavljuju na finansijskom tržištu, odnosno valutni ratovi, da je jedan od velikih problema i Vlada Srbije mora da nađe mehanizam da spozna kako ćemo da reagujemo u trenutku kada EKS ili euribor krene da raste, iz minusa bude 0,5 ili 0,75 ili 1%, kada cene fosilnih goriva zbog nestabilnosti u svetu počnu da rastu.

Niko danas nije pomenuo ključni problem koji se otvara, a čini mi se da je na tržištu radne snage nedovoljna količina radne snage. Znam da će mi ekonomisti reći, da da, mi ćemo to rešiti produktivnošću, ali demonopolizacija svih sektora i vama se obraćam premijerka, jer u principu nisu sektori koji se tiču rada budućeg ministra, to je obrazovanje, monopolizacija u zdravstvu, u javnom sektoru, suštinski gura BDP, pretpostavljam za 0,5% i zadržava mlade ljude da otvaraju svoje kompanije. To vam kaže MMF u diskusijama koje smo imali, demonopolizacija otvara nova radna mesta i gura BDP napred.

Gospodine Siniša, niko danas nije rekao, Fiskalni savet kaže, citiram – javne finansije Beograda su uređene. Prihodi i rashodi su uređeni. To kaže onaj Fiskalni savet koji vrlo često nema dobre, možda se ponekad nama čini SNS, iskrene namere, ali kada vam to kaže Fiskalni savet, onda je to ne samo dovoljna preporuka, to je vaše mesto ministra finansija. Ako je Fiskalni savet rekao da ste radili u Beogradu i uradili to što ste uradili, onda je to rezultat znanja i poštovanja, vi ste deo tima.

Na vašem mestu, mestu gradonačelnika nije bilo lako igrati. Ništa tu nije bilo lakše, nego mesto ministra finansija. Vi ste pokazali da znate i zato zasluženo postajete ministar finansija.

Kada sam govorio o izazovima, govorio sam o spoljnim izazovima, ali sam dovoljno svestan da znam da najopasniji izazov koji može da bude u Srbiji, a tiče se makroekonomske politike iz Srbije, od nas samih. Da neko poveruje da može da vrati Srbiju nazad, da može da primeni neki loš ekonomski model koji smo trpeli na svojoj koži desetinama godina i da se nađemo tamo gde smo nekad bili, to je ključni izazov.

Naša odgovornost, lepo ste rekli, nismo nasledili Švajcarsku, jeste velika, ali je naša odgovornost ključna da ne činimo ništa da takvu situaciju koju smo nasledili ne menjamo. Naši rezultati govore da činimo i da smo na dobrom putu.

Predsednice Vlade, sutra ćemo glasati za izbor novog ministra, SNS će naravno glasati za izbor novog ministra, ali sutra kada glasamo za izbor novog ministra, u stvari nastavljamo staru ekonomsku politiku koja je u prethodnom vremenskom periodu dala jasne rezultate u interesu građana Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana potpredsednice Vlade, zakon o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti, u stvari bi samo trebao da bude početak jednog velikog projekta, početak projekta u kojem bi Srbija trebala da na drugačiji način rešava problem stambene izgradnje za, pre svega, u početku, zaposlene u državnom sektoru, a kasnije taj projekat bi trebalo prošiti na funkcionisanje lokalnih uprava.

Treba da sagledamo način funkcionisanja stanogradnje svuda u svetu. Naveo bih primer Beča, gde taj sistem znači, kako god da zovete, drugačiji sigurna dom, ne samo za zaposlene u državnoj adaministraciji već za sve građane Srbije.

Kada govorimo ovde o ovom zakonu, onda obično govorimo o efektima koje će imati na ekonomiju, odnosno makroekonomske parametre, i obično govorimo o nivou materijala koji će biti potrošen o efektima na infrastrukturu, o sveukupnom efektu koji će se podrazumevati, funkcionisanje na bruto proizvod i PDV.

Ali, ono što se zaboravlja svakako jeste uticaj koji će imati na fiskalni sistem, odnosno finansijsko tržište Republike Srbije. Nekako ovde prolazi mimo pažnje činjenica da će bankarski sektor u državi Srbiji imati novo tržište, novi segment sigurnog tržišta za preko 200 miliona evra, u prvom trenutku.

Naravno da to treba koristiti. Jeftini krediti u ovom trenutku jesu posledica pre svega dva nivoa. Nivoa niskog euribora koji se nalazi u negativnoj stopi i pre svega funkcionisanja države Srbije, odnosno fiskalne konsolidacije i makroekonomske politike.

Kada imate rejting kreditni od bb to znači da Srbija posle verovatno nikada u svojoj istoriji ima šansu da se zadužuje za stambene kredite po stopi od 2,9 posto.

Ovo su uslovi koje treba da iskoristimo i svakako je u interesu građana Srbije, pre svega njih a onda i budžeta Republike Srbije, donošenje ovakvog zakona.

Dame i gospodo, podneo sam amandman na član 4. Zakona o posebnim uslovima za Realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti.

Poštovana potpredsednice Vlade, da li bi uopšte bilo ovog zakona da država Srbija nema makro-ekonomsku stabilnost? Da li bi mi danas mogli da govorimo o ovom zakonu koji je investiciono i nesporno, a da je Srbija nastavila putem kojim je išla do 2014. godine?

Godine 2014. Srbija je imala suficit budžeta od minus 6,5% sistemski, Srbija danas u prva tri meseca ima suficit budžeta od 6,5%. Društveni bruto proizvod je na nivou od 4,5% u prva tri meseca, a da li bi mogli da govorimo o zakonu da nemamo makro-ekonomsku stabilnost, odnosno da nam je monetarna politika takva kakva nam je bila 2014. godine?

Da li bi danas mogli da govorimo o novim stanovima, novim putevima, a da nam je stopa inflacija različita od stopi inflacija u EU i kreće se na nivou od 1,1% do 1,5%? Da li bi mogli da govorimo o ovom zakonu i drugim reformskim zakonima, a da nam nivo nezaposlenosti nije na 11% i na taj način zaokružimo makro-ekonomske parametre?

Pre nekoliko dana, Srbija je ušla u stepen javnog duga na nivou od 59%, odnosno na nivou javnog duga opšte države od 59,9%. Samo pre tri godine izgledalo je nestvarno da država Srbija može da ispuni uslove mastrikta, odnosno da bude na nivou opšte zaduženosti ispod 60%.

Vlada Republike Srbije, Skupština Srbije, građani Srbije, svojim naporima koje su činili u oblasti fiskalne politike od 2015. do 2017, odnosno kraja 2017. godine, omogućili su nama poslanicima, vama gospođo potpredsednice Vlade da donese ovakav zakon koji znači rast i razvoj Srbije u narednom vremenskom periodu.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo, Predlog zakona o realizaciji projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti u članu 2. govori svakako o značaju i jačanju sistema nacionalne bezbednosti Republike Srbije, ali ovaj zakon istovremeno služi i jača makroekonomsku stabilnost Republike Srbije.

Kada govorimo o ovom zakonu, onda govorimo o setu u različitim fazama od preko 150 miliona evra, o 5.203 stambene jedinice. Kada govorimo o tome, u stvari govorimo o rastu koji će se odraziti na rast BDP-a preko investicija. Ali, nikako ne treba zaboraviti da realizacija ovog zakona ima i povratni segment na rast BDP-a, odnosno budžeta Republike Srbije. Taj efekat se meri kroz rast tražnje, pa će rast tražnje u različitim sektorima omogućiti veće prihode na račun budžeta Republike Srbije.

Jasno je da ovaj zakon neće ostvariti povećanje prihoda po osnovu PDV-a, jer se uglavnom radi o stanovima koji su prvi stanovi kupaca i po drugim zakonima PDV uglavnom će, po pravilu, biti vraćen. Ali, to ne znači da ako je fiskalno neutralan na nivou Republike Srbije i budžeta Republike Srbije da neće imati efekte po budžete lokalnih uprava. Ako pogledate kako bi to moglo da izgleda, onda je jasno da će prihodi lokalnih uprava i njihovi budžeti na prihodovnim stranama biti znatno uvećani. Treba istaći da će porez na apsolutna prava, kao jedna od ključnih kategorija prihoda lokalne uprave, biti uvećan, da će porez na dohodak građana, koji će biti posledica investiranja i izgradnje, ne samo u stanovima, već i infrastrukture, rasti. Što ne reći da će porez na imovinu od 0,3, odnosno uglavnom od 0,4, biti tradicionalno uvećan u opštinama u kojima bude zastupljen novi projekat.

Zato svakako ovaj zakon treba podržati.

Dame i gospodo, gospodine ministre, Zakon o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti bez ikakve dileme, odnosno bez ikakve sumnje ima značajan segment kada se tiče makroekonomske stabilnosti Srbije.

Kada danas govorimo o makroekonomskoj stabilnosti Srbije, onda ne govorimo o nasleđenoj kategoriji, već o kategoriji koja je tu prisutna u prethodne tri godine. Ako pogledate kako je izgledala makroekonomska stabilnost države Srbije 2015. godine i kada smo ušli u pregovore sa MMF, onda je jasno da su Vlada Republike Srbije, predsednik države Aleksandar Vučić i praktično svi građani Srbije učinili veliki napor da jednu privredu koja je bila dovedena do ivice kolapsa dovedemo u nivo makroekonomske stabilnosti.

Kada danas govorimo o parametrima makroekonomske stabilnosti, onda govorimo o rastu BDP koji se nalazi na 4,5% u prvom kvartalu 2018. godine i, pre svega, govorimo o smanjenju nivoa nezaposlenosti, odnosno rastu nivoa nezaposlenosti, pa trenutno nivo nezaposlenosti u državi Srbiji, verovatno, se nalazi negde na realnom istorijskom minimumu od desetak posto. Ovaj program, ovaj zakon svakako podrazumeva niz ekonomskih efekata koji će imati na funkcionisanje makroekonomske stabilnosti Republike Srbije.

Ako govorimo sa aspekta investicija, onda se radi o investicijama od 5.203 stana, što predstavlja ulaganje od oko 150 miliona evra. Stopedeset miliona evra investicija svakako jesu investicije ranga 1% budžeta Republike Srbije, odnosno 0,5% BDP, što svakako govori da će nivo investicija u narednom vremenskom periodu svakako rasti. To je rezultat makroekonomske stabilnosti koji je Vlada Republike Srbije učinila u prethodne tri godine. Ja vam se zahvaljujem.

Dame i gospodo, gospodine ministre, predložio sam amandman na član 2. Zakona o vojnom obrazovanju, gde ističem značaj i ekonomskim potencijal vojnog obrazovanja.

Vojno obrazovanje svuda u svetu ima značajan ekonomski potencijal. Kao i civilno, tako i obrazovanje je ozbiljan finansijski posao, jer to podrazumeva da država i institucije koje se bave obrazovanjem funkcionišu u ekonomskom smislu. Svakako kada obrazujete generacije i kada te generacije postanu ozbiljni ekonomski ljudi, onda imate razumevanje da shvatite da je ekonomski rast i razvoj suština razvoja jedne ekonomije.

Ti novi članovi društva svakako pomažu da ekonomski poredak bude bolji i da bolje funkcioniše.

Prenos vojnog znanja ima sve karakteristike koje su neophodne za proces obrazovanja i te karakteristike posebno dolaze do izražaja u oblastima u kojima to znanje i to obrazovanje koje se steklo u vojsci može da bude primenjeno i primenjuje se u civilnom sektoru. Taj civilni sektor, odnosno onaj deo društva koje uzima i konzumira usluge koje potiče od vojnog obrazovanja, a tu se pre svega misli i ja pre svega mislim na oblast medicine, predstavlja izuzetan brend koji nije samo od značaja i od ugleda na teritoriji Republike Srbije, već i uopšte u regionu.

Vojnomedicinska akademija, a posebno treba naglasiti Vojnomedicinski fakultet predstavlja instituciju od ogromnog značaja i ugleda koja se može svrstati u rangu sa najozbiljnijim medicinskim institucijama i fakultetima. Kada pogledate međunarodne fakultete od ugleda, oni govore o svojim referencama, ali istovremeno govore o vremenu koje provedete na klinici u toku obrazovanja za doktora. Šest meseci je maksimum koji možete da ostvarite.

Deca na Vojnomedicinskoj akademiji, odnosno na Fakultetu medicinskih nauka praktično rastu, žive, uče, školuju se, uz kombinaciju teorije i prakse na Vojnomedicinskoj akademiji. To je nešto što je praktično neverovatno i na osnovu tog iskustva stičemo ugled i takav je ugled na Vojnomedicinskoj akademiji od ljudi koji se obrazuju u tim institucijama.

Dame i gospodo, poštovani ministre, građani Srbije, danas raspravljamo o setu vojnih zakona, o amandmanima i kada obično na red dođu zakoni iz vaše oblasti, u principu radi se u jednoj uređenoj oblasti zahvaljujući vašim prethodnicima koji su od 2012. godine jedan prilično načet sistem doveli do pravih mera. I nije ništa sporno, Vojska Srbije je institucija koja u narodu Srbije ima najveću podršku, jednu od najvećih podrški, i to pre svega zahvaljujući tome što je funkcionalni sistem.

Vojska Srbije jeste institucija koja omogući da građani Srbije mirno žive. Ta institucija u stvari i ugled koji ima potiče od ljudi koji tamo rade, a to su uglavnom školovani u sistemu vojnog obrazovanja. Vojno obrazovanje je što ne reći, jedan od najelitnijih delova Vojske Srbije, ali istovremeno najelitniji deo sistema obrazovanja u Srbiji. Imate sistem obrazovanja koji je jasan, precizan, usmeren, imate karijerno vođenje za vreme celog života, imate praktično celoživotno učenje i to se sve bazira na velikim vojnim tradicijama i velikim tradicijama u obrazovanju. Radi se o disciplinovanom funkcionalnom sistemu obrazovanja koje omogući jasne i precizne rezultate, a takvi rezultati su ponekad u disbalansu sa sistemom obrazovanja koji postoji u Srbiji.

Sistem obrazovanja i vojno obrazovanje omoguće značajnom delu generacija da iskoriste sve svoje resurse ne samo u oblasti obrazovanja već kasnije i u oblasti rada i vaspitanja. Kada imate sistem koji omogući da funkcioniše, da se iskoriste maksimalno mogući resursi onda to ne doprinosi samo rastu i razvoju pojedinca već i rastu i razvoju cele Srbije. Zato 70 milijardi dinara koje ulažemo iz budžeta Republike Srbije za Vojsku Srbije višestruko se vraća zahvaljujući i sistemu vojnog obrazovanja.

Dame i gospodo, poštovani ministre, da bi sistem planiranja bio što efikasniji i da bi mogao da funkcioniše na svim nivoima države Republike Srbije, onda sistem planiranja mora da bude jasno definisan i procedura u procesu planiranja mora da bude jasna i transparentna svima koji učestvuju u tom procesu.

Na članu 3. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije predložio sam amandman i ovaj član se, u stvari, tiče načela koja treba da definišu upravljanje sistemom javnih politika. Predlažem tačku 15), načelo koje govori o efikasnosti.

Da bi sistem planiranja bio efikasan, on mora da ima u sebi sadržanu percepciju. Percepcija budućih događaja je u stvari predviđanje gde želimo da idemo, ne samo tamo gde želimo da idemo, nego i predviđanje trenutnog okruženja u koje treba da stignemo.

Kada danas govorimo o javnim politikama u oblasti ekonomije, onda je percepcija tih dešavanja strašno teška. Ako pogledate globalna ekonomska kretanja, ako sagledate sve probleme sa kojima se suočava svet danas u oblasti ekonomije, onda možete da shvatite koliko je teško predvideti kakav će biti odnos valuta u narednom vremenskom periodu. Odnos valuta je bitan za javni dug Republike Srbije. Danas imate potpuno otvorene carinske ratove, imate potpuno otvorene fiskalne politike koje se menjaju iz dana u dan i sve to treba da bude planski osnov, temelj za javne politike u oblasti ekonomije. Zato je planiranje i zato je ovaj amandman koji se tiče efikasnosti ključan za još bolje funkcionisanje sistema planskog Republike Srbije. Ja vam se zahvaljujem.

Dame i gospodo, u članu 4. definišemo planske dokumente koji definišu ovaj zakon. Planski dokumenti, odnosno vrste planskih dokumenata su pre svega razvojno planiranje, dokument javnih politika i ostali planski dokumenti. Kada pogledate te sve planske dokumente onda ona iz jasno služe rastu i razvoju srpske, kako ekonomije tako i srpskog društva.

Sa javne politike u oblasti ekonomije neophodno je da se poštuju principi i pravila teorijska koja važe već stotinama godina, ali pored ekonomskim principa i pravila koja postoje neophodno je poštovati i uvažavati dobru ekonomsku praksu kako u Srbiji tako i u drugim zemljama. Srbija je imala tu nesreću da bude deo sistema preko 40 godina u kome niste imali ekonomske slobode, a kada nemate ekonomske slobode onda ne možete da imate ni relevantne i efikasne planove funkcionisanja.

Godine 2015. kada smo donosili plan fiskalne konsolidacije, a fiskalna konsolidacija svakako jeste javna politika, temelji te fiskalne konsolidacije bazirani su i planovi na potpuno drugačijim pretpostavkama nego one koje danas imamo.

Kada danas pogledate kako izgledaju makro-ekonomski parametri u Srbiji i drugi ekonomski parametri onda je rast i razvoj srpske ekonomije, a samim tim i srpskog društva osnova koja se bazira na tome. Ako imate stopu inflacije koja za prva tri meseca iznosi 1,4%, a stopa inflacije u EU 1,5% znači, stopa inflacije u Srbiji je ista kao u EU, onda je to dobra planska osnova za planiranje makro-ekonomske stabilnosti.

Ako vam je deficit na nuli, odnosno ako imate suficit od 1,2% u 2017. godini i taj trend se nastavlja u prva tri meseca 2018. godine onda sam pravom možemo da kažemo da planovi koji se donose u oblasti ekonomije, predstavljaju rast i razvoj i nadu za budućnost Srbije.

Dame i gospodo, poštovani ministre, na član 2. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije podneo sam amandman u kojem insistiram na efikasnom planiranju koji doprinosi rastu i razvoju, odnosno makroekonomskoj stabilnosti države Srbije.

Dokumenti razvojne politike, dokumenti javnih politika i ostali planski dokumenti svakako utiču na formiranje opšteg nivoa rasta i razvoja jedne nacije.

Ovde se ne govori samo o rastu i razvoju ekonomije, već pre svega o rastu i razvoju obrazovanja, rastu i razvoju zdravstva, opštim životnim uslovima koje jedna nacija može da ostvari imajući dobar sistem planiranja, ali nije sporno da opšta javna potrošnja, pogotovo u državama kao što je srpska uređena se bazira pre svega na javnim prihodima. Javni prihodi su rezultat budžeta Republike Srbije, kao i budžeta lokalnih uprava. To sve čini opštu državu, a da vas podsetim da je budžet realna i planska kategorija.

Budžet Srbije je dugo vremena bio samo planska kategorija i planirao se, ali je realno praktično ostvarljiv i realno se ostvaruje u procentima bez bilo kakvih odstupanja od 2015. godine.

Da podsetim Skupštinu Republike Srbije i građane Srbije da od 2015. godine praktično nemamo rebalans budžeta. Da li nešto govori o boljem planiranju, o boljem i efikasnom sprovođenju javnih politika, ako uspete da u jednoj fiskalnoj godini na nivou države Republike Srbije planirate budžet koji je potpuno tačan i ne doživljava nikakve promene.

Kada govorimo o rastu i razvoju, onda u stvari mešamo dve stvari vrlo često, rast i razvoj. Rast je jasna matematička kategorija i ako pratite ekonomske rezultate od 2015. godine, onda vrlo jasno možemo i precizno da oslikamo sliku drugačije ekonomski jače i bolje Srbije.

Naravno da je ključni doprinos Vlade Republike Srbije, predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, i ovaj amandman i ovaj zakon samo treba da nastavi tim putem.