ZORAN BOJANIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1959. godine. u Kraljevu.

Po obrazovanju ekonomista, zaposlen u “Telekom Srbija a.d. – Direkcija za komercijalne poslove” na radnom mestu koordinatora za podršku prodaje.

Član SNS od osnivanja. Obavljao je funkciju poverenika gradskog odbora. Izabran je za predsednika Gradskog odbora SNS u Kraljevu, sve do podnošenja ostavke u junu 2014. godine.

Za narodnog poslanika izabran je na izborima 2012. godine. Mandat mu je potvrđen i na izborima 2014. i 2016. godine i na izborima održanim 21. juna 2020. godine.
Poslednji put ažurirano: 05.08.2020, 13:40

Osnovne informacije

Statistika

  • 98
  • 2
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 1 godina i 10 meseci i 23 dana

Poštovani gospodine Bojaniću, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korup...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 3 godine i 1 mesec i 18 dana

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike - Pitanja za Vladu

čeka se odgovor 3 godine i 11 meseci i 26 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 05.10.2021.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Gospodine ministre, koleginice i kolege, pa kada vidim da su pred nama danas ovako kvalitetni predlozi izmena i dopuna zakona, ne čudi me nervoza jednog dela opozicije, one opozicije bezidejne, jalove, bez programa, bez plana, bez članstva, bez podrške građana koja za svoje probleme pokušava da optuži čoveka koji sve ovo vodi, koji sve ovo radi, Aleksandra Vučića i na jedan besprizoran način pljuje njega i njegovu porodicu ničim izazvani.

Vidim da su ovih dana počeli i gospodina ministra Sinišu Malog, verovatno im smetaju uspesi. Uspesi, da, jer svi ovi predlozi izmene i dopune zakona su u duhu pre svega one agende „Srbija 20/25“. Srbija jaka, Srbija ekonomski jaka, Srbija finansijski jaka, Srbija u Evropi, ali ne ono - geografski u Evropi. Mi smo od uvek u Evropi, nego Srbije predvodnica ovog dela Evrope, kako svojim ponašanjem, tako svojim radom i tako svojim postupanjem.

Znate, ako nemate ideje i ako nemate šta loše da kažete za nekoga koji radi, koji stvara, onda će se baviti svim i svačim, pisanjem i udružićete se sa svima u okruženju i sa nekim državama iz susedstva, iz bivših republika Jugoslavije one velike, pričajući sve i svašta, a ne nudeći ništa.

Na njihovu žalost, na našu veliku radost ova epoha će biti zapamćena. Da, kao epoha Aleksandra Vučića. I to niko neće moći da pobije. To je ona jedna jedina istina. Rad i samo rad.

Ja mislim da i mi koliko god ko može od nas da se pridruži, da pomogne, da pospeši nećemo biti upisani tim zlatnim slovima i sasvim je normalno, ali mislim da je naš zadatak i naš cilj da skinemo makar jedan mali delić sa leđa bremena tog velikog čoveka. Kažem velikog, jer jeste veliki i fizički i kako god hoćete, a pre svega

istorijski. I istorija će to govoriti. Neće biti ni mene, neće biti ni većine od vas, kada će neko pričati, govoriti o ovom vremenu, o ovom vremenu u kome mi stvaramo zajedno sa tim čovekom, zajedno sa svim onim vladama od 2012. godine, pa nadam se i sledećih 10 godina.

Da ne govorim bez argumenata, pa to govori upravo ono što se dešava oko mog rodnog grada, oko Kraljeva. Vi imate informacije na medijima, a i obično svi govore o onom delu autoputa Moravskog koridora od Kruševca do Pojata, ali ja igrom slučaja pošto svakodnevno putujem za Beograd prođem kroz selo Adrane koje je nadomak Kraljeva, gde je jedno veliko gradilište, gde se radi 24 sata, neprekidno i gde se već vide konture tog dela autoputa koji će se spojiti tamo sa Preljinom koja će biti najveće čvorište puteva u Srbiji završetkom Koridora „Miloš Veliki“ i „Moravskog koridora“.

Da ne govorim o tome da mi srce zaigra kad vidim autobuse kao nekad davno u onoj staroj Jugoslaviji kada su autobusi išli od neke Šumarske škole, odnosno internata Šumarske škole do Magnohroma, Magnohroma koji je bio perionica razvoja industrijskog u Kraljevu, sada vidim natpise „Leoni“. Mnogi će mi reći – ah, Leoni. Uvek nalaze zamerke, iako će tu u skoroj budućnosti raditi 5.000 zaposlenih, tu nema samo radnika sa srednjom stručnom spremom ili … radnika, tu ima ekonomista, tu ima inženjera, tu ima i pravnika, manje, sasvim normalno, ni u jednoj fabrici nije bilo veliki broj inženjera u odnosu na broj proizvodnih radnika.

Imamo mi i projekte, evo danas je predsednik Vučić otvorio kampus NCR, gde 85% zaposlenih su visoko obrazovani i gde su u starosnoj dobi od 25 do 35 godina, a toga ima u Novom Sadu, toga ima u Nišu, Kragujevcu, a nadam se da će toga biti i u mom Kraljevu.

I kada sam govorio o uspesima, i o onome što oni bezidejni i bezuspešni, koji su uništavali ovu zemlju, čak ni imena neću da im pomenem, jer ne zavređuju da pričamo o njima, pomenuću „Telekom“. Da li je iko pomenuo „Telekom“ do pre četiri, pet godina? Niko. „Telekom“ je bio jedan uspavani gigant koji je radio neki posao, vodenica je mlela onako kako je voda okretala kolo, i „Telekom“ se probudio i postao je ono što treba da bude. Jedan telekomunikacioni i medijski, ali samo u distribuciji medijskih programa gigant.

Kad kažem - samo u distribuciji, pogrešio sam. Mislim da i stvaramo, i to stvaramo umetnička dela, veliki broj serija za zadnje dve, tri godine je iza onog natpisa ko je to proizveo stoji „Telekom Srbija“, „Telekom Srbija“ koji je uzdanica ove države, koji je naš motor i koji je nekad vredeo nekih 800 miliona evra, koliko se ja dobro sećam i niko nije hteo da uloži novac, odnosno da kupi, mislim da je čak vrlo dobro što ona vlada i premijer Aleksandar Vučić nisu dozvolili prodaju „Telekoma“, odnosno većinskog paketa „Telekoma“. Ostao je u stopostotnom vlasništvu države Srbije, građana i zaposlenih u „Telekomu“. On sad vredi nekih pet miliona evra. Zar to nije uspeh?

Zato ga sad pljuju svi, i Dajrekt medija, i Junajtet medija, i raznorazni vlasnici, Đilas, itd. ugroženi su im interesi, a „Telekom“ zastupa interese Republike Srbije.

Staću ovde pošto ima još kolega koji će govoriti iza mene o ovim kvalitetnim predlozima, o Srbiji 2025, o Srbiji budućnosti i o Srbiji mladosti.

Hvala.

Trinaesto vanredno zasedanje , 13.09.2021.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažena potpredsednice Vlade, gospođo Gojković, koleginice i kolege, pred nama je danas veoma bitan zakon, istorijski ja bih rekao, zakon koji je u skladu i sa svim zakonima koji smo donosili prethodnih godina, koji su se ticali ekonomskog oporavka i buđenja Srbije. Na ovaj način budi se Srbija, pokazuje svoju snagu.

Znate ono, ako sami sebe ne cenite, neće vas ceniti niko drugi. Mi smo imali situaciju zadnjih niz godina da kada prođete glavnim ulicama naših gradova, Beograda, Kragujevca, mog Kraljeva, čini vam se uveče da ste negde u Londonu, Sohou ili tamo negde u Njujorku. Svi natpisi, sve reklame su latinicom i na engleskom jeziku.

Ne bežim od toga. Bogu hvala, moramo biti deo sveta, ali moramo i negovati svoje. Čini mi se da u jednom periodu, delovalo je to kao da se stidimo svog srpskog imena, svog srpskog jezika i svog srpskog pisma, sve je bilo na engleskom. Mislim da je došao trenutak i ovo je pravi trenutak buđenja nacionalnog, ekonomskog, finansijskog oporavka Srbije, jedne velike Srbije.

Kad kažem velike Srbije, Srbija je velika koliko su veliki i njegovi građani i Srbi i Mađari i Hrvati i Bošnjaci i svi drugi. Ako smo srećni i zadovoljni, bogati duhom i ekonomski nezavisni, ovo će biti jedna velika Republika Srbija.

Šta hoću da kažem, a da ne oduzimam mnogo vremena pošto vremena imamo još malo, a dosta govornika, zadovoljstvo mi je da živim u Srbiji, u Srbiji u kojoj se poštuju sve vere i sve nacije. Evo, baš pored mene, dvorište susedno je protestantska crkva. Divni ljudi, dobre komšije, dobri i odani građani Republike Srbije. Druge vere, pa šta? Možda možemo nešto dobro da saznamo mi od njih i oni od nas i ono što je vrlo bitno, 11 jezika nacionalnih manjina je u zvaničnoj upotrebi u Republici Srbiji, u zvaničnoj upotrebi i tako treba da bude. Znači, gde god imamo određeni broj građana druge nacionalne manjine, jezik te nacionalne manjine treba biti ravnopravan sa zvaničnim, po Ustavu, jezikom Republike Srbije, a to je srpski jezik i ćirilično pismo.

Jedino što mi smeta što na mnogim, baš na mnogim saobraćajnim znakovima ako su to u pitanju imena naselja, gradova, onaj ćirilični natpis je obično prekrečen nekom crnom bojom. No, to govori o kulturi onoga ko je to radio i ko je to pisao.

Šta hoću da kažem još? Zatiranje srpskog jezika i zatiranjem ćirilice, zatiremo i svoj identitet i tu temu ne bih mnogo širio, s obzirom da je profesor doktor Marko Atlagić fenomenalno i u onom svom uvodnom izlaganju i u ovom drugom obrazložio sve i o srpskom jeziku, i o ćirilici i o latinici i o svemu onom što nas interesuje i što bi trebalo da nas interesuje iz istorije neke tamo daleke od pre 2000. godine i ove sadašnje.

Ono što mi u ovom trenutku dosta smeta, a to mi se čini da je sve pod navodi plaštom rodne ravnopravnosti, ako je ko za rodnu ravnopravnost, ja sam prvi za rodnu ravnopravnost, ali smo toliko iskrivili jezik i u medijima, gledam i na ovim društvenim mrežama, a i u običnom govoru, govorimo neke reči koje nisu svojstvene nama. Pre svega se radi o profesijama. Nemojmo po svaku cenu da nešto nakaradno i mnogo mi liči na ovaj novokomponovani novohrvatski jezik.

Potrudimo se, ne možemo mi, obični smrtnici, ali oni lingvisti, profesori književnosti, profesori srpskog jezika, trebaju nekoga da upozore da ne treba po svaku cenu menjati nešto što je ispravno, što je u duhu jezika i što je u duhu našeg bića.

Da bi još neko govorio pored mene, reći ću – Srbija je velika i večita. Hvala.

Deveto vanredno zasedanje , 22.07.2021.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Koleginice i kolege, dosta toga je rečeno o Savetu REM i o kandidatima za Savet REM-a. Pre svega, koleginica Sandra Božić, kao predsednik Odbora rekla je sve o dva kvalitetna kandidata i o samom načinu rada REM-a.

Nadovezao bih se na prethodnu diskusiju, diskusiju mog uvaženog kolege Adama, i plaši me, i čini mi se, da pored današnjeg medijskog, vrlo ružnog saopštenja i obraćanja predsedniku Republike Aleksandru Vučiću od strane „Junajted medija grupe“, da će napadi biti na njega lično i na SNS sve žešći.

Mislim da je najzad jedna jaka kompanija, državna, u državnom vlasništvu, koju su davno svi pokušavali da je prodaju, da je utope za 800 hiljada, ili 800 miliona evra, ispod svake cene, kompanija koja je godinama, što se tiče medijskih sadržaja i tog dela svog razvoja uništavana. Uništavana na jedan divan način, znači, lep pljačkaški, kako je to trebalo biti, nekada davno, „Arena sport“ prenosio je premijer ligu, i špansku ligu, i italijansku ligu, i nemačku ligu. Naprasno, prvo smo izgubili pravo, mislim na „Telekom“, pravo na špansku ligu, pa je prešlo na „Sport klub“, nakon toga sledeće godine prelazi i Premijer liga itd.

Ono što je van pameti, i van svih zakona, to je da se na nacionalnim emiterima ne emituju prenosi nacionalnih selekcija, ne samo u fudbalu, ljudi, nego i u košarci, 90% Srbije ne može da gleda, ne samo oni koji ne koriste kablovske emitere, nego i oni koji ne koriste i kabal, u ruralnim delovima.

Zahvaljujući tome što su gospoda Šolak i Đilas na vreme obezbedili, preko one prethodne vlasti, i ne samo na ćutanje i žmurenje REM-a, nego pre svega RATEL-a. Svi zaboravljamo RATEL. Sećam se lepo 2012. godine, kada smo došli ovde, mojih diskusija sa tim istim RATEL-om, na sastancima Odbora za telekomunikacije, i dok nije izguran SBB, onda se tako i zvao, ne „Junajted medija grupa“, da bude prvi u Srbiji, da pokriva 70% tržišta. Nije se dozvolilo ni onom „Telekomu“ koji je gigant, koji je i dan danas gigant u odnosu na SBB i „Junajted medija grupu“, i ako oni danas u saopštenju kažu da su oni vrhunska firma koja pokriva, ne znam koliko zemalja na Balkanu, itd, itd. Da, ali odavde koristi bakar „Telekoma Srbije“, kablovsku kanalizaciju „Telekoma Srbije“, i plaća neku mizernu cenu od 15 dinara mesečno. Znači, većini gradski, govorim sad o gradskim kablovskim linijama, ono što je u vlasništvu gradova i opština, ne plaćaju ništa, tu su na divlje.

Mislim da je sa ovi preuzimanjem i opet je fudbal u pitanju, u ovom trenutku fudbal, preuzimanjem premijer lige zadat jedan strahovit udarac i ne zaboravimo da smo prošle godine ovde imali diskusije kako, eto, „Telekom“ neće sa njima da sarađuje. Da je bilo sreće i pameti od njih, ali izgleda da nemaju ni pameti, sreće su imali, nisu hteli da sarađuju sa „Telekomom“, da „Telekom“ lepo otkupi prava emitovanja „Sport kluba“, pa i „N1“, pa i „Nove S“, no insistirali su samo „Telekom“ može da sarađuje samo sa nama ako uzme za dva, tri, četiri miliona itd, „Novu S“ i „N1“.

Gospodo draga, ja bih ovde završio, da ostavim makar pet minuta nekom mom mladom kolegi da poentira i da završi na ovoj temi.

U danu za glasanje, a to će biti za par minuta, sigurno ćemo glasati za kandidata koji će dobiti većinu. Hvala vam.

Imovinska karta

(Kraljevo, 25.01.2019.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Član Skupštine Akcionarsko drušvo Železnice Srbije, Beograd Republika mesečno 42620.00 RSD 23.12.2013 - 08.01.2015.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije (Paušal) Republika mesečno 28400.00 RSD 17.06.2012 -
- Telekom Srbija A.D., Beograd (Stalni rad) Javni mesečno 97400.00 RSD 01.03.2000 -