| 21.01.2020. | Zakon o izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika |
usvojen
|
| 21.01.2020. | Zakon o izmenama i dopuni Zakona o lokalnim izborima |
usvojen
|
čeka se odgovor 4 godine i 11 meseci i 26 dana
Poštovani gospodine Bojaniću, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korup...
čeka se odgovor 6 godina i 2 meseca i 19 dana
Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...
čeka se odgovor 7 godina i 29 dana i 9 sati
Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.
Zahvaljujem uvaženi predsedavajući, gospođo ministarko, koleginice i kolege, pa šta reći. Ovaj set zakona nam govori da je Srbija na pravom putu, i da sa ovim setom zakona pratimo onaj pravac koji je zacrtan 2014. godine, Srbija 2025. ispunjenje agende, ciljevi iz agende Srbija 2025.
Ne treba mnogo širiti priču o predloženim zakonima, jer Siniša Mali, ministar je dosta rekao, kao i kolega Mirković, i ja ću to malo plastičnije objasniti.
Ne može niko zaustaviti Srbiju na tom putu, neće je sprečiti, kao što je nisu sprečili kada smo gradili auto put Miloš Veliki, sa onim Starim hrastom i sa pričom o zapisima, sa raznoraznim mahinacijama, kao što je sada ova, nazovi tviter opozicija. Znači, deo opozicije, ograđujem se, koja se bavi samim sobom, koja je bezidejna, koja nema ideja, nema rešenja, ima jednu jedinu, da se obogate, da napune džepove i ako mogu da unište nešto što su uništavali godinama, a to je jedno ogromno akcionarsko preduzeće Telekom Srbija, koje je najzad stao na prave noge, i ide pravim putem.
Pokušavali su raznoraznim mahinacijama i sprečavanjem da opstane samo jedan monopolista, a to je bio SBB, tada, da ne pričam o Junajted medija grupi, da obesmisle telekomunikacionog giganta i nisu uspeli u tome i hvala Bogu da nisu uspeli.
Mislim da su mnogo nervozni, upravo zbog toga jer im ponestaje novca, jer biti monopolista na ovom velikom tržištu, mnogo znači, a Telekom Srbija, em nije monopolista, em se širi i pored Republika Srpska, Crna Gora, otvorili smo svoju ćerku firmu i u republici Makedoniji, i bićemo regionalni lideri, što jeste zacrtan cilj.
Ono što mene mnogo više naslanja na ove predložene zakone, to je ono što sam pomenuo, auto put Miloš Veliki. Svakog dana ja putujem tim putem i srećan sam kada vidim onako veliki broj automobila i kamiona. Šta to govori? Govori da ne samo putujemo, ne samo da se bavimo transportom, nego da nam radi industrija, da radi naša privreda, jer čim se nešto proizvodi, ono može i da se vozi.
Sećam se vremena kada sam sretao tri automobila, ne na Milošu Velikom, nego ovamo od Batočine do Beograda, na auto putu Beograd - Niš. Ono što je posebno, to je ono što nas vezuje, sem što smo zajedno upisali Mašinski fakultet i bili brucoši iste godine, to je Moravski koridor, išao sam poslom, odnosno Odbor za finansije je imao sednicu u Vranju i mogu vam reći da sam oduševljen, ne samo onako kako se to radi od Kraljeva prema Čačku, nego i od Trstenika prema Kruševcu, već do Pojata tamo. Znači, danonoćno, 24 časa, pada sneg, pada kiša, radi se.
Ono što je opet moja slika, koja govori da privreda radi, da idemo u pravom smeru, to je ono kada sam se vraćao iz Vranja, pogodio sam termin negde od 15 do 16 sati, između Kruševca i Kraljeva. Verujte da nigde nisam mogao da pređem nikoga, jer su kola bila jedna u druga. Šta to govori? Pa nisu ljudi pošli u Kraljevo, u Matarušku banju, da prođu i Trstenik i Vrnjačku banju.
To govori da svi rade od Kruševca pa do Kraljeva, negde mali pogon, negde veliki, negde je to Petoletka, negde je to Leoni, negde je onaj Kromberg i Šubert, u Kruševcu, ali da se radi.
Da li treba još? Treba. Neko je malopre pominjao EU. Nije cilj EU, sam po sebi, samo ono što vredi u EU, svi oni postulati, koji su tamo decenijama, koji se poštuju, pre svega moramo da poštujemo državu, da poštujemo rad i biće sve u redu, a EU, da li ćemo biti članica EU, možda i ne budemo.
Nije to jedini cilj. Cilj je da budemo na nivou razvijenih evropskih zemalja, da pobegnemo iz ovog, stalno pominjanog balkanskog blata. Mi smo bili Evropa uvek, i bili smo branik Evropi, od najezde raznoraznih osvajača i zavojevača.
Ne mogu, a opet ću pomenuti opozicionari, da jedno, samo jedno ne mogu da izbrišu, ova era pamtiće se kao era Aleksandra Vučića, i sve ovo što je urađeno od kako je Aleksandar Vučić na vlasti, i kako je SNS, sa svojim koalicionim partnerima, biće zapamćeno, ostaće, niko ne može da nam odnese ni mostove, ni tunele, ni nove fabrike, posebno ne mogu oni koji 2000. godine zatvorili sve ono.
Vi odlično znate šta je radilo, dole kod nas, kada kažem, počev od Trstenika, Kruševca i Kraljeva i koji su to bili metaloprerađivači, i koja je to bila teška industrija.
Sve su uspeli da unište, da obesmisle, da prodaju i sada nama pričaju nekakve priče. Ljudi, bavite se tviterom, bavite se sami sobom, a ova Srbija će ići napred, Aleksandar Vučić će biti na čelu Srbije i dalje, dugo, sasvim normalno, jer jednog dana SNS neće biti na vlasti, sve se menja i sve je smenjivo i promenljivo na ovom svetu. Ali ovaj pravac i ovaj put niko više neće moći da zaustavi.
Pošto ima dosta kolega, a mi imamo vrlo malo vremena, ja bih mogao da pričam još 15 minuta. Ovde ću se zahvaliti i iskoristiću trenutak, kao što je iskoristio i kolega Mirković, s obzirom da verovatno neću govoriti do kraja godine, da svim našim sugrađanima poželim, pre svega, dobro zdravlje, posao i napredak, za sve ostalo lako ćemo.
Hvala.
Zahvaljujem.
Ministarko, državni sekretaru, koleginice i kolege, pre svega, dozvolite mi da svim vernicima, odnosno svim građanima Republike Srbije koji danas slave slavu čestitam slavu i da im poželim da je dugo slave u sreći i miru.
Ono što mene danas posebno ispunjava, hajde, reći ću, ponosom je to što su sa nama ne samo naše dve bivše koleginice iz ovih poslaničkih klupa, nego kao čoveku koji je porastao na obalama Ibra i Morave, ispod planine Goč, tu su i dve moje, hajde da kažem, drugarice. Tu su dve osobe koje ja znam još od njihovog, naglašavam njihovog, detinjstva. To me kao Kraljevčanina ispunjava ponosom.
Sada ću preći na ono zbog čega smo ovde danas, a to su dva vrlo dobra predloga, odnosno jedan predlog novog zakona i jedan predlog izmena i dopuna već postojećeg zakona.
Od 2003, 2004. i 2005. godine mnogi su mogli, i to je neko u prethodnim izlaganjima i pomenuo, mogli su da dopune, da izmene, da poboljšaju postojeće zakone. Niko se nije setio ili nije imao vremena, nije imao volje ili nije imao želje. Zadovoljstvo je što upravo ova ministarka, sa ekipom koju vodi u ministarstvu, je našla i vremena i volje i znanja da to upotpuni.
Zašto to govorim? Pa i ova dva zakona su upravo ono čemu težimo mi u SNS, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, ne samo jaka, ekonomski jaka Srbija, finansijski jaka Srbija, nego Srbija koja poštuje prava. Da li će Srbija u jednom trenutku biti član EU ili neće, mogu vam reći, to je sada najmanje bitno. Ono što je bitno je da sve ono što vredi, da sve ono što znači i sve ono što poboljšava, pre svega, život naših građana, što im olakšava život, to trebamo da preuzmemo iz EU i ona načela koja oni poštuju i vrednuju.
Mislim da su upravo ova dva zakona u tom pravcu. Znači, to su dva zakona koje prate onu Srbiju, Srbiju u 2025, agendu. Kada ovo govorim, ne govorim napamet. Vi ste svi čuli i ono vrlo iscrpno izlaganje gospođe Obradović, pročitali ste zakone i ne želim mnogo o tome da pričam, ali ono što je meni upalo u oči, to su upravo mišljenja Venecijanske komisije koja se ovde vrlo ceni i kada su u pitanju prava, pre svega, i ako nisam pravnik i SIGMA. Znači, organizacije koje su zajedno formirali EU i Organizaciju za ekonomsku saradnju i razvoj i u saradnji sa te dve organizacije i ovo ministarstvo je radilo na izradi ova dva vrlo značajna dokumenta.
Ono što hoću da naglasim jeste da je bilo mnogo konsultacija, da je bilo javnih slušanja, zainteresovane javnosti, što je vrlo bitno i da su sve one primedbe koje su se kretale u okvirima prihvaćene i ugrađene u ovaj zakon.
Ono što bih posebno naglasio, poželeo i ja da kažem, to je nešto što sam mislio reći pre nego što su se javile kolege i Bakarec, a na kraju krajeva i ovlašćen predstavnik poslaničke grupe SNS, pa i ministarka. Zamolio bih sva ova tela nezavisna da jednom shvate da smo svi jednaki i da radimo u interesu svih građana Srbije, pa i predsednik Republike Srbije je jednak sa svim ostalim, predsednik i njegova porodica. Aleksandar Vučić je jak čovek. Može on da istrpi sve i ne plaši se. Mnogo je jači od svih njih koji okolo idu, kevću i pričaju gluposti. Znam to sigurno. Da nije takav ne bi Srbija bila ovo što jeste. Zar nije ružno komentarisati i napadati, pljuvati porodicu čoveka? Ako si nemoćan, ako si ljubomoran, ako znaš da je jak, ako znaš da ide u pravom pravcu, ako znaš da stvara jednu veliku Srbiju, veliku, veliku finansijski, veliku ekonomski svojim mladim ljudima, Srbiju u kojoj će mladi ostajati i Srbiju u koju će mladi živeti i stvarati pokolenja, pa pridruži mu se ili ga kritikuj ako nešto nije dobro uradio na tom delu, ne diraj u porodicu, jer niko ničiju porodicu sa ove strane nije ni pomenuo, ni napadao. Znači, institucije radite svoj posao, radite do kraja, svi smo jednaki i svi smo isti.
Da ne bih dužio mnogo, samo bih hteo da se obratim našim sugrađanima koji se do sada nisu vakcinisali. Govorim kao čovek koji je bio na ivici smrti i životu, upravo zbog te korone, za koju mnogi pričaju da ne postoji. Postoji. Ja sam osetio na svojoj koži. Zahvaljujući našim medicinskim radnicima i njihovim zalaganjem, ostao sam živ i zato primite vakcinu, jer ona je jedini spas u ovom trenutku. Hvala vam.
Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Gospodine ministre, koleginice i kolege, pa kada vidim da su pred nama danas ovako kvalitetni predlozi izmena i dopuna zakona, ne čudi me nervoza jednog dela opozicije, one opozicije bezidejne, jalove, bez programa, bez plana, bez članstva, bez podrške građana koja za svoje probleme pokušava da optuži čoveka koji sve ovo vodi, koji sve ovo radi, Aleksandra Vučića i na jedan besprizoran način pljuje njega i njegovu porodicu ničim izazvani.
Vidim da su ovih dana počeli i gospodina ministra Sinišu Malog, verovatno im smetaju uspesi. Uspesi, da, jer svi ovi predlozi izmene i dopune zakona su u duhu pre svega one agende „Srbija 20/25“. Srbija jaka, Srbija ekonomski jaka, Srbija finansijski jaka, Srbija u Evropi, ali ne ono - geografski u Evropi. Mi smo od uvek u Evropi, nego Srbije predvodnica ovog dela Evrope, kako svojim ponašanjem, tako svojim radom i tako svojim postupanjem.
Znate, ako nemate ideje i ako nemate šta loše da kažete za nekoga koji radi, koji stvara, onda će se baviti svim i svačim, pisanjem i udružićete se sa svima u okruženju i sa nekim državama iz susedstva, iz bivših republika Jugoslavije one velike, pričajući sve i svašta, a ne nudeći ništa.
Na njihovu žalost, na našu veliku radost ova epoha će biti zapamćena. Da, kao epoha Aleksandra Vučića. I to niko neće moći da pobije. To je ona jedna jedina istina. Rad i samo rad.
Ja mislim da i mi koliko god ko može od nas da se pridruži, da pomogne, da pospeši nećemo biti upisani tim zlatnim slovima i sasvim je normalno, ali mislim da je naš zadatak i naš cilj da skinemo makar jedan mali delić sa leđa bremena tog velikog čoveka. Kažem velikog, jer jeste veliki i fizički i kako god hoćete, a pre svega
istorijski. I istorija će to govoriti. Neće biti ni mene, neće biti ni većine od vas, kada će neko pričati, govoriti o ovom vremenu, o ovom vremenu u kome mi stvaramo zajedno sa tim čovekom, zajedno sa svim onim vladama od 2012. godine, pa nadam se i sledećih 10 godina.
Da ne govorim bez argumenata, pa to govori upravo ono što se dešava oko mog rodnog grada, oko Kraljeva. Vi imate informacije na medijima, a i obično svi govore o onom delu autoputa Moravskog koridora od Kruševca do Pojata, ali ja igrom slučaja pošto svakodnevno putujem za Beograd prođem kroz selo Adrane koje je nadomak Kraljeva, gde je jedno veliko gradilište, gde se radi 24 sata, neprekidno i gde se već vide konture tog dela autoputa koji će se spojiti tamo sa Preljinom koja će biti najveće čvorište puteva u Srbiji završetkom Koridora „Miloš Veliki“ i „Moravskog koridora“.
Da ne govorim o tome da mi srce zaigra kad vidim autobuse kao nekad davno u onoj staroj Jugoslaviji kada su autobusi išli od neke Šumarske škole, odnosno internata Šumarske škole do Magnohroma, Magnohroma koji je bio perionica razvoja industrijskog u Kraljevu, sada vidim natpise „Leoni“. Mnogi će mi reći – ah, Leoni. Uvek nalaze zamerke, iako će tu u skoroj budućnosti raditi 5.000 zaposlenih, tu nema samo radnika sa srednjom stručnom spremom ili … radnika, tu ima ekonomista, tu ima inženjera, tu ima i pravnika, manje, sasvim normalno, ni u jednoj fabrici nije bilo veliki broj inženjera u odnosu na broj proizvodnih radnika.
Imamo mi i projekte, evo danas je predsednik Vučić otvorio kampus NCR, gde 85% zaposlenih su visoko obrazovani i gde su u starosnoj dobi od 25 do 35 godina, a toga ima u Novom Sadu, toga ima u Nišu, Kragujevcu, a nadam se da će toga biti i u mom Kraljevu.
I kada sam govorio o uspesima, i o onome što oni bezidejni i bezuspešni, koji su uništavali ovu zemlju, čak ni imena neću da im pomenem, jer ne zavređuju da pričamo o njima, pomenuću „Telekom“. Da li je iko pomenuo „Telekom“ do pre četiri, pet godina? Niko. „Telekom“ je bio jedan uspavani gigant koji je radio neki posao, vodenica je mlela onako kako je voda okretala kolo, i „Telekom“ se probudio i postao je ono što treba da bude. Jedan telekomunikacioni i medijski, ali samo u distribuciji medijskih programa gigant.
Kad kažem - samo u distribuciji, pogrešio sam. Mislim da i stvaramo, i to stvaramo umetnička dela, veliki broj serija za zadnje dve, tri godine je iza onog natpisa ko je to proizveo stoji „Telekom Srbija“, „Telekom Srbija“ koji je uzdanica ove države, koji je naš motor i koji je nekad vredeo nekih 800 miliona evra, koliko se ja dobro sećam i niko nije hteo da uloži novac, odnosno da kupi, mislim da je čak vrlo dobro što ona vlada i premijer Aleksandar Vučić nisu dozvolili prodaju „Telekoma“, odnosno većinskog paketa „Telekoma“. Ostao je u stopostotnom vlasništvu države Srbije, građana i zaposlenih u „Telekomu“. On sad vredi nekih pet miliona evra. Zar to nije uspeh?
Zato ga sad pljuju svi, i Dajrekt medija, i Junajtet medija, i raznorazni vlasnici, Đilas, itd. ugroženi su im interesi, a „Telekom“ zastupa interese Republike Srbije.
Staću ovde pošto ima još kolega koji će govoriti iza mene o ovim kvalitetnim predlozima, o Srbiji 2025, o Srbiji budućnosti i o Srbiji mladosti.
Hvala.
(Kraljevo, 25.01.2019.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Član Skupštine | Akcionarsko drušvo Železnice Srbije, Beograd | Republika | mesečno | 42620.00 | RSD | 23.12.2013 - 08.01.2015. |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije (Paušal) | Republika | mesečno | 28400.00 | RSD | 17.06.2012 - |
| - | Telekom Srbija A.D., Beograd (Stalni rad) | Javni | mesečno | 97400.00 | RSD | 01.03.2000 - |