ZORAN BOJANIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1959. godine. u Kraljevu.

Po obrazovanju ekonomista, zaposlen u “Telekom Srbija a.d. – Direkcija za komercijalne poslove” na radnom mestu koordinatora za podršku prodaje.

Član SNS od osnivanja. Obavljao je funkciju poverenika gradskog odbora. Izabran je za predsednika Gradskog odbora SNS u Kraljevu, sve do podnošenja ostavke u junu 2014. godine.

Za narodnog poslanika izabran je na izborima 2012. godine. Mandat mu je potvrđen i na izborima 2014. i 2016. godine.
Poslednji put ažurirano: 20.05.2019, 12:32

Osnovne informacije

Statistika

  • 86
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 2 meseca i 16 dana

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike - Pitanja za Vladu

čeka se odgovor 2 godine i 26 dana i 6 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 2 godine i 2 meseca i 28 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 13.11.2019.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući, koleginice i kolege.

Čuli smo dosta toga danas, i ja kao član Odbora za privredu, a i član Odbora za finansije učestvovao sam u radu i u sastavljanju ove liste kandidata i za jednu i za drugu komisiju. Mogu vam reći, ne bih se ponavljao, sve ono što je bilo bitno za samu proceduru i za sam postupak izbora, o tome su govorile i jedna i druga predsednica, a o onome šta znači konkurencija, šta znači slobodno tržište sa ekonomskog aspekta za našu zemlju govorio je ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SNS gospodin Kovačević. Da je u nekom vremenu, a ja ću reći u vremenu prvobitne akumulacije kapitala, to je kod nas bilo otprilike od 2000. do 2007. godine, dešavalo se sve i svašta i da nije bilo zaštite konkurencije govori vam i to kad pročitate deklaracije različitih proizvođača da iza njih stoji jedan vlasnik. Neko tada nije vodio računa o zaštiti konkurencije.

Ovde je danas bilo govora i o SBB-u, o telekomunikacijama, o „Telekomu“. Da, ne samo Komisija za zaštitu konkurencije, nego i neke druge komisije i druge agencije nisu svojevremeno vodile računa o tome, ali ne samo o tome, nego stvorile su jednu veliku kompaniju koja je pokrivala preko 51% tržišta bez konkurencije, a za to vreme je ograničavala „Telekom“ i „Telekom“ nikako nije mogao godinama da ponudi uslugu za jedan dinar, što najzad u zadnjih par godina možete ostvariti i kod nas, a možete i kod konkurencije.

Sada nešto više reči o samim kandidatima, pre svega kada se radi o Komisiji za zaštitu konkurencije. Mi koji smo članovi Odbora i na Odboru smo istakli da je Komisija radila i u prethodnom mandatu kako treba i nismo imali neke konkretne primedbe na njihov rad, ali pošto SNS i naši koalicioni partneri žele da radimo bolje, da budu još bolji rezultati, u ovom trenutku od 24 ili 25 odličnih kandidata, kandidata sa imenom i prezimenom, sa radom iza sebe, odlučili smo se da izaberemo i novog predsednika Komisije, čoveka koji nije bio ni član Komisije, kao i tri nova člana Komisije i svi oni imaju perfektne biografije i siguran sam da će raditi još bolje no što je radila prethodna Komisija.

Kada govorimo o gospođi koja je izabrana za člana Komisije za hartije od vrednosti, ona je bila jedan jedini kandidat, znači, kod prethodne komisije tu je bilo, mogu vam reći, baš onako dobro glasanje, bilo je dobrih kandidata i samo najbolji kandidati su prošli, odnosno kandidati koji su dobili najviše glasova. U ovom slučaju, kod Komisije za hartije od vrednosti bio je jedan kandidat sa dobrom biografijom, sa dobrim radnim iskustvom, sa dobrim utiskom koji je ostavila u razgovoru sa Odborom i siguran sam da će ona raditi pre svega za interes ove države i da će polagati račune kao i svi ostali onome ko je i postavio i izabrao, a to je ova Narodna skupština, jer mi smo oni koji rukovodimo tim komisijama. One jesu nezavisne, ali zavisne su od Narodne skupštine Republike Srbije.

U danu za glasanje, u svakom slučaju, uradiću ono što sam uradio i na komisijama, glasaću za. Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 28.10.2019.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući, po amandmanu.

Izrečene su ovde u obrazlaganju amandmana neke tvrdnje koje nisu tačne, dakle nisu ispravne. „Telekom Srbija“ a.d. je formirana 1997. godine, znamo svi kako je formirana, manjinski deo je prodat grčkim i italijanskim akcionarima, 49%, 51% je ostalo u vlasništvu pošte i prilikom te deobe imovina sva je ostala „Pošti Srbije“, a sve objekte koje koriste, sve telefonske centrale, normalno sada su promenjena vremena, centrale su mnogo manje nego što su bile, Telekom Srbija je plaćao i dan danas plaća i ovde preko puta u Takovskoj ulici, 15 evra po kvadratu, i na Vrškoj Čuki, i u Tutinu, i na Goču i bilo gde. Mislim da nisu izrečene prave konstatacije i istinite reči. Hvala vam.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 28.10.2019.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Razumemo se odlično. Ne želim da pričam o privatizaciji. Svi znamo kakve su bile privatizacije i šta je urađeno ponovo 2007. godine, ili ne znam koje godine, kada su uzeti delovi „Telekoma“ od Italijane i Grka.

No, ono što stoji da Pošta i „Telekom“, kao delovi jedinstvenog PTT sistema su napravili jedan korektan ugovor i dobar deobni bilans.

Ja sam u jednom delu kasnije učestvovao u popisu imovine „Telekoma“ i Pošte. I ono što je najvažnije, Republika Srbija će ostati i sada je vlasnik onog što je najvažnije, a to su ono nacionalno bogatstvo svojni putevi i naše kablovske kanalizacije. I ko god da je radio privatizaciju, tada je to loše odradio, jer to nije izuzev, znači, sve ono što pripada vojsci, što pripada policiji, to je nacionalno bogatstvo.

U ovoj situaciji to je sasvim druga priča i tvrdim da Pošta nije oštećena, da li je neko nekad uzimao „Alkatel“ centralu u konkretno u mom Kraljevu, a nosilac posla bila je Pošta, pa jeste, bio je PTT sistem.

Upravo zbog toga se razmišljalo. Kada je pravljen deobni bilans da imovina ostane Pošti i da „Telekom“ plaća za sve ono što uživa kod Pošte je 15 evra po kvadratu, a Pošta će sigurno raditi svoj posao kvalitetno kako ga radi i u ovom trenutku, onaj posao koji radi i Pošta, odnosno „Dojče telekom“ i sve ostale pošte na svetu. Odvojili smo telekomunikacije od poštanskog sistema, samo to. Hvala vam.

Imovinska karta

(Kraljevo, 02.02.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Član Skupštine Akcionarsko drušvo Železnice Srbije, Beograd Republika mesečno 42620.00 RSD 23.12.2013 - 08.01.2015.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije (Paušal) Republika mesečno 27200.00 RSD 03.06.2016 -
- Telekom Srbija A.D., Beograd (Stalni rad) Republika mesečno 94000.00 RSD -