Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Zoran Bojanić

Zoran Bojanić

Srpska napredna stranka

Govori

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Gospodine ministre, kolege i kolege, trudiću se da u svom izlaganju ne pominjem procente i brojeve, jer smo to više puta danas čuli, na kraju krajeva i gospodin ministar je to vrlo lepo obrazložio u svom uvodnom izlaganju, ali upravo me njegovo uvodno izlaganje podstaklo da usmerim svoju diskusiju na jednu drugu temu.

Ministar je istakao da tri osnovna, odnosno ključna razloga za ovaj rebalans su bitka protiv korona virusa, podizanje standarda i završetak kapitalnih investicija, i ovde ću pomenuti da je to 7,2% BDP.

Prva tema, borba protiv korona virusa, me upravo i potakla na ovu priču. Jedan emotivan nastup gospodina ministra na Odboru za finansije, kada je u diskusiji, odnosno u raspravi sa predsednikom Fiskalnog saveta, bila je neka primedba zašto trošiti toliki novac. Ministar je istakao da su na prvom mestu su naši građani i njihovi životi i njihovo zdravlje. Nastupio je ne kao ministar finansija, nego kao čovek.

To je ona priča koju sprovodi SNS, predsednik Aleksandar Vučić, ova Vlada i svi mi poslanici u Narodnoj skupštini. Da, borba za naše građane, za njihovu budućnost. Za razliku od onih restlova bivšeg režima, kažem restlova, jer jesu restlovi koji su se bavili sami sobom i svojim bogatstvom i sada nama spočitavaju nešto što su nam oni doneli. Doneli su nam beznađe, doneli su nam jednu veliku inflaciju, uništavanje 400 hiljada radnih mesta, zatvaranje svih fabrika.

Mi danas i u ovom rebalansu budžeta vraćamo njihove dugove, i njihove kredite koje su podizali pod krajnje nepovoljnim uslovima 7% i više, kamate. Šta radimo? Radimo onako kako treba, domaćinski, i ponašamo se domaćinski. Razmišljamo o budućnosti, razmišljamo o našim mladima, zadržavamo naše građane ovde, i pre svega naše obrazovane stručnjake.

Ono što smo posebno hteo da istaknem, to je već govorio gospodin, Marijan Rističević, to je ono naknadno ulaganje ovim rebalansom u poljoprivredu, koja nama mnogo znači i koja je veliki oslonac u našem privrednom zamahu. Tu je na dnevnom redu treći paket mera, znači, pomoći i građanima i privrednim subjektima i ovde ću opet pomenuti neki procenat. Znači, u prošloj i ovoj godini mi smo obezbedili 17,2% BDP za pomoć privredi.

Svi ti rezultati stoje. Onaj ko ne želi da vidi, on neće videti uvek, kritikovaće nešto jer nema ideje. Ako je to dobronamerna kritika, ako je to kritika sa idejama, sa novim predlozima, ja bih je rado prihvatio. Vi ne vidite ništa sem što je nekome žao što je neko uspešan i što će sigurno dugo vladati na zadovoljstvo pre svega građana, jer smo tu upravo zbog građana, nismo zbog nas samih.

Ovde ću pomenuti i onih 65 projekata kanalizacione infrastrukture. Kao Kraljevčanin neću biti nezadovoljan i ljubomoran, jer i Kraljevo ima jedan veliki projekat koji je uz Evropsku banku za razvoj se sprovodi, to je prečistač koji je vrednosti 21 milion. To je nešto kapitalno, ne samo za grad Kraljevo nego za našu Republiku.

Krajem godine kada se bude radio budžet za 2022. godinu javiti i onda ću insistirati na tome da jedan projekat koji se nadam, do tada ćemo sačiniti projektnu dokumentaciju u Krljevu, a to je vodosnabdevanje sa sistema vodo Lopatnica, da to bude nešto bitno i vrlo važno za Republiku Srbiju, kao što vodosnabdevanje jeste. Hvala vam.
Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Gospođo ministarko, koleginice i kolege stvarno čovek nema šta novo i epohalno da doda posle ovako dobrih diskusija i kvalitetnih diskusija celoga dana. Bilo je tu i sukobljenih mišljenja, ali uz obrazloženje i jedne i druge strane.

Ono šta bih ja posebno istakao u ovom trenutku to je ono što sam i u prethodnom sazivu više puta pominjao. Ova Vlada, predsednik Republike i ova skupštinska većina stvarno sprovode ono što su bile naše krilatice i u onim izborima prethodnim i u ovim zadnjim, za budućnost i za našu decu. Upravo to govori i ovaj set zakona, ova dva zakona i dve izmene i dopune već postojećih zakona. Pričamo o budućnosti, pričamo o onome šta čeka Srbiju u nekom periodu koji nam sleduje i pričamo o tome da za razliku od ljudi koji zloupotrebljavaju ekologiju, pre svega ekologiju i zelenu energiju sa nekim protestima koji se završavaju sa političkim zahtevima. Ne, za razliku od njih koji su u nekom prethodnom periodu očistili Srbiju, očistili su je stvarno, očistili su je od novca, od preduzeća, od fabrika, od mladih koji su u tom periodu odlazili u inostranstvo.

Mi gledamo u budućnost i pričamo o budućnosti. Tu bih se složio sa kolegom Goranom Kovačevićem – polako, i ovo jeste mali korak kako je rekla gospođa ministarka – mali korak u svim ovim zakonima za opet našu budućnost.

Da se ne bih ponavljao, ja ću samo pomenuti nešto šta sam ja doživeo kao član Odbora za privredu. Bio sam u parlamentarnoj delegaciji koja je bila u Saveznoj Republici Nemačkoj i tamo smo videli sve ono šta oni predviđaju iz adnjih 25, odnosno 30 godina već rade na tome, a to su zeleni gradovi.

Bili smo u jednom gradiću do Berlina gde smo videli sve te benefite obnovljivih izvora električne energije. Znači, od hlađenja, zagrevanja stambenih jedinica, od autobusa, automobila koji se kreću na solarni pogon, pa do milion nekih novih stvari. Šta je problem i za Nemačku? To je ono u šta i mi ne smemo i ne želimo da uđemo u ovom trenutku, znači energetska zavisnost.

Srbija mora da bude stabilna, da bude energetski nezavisna i zato se slažem sa Goranom kada kaže – polako. Polako sa termoelektranama. Jeste naš cilj, jeste naš zadatak da u jednom trenutku nemamo termoelektrana i da nemamo tu proizvodnju, i u Nemačkoj je to slučaj. Najskuplja električna energija se proizvodi upravo iz termoelektrana. Niko kod njih još uvek nije zatvorio ni u Šlajziju, ni u Roru, ni bilo gde jedan rudnik, jer i od tih rudnika žive neki Nemci koji izdržavaju svoje porodice, a to je isti slučaj i u Srbiji.

Znam da su dobronamerne i primedbe gospodina Janeza Kopača i Evropske energetske zajednice, ali ne treba žuriti. Treba tražiti sve te nove načine u proizvodnji pre svega električne energije i mislim da upravo ovaj set zakona donosi ono, a što je to i gospodin Komlenski malopre u svom izlaganju pomenuo, da i mi kao privatna lica, kao domaćinstva proizvodimo određenu količinu električne energije. Opet ću se vratiti na neki inostranstvo, na dobar primer iz inostranstva, ja sam u Italiji gledao da svaki autoput snabdeva, odnosno samog sebe opslužuje električnom energijom preko solarnih panela. Znači, nema objekta koji radi na, kako se već zove, onaj njihov energetski proizvođač.

To sam primetio u tržnim centrima. Svaki tržni centar je napravio parkinge pokrivene i svi ti parkinzi su u stvari pokriveni sa panelima za solarnu energiju, pa se na taj način snabdevaju i svi ti tržni centri.

Kada pominjemo vetroparkove, Srbija je već krenula u jednu agresivnu, hajde da kažem, kampanju otvaranja vetroparkova, ali i to sam primetio kao problem u Nemačkoj. Oni na severu imaju milione i milione vetroparkova i šta se desi? Desi se da debalans u proizvodnji i tražnji. Onda u onom periodu kad vam ne treba električna energija vetroparkovi stvaraju ogromne količine energije, vi skidate cenu, što opet nije dobro za onoga za onog ko je uložio i koji je investirao u to, a u onom trenutku kada vam ta energija treba, vi je nemate. Oni to pokušavaju da reše, a mislim da možemo i mi u projektovanju zgrada u budućnosti, kada budemo radili, da sve bude i grejanje i leti hlađenje na istom sistemu i sa istog izvora energije i onda ne bi bilo debalansa.

Da ne dužim, jer ima još iza mene kolega koji bi rekli neku reč, u svakom slučaju ja i moja poslanička grupa glasaće za ove dobre zakonske predloge. Hvala.
Zahvaljujem, uvaženi predsedniče.

Gospodine ministre, koleginice i kolege, pre svega moram da kažem da je vrlo teško govoriti iza kolege Arsića kada su ovakve teme na dnevnom redu. On je stvarno vrsni poznavalac i dosta toga je rekao on u svom kratkom govoru. Hvala mu na tome, ali bih podsetio na nešto kada su u pitanju naši kablovski emiteri.

Danas smo imali Odbor za telekomunikacije i bio je na dnevnom redu izveštaj RATEL-a, Izveštaj za 2019, i dalje lavovski deo kolača na tržištu medijskom drži SBB, po tom izveštaju, a to je tačan, zvaničan izveštaj, a to je 47% tržišta drže oni od milion i 800 pretplatnika. Na drugom mestu je Telekom Srbija sa 26%, a da ne pričam o stranim emiterima, oni su negde od osam, pa na niže.

Šta reći o zakonima koji su na današnjem dnevnom redu, o ovom setu zakona? Treba napomenuti da ceo decembar mesec mi imamo ovakve zakone, znači, finansijske zakone, zakon o budžetu, zakone koji govore o našoj budućnosti, koji govore o našoj sadašnjosti i svi ovi predloženi zakoni, od dva nova zakona, a to su Zakon o digitalnoj imovini i Zakon o fiskalizaciji, su u cilju da pomognu život običnih građana i da pomognu rad naših preduzeća u ovim vremenima.

Drago mi je da ovaj naš mali brod, koji se zove Srbija, uspešno vodi jak kormilar po ovom nemirnom svetskom moru i prevazilazimo sve probleme, pre svega, ekonomske, koji nas očekuju, posebno izazvani pandemijom Kovida-19.

Da li se nešto promenilo u odnosu na prethodni period? Da, mnogo se promenilo. Nažalost, a na moje zadovoljstvo, čak i oni mali ostaci prethodnog režima ne mogu da daju nikakve konkretne zamerke na predložene zakone, kako na ove koji su danas na dnevnom redu, tako i na Zakon o budžetu i na sve one prateće zakone koje smo razmatrali ovih dana.

Skrenuću malo sa teme, meni je zadovoljstvo da sam mogao ovih dana da učestvujem u razgovorima gde naši, govorim o našim privrednicima, razgovarajući sa lokalnim samoupravama, insistiraju na nečemu što je meni bilo nepojmljivo dugi vremenski period. Setiću se da u onom starom uređenju, komunističkom, samo je "Prvi maj" u Pirotu imao fabrički dečji vrtić. Vidim da je to sada intencija. Znači, u mom gradu, u Kraljevu, privrednici, kako naši lokalni, domaći, tako i privrednici koji su u zadnje tri, četiri godine došli iz inostranstva, razgovaraju o zajedničkom projektu otvaranja radničkih vrtića. Šta to govori? Govori da se deca rađaju, da imamo budućnost i da tu decu neko može da izdržava, da ih hrani, da imaju zaposlene roditelje, dva zaposlena roditelja. Kad svi ti privrednici insistiraju na otvaranju fabričkih vrtića, šta to govori? Govori da smo vodili uspešnu ekonomsku politiku, da vodimo uspešnu natalnu politiku i da Srbija ima budućnost. Zar to nije cilj svih nas? Jeste.

Biću kratak, jer mislim da je vremena malo ostalo, a ima i mladih kolega koji treba da govore, a ja sam govorio za ove godine. Šta neko može da kaže ako je preko šest milijardi evra uloženo u prethodnom periodu u oporavak i zaštitu naše privrede? Šta može neko da kaže na onih 100 evra koje je dobio svaki punoletni građanin Republike Srbije? Šta može neko da kaže na onaj pozitivni rejting - BB+ koji je juče potvrđen za ovu našu malu, veliku srcem, veliku radom, ali malu teritorijalno i malu brojem stanovnika, zemlju? Šta može neko da kaže na ono što se priprema već 18. za naše penzionere, na 5.000 dinara za svakog? Šta može neko da kaže kada mi ostvarujemo u drugom ili trećem kvartalu dobru privrednu aktivnost, što se vidi? Znači, uspešni smo na svim poljima. Šta može neko da kaže ako je ova Vlada uspela da u prethodnih devet meseci podeli šest minimalnih zarada ugostiteljstvu, hotelijerstvu, tamo gde je najosetljivije, gde su najveći gubici i gde se najmanje radi? Na kraju, završiću sa tim, šta može neko da kaže ako je stopa nezaposlenosti 9%? Hvala vam.
Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Gospodine ministre, koleginice i kolege, otprilike svake godine u ovo doba pred Zakon o budžetu kao krovni zakon u toku jedne fiskalne godine raspravljamo o poreskim zakonima i o carinskim zakonima. Tako i ove godine. Pred nama su pet predloga dopuna i izmena zakona, od toga dva carinska i tri poreska.

Kada su u pitanju ovi carinski zakoni, pre svega to je usklađivanje sa zakonima koji su doneti u prethodnoj, odnosno u ovoj godini, u onom prethodnom sazivu i tiču se poboljšanja kvaliteta rada, pre svega carina i carinskih ispostava.

Kada govorimo o poreskim zakonima treba napomenuti da jedan od stubova finansiranja države upravo jesu porezi i za razliku od nekih drugih vlada, ova Vlada ima kontinuitet koji su započeli 2012. godine da ne povećavamo fiskalne namete, nego da to pravično raspodelimo, da sveobuhvatno izvršimo naplatu poreza i gde god možemo pokušamo da rasteretimo pre svega privredu, a i građane. Upravo i ove izmene i dopune Zakona o porezu na imovinu i Zakona o administrativnim taksama to govore.

Kada govorim već o Zakonu o administrativnim taksama treba napomenuti da u ovom zakonskom predlogu postoji 20 novih taksi, ali odmah treba reći da 17 je već u primeni, 13, izvinjavam se, je već u primeni tako da one neće opteretiti ni privredu, ni građane, nego će se samo zakonski uobličiti. Takođe, ovde treba napomenuti da ukidamo 17 postojećih taksi. Pre svega, onih koji se odnose na poljoprivredu i neću navoditi šta još.

Gde smo uveli nove takse? Nove takse smo uveli, pre svega, kod intelektualne svojine, kod sprečavanja pranja novca, u oblasti zdravstva i upravo kod carinskih postupaka gde i jeste na dnevnom redu jedan od zakona, Zakon o izmenama i dopunama carina.

Moje kolege iz Kraljeva su ovde pomenule u prethodnim izlaganjima kvalitet rada filijale u Kraljevu, kako se naplaćuje porez i kako to korektno radi. Ja bih voleo, neću hvaliti ni filijalu ni njihov rad, voleo bih da ta naplata bude na još većem nivou, da procenat naplate bude još bolji, jer to će se odraziti na kvalitet života svih nas koji živimo u Kraljevu. Imaćemo mnogo više novca za sve ono infrastrukturno šta je u nadležnosti grada, a nije u nadležnosti Republike. Znači, i za lokalne puteve, za kanalizaciju, za vodovod, a hvala Bogu, politika pre svega predsednika Vučića, SNS i ove Vlade jeste novo zapošljavanje. Kroz svakog novog zaposlenog radnika, ostvaruje se i određeni benefit što se tiče lokalne samouprave i ona ubira određene poreze i doprinose.

Reći ću još ovde samo da izmene i dopune Zakona za porez na imovinu su urađene upravo zbog usklađivanja sa drugim propisima i zakonima. Tu ću napomenuti neke zakone koje smo mi u prethodnom sazivu doneli, a to je Zakon o investicionim fondovima i Zakon o alternativnim fondovima, kao i ono što je najvažnije, upravo se vraćam na onu priču kada sam pomenuo Kraljevo, prenošenje nadležnosti za naplatu, utvrđivanje i kontrolu poreza na nasleđe i poklon na lokalnu samoupravu, što mislim da će mnogo rasteretiti poresku upravu, a doneće dosta dobre rezultate.

Nadam se da će svi zakonski predlozi Ministarstva finansija i ubuduće biti ovakvi kakvi su bili u prethodne četiri godine, kvalitetni, sveobuhvatni i u cilju napretka, pre svega ekonomije, naše Republike. Hvala.
Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Koleginice i kolege, gospodine ministre, žalosno je što kolega celu ovu priču ovog zakona, vrlo teškog zakona, svodi na to da li je to zakon koji odgovara poziciji ili opoziciji. Ne donosimo zakon ni zbog pozicije ni zbog opozicije, donosimo zbog roditelja, zbog roditelja koji su izgubili svoju decu, čija su deca nestala u prethodnom periodu.

Ono što me raduje je da se kolege koje do sada nisu cenile vrednosti EU mnogo pozivaju danas u svojim govorima na Evropski sud u Strazburu, ali trebali su da pročitaju sve do kraja i da dođu na javno slušanje koje je bilo organizovano ovde u Maloj sali u Skupštini Republike Srbije i da čuju šta je reko ovlašćeni predstavnik Evropskog suda u Strazburu, gospodin Sumberg, da je saglasan sa svim predloženim u zakonu i da traži da se zakon što pre donese. Ko je hteo mogao je da pročita, da nam ovde ne drži predavanje, ali dobro je što zakonodavci EU dobijaju sve više i više pristalica kod nas.

Mnogo smo danas pričali o nadoknadama. Cilj zakona nisu nadoknade. Vrlo je ružno da nečiji bol, da nečiju patnju svodimo na nadoknadu. Nadoknada je nešto što smo dužni i po presudi Suda u Strazburu, a i po našem zakonodavstvu, da definišemo i da stavimo kao zadnji član u ovom zakonu. Zato je i stavljeno, neko od kolega je kritikovao, oni koji hoće, zašto mogu da podnesu zahtev, pa upravo zbog toga, ko bude hteo, on će i podneti zahtev za nadoknadu, jer cilj zakona nije nadoknada.

Cilj je upravo ono što mnogi ovde kritikuju – da istražni organi, da tužilaštvo, da sudovi sve one predmete koji su pokrenuti i koji će se pokrenuti, odnosno Viši sud, dovede do kraja i da pokuša, a cilj ovog zakona i svih nas koji diskutujemo sa strane pozicije o ovom zakonu upravo jeste da svim roditeljima koji sumnjaju, koji smatraju da su njihova deca oteta omogućimo da dođu do dokumentacije. Negde će to biti moguće, negde neće, da na osnovu te dokumentacije pokrenu nekakve sporove i ukoliko se utvrdi nečija krivična odgovornost, taj krivično odgovara.

Ovde ću reći da sam nekada davno, kao mlad čovek, razmišljao – boga mi, o čemu ovi ljudi zbore, a upravo u tom periodu, kada sam i ja rođen, periodu 50-ih, 60-ih, 70-ih godina mnogo takvih slučajeva je bilo i mnogi roditelji, odnosno majke, pre svega, su živele dugo sa osećajem da im nešto nedostaje, nešto što je njihovo, a nešto što je živo. Niko nije imao snage, ni jedna, ni druga, ni treća vlast, ni svi oni koji su vladali pre 2012. godine da se suoče sa ovim problemom i da ga otvore.

Zašto kritikovati nekog ko je nešto počeo? Vrlo je ružno da kritikujemo nekog ko želi da radi, pa i treba ga kritikovati ako ne radi dobro, ali pomozite mu, recite sa svojim dobrim predlozima, sa dobrim amandmanima. Verovatno su svi oni koji imaju primedbe dali amandmane na ovaj zakon, da poboljšaju zakon, da pomognu tim roditeljima.

Ovde je više puta rečeno da nisu učestvovala udruženja roditelja u raspravi, u javnoj raspravi, u javnom slušanju. Učestvovali su mnogi roditelji, mnoga udruženja. Neka udruženja nisu, pa i ne možemo ih nikada okupiti sve koji su zainteresovani za određenu temu da o nečemu govore, da nešto razmatraju.

Mislim da je ovo zakon, kao i većina zakona koje donosimo, napredan, da je to zakon, ne za prošlost, nego za budućnost.

Ono što ću pomenuti danas, a to je nešto što je vrlo ružno, kampanja koja se vodi. Juče smo imali konferenciju za štampu, nije ista tema, govorili smo o udruženjima invalida i o onome šta oni kroz novi Zakon o igrama na sreću dobijaju. Nijedno pitanje na konferenciju za štampu nije bilo o toj temi. Sva pitanja su bila o nadoknadi, 10 pitanja je bilo o nadoknadi za ljude čija su deca oteta ili nestala.

Nadoknada, ponavljam, nije sada tema. Nadoknada je nešto što je zadnje u Predlogu zakona. Sigurno da će u danu za glasanje većina glasati za ovaj predlog zakona, a ako bude u primeni zakona došlo do nekih novih saznanja, u svakom slučaju vladajuća većina, ova koja je pokrenula pitanje i koja će, siguran sam, biti na vlasti iza ovih izbora, će nadograditi zakon. Hvala vam.
Zahvaljujem.

Biću vrlo kratak.

Vlada je odlukom formirala komisiju 2016. godine. Za sve one roditelje koji nisu ostvarili prava upravo ovaj Predlog zakona je nešto šta se tražilo i ponoviću - gospodin Sumberg, predstavnik Evropskog suda iz Strazbura, koji je prisustvovao, znači pročitajmo šta je pisalo tamo, na javnom slušanju je saglasan da je Predlog zakona u skladu sa presudom Evropskog suda u Strazburu. Hvala.
Zahvaljujem, uvažena predsednice.

Gospodo ministri, koleginice i kolege pred nama je set sporazuma i dva vrlo bitna zakona, zakoni o kojima i zborimo celoga dana.

Kad govorim o tom zakonu, Zakonu o borcima i pravima ljudi koji su učestvovali i njihovim naslednicima i porodicama u ratovima za ovu Srbiju, setim se Laze K. Lazarevića i onoga što smo svi u detinjstvu pročitali: „Sve će to narod pozlatiti“.

Svi ti naši ratnici imali su muke i u Balkanskim, odnosno posle Balkanskih ratova i posle Prvog svetskog rata i nakon Drugog svetskog rata i najzad se našao neko ko pokušava, a to je lepo danas i rekao ministar, ko pokušava i ovo je prvi dobar pokušaj da to sveobuhvatno reši. To je ova Vlada, to je ova skupštinska većina.

Mnogi možda neće biti i zadovoljni ovim predlogom zakona, tu smo da to popravimo. Važno je bilo doneti ovakav zakon i siguran sam i ubeđen sam da ćemo u danu za glasanje i prihvatiti ovo zakonsko rešenje, a vreme koje je pred nama i sve one primedbe, iako je ovde i rečeno koliko je bilo javnih slušanja, gde su bila organizovana javna slušanja, koje su organizacije učestvovale, boračke organizacije učestvovale u pripremi i izradi ovog zakona i ono vrlo dobro uvodno izlaganje gospodina ministra, koje je trajalo preko 60, odnosno preko 70 minuta, gde je do detalja obrazložio član po član.

Ko je hteo da sluša, čuo je i na kraju je čuo da je izjavio da smo otvoreni i da je ova Vlada i sledeća Vlada, da su otvorene za nove predloge za poboljšanje ovog zakonskog akta, ali ovo je početak. Žao mi je što ima ljudi koji kritikuju nešto kad se neko trudi, kad neko radi. Ispada da je u ovoj našoj zemlji nekada važnije ne raditi, bolje ne raditi ništa.

Drugi zakon o kome bih i kome bih posvetio određeno vreme, s obzirom da ima dosta naših kolega koji treba da diskutuju iza mene, to je Zakon o igrama na sreću. To je zakon koji definiše na jedan novi način i priređivače igara na sreću, raspodelu dobiti i ono što je najvažnije, sa ovim elektronskim nadzorom poboljšava ono što je vrlo važno i eliminiše siguran sam u velikom delu sivu ekonomiju, pre svega.

Ono što je za ponos, a o tome je danas govorila dosta i predsednica Odbora za finansije u našoj Skupštini, je što je Vlada i što je i skupštinski odbor prihvatio sugestiju i amandman onih kojih se u velikom delu tiču sredstava koja se na ovaj način ubiraju u budžet i kroz budžet Republike Srbije, a to su invalidi, kojih ima preko 800.000 i izvršili smo i promenili taj član zakona i dopunili kako i u kom procentu, koje određene organizacije treba da se iz toga finansiraju, jer to im je pre svega osnovni izvor finansiranja.

Takođe, jednim delom, a to je u procentu od pet procenata finansiraće se i deca za lečenje teško izlečivih bolesti, tj. za lečenje u inostranstvu. Opet napominjem, to je samo jedan delić, jer Ministarstvo je predvidelo i svojim budžetskim fondom i budžetom Republike Srbije veći deo sredstava koji je namenjen za tu svrhu.

Ovde bih završio, da ne dužim. U svakom slučaju, u danu za glasanje glasaću sa sva predložena zakonska akta.
Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Gospodine ministre, koleginice i kolege, dosta toga dobrog je rečeno o ovih pet sporazuma u toku današnje diskusije i vidim da smo se u principu svi složili, i pozicija i opozicija, da je to nešto dobro. Jeste, to je stvarno nešto dobro, počev od toplovoda Obrenovac – Novi Beograd, do Evroazijkse unije i mislim da je to jedan mali fragment, odnosno delić onog projekta, da ne kažem programa „Srbija 2025“.

Mnogi su danas pričali o kreditima. Pa, kredite uzimaju najbogatiji kad ulažu u razvoj, kad otvaraju nove proizvodne pogone, kad stvaraju nešto, jer iz tog stvorenog novog kapitala vratiće i te kredite.

Nije vredelo onima koji su u prethodno periodu uzalud i uludo uzimali kredite i trošili na sve i svašta, pa i na Pionirski park i tamo neke rijalitije koji i dan danas traju, pa im danas smetaju. Ne bih više govorio o tome.

Ministar je mnogo dobrog rekao danas. Istakao je i o našem rejtingu itd, ali mislim da je slučajno zaboravio da pomene grad Beograd i „Mudis“ američku agenciju, koja je pohvalila sve ono što se radi u gradu Beogradu, finansijsku stabilnost, likvidnost i ono da više nema dugovanja kojih je bilo nekada davno u onom periodu kada ih je stvarala ova ekipa koja sada tvituje i putuje po Srbiji, a pokušava nešto da bojkotuje. Pa, ne možete da bojkotuje život. Ne mogu ništa da urade sa onim svojim besmislenim tvitovima, sa svojim dnevnim informativnim nedeljnim glasilima da u Srbiji ne valja ništa. Zar oni smatraju da je prosečan građanin Srbije toliko neobrazovan i da toliko ne poznaje neki stvari i da ne razume politiku? Razume mnogo, mnogo više, no oni sami.

Kad to kažem, pomenuću kampanju prethodnih mesec dana da se vidi N1. Ućutali su se, kad su svi argumenti da može da se vide ako oni to žele. Onda su obesmislili i sve ono što bi trebalo opozicija da radi, da kritikuje vlast, oni su pogodili građane Srbije u srce sa glupim filmom u dva dela, koji nije film, koji je čista propaganda, a zove se „Vladalac“.

Svako ko je to pogledao on je samo mislio da perspektivu i budućnost može da vidi samo sa Aleksandrom Vučićem i SNS, jer radi, jer stvara, za razliku od njih koji tvituju, koji pokušavaju, a danas me to posebno pogodilo u redovima kao čoveka koji je mnogo čega preživeo što ne valja, da ova skupštinska većina nije htela da usvoji neke zakone, a tiču se lečenja dece. Deset puta veća sredstva su sada odobrena nego 2012. godine upravo za lečenje dece u inostranstvu. Pa, zar pokušavaju i nečiju tuđu muku i nesreću da zloupotrebe? Vidi se sve.

Ja sam to nekada davno iskusio, nisam bio dete, a mnoga deca su iskusila, a hvala Bogu nemoj da imamo dece za lečenje u inostranstvu, što manje dece, to bolje, a država Srbija i ova većina i ova Vlada i ova vlast je obezbedila svoj toj deci sve ono što treba.

Šta danas pomenuti? Putujući cirkus Boška Obradovića ide od grada do grada. Nekada davno, kada sam ja bio mlad, bio je „Leteći cirkus Montija Pajtona“, mnogo dobra humoristička serija, a ovo što oni rade, obišli su četiri grada u kojima bi morali da imaju veliko uporište, ne liči ni na šta. Pet ljudi na šest mesta i on priča o nekim lažnim izborima, o redovnim izborima, o izborima koji su svake četiri godine? I, umesto da izađe, da ponudi nešto nasuprot onoga šta nudimo kao SNS, ova skupštinska većina, šta nudi ova Vlada, šta nudi predsednik Republike, oni se igraju. Igraju se opozicije.

Upravo zbog toga pozvaću sve naše građane da izađu na izbore koji nam sleduju u aprilu mesecu, da svojim glasom daju glas, da li će to biti slogan SNS ili neće, i kaže tamo - glas za našu decu, jer naša deca su sva. Hvala vam.
Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Koleginice i kolege, danas smo dosta toga čuli, najmanje se pričalo o finansijskim planovima regulatornih tela, planovima koje smo mi na Odboru za finansije usvojili i koje ćemo, nadam se danas, i u ovom sazivu usvojiti.

Bilo je mnogo više priče o REM-u i kada već pričamo o REM-u i o onome što nije bila tema, ja ću podsetiti drage kolege da je veliko učešće u svemu ovome šta se dešavalo sa našim operaterima, imaju RATEL. Mi stalno zaboravljamo na RATEL, RATEL je svojevremeno donosio nekakve odluke, ko je monopolista na tržištu a ko nije. Pa, Telekom nije imao određena ovlašćenja koje je imao SBB da prodaje pakete usluga, da nudi usluge po jedan dinar šest meseci i tako dalje, jer smo bili kobajagi monopolisti.

Tu bih završio. To nije tema. Tema treba da bude ono što je juče pisalo u „Rojtersu“, šta danas piše u „Fajnešel tajmsu“, to su rezultati. Rezultati ne koje treba da budemo ponosni i mi poslanici koji smo bili članovi skupštinskog odbora u prethodne četiri godine za finansije i svi vi poslanici koji ste doneli određene zakone, koji ste pratili predsednika Republike i Vladu Republike Srbije na putu ozdravljenja naše ekonomije, na povratku Republike Srbije u svetske ekonomske okvire. Zar nije zadovoljstvo pročitati naslov u današnjem „Fajnešelu“ gde piše – Srbija ide munjevito napred.

Sve to govori, to ne govorimo mi ovde iz ovog saziva vladajućih stranaka, to govore neki drugi ljudi koji su uvek bili kritički raspoloženi prema nama, gde možete da pročitate da su direktne strane investicije 2018. godine bile rekordno visoke, 3,5 milijardi evra, to je za desetogodišnji prosek najviše. Meni je zadovoljstvo da kažem da je 2019. godine to bilo još mnogo više, bilo je 3,8 milijardi evra. Ono što je najvažnije i što smo danas više puta slušali, sve te direktne strane investicije nisu bile samo iz EU gde je 70% direktnih investicija ili iz SAD gde je 20% investicija, nego i iz Kine i kolega Arsić je mnogo dobroga rekao, čini mi se da prošle godine 625 miliona dolara su bile te investicije.

Završiću ovde pošto vreme ističe i druge kolege bi nešto rekle pre glasanja. Hvala vam.
Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Gospodine ministre, koleginice i kolege, pre svega podelio bih sa vama nešto što ministar zna i što je danas izjavila premijerka Ana Brnabić, da je prvi put nakon dosta vremena, učešće javnog duga Republike Srbije u BDP ispod 50%, odnosno 48,2% što govori da već onaj plan „Srbija 20-25“ počinje da živi.

U ovom trenutku vratio bih se i na jedno izlaganje koje smo danas čuli, čoveka koji zastupa one koji su bili na vlasti i njihovih ideja, od 2000. godine do 2012. godine, kada ništa drugo nije mogao da kaže i kada ništa loše nije našao u predlozima zakona i predlozima sporazuma odnosno zajmova, našao je da govori o tome kako mi danas vraćamo dugove koje je napravio Josip Broz. Vraćamo ih i vratićemo ih sigurno, ovako kako radimo, vratićemo ih.

Josip Broz, za razliku od te političke grupacije u kojoj je on i koju zastupa, je nešto i dobro uradio i neki dobar kredit podigao. Šta su oni radili? Oni su uništili sve od 2000. godine do 2012. godine. Uzeli preskupe kredite, prodali sve što je moglo da se proda i napravili pljačkašku privatizaciju. Korist, sem njih lično, niko u ovoj državi nije video.

Mislim da stvarno nije ni mesto ni vreme da neko takav priča o ovim zajmovima, o zajmovima koji u svakom slučaju vode prosperitetu, o boljoj budućnosti Srbije, a kad to govorim, govorim pre svega o zajmu i mnogi danas poslanici su govorili o zajmu koji ćemo upotrebiti za Tiršovu broj 2. I, to su ovi iz „tviter opozicije“ prethodnih dana umeli samo da zloupotrebe. Pričali su o lokaciji, da li nam treba, da li nam ne treba itd, itd. Kao što zloupotrebe sve i sve ono što ova država izdvoji za lečenje dece u inostranstvu, za lečenje i drugih teško bolesnih u inostranstvu. Kako je to, ja znam odlično, jer sam se ja lečio u inostranstvu, bez pomoći države, kojom su onda oni vladali. Isti ti, koje je gospodin, koji je sedeo prekoputa mene, brani.

Treba nam Tiršova 2. Treba. Treba nam i Tiršova 1, ali ne ovakva kakva jeste, koja nema kapacitete, koja nema sve ono što može da pruži našoj deci, i hvala Bogu da je brzo završimo i hvala Bogu da bude manje pacijenata, nego što su kapaciteti i što te jednokrevetne i dvokrevetne sobe opredeljuju.

Drugi zajam na koji bih obratio posebnu pažnju jeste zajam u poljoprivredi govori da mi i dalje poljoprivredu shvatamo i razumemo kao nešto što je pokretačko u Republici Srbiji, kao nešto što može da doprinese sveopštem razvoju.

Treći zajam, to je onaj koji se uzima od turskih banaka i slušali smo i juče i danas kolege koji su iz tog dela Raške oblasti, i kojim će jednim delom taj zajam mnogo značiti za realizaciju projekta, puta Pazar-Tutin, a onaj drugi deo normalno za rumsku saobraćajnicu.

Kada bih trebao nešto da kažem o Zakonu o tržištu kapitala, ja mislim da je danas ministar to tako lepo objasnio u svom uvodnom izlaganju. Ono što je najvažnije, da se na taj način izmenama i dopunama zakona koji je donet 2011. godine, pa promenjen i dopunjen 2015. godine i 2016. godine, mi približavamo strane investitore našim dobrima i na taj način otvaramo, još više približavamo Srbiju ne samo u Evropi, nego i celom svetu.

O zakonu koji reguliše pitanje popisa, mislim da posle ovako dobrih izlaganja u prethodnom izlaganju i svih onih današnjih, nemam šta da kažem.

U danu za glasanje, glasaću za sve predložene zakone. Hvala vam.
Zahvaljujem uvaženi predsedavajući, gospodine ministre sa saradnicima, biću vrlo kratak,jer šta reći posle celodnevne rasprave i posle onako dobrog izlaganja profesora Atlagića.

Ja bih radije priznao pričao o delu Ministarstva o informisanju, o neprofesionalnom odnosu Junajted medija grupe danas šta radi i šta objavljuju, o nekulturi na društvenim mrežama, ali dobro.

Reći ću par reči i izreći ću par reči koje je davno neko izrekao pre mene. Istorijski arhiv čuva nasleđe i identitet jednog naroda, a to je ustanova koja se pamti i baštini prošlost i istorija jedne države.

To je ustanova koja opominje na važnost očuvanja kulturnog identiteta te iste države. Zašto sam ovo pomenuo? Pomenuo sam, jer ja uvek nastupam ovde i kao lokal patriota. Grad Kraljevo ima istorijski arhiv, i ne samo grad Kraljevo. Taj istorijski arhiv koji ima 60 godina postojanja, istorijski arhiv i opština Vrnjačka Banja i opština Raška.

Takođe jedan veliki deo, arhivske deo sa teritorije KiM, se čuva u istorijskom arhivu u Kraljevu. Taj isti istorijski arhiv u Kraljevu, je , ja bih rekao bezzemljaš, odnosno nema svoju imovinu, on je podstanar na dve lokacije.

Jedna lokacija je ona glavna centralna gde je istorijski arhiv celih 60 godina, i to je objekat koji je restitucijom vraćen Manastiru Žiči, i manastir Žiča, od 2008. godine, a da ne kažem već intenzivno od 2017. godine, da im se vrati ono što je njihovo.

Druga lokacija je lokacija na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Kraljevu, opet na nekoj tuđoj imovini. Razumevanjem Ministarstva odbrane, istorijski arhiv je dobio lokaciju, odnosno grad Kraljevo, je dobio lokaciju u ulici Čika Ljubina u Kraljevu da da na raspolaganju istorijskom arhivu da reši svoje egzistencijalno pitanje, a to je skladištenje arhivske građe.

Da ne bih dužio, jer smo odužili danas ceo dan, ja bih samo zamolio ministra i ministarstvo, da preduzme sve što je u moći Ministarstva da se pomogne, da li prilikom renoviranja te zgrade, da li dogradnjom, jer znamo da je zakonom defininsano i grad Kraljevo, većinu troškova i snovi i što se tiče plata, Vrnjačka Banja i opština, mislim da snose materijalne troškove i to je uređeno kako treba. Eto, zahvalio bih vam se. Hvala.
Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Gospodine ministre, koleginice i kolege, čuli smo dosta toga danas, dosta toga iz istorije i dosta toga dobrog.

Kada smo prvi put otvorili pitanje završnih računa iz prethodnog perioda na Odboru za finansije, i ja sam samog sebe pitao zašto i zbog čega treba raspravljati i zašto usvojiti ove zakonske predloge?

Posle rasprave i dugog razmišljanja, shvatio sam razlog. Vlasti i vladajuće garniture se menjaju. Ali, ostaje jedna jedina, večna Srbija. I upravo zbog te Srbije i zbog državnog kontinuiteta moramo raditi i razmišljati i o onome šta je bilo u prethodnom periodu, moramo usvojiti i nešto za šta ništa nismo krivi. Kad pogledam sa ove vremenske distance, i dobro je zašto je to pitanje otvoreno.

Pre svega, mi smo to pitanje otvorili na Odboru za finansije, zajedno sa DRI i tada došli do određenih zaključaka i videli da od 2008. godine, od datuma kada je DRI formirana i počela da obavlja svoju dužnost i da vrši reviziju završnih računa Republike Srbije svake godine, došlo je do značajnih promena.

Onaj period od 2002. godine do 2008. godine, to je nešto bilo sivo, tamno i baš crno. I sva ona priča tog prethodnog režima o javnom dugu, o visini javnog duga, o BDP je ovim razmatranjem demistifikovana i otvorena. Videlo se šta su radili, odnosno šta nisu učinili i kako su to loše činili.

Mislim da upravo ova današnja rasprava treba da dovede do toga da najzad završimo sa jednim ružnim periodom u svojoj istoriji i da nastavimo da radimo. Donošenjem i stavljanjem na dnevni red ovih zakona upravo to i radimo, da razmišljamo o budućnosti. Jer, oni šta nisu uradili, ili su uradili, a više nisu uradili, videli su i građani u prethodnom periodu i mi smo dosta toga demistifikovali od 2012. godine.

Mnogo mi je draže da za razliku od njih, mi u ova poslednja četiri dana odradimo dosta dobre četiri stvari: u nedelju smo počeli radove na Moravskom koridoru, juče je poleteo prvi avion iz Lađevaca, odnosno iz Kraljeva, danas smo završili jedan veliki i bitan deo auto-puta "Miloš Veliki". To govori o nama. Govori o tome o čemu razmišljamo, čemu stremimo i šta želimo.

Nažalost, oni su u nekom prethodnom periodu, kada su odradili nekih 10-12 km auto-puta, sa svim svojim mandatima od 2000. do 2012. godine, kada su uvideli da mi nastavljamo da radimo, da nastavljamo da gradimo, pokušali preko nekog stoletnog hrasta da zaustave napredak i razvoj Republike Srbije i da zaustave izgradnju auto-puta "Miloš Veliki". Nisu uspeli. Kao što su bili jalovi u prethodnom periodu, ostali su jalovi i sada.

Pošto znam da imamo još mnogo novih tema u današnjem zasedanju, a ima i dosta kolega koji će govoriti iza mene, ovde bih završio. Hvala vam.
Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Koleginice i kolege, gospodine ministre, prvo, informacija da je i pored magle, koja je bila u Lađevcima, uspešno obavljen prvi let iz Lađevaca za Beč.

(Aplauz.)

Hvala.

I ovaj set zakona koji se nalazi pred nama, odnosno sporazuma, govori o tome da, kakvu politiku vodi SNS, da je to pre svega politika pomirenja u regionu, saradnje sa susedima i politika ekonomskog oporavka i razvoja.

Jeste ovde pred nama set sporazuma između ostalog i sa SAD i sa Ruskom Federacijom. To upravo govori o onome da sarađujemo i sa istokom i sa zapadom i da smo svoji na svome.

Jedan od Predloga zakona, odnosno sporazuma tiče se gasovoda i ovo je treća faza, drago mi je da sam učestvovao i u izglasavanju prve dve faze. Znači da taj projekat ide kako treba, odmiče i da će najzad i onaj deo Srbije koji nije bio gasifikovan, koji je dosta daleko od zadnjih čvorišta, a zadnje čvorište je u Kraljevu, što se toga tiče, preko Kopaonika doći do Raške, doći do Novog Pazara i Tutina. To govori o ravnomernom razvoju Republike Srbije i da ova Vlada, da ovaj parlament i pre svega predsednik Aleksandar Vučić upravo o tome vode računa.

Ja sam juče slušao nekakve komentare kada je u pitanju Moravski koridor, pa se pominjao i istok Srbije. Upravo ovaj Predlog zakona govori da ravnomerno razvijamo sve delove Republike Srbije, na sveopšte zadovoljstvo pre svega nas građana.

Kada govorimo već o ovim predlozima zakona, kolege su pomenule i onaj deo koji se tiče autoputa Niš – Pločnik i Ruske Federacije i tog kredita Ruske Federacije i to je kredit sa kojim mi već par godina zanavljamo naše železničke kapacitete, pokušavamo da železnicu vratimo na ona vremena kada je železnica bila bitan segment saobraćaja u Republici Srbiji i smatram da železnica i sada, kao i u svim razvijenim zemljama, treba da bude baš, ako ne 50% drumskog saobraćaja, da se obavlja železnicom.

U svim uređenim državama vi imate železnice sa dva koloseka. Nažalost, kod nas smo do skoro imali slučajeve, a i sada imamo između Kraljeva i Kragujevca, ona kompozicija koja prevozi automobile iz „Zastave“, odnosno „Fijata“, za Luku Bar kreće se brzinom od nekih 15 do 20 kilometara.

Dosta toga je učinjeno, ali tek pred nama predstoji jedan period oporavka i ovim zakonom nije, pretpostavljam, definisan i taj deo koji znam da je u planu u ovoj godini bio u budžetu upravo na toj deonici kroz Gružu, gde je sam konfiguracija zemljišta takva da železnički saobraćaj ne može s obzirom na zastarelu prugu, a i na močvarno tlo, da se obavlja kako treba.

Sve ostalo, od Čačka pa do Kraljeva i od Kraljeva prema Kragujevcu se sada elektrificira i mislim da ćemo vrlo brzo imati i taj deo definisan kako treba.

Da ja ne bih dužio, pošto iza mene ima dosta govornika, u danu za glasanje SNS u svakom slučaju podržaće ove predloge zakona. Hvala vam.
Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Gospođo ministarko, koleginice i kolege, pa ova celodnevna rasprava govori nam da su ovo dobri zakonski predlozi, jer nismo čuli nijednu iole ozbiljniju primedbu na predložena zakonska akta.

Kada govorimo o Zakonu o javnim nabavkama, mogu vam reći i istaći ono što je pomenula i predsednica Odbora za finansije, nacrt zakona svojevremeno u Zrenjaninu su raspravljali i Ministarstvo finansija i DRI i Odbor za finansije, i sve ono što je bilo i na javnim raspravama i što su i stručna tela predložila, to je usvojeno, a meni je zadovoljstvo, jer sam bio jedan od onih ljudi koji su 2012. godine ovde glasali za predlog zakona koji predlaže SNS. I tačno je, 2015. godine imali smo kozmetičke izmene i usklađivanja sa određenim aktima EU, kao što i sada, ja tu moram da pomenem, jer dosta toga je rečeno, pre svega, usklađenost sa propisom EU i ispunjenje jednog od uslova za zatvaranje Poglavlja 5, što mnogo znači našoj državi, kao i realizacija jednog od glavnih ciljeva, definisanih Strategijom razvoja javnih nabavki i za period 2019/2023. godina i efikasnije sprovođenje postupka javnih nabavki.

Da ne bih ponavljao ono što su rekle moje kolege i da ne širim priču dalje, ja bih rekao ono što više puta pomenem ovde, i ovi predlozi zakona govore da ova Vlada, da ova skupštinska većina, a pre svega, čovek koji stoji ispred svih nas, Aleksandar Vučić, imamo samo jednu ideju, budućnost, i da radimo za budućnost. Ne okrećemo se prošlosti. A, kada govorim to, pomenuću jučerašnji dan i pomenuću i sutrašnji dan.

Juče je, a i ja sam jedan od poslanika, kao i koleginica sa Moravskog koridora, juče je bio jedan značajan dan za centralnu Srbiju i za Srbiju uopšte. I svi oni koji kritikuju, pa između ostalih, i ona jalova opozicija oličena u Savezu za Srbiju, koja tvrdi da nam takav koridor, da nam takav autoput ne treba, pa ne znam šta su nam oni dali, šta su nam ponudili, šta su napravili? Treba, treba i svi oni koji su to izjavili juče, pošto se oni bave, pre svega, „Tviter“ politikom, na „ Tviteru“ i na društvenim mrežama, debelo se varaju, ne poznaju srpskog glasača, ne poznaju građane Srbije. To mnogo znači i Kruševcu i Vrnjačkoj Banji i Trsteniku i Kraljevu i Čačku i Beogradu, i onima koji se naslanjaju na taj autoput, pa to je sve ono tamo prema Užicu i do Crne Gore, mnogo znači.

Mnogo znači, znam, dok nije došla SNS i dok predsednik Aleksandar Vučić nije konkretizovao tu ideju, Kraljevo je bila rupa bez dna. Znači, sve što je imalo, uništili su oni žuti mravi, pojeli. Oni su se bogatili, a radnici su propadali. Zatvarali smo preduzeća. Hvala Bogu, u Kraljevu se otvaraju, odnosno već su delimično i otvorene, jer dok rade na izgradnji i rade na obezbeđivanju tih novih proizvodnih pogona, i „Leoni“ zapošljava ljude i taj turski zapošljava ljude, ne u punom kapacitetu, ali to je već negde bogami sa nekih 20% do 30% kapaciteta radi.

Znači, kad su došli oni sa autoputom, doći će i neki drugi. Vidim primedbe – šta će to Kraljevu, Kraljevo već ima izlaz prema autoputu. Nema. Kraljevo će imati 2022. godine iz Adrana izlaz prema „Milošu Velikom“, kako treba, u punom profilu, i prema Beogradu, a imaće i Kruševac prema autoputu Beograd – Niš.

Zašto pominjem sutrašnji dan? Sutra je najzad nešto što su isto pominjali i prozivali godinama, a nikad ništa, sem one lepe, ne mogu da grešim dušu, lepe aerodromske zgrade, nisu uradili. Napravili su zgradu na ledini i to je stajalo decenijama, dok Aleksandar Vučić, SNS, naši koalicioni partneri i sve ove vlade od 2012. godine pa do danas nisu zasukali rukave i rade za budućnost.

Sutra će biti održan prvi let između aerodroma „Lađevci“, da ne kažem između Kraljeva, pošto će se Čačani naljutiti, između aerodroma „Lađevci“ kod Kraljeva i Beča, prvi promotivni let, prvi, pa svake sledeće nedelje dva. Idemo. To će stvoriti, pre svega, dobar poslovni ambijent za sve naše privrednike da mogu da naprave brze veze i prema istoku i prema zapadu. Otvaraće se i novi pogoni, nadam se, uskoro i neki kargo centar pored tog aerodroma.

Nemojte više da pričate. Zasucite rukave, uzmite nešto u ruke i radite, jer srpski seljak, građanin, prepoznaje onoga ko vredno radi. Hvala.
Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

S obzirom, da smo i zaboravili šta je na dnevnom redu, ja ću vas malo podsetiti.

Pre svega da kažem da su predlozi izmena zakona odgovorni, a Predlog zakona o agencijskom zapošljavanju je dobar i kvalitetan. Apropo onoga što je rečeno da su loši i jedni i drugi i da ih je trebalo definitivno izbrisati.

Kad kažem da su odgovorni, podsetiću vas, s obzirom da smo zaboravili, to je Predlog zakona o izmenama Zakona o platama zaposlenih u javnim agencijama i drugim organizacijama koje je osnovala Republika Srbija, AP i jedinice lokalne samouprave; Predlog zakona o izmenama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru; Predlog zakona o izmenama Zakona o platama službenika i nameštenika, organima AP, jedinica lokalne samouprave i Predlog zakona o izmenama Zakona o zaposlenim u javnim službama.

Za sve četiri izmene zakona zajedničko je to da se odlaže datum primene. Razlozi. E, pa razlozi su sledeći. Pre svega zbog potrebe da se u predstojećem periodu obave dodatne analize prelaska na novi sistem plata da se sagledaju svi problemi, izazovi koji mogu da se jave, te da se ostavi primeren vremenski period za prilagođavanje kako poslodavaca, tako i zaposlenih.

Drugi razlog zbog koga se pristupa izmenama zakona na ovaj način je potrebno da se izvrši kvalitativna procena i kvalitetna fiskalnih posledica novog načina obračuna plata svih zaposlenih u javnom sektoru i uradi sveobuhvatna analiza da ne bi došlo do narušavanja zadatog, tj. ciljanog učešća nivoa zarada opšte države u BDP, odnosno da on nekontrolisano ne poraste i time naruši finansijsku ravnotežu. I na kraju sagledavajući složenost samog postupka uvođenja i primene zakona raznorodnost profesija, zvanje u javnom sektoru, veliki broj značajnih obaveza za osnivače i poslodavce prilikom planiranja osnovica plata, a da se pri tome vodi računa da se ne naruši, ponoviću se, finansijska održivost budžeta, potrebno je ostaviti razuman vremenski period do primene ovog zakona kako ne bi došlo do kakvih negativnih posledica, kako na budžet, tako i na zaposlene, jer ruku na srce radi se o pitanju koje tišti sve nas i utiče na nas i naše živote, a to je pitanje plate zaposlenih.

Da je dobar Predlog, govori i Predlog budžeta za 2020. godinu i to posebno onaj deo koji se tiče povećanja, to smo već uradili rebalansom budžeta za 2019. godinu, povećanje dela zarada u javnom sektoru. Na taj način smo napravili neku ravnotežu i napravili smo jednu dobru osnovu da možemo koliko-toliko, da li će to biti ispravno, ali u svakom slučaju ispravno i uravnoteženo da osnovice u svim segmentima javnog sektora i javnih službi budu kako treba. Sa ciljem da reforme uspeju i da daju svoj puni efekat, predložen je 1. januar 2021. godine kao datum primene. U svakom slučaju to će tako i biti, jer sve ono što je obećala i ova i ona Vlada pre nje i svaka od 2012. godine svoj zadati cilj je ispunila i ovaj cilj će biti ispunjen.

Mislim da je sasvim ispravno i da ministarstvo ispravno postupa i da ćemo tamo negde, početkom 2021. godine govoriti i o platnim razredima i o svemu onome šta sleduje iz ovoga.

Drugi predlog zakona je Predlog zakona o agencijskom zapošljavanju. Čuli smo dosta toga u današnjoj raspravi. Evo i ja imam saradnike koji su agencijski angažovani, u službi u kojoj radim. Do sada je zavisilo od poslodavca korisnika kakvi će biti njihovi radni zadaci i njihov rad i odnos prema njima. U principu oni nisu imali ni radno vreme, ni godišnje odmore, ni plaćeno. Za razliku od takvih, svi oni koji su radili tamo gde radim ja, imali su i pravo na slobodan dan za versku slavu, imali su pravo sve ono što je imao i redovno zaposleni radnik u društvu.

Upravo jeste cilj ovog Predloga zakona da budu svi izjednačeni i zato me čude sve ove priče koje su bile do sada. Tačno je, od 2007. godine postoji taj način zapošljavanja, nije bio uređen kako treba, ovo jeste pravi način da se uredi da svaki zaposleni bilo agencijski zaposlen u društvu, kod privatnika, u javnom sektoru, bude isto tretiran, da ima ista prava i obaveze.

Ova oblast do sada nije nijednim propisom koji reguliše pitanje rada i radnih odnosa, bila regulisana i upravo je to i glavni motiv da se pristupi donošenju Predloga zakona, jer iako zakoni o radu nisu prepoznavali ovo pitanje, kao što sam rekao, bilo je mnogo zaposlenih na ovaj način. Zakon o radu je prepoznavao samo ugovorni odnos između zaposlenog i poslodavca, a rad zaposlenog preko agencije za privremeno zapošljavanje nije bio uređen. To je otvaralo mnoga pitanja o pravima i obavezama lica koja su preko agencije ustupana poslodavcu na privremeni rad, počev od razlika u visini plate zaposlenog preko agencije i zaposlenog kod poslodavca za isti rad tj. isto radno mesto, do prava na godišnji odmor, ono što sam malopre pomenuo, odsustva na rad, radno vreme i sve drugo što se tiče radnih odnosa.

Ovim Predlogom zakona se maksimalno štiti agencijski zaposleni i izjednačava u svim pravima i obavezama sa ostalim zaposlenima kod istog poslodavca. Takođe, ovim Predlogom zakona bliže se uređuje tj. definiše agencija za privremeno zapošljavanje, što do sada nije bio slučaj, potrebni uslovi za rad, kao i međusobni odnosi između agencije, zaposlenog i poslodavca, korisnika. O tome smo mnogo danas pričali istim jezikom, ali se izgleda nismo razumeli.

Drugi bitan razlog bilo je usaglašavanje našeg radnog zakonodavstva sa međunarodnim standardima Međunarodne organizacije rada i EU. Mnogi će reći da nam to ne treba. Treba. Treba podsetiti da smo mi 2013. godine u Narodnoj skupštini usvojili Zakon o potvrđivanju Konvencije Međunarodne organizacije rada, broj 181 o privatnim agencijama za zapošljavanje i upravo o njima danas i govorimo.

Predlogom zakona su bliže definisani uslovi za rad Agencije, koja dozvolu za rad dobija od ministarstva nadležnog za poslove rada, kao i ko ne može osnovati agenciju i o tome smo mnogo pričali, zakon definiše i rok od tri godine kao vremenski period u kome agencija kojoj je dozvola oduzeta ne može obavljati istu delatnost, jer je verovatno napravila nekakav prekršaj.

Ministarstvo vrši nadzor u postupku ispunjenosti uslova za rad i za otvaranje agencije, što do sada nije bio slučaj, kao i za izdavanje, produžavanje, oduzimanje i prestanak važnosti dozvole. Dozvole se izdaje na rok od pet godina i može da se produži, ukoliko ispunjavate sve zadate uslove.

Predlogom zakona se bliže uređuje zasnivanje radnog odnosa agencije sa ustupljenim zaposlenim, elementi ugovora o radu, ugovora o ustupanju zaposlenog između agencije i poslodavca, korisnika. Predlog zakona definiše i slučajeve u kojima postoje zabrana i ograničenje agencijskog zapošljavanja. U razgovorima sa sindikatima u cilju podsticaja neposrednog zapošljavanja radnika od strane poslodavaca korisnika, ograničeno je ustupanje zaposlenih preko agencije na 10% od ukupnog broja neposrednog zaposlenih. O tome je ministar mnogo više pričao u dosadašnjem izlaganju. Predlog zakona definiše i sve slučajeve do kojih može doći u toku angažovanja agencijskog zaposlenog, kao što su zaštita na radu, trajno ustupanje, zabrana zasnivanja radnog odnosa agencijskog zaposlenog i poslodavca, korisnika, nakon isteka vremena na koji je ustupljen.

Upravo sve ovo što sam rekao bila je tema i prethodnih dva sata i sve to definiše ovaj zakon. Ovaj zakon će uvesti red u sve one primedbe koje su imale moje kolege u današnjem izlaganju.

Osvrnuću se još samo na tri člana, na član 2, član 10. i 12, tiče se zapošljavanja u zemlji i u inostranstvu. Mislim da su i to ispravni i dobri članovi. Član 10. i 12. govore upravo o tome šta će biti kad bude. Da li ćemo biti nekad članovi EU ili nećemo, ali mi se pripremamo da i u tom trenutku budemo spremni i da ispoštujemo sve ono što je do države Srbije.

S obzirom da ja žurim na Odbor za finansije, ostaviću malo vremena kao ovlašćeni, za kasnije.

U danu za glasanje, SNS će podržati sve zakonske predloge. Hvala.