Zahvaljujem.
Uvaženi predsedavajući, poštovana ministarko, koleginice i kolege, već ceo dan vodimo dosta korektnu i vrednu raspravu i ne želim da dužim, da oduzimam vreme i onim kolegama iza mene koji bi nešto da govore i da upotpune ovaj današnji dan.
Pre svega, želim da kažem da Izveštaj o elementarnoj nepogodi, poplavi koja je zadesila Republiku Srbiju je sveobuhvatan, iscrpan, sa svim merama koje su preduzele i preduzimaju u cilju spašavanja u onom trenutku kada nas je zadesila ta elementarna nepogoda, sva ministarstva i sve službe koje su zadužene bile da reaguju u tom trenutku i odbrane pre svega ugrožene ljudske živote i odbrane ugrožena naselja.
Izveštaj do detalja navodi koje su i kakve radnje izvršene u svakom od ministarstava Republike Srbije, kao i u RHMZ, te javnim preduzećima i ustanovama. Iz Izveštaja se vidi da su razmere katastrofe baš katastrofalne, kakve nisu zadesile ovo područje, ne samo Republiku Srbiju, u zadnjih sigurno stotinak godina.
Nažalost, i pored svih preduzetih mera, ono što je najtragičnije, imali smo 57 ljudskih žrtava i materijalnu štetu koja je otprilike od oko 1,5 milijardi evra.
Na Odboru za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije smo iskazali jedan zaključak da je deo ovog Izveštaja trebalo da bude i onaj deo za osam gradova koji su imali istu ovakvu katastrofalnu situaciju mesec dana pre toga, a to je ona aprilska poplava. Koleginica Marija Jevđić je dosta toga govorila sa stanovišta grada Kraljeva, s obzirom da grad Kraljevo, s jedne strane kad gledate, lepo je živeti na tri reke, ali kada imate ovako katastrofalne nepogode, imate nesreću da vas mesec dana pre ove velike nesreće zadesi poplava sa juga, a nakon mesec dana i sa zapada. Do dana današnjeg mi znamo da nam neki putni pravci, kao što je Ušće-Studenica-Ivanjica i dan danas ne funkcionišu i da je to još jedan detalj koji bi pokazao da su te štete, čini mi se, možda i veće nego ovih 1,5 milijardi, ako ih nismo obuhvatili, a mislim da nismo.
Kao nešto što je normalno i kao normalan sled ovakvog izveštaja, to je Predlog zakona o otklanjanju posledica poplava u Republici Srbiji. Osnovni motiv za donošenje ovog zakona je što hitnija normalizacija života u poplavljenim područjima i područjima koja su ugrožena klizištima.
Takođe, da se ne bih ponavljao, ono što je meni dosta korektno u ovom Predlogu zakona naglašeno, to je ono što je gospođa ministarka rekla, da će država odraditi to u onom svom državnom delu, a da lokalne samouprave i pokrajina imaju određene nadležnosti. I o tome je dosta govorila koleginica Marija Jevđić, pa se ne bi ponavljao. Grad Kraljevo je već preduzeo konkretne mere i za sve one, a to je negde oko 470 kuća koje su u ovom drugom poplavnom talasu ugrožene, mi smo obezbedili određena sredstava i preduzeli konkretne mere, ne čekajući ono što će država doneti.
Ono što je najvažnije i što želim da pozdravim, obzirom da je grad Kraljevo preživeo jednu katastrofu pre četiri godine, to je formiranje kancelarije i to je što će kancelarija voditi računa o svim primanjima i davanjima i da ćemo imati redovne tromesečne, mesečne izveštaje kako lokalnih samouprava prema kancelariji, tako i kancelarije prema Vladi i prema Narodnoj skupštini. Nadam se da ćemo o tome diskutovati. Hvala.

Zahvaljujem.
Uvažena predsednice, gospodine ministre, gospodine državni sekretaru, koleginice i kolege, pre svega da čestitam svim pridošlim koleginicama i kolegama, pred nama je samo jedan bajpas ili trenutak da dođemo do celovitog rešenja, do celovitog Zakona o privatizaciji, koji ćemo sigurno doneti u sledećih 30 do 35 dana, sigurno nećemo čekati pet meseci, koliko traje sve ovo što je predloženo.
Zarad čega pedlažemo i zarad čega ćemo usvojiti ovo? Usvojićemo da preduzeća koja su već sada u teškoj situaciji, koja su dovedena do dna, ne otežamo još više, da ih ne ugasimo.
Upravo sve ono što se dešavalo, a ovde su mnogi govornici govorili, od 2001. do 2012. godine, i doveli su do toga da imamo 164 preduzeća u restrukturiranju i retko ko od njih je imao ili ima strateškog partnera.
Ne želim da govorim ono što su govorili prethodnici pre mene. Pomenuću samo primere iz mog grada, iz Kraljeva, gde u ovom trenutku imamo četiri preduzeća, i to su dva velika, nekadašnja giganta one stare Jugoslavije – „Magnohrom“ i „Fabrika vagona Kraljevo“, kao i prirodno lečilište i odmaralište Mataruška i Bogutovačka Banja i preduzeće za prevoz „Autotransport“.
Tvrdim, pošto već mesecima sa gospodinom državnim sekretarom i sa gospođom državnim sekretarom Mišel, koja u ovom trenutku nije ovde, razgovaram o problemima tih preduzeća, da za takva preduzeća ima rešenja i da ima strateških partnera, a da pre svega ima volje države Srbije, odnosno ove Vlade da ona opstanu i da sačuvaju određene kapacitet. Da je neko u prethodnom periodu razmišljao prilikom svih ovih privatizacija, razmislio bi dobro i o tome da uz „Fabriku vagona“, koju smo neuspešno prodali, prodajemo i stratište iz Drugog svetskog rata, prodajemo i tehničku školu u Kraljevu, prodajemo i gradski stadion u Kraljevu.
Zbog svega toga, svi ovi naši predlozi, pa i ovaj današnji, jesu dobri, jer upravo i to treba da rešimo, da znamo šta je državna imovina, šta je gradska imovina, šta je imovina preduzeća koja će ići u privatizaciju. Nadam se, onim dobrim delom, u dobru i uspešnu privatizaciju.
Kada sam pomenuo malopre prirodno lečilište i odmaralište Mataruška i Bogutovačka banja, gašenjem takvog preduzeća bismo ugasili dve banje koje imaju viševekovnu tradiciju i Bogutovačku i Matarušku banju, jer su i jedna i druga 90% vezane i žive upravo od prirodnog lečilišta i odmarališta, koje je ovih dana prevedeno u status preduzeća u restrukturiranju, inače, do skoro je bilo preduzeće koje je bilo u nekom procesu podržavljenja. Mislim da to nije jedina banja koja je u pitanju.
Zbog svega onoga što su rekli moji prethodnici, zbog ovih par izrečenih reči koje sam posvetio preduzećima iz mog grada, nisam pomenuo „Magnohrom“, gde je privatizacija sigurno odrađena, ovde pričamo o partizaciji, baš kao partizacija i gde su upumpavana sredstva kojima treba ispitivati i trag i završetak, a da pomenem da je u procesu privatizacije i prilikom prodaje preduzeća „Magnohrom“, ceo kompleks, cela jedna linija isečena, prodato u staro gvožđe i u susednoj državi instalirana i sad je u funkciji.
Hajde da ispitamo sve to. Mislim da ćemo taj proces privatizacije završiti kada dođemo do kraja. Hvala.

Zahvaljujem.
Uvaženi predsedavajući, koleginice i kolege, da su dva zakonska predloga koja su pred nama dobro i osmišljeni i urađeni upravo govori današnja rasprava i današnje diskusije.
Kada govorimo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vladi, znamo si vrlo dobro da se ovde menja samo jedan član i zato i ne vidim čemu sve one primedbe koje govore o broju saveta. U prethodnom predlogu i prethodnom Zakonu o Vladi govorilo se o savetu za ekonomska pitanja i o javnim službama. Ovde smo samo proširili i definisali da to bude neograničen broj saveta i neograničen broj članova saveta.
Kada govorimo o drugom predlogu, a to je Predlog zakona o ministarstvima, pomenuću i ja brojeve. Vidim da smo danas govorili svi o brojevima, da li je to bilo 29, 18, 16. Tačno, istina je da dva resora manje ima u odnosu na prethodnu Vladu i to je sada predlog sa 16 ministarstava.
Ono što govori da je to dobar predlog i da ide u pravom smeru, da će upravo uraditi ono što smo i obećavali u predizbornoj kampanji, to je prirodna pripadnost svih onih resora koji su bili u prethodnom sazivu u nekim drugim ministarstvima. Tako, na primer, saobraćaj i infrastruktura su zajedno sa građevinarstvom, rudarstvo i energetika su zajedno, poljoprivreda i zaštita životne sredine, državna uprava i lokalna samouprava, rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, trgovina i turizam sa telekomunikacijama.
Trebamo reći nešto šta treba da radi buduća Vlada i sva ova ministarstva – da nastave upravo ono što je bilo dobro u prethodnom radu i u prethodnoj Vladi, a to je da završe postupak evrointegracija, da nastave započete pregovore i rešavanje briselskih pregovora, da nastave borbu protiv korupcije i kriminala koja je dala zavidne rezultate i da ovako definisana ministarstva rade pre svega na uređenju i reformi javnih finansija, rade na uređenju javnih preduzeća, reindustrijalizaciji, da rade na stvaranju pozitivne atmosfere i poslovnog ambijenta u našoj zemlji, da kreću i kreiraju nove zakone i nove predloge zakona u cilju zapošljavanja i da promene mnogo čega u radnom zakonodavstvu.
Pre svega, sva ministarstva moraju da rade na donošenju konkretnih mera i pre svega oročenih konkretnih mera i na praćenju i na realizaciji istih. Javni sektor treba učiniti konkurentnim i profitabilnim, a treba uvesti društvenu odgovornost svih naših privrednih subjekata, koliko javnih preduzeća, tako i privrednika, pre svega prema lokalnoj zajednici. Smatram da sem profita treba voditi računa da svi oni jedan deo svog profita vrate društveno odgovornoj lokalnoj zajednici u kojoj rade i stvaraju. Ne bih da dužim, jer smo dosta toga danas čuli. Zahvaljujem.

Hvala, uvaženi predsedniče.
Gospodine ministre, kao Kraljevčanin pre svega, poznavajući situaciju u toj urbanoj regeneraciji grada Kraljeva, u problemu dela stanovnika kojima nismo rešili pitanje stanovanja nakon zemljotresa koji je pogodio Grad Kraljevo, smatram i ja da trebate još jednom sagledati ovaj amandman i u svakom slučaju ga usvojiti, posebno ako sam ubeđen i siguran da niste imali iz odgovarajućeg, odnosno nadležnog ministarstva prave podatke prilikom sastavljanja budžeta za 2014. godinu.
Grad Kraljevo je u okviru svojih mogućnosti u budžetu za 2014. godinu predvideo za izradu projektne dokumentacije 60 miliona dinara. Ako znamo da je ceo projekat osam miliona dinara, da tu rešavamo problem 17 hiljada kvadrata stambene površine, zaposlićemo pre svega građevinsku operativu, stvorićemo neku novu vrednost. Ovde nije priča samo o tome da mi tražimo kredit da bismo nešto završili, tražimo kredit da nešto uradimo i da zaposlimo građevinsku efektivu koja de fakto postoji u Gradu Kraljevu.
Mislim da treba još jednom da pogledate i ubeđen sam da iz Ministarstva građevine niste imali prave podatke prilikom sastavljanja budžeta za 2014. godinu, a što se tiče urbane regeneracije u Dositejevoj ulici u Gradu Kraljevu. Hvala.

Hvala. Poštovani predsedniče, gospodine ministre, koleginice i kolege, pred nama se nalazi set od jedanaest zakonskih predloga koji imaju za cilj da obezbede ekonomsku i finansijsku stabilnost, zaustavljanje rasta javnog duga, stvaranje uslova za privredni rast, posebno ako znamo da javni dug od 2008. godine udvostručen. Glavni izazov pred Republikom Srbijom je relativno slab privredni rast, velika stopa nezaposlenosti, kao i visok budžetski deficit.
Mere Vlade iz fiskalne strategije daju nadu i osnov za optimizam u stvaranju makroekonomske stabilnosti čime se stvara osnov za održiv rast. O tome je pre neki dan, mislim i juče i nešto pozitivno rekao i predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda u Republici Srbiji.
Svesni smo da predložene mere nisu ni popularne, ni idealne, no ako je neko godinama, mogu reći celu deceniju zavlačio glavu u pesak, izbegavao rešavanje nagomilanih problema u javnim finansijama, proćerdao silne kredite i donacije, razarajući privatizaciju na delu dokazao da je teorija da kapital ne nestaje već menja oblik i vlasnika kroz privatizaciju u kojoj smo ostali bez preduzeća, bez radnih mesta, bez privrede i što je najgore novca iz te, nazovi privatizacije koji je trebao da stvara novu vrednost, da se investira u proizvodnju, da pospeši otvaranje novih radnih mesta i da ne nabrajam više. Onda ne čudi što je došlo vreme za plaćanje nagomilanih računa, podvlačenje crte i okretanje nove stranice u finansiranju države.
Da se zadnjih godina manje razmišljalo o kupovini socijalnog mira i ličnog bogaćenja pojedinaca, trošenja novaca od kredita i donacija za plate i penzije, već o ulaganju u proizvodnju, danas niko ne bi ni predlagao set zakona, kojim se pre svega čini pokušaj da naša zemlja i onako iscrpljena i osiromašena izmeni grčki scenarijo.
Za najzad objavljeni podatak da u javnom sektoru radi 740.000 radnika ne govori sve. Zar podatak da u mom Kraljevu od ukupno 24.000 zaposlenih, 18.000 radi u javnom sektoru ne govori isto. Postavimo pitanje – odakle i iz kojih realnih sredstava se obezbeđuje novac za isplatu plata nas koji ne stvaramo dohodak i koja je razlika u primanjima zaposlenih u javnom sektoru i proizvodnih radnika, na štetu ovih drugih? Jedan od odgovora je u predloženom solidarnom porezu za sva primanja iznad 60, odnosno 100.000 dinara.
Maliciozno je liti suze nad onima koji treba da podnesu deo tereta ove tranzicije koja stvarno dugo i previše dugo traje kod nas, kroz solidarni porez, sa onima koji teret već dugo nose na svojim leđima i žive sa primanjima od 16, 20 ili 30.000 dinara.
Po prvi put, prikazana je realnost, koliki je deficit i ovaj put koji vodi ka smanjenju javnog duga. Mnogi kritičari govore da su ovo samo kratkoročne mere, previše blage, koje neće dati očekivane rezultate.
Nažalost, imali su vremena da u prethodnom periodu primene mnogo strožije, rigidnije mere ili ove koje su upravo predložene, da su ih oni primenili, mi danas ne bi ni razgovarali o ovom setu zakona.
Zato ovo jeste minimum neophodnih mera, upravo iz razloga, da predložene mere budu i socijalno odgovorne.
Između ostalog, cilj ovih mera je suzbijanje sive ekonomije, tehničke izmene pojedinih reformskih zakona, zaoštravanje kaznene politike, suzbijanje nelegalne trgovine akciznom robom, pre svega, duvanom.
Ovo je mali ali vrlo važan korak, po malo bolan, ali korak koji će dati rezultate i zato će SNS u danu za glasanje kao odgovorna stranka glasati za ovaj set zakona.

Hvala.
Uvaženi predsedavajući, gospodine ministre, koleginice i kolege, ako znamo da je mreža železničkih pruga u Srbiji stara više od jednog veka, ako znamo da je polovina svih pruga izgrađena u 19. veku, ako znamo da od 3.800 kilometara pruga samo trećina je elektrificirano i ako znamo da imamo samo 283 kilometara dvokolosečnih pruga, bilo koji predlog, a posebno ovako kvalitetan predlog, izražavam zadovoljstvo i sigurno će svi podržati nešto što dovodi modernizaciji naših pruga.
Svi pričamo o problemima od pre 40 godina. Pa, bilo ih je. Hajde da se pokrenemo, da damo nešto moderno i novo, a mislim da je ovaj zakon upravo nešto moderno i novo i nešto što donosi i kvalitet u radu železničkog saobraćaja u Srbiji. Zato u svakom pogledu podržavamo i mere Vlade i mere rukovodstva, odnosno poslovodstva „Železnica Srbije“.
Kada već govorimo o ovom zakonu, prvo o čemu bih nešto rekao, to je ovaj pojam interoperabilnosti. Šta je to? Sposobnost različitih sistema za zajednički rad ili, neka druga definicija, sposobnost heterogenih sistema da rade zajedno što je moguće bolje.
U Republici Srbije i sada je u ovoj oblasti na snazi zakon iz 1998. godine, koji je donela Savezna skupština SRJ. Dugogodišnja primena ovog zakona pokazala je mnogo nedostataka koji se pre svega odnose na nemogućnost otklanjanje tehničkih prepreka u železničkom saobraćaju, problema u uspostavljanju međunarodnog železničkog saobraćaja, kao i uočenih nedostataka i razlika sa propisima EU iz ove oblasti. Iz ovoga se vidi da je osnovni cilj ovog predloga zakona povećanje bezbednosti železnice i integrisanje naše železnice u železnički sistem EU.
Najjednostavnije rečeno, Predlog zakona definiše jedinstvo železničkog tržišta, tehnička pitanja i bezbednosne uslove prevoza koji su usklađeni sa relevantnim aktima EU u oblasti železničkog saobraćaja. Tu se pre svega misli na Direktivu 2004/49 o bezbednosti na železnici, Direktivu 2007/59 o izdavanju sertifikata mašinovođa i Direktivom 2008/57 o interoperabilnosti železnice. Ovim zakonom se, pre svega, definiše iz oblasti bezbednosti implementacija tehničkih specifikacija interoperabilnosti. Uređuje oblasti istraživanja nesreća i incidenata, ovlašćenja prijavljenog tela, priznavanje sertifikata o bezbednosti za prevoz koji važi u zemljama EU, uvođenje registra za železnička vozila i infrastrukturu i drugo.
Predlogom zakona razvoj i unapređenje na železnici i poboljšanje pristupa tržištu usluga prevozom železnicom obezbeđuje se na sledeći način: harmonizacijom regulative sa zemljama EU, izradom zajedničkih bezbednosnih ciljeva i metoda zarad veće harmonizacije pravila iz nacionalnih propisa, definisanjem odgovornosti svih učesnika u železničkom saobraćaju i definisanje zajedničkih načela za upravljanje i regulisanje bezbednosti na železnici i nadzor nad njom. Takođe, Predlogom zakona u svim segmentima koje zakon uređuje velika pažnja je poklonjena oblasti zaštite životne sredine.
Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim putevima stanice za snabdevanje motornih vozila postaju sastavni deo javnih puteva, za razliku od postojećeg rešenja, gde su deo pratećeg sadržaja. Na ovaj način se obezbeđuju dodatna sredstva upravljaču javnog puta na osnovu naknada.
Predlogom zakona, naftovodi, skladišta nafte, naftne baze svrstavaju se u infrastrukturne sisteme. Takođe, shodno Direktivi 2004/54, koja se bavi minimalnim uslovima bezbednosti tunela propisuje odgovarajuća akta koja donosi Vlada.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o pomorskoj plovidbi proističe iz obaveze naše države da, kao potpisnik Konvencije o radu pomoraca, usaglasi domaće zakonodavstvo sa odgovarajućim odredbama konvencija o radu pomoraca, koje se tiču izdavanja odobrenja pravnim licima koji obavljaju poslove posredovanja pri zapošljavanju pomoraca, pitanje radnog vremena pomoraca, pitanje radnih i životnih uslova na brodu, kao i pitanje postupaka iz partijacije pomoraca.
Predlog zakona definiše ovlašćenja zdravstvene ustanove za pregled pomoraca u skladu sa zahtevima Konvencije, Međunarodne pomorske organizacije i Svetske zdravstvene organizacije. Hvala lepo.

Uvaženi predsedavajući, gospođo ministarko, gospodine ministre, koleginice i kolege, i ja ću se malo vratiti u istoriju, s obzirom da sam u dužem vremenskom periodu, od 1993. do 2000. godine, usko i intenzivno sarađivao sa tadašnjom Republičkom direkcijom za robne rezerve, u cilju snabdevanja tržišta osnovnim životnim namirnicama. U tom periodu doživeo sam i sve one razloge zarad kojih se i formiraju republičke odnosno robne rezerve, a to su: situacija poremećaja tržišta, vanredno stanje pa čak i ratno stanje.
Upravo zbog svega toga, posebno mi je zadovoljstvo da je pred nama novi Predlog zakona koji ima za cilj usklađivanje ove važne oblasti sa evropskom regulativom, kao i donošenje modernog zakona koji definiše pitanja robnih rezervi. Jer, republički zakon je, a malo pre sam to pomenuo da sam 1993. godine radio sa njima, 1992. godine donet u drugim društvenim okolnostima i u saveznoj državi koja je određena pitanja iz ove oblasti definisala saveznim zakonodavstvom 1989. godine i nekim izmenama i dopunama odnosno uredbama 1993. i 1997. godine.
Odlukom Saveta ministara prethodne Državne zajednice Srbija i Crna Gora stvorene su mogućnosti da određene nadležnosti savezne Direkcije za robne rezerve pređu na republičku. Ovo je samo jedan deo i jedan od razloga za donošenje novog zakona.
Drugi deo odnosi se na obavezu stvaranja rezervi nafte i naftinih derivata, shodno preuzetim međunarodnim obavezama Republike Srbije koja je dužna da usaglasi svoje zakonodavstvo sa evropskim, koja je jedna od zemalja potpisnica, zarad učešća zemalja Jugoistočne Evrope, gde smo i mi, na energetskom tržištu EU.
Predlog zakona ima intenciju da pre svega pitanja robnih rezervi i Republičke direkcije za robne rezerve pomeri sa do sada uvreženog stava magacin određenih roba i proizvoda i dodeli im pravo mesto i namenu, pre svega u obezbeđivanju stabilnosti i sprečavanju poremećaja na tržištu, kao i definisanju tržišnih uslova poslovanja sa pažnjom dobrog privrednika.
Prevashodna namena i zadatak robnih rezervi je obezbeđivanje stabilnosti i snabdevenosti tržišta u slučaju vanrednih situacija. Tu podrazumevamo elementarne nepogode, katastrofe, tehničko-tehnološke nesreće, usled čega može doći do prekida ili potpunog i otežanog osnovnog snabdevanja; zatim nastupanje ili neposredna opasnost od nastupanja velikih poremećaja na tržištu i na kraju, u slučaju ratnog ili vanrednog stanja.
Republika Srbija svoje robne rezerve obrazuje u cilju očuvanja snabdevenosti i stabilnosti, pre svega poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima, materijalom za reprodukciju istih, lekovima i medicinskim sredstvima i opremom, naftom i naftinim derivatima, opremom za saobraćaj i telekomunikacioni sistemi. Takođe, robne rezerve mogu da čine i novčana sredstva.
Poslove u vezi robnih rezervi obavlja Republička direkcija za robne rezerve, a lokalna samouprava i autonomna pokrajina takođe može, u zavisnosti od svojih potreba, formirati i obrazovati robne rezerve.
Zakonom je predviđeno donošenje godišnjih programa robnih rezervi, nakon donošenja budžeta Republike Srbije, a on bliže određuje vrste, količine, obime i vrednost robe koja obrazuje i obnavlja kao rezerva, teritorijalni razmeštaj, kapacitete, skladišni prostor, uslove čuvanja, investicione potrebe i sl.
Ovim zakonom je predviđeno formiranje obaveznih rezervi nafte i naftinih derivata za slučaj kada je ugrožena snabdevenost energijom i energentima usled poremećaja u snabdevanju. Zakon bliže određuje šta čine obavezne rezerve, osnov na kome se određuje visina istih, način čuvanja i formiranja. Vlada na osnovu predloga nadležnog ministarstva, Ministarstva energetike, donosi dugoročan plan formiranja i održavanja rezervi za period od 10 godina, sa obavezom praćenja primene i predlaže usklađivanje sa realnim potrebama najmanje u roku od tri godine. Takođe, Vlada donosi i srednjoročni program za period od tri godine.
Poslove izveštavanja, formiranja, održavanja i investiranja obavlja Ministarstvo energetike, koje je u skladu sa direktivom evropske zajednice i centralno skladišno telo, sa obavezom formiranja zasebne organizacione celine u okviru samog ministarstva u sektoru za naftu i gas.
Posebnu pažnju treba obratiti skladištenju, skladištarima i nadzoru i kontroli, kako načinu čuvanja i zanavljanja rezervi, tako i namenskom korišćenju robe iz robnih rezervi, da nam se ne bi ponovila situacija velikih manjkova robe kod skladištara i neovlašćenog raspolaganja sa robom iz robnih rezervi.
Predlog zakona o izmeni Zakona o zabrani razvoja, proizvodnji, skladištenju i upotrebi hemijskog oružja i o njegovom uništavanju je proistekao iz potrebe da se pojedine odredbe postojećeg Zakona iz 2009. godine usklade sa odlukom odnosno uputstvima koje je donela Konferencija država članica potpisinica, Konvencijom o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja i o njegovom uništavanju, čiji smo i mi potpisnici. Republika Srbije je pre 10 godina pristupila Konvenciji i u tom periodu donete su odgovarajuće odluke kojima su i pravna i fizička lica koja se bave proizvodnjom i preradom dužna da dostavljaju odgovarajuće izveštaje o proizvodnji hemijskih supstanci sa Liste 1, 2. i 3.
Republika Srbija ispunjavala je i ispunjava sve obaveze iz Konvencije, obzirom da smo mi pod posebnom kontrolom, kao pravni naslednici SFRJ koja je bila jedna od retkih zemalja koja je posedovala hemijsko oružje i imala kapacitete za proizvodnju istog. Na Odboru je i usvojen jedan amandman i Vlada ga je prihvatila.
Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Kanadske komercijalne korporacije o strateškoj i ekonomskoj saradnji proistekao je iz zajedničkog stava o značaju projekata, pre svega iz oblasti industrije, energetike i poljoprivrede i razvoja infrastrukture, kao značajnih prioritetnih ciljeva u postavljanju i postizanju dobrobiti građana Srbije i ubrzanom ekonomskom oporavku.
Kanadske kompanije su bile prisutne u Srbiji pre svega na poslovima istraživanja i eksploatacije rudnog potencijala naše zemlje. Aneksom ovog sporazuma u prvom planu su projekti iz oblasti energetike i to korišćenje naših hidropotencijala i ulaganju u obnovljive izvore energije.
Treba napomenuti da je ova korporacija u državnom vlasništvu i da je osnovala država Kanada. Nadam se da je ovo samo početak plodne i dugoročne saradnje na više polja jer su zvaničnici države Kanade u više bilateralnih susreta iskazali želju i volju da prošire oblasti saradnje dve zemlje kako u prometu dobara, tako i u protoku ljudi i kroz zajednička ulaganja u proizvodnju i poljoprivredu.
I na kraju, moram pomenuti aneks broj dva između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine, koji je potpisan 2009. godine i na osnovu koga se realizuju tri velika projekta u Srbiji, most Zemun-Borča, nabavka skenera za Upravu carina i prva faza projekta Termoelektrane „Kostolac B“ projekti. Hvala.

Poštovani predsedniče, gospodine potpredsedniče Vlade, koleginice i kolege, pred nama se nalazi set od sedam predloga zakona i to dva predloga zakona koje država Srbija do danas nije imala i koji su u duhu približavanje naše zemlje EU i evropskim standardima, dve izmene i dopune postojeći zakonskih rešenja, te tri predloga zakona o potvrđivanju međunarodnih sporazuma Republike Srbije. Posebnu pažnju bih posvetio Predlogu zakona o izvozu i uvozu robe dvostruke namene.
Pod pojmom robe dvostruke namene smatra se roba koja, pored civilne, može imati i vojnu namenu, usklađena sa listom roba i tehnologija dvostruke namene EU. Cilj kontrole prometa roba dvostruke namene je borba protiv širenja oružja za masovno uništenje i borba međunarodnog terorizma.
Savet bezbednosti UN je 2004. godine usvojio Rezoluciju broj 1540 kojom se širenje nuklearnog, biološkog i hemijskog oružja označava kao glavna pretnja međunarodnom miru i bezbednosti. Ovim dokumentom pozivaju se sve zemlje članice da ispune svoje obaveze i spreče širenje svih vrsta oružja za masovna uništenja. Rezolucijom su sve zemlje članice u obavezi da usvoje i primene delotvorne zakone i sprovedu ih kroz uspostavljanje kontrola i mera, kao što su mehanizmi kontrola na nacionalnoj granici prilikom izvoza i uvoza.
Kontrolna lista roba i tehnologija dvostruke namene EU spaja sve različite međunarodne režime, uključujući između ostalih i Vasenarski sporazum, kojim se kontroliše i konvencionalno oružje i srodni proizvodi i tehnologije za dvojnu upotrebu, Konvenciju o hemijskom oružju, obavezni međunarodni sporazum koji kontroliše hemikalije i hemijsko oružje, režim kontrole tehnologije projektila, dobrovoljna međunarodna asocijacija koja kontroliše transfer tehnologije i opreme za balističke i krstareće projektile za svemirske letilice i druge sisteme za isporuku bez posade, odnosno bez ljudstva, grupu nuklearnih snabdevača, to je neobavezujući međunarodni sporazum, ali i kolektivni politički sporazum država učesnica, odnosno potpisnica. Kontroliše i izvoz opreme za dvojnu upotrebu, koja se može upotrebiti kao nuklearno oružje. Takođe, tu je i australijska grupa, neformalni sporazum država koji predstavlja dopunu Konvencije o hemijskom oružju.
Cilj predloga ovog zakona je uspostavljanje kontrole u oblasti izvoza i uvoza robe dvostruke namene, pružanja tehničke pomoći i brokerskih usluga radi obezbeđivanja, pre svega, odbrambenih interesa Republike Srbije, te poštovanje preuzetih međunarodnih obaveza naše države.
Zakon o spoljnoj trgovini, naoružanju i vojnoj opremi i robe dvostruke namene iz 2005. godine je usklađen sa evropskom regulativom. No, raspad državne zajednice Srbije i Crne Gore, na koji se zakon odnosio i nova pravila i procedure EU, je osnovni razlog da Srbija, kao i sve zemlje regiona, donese svoj nacionalni zakon. Ovim predlogom zakona se definišu područja primene, način i postupak izdavanja dozvola, uređuje pitanje kontrole, kao i sankcije i kazne za činjenje, odnosno nečinjenje u skladu sa predloženim zakonskim rešenjem.
Takođe, treba istaći da je ovaj predlog zakona u potpunosti usaglašen sa odredbama člana 3. Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između EU i zemalja članica, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane, kao i Uredbom Saveta od maja 2009. i aprila 2012. godine o uspostavljanju režima zajednice o izvozu i kontroli, transferu, brokeringu i tranzitu roba dvostruke namene.
Drugi predlog zakona iz ovog seta je Predlog zakona o posredovanju u prometu i zakupu nepokretnosti. Ovaj predlog zakona proistekao je iz potrebe da se uredi jedan segment našeg tržišta koji je bio pun nedorečenosti, nelogičnosti i neodgovornosti. Prema nekim procenama, na tako neuređenom tržištu godišnji promet iznosi oko tri milijarde evra, od čega se jedna milijarda ostvari putem 500 registrovanih posrednika koji prihoduju oko tri milijarde dinara posredničke provizije.
Polazeći od ovih podataka, pretpostavka je da je godišnji izvoz nenaplaćenog poreza između 600 miliona dinara i dve milijarde dinara. Promet i zakup nepokretnosti se u većini slučajeva odvijao na nelegalnom tržištu, što je prouzrokovalo mnoge probleme, počev od gore pomenutog obračuna i naplate poreza, pa do pravne sigurnosti, odnosno nesigurnosti učesnika u prometu i zakupu nepokretnosti.
Predlogom zakona stvaraju se uslovi da se promet i zakup nepokretnosti uvede u legalne tokove. Obezbeđuje se osiguranje od odgovornosti, utiče na kvalitet usluga posrednika, pre svega kroz definisanje potrebne stručne spreme za lica koja se bave posredovanjem. Definiše se obaveza zaključivanja ugovora o posredovanju sa svim bitnim elementima, obavezama i odgovornostima ugovarača.
Ovim putem dobija se evidencija zaključenih ugovora sa podacima o posredovanju u prometu i zakupu nepokretnosti, kao što su vrsta, vrednost, obim i sve drugo što je bitno. Naplata provizije se dovodi u legalne tokove prometa novca i, što je najvažnije, posrednici su u obavezi da kupcu, zakupcu predoče svu dokumentaciju bitnu za nepokretnost, kao i da istu čuvaju određeni vremenski period.
Mere koje će biti sprovedene tokom primene ovog zakona odnose se pre svega na formiranje registra posrednika, javnost u radu, program stručnog osposobljavanja i na kraju kontrolu rada posrednika i izricanje odgovarajućih mera.
Predlogom zakona predviđa se i donošenje sedam pratećih podzakonskih akata koji bliže uređuju pitanje registra posrednika, sprovođenje polaganja stručnih ispita, visinu taksi, sastav i naknadu za rad komisije, način vođenja evidencija uverenja o položenom stručnom ispitu, sadržinu i oblik istog, kao i minimalne tehničke uslove za prostor i opremu potrebnu za obavljanje posredovanja, te na kraju oblik, sadržinu, rokove i načine vođenja dokumentacije o posredovanju.
Na kraju, sa par reči reći ću nešto o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti konkurencije. Predlogom izmena i dopuna ovog zakona pre svega se definiše pojam dominantnog položaja na tržištu, kao i tržišna snaga učesnika na tržištu primenom devet parametara, počev u strukturi tržišta, preko tržišnog udela ekonomske i finansijske snage, do snage kupca i tehnoloških prednosti, odnosno prava intelektualne svojine.
Takođe, definiše se i pojam kolektivne dominacije dva ili više pravno nezavisnih učesnika. Predlog zakona bliže određuje i pojam neposredne ili posredne kontrole nad drugim učesnikom ili većem broju učesnika na tržištu, kao i sastav komisije i savet, odnosno način izbor istih. Dodaje se novi stav u zakonu koji se tiče etičkog kodeksa i isti bliže određuje.
Predlogom zakona definiše se pitanje prihoda i rashoda komisije, kao i elementi za određivanje zarada iste. Predlog izmena i dopuna zakona bliže uređuje i pitanje prava žalbe na zaključke komisije, kao i prava žalbe savetu, kao i odrednice o prekidu ispitivanja povrede konkurencije, kao i rok za izvršenje obaveza stranaka u postupku, te za dostavu dokaza o ispunjenju uslova iz mera, kao i rokovi i razlozi za nastavak postupaka. Zaključak o prekidu, odnosno nastavku donosi samo savet.
Osnovni razlozi za donošenje izmena i dopuna su unapređenje pravila i otklanjanje uočenih nedostataka od strane komisije i nadležnog suda, kao i primedbe iz Izveštaja o napretku Srbije iz 2012. godine. Hvala vam.

Hvala  predsedavajući.
Poštovane koleginice i kolege, u novijoj istoriji, kada kažem - novijoj istoriji, mislim na period od 2003. pa do danas, Skupština Republike Srbije razmatrala je Predlog zakona o legalizaciji objekata pet puta. Ovo pitanje je rešavano Zakonom o planiranju i izgradnji iz 2003. godine, iz 2006. godine, 2009. godine, te dopunom zakona iz 2011. godine, kao i Pravilnikom iz te iste godine.
Rešenjem Ustavnog suda od 3. marta 2011. godine, povodom podnetih inicijativa građana, pokrenut je postupak za ocenu ustavnosti odredbi članova od 185. od 200. Zakona o planiranju i izgradnji, te je sud utvrdio da pomenute odredbe nisu u saglasnosti sa Ustavom. Upravo to je i bio razlog da se pristupi novom Predlogu zakona o legalizaciji objekata koji bi bio usklađen sa Ustavom.
Mogu reći da smo mi svetski prvaci ili da nam je nacionalni sport raznorazni načini doziđivanja i nadgrađivanja, zastakljivanja terasa, balkona, lođa i tako dalje. No, to nije samo problem u Srbiji, problem legalizacije bespravno podignutih objekata nije samo naš izum. Sve reperkusije loše urađenih zakona vuku još korene iz bivše SFRJ i sve bivše republike SFRJ imaju slične probleme. Proučavajući ovu materiju dolazi se do saznanja da niko nije mnogo odmakao i da svi imaju manje ili više isti problem kao i mi.
Pratio sam nekakva zakonska rešenja u Republici Sloveniji. Republika Slovenija, kao i sve republike bivše Jugoslavije, još 1968. godinu je uzela kao neki reper. Znači, to je uradila bivša Jugoslavija, da sve one građevine koje su do 1968. godine podignute, dobile su status legalnih, a nakon toga sve što se radilo bilo je nelegalno. Takođe, oni su svojim zakonima iz 1978. godine i 1993. godine o planiranju bliže odredili način i put rešenja ovog pitanja. Nažalost, ni oni do dana današnjeg ne znaju tačan broj nelegalnih objekata u Sloveniji, iako je Vlada 2012. godine pokušala nekakvom uredbom da bliže odredi načine legalizacije. To je u javnosti dosta loše sačekano. Tako da i kod njih barataju samo podacima da se godišnje pokrene sedam do osam hiljada postupaka za rušenje ili za pokretanje prekršajnih i krivičnih odgovornosti onih koji su prekršili zakon, ali ni oni nisu mnogo dalje pobegli od ovog problema, kao i mi.
Takođe, u Hrvatskoj je 2011. godine donet Zakon o postupanju sa nezakonito izgrađenim zgradama, gde se u mnogome nalaze rešenja koja su predložena i u ovom našem Predlogu zakona, s tim što su oni, kada se radi o stambenim objektima, o kućama, stanovima, dali nekakvu granicu od 400 kvadrata, to je kod nas 300 kvadrata, i što je kod njih mnogo više administriranja i mnogo više taksi nego kod nas.
Na kraju ovog osvrta o istoriji rešavanja problema legalizacije, pomenuo bih da je svojevremeno italijanski Senat doneo odluku u proglasio opštu legalizaciju bespravno podignutih objekata.
Prema predlogu zakona koji se nalazi pred nama, legalizacija bespravno podignutih objekata vršiće se pod istim uslovima koji važe i za redovno dobijanje građevinske dozvole, a to jeste jedna od primedbi na koje je ukazao Ustavni sud. Takođe, predlog zakona definiše i rokove za podnošenje zahteva i precizira da se legalizacija odnosi samo na one subjekte koji su zahteve za legalizaciju podneli do 11. marta 2010. godine, a nepokretnosti izgradili do 11. septembra 2009. godine, što nam govori da nema novog prijavnog roka.
Novina je da je za legalizaciju potreban projekat izvedenog stanja objekta i sva prateća dokumentacija. Kada je u pitanju plaćanje obaveznih taksi, a to je uvek bio argument koji je maksimalno korišćen u priči o legalizaciji, zakon ne predviđa nikakvo umanjenje oslobađanja, ali su date preporuke lokalnim samoupravama da za pojedine kategorije obveznika odobre određene projekte i produže rokove plaćanja. Ovde se pre svega misli na lica koja su tom nelegalnom izgradnjom rešavala stambene probleme, ili nemaju drugu nekretninu, stan, kuću, vikendicu, ili su putem samodoprinosa uređivali komunalnu infrastrukturu.
Na kraju, da ne dužim, treba istaći da je podneto preko 700.000 hiljada, to je većinu od nas pomelo u izlaganjima, zahteva za legalizaciju, da je rešeno svega oko 15% i da se procenjuje da u Republici Srbiji ima oko milion i 300 hiljada nelegalnih objekata. Mislimo da ni ovaj predlog zakona neće rešiti 100% stanje nelegitimnih i nelegalnih objekata, ali moramo da se pomerimo sa mrtve tačke. Hvala.

Pred nama se nalazi Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru. Kao što je većina mojih kolega to istakla, ovo je veoma bitan zakon koji se tiče uređenja i organizacije samog društva i države.
Ovim predlogom zakona bliže se definiše niz pitanja. Pre svega, niz pitanja zaposlenih u Republičkom zavodu i vrše se usklađivanja ove oblasti, veoma kompleksne, sa evropskim standardima i normama. Da ne bih dužio, pošto znam da gospodin ministar ima previše obaveza, a ima i jednu lepu obavezu u mom rodnom gradu, ja ću se truditi da sve ono što su rekle i istakle već moje kolege pozitivno o ovom zakonu, ja ne ponavljam, nego ću u par crta reći nešto o njemu.
Predlogom zakona se vrši razvrstavanje radnih mesta u Zavodu po zvanjima, a u zavisnosti od potrebnih znanja, sposobnosti i uslova za rad, kao i složenosti i odgovornosti poslova. Takođe, Predlogom zakona utvrđuju se dodatni koeficijenti za državne službenike geodetske struke u Zavodu prilikom obračuna plata. Raspon kod ovog dodatnog koeficijenta kreće se od 3 do 50% od koeficijenta utvrđenog u skladu sa Zakonom o državnim službenicima, odnosno zakonom kojim se utvrđuju plate kod državnih službenika. Predlogom zakona definisano je da rešenje o tome donosi direktor. Ali, kako je istakao i sam ministar, a to smo primetili i iz diskusija prethodnih diskutanata, mislimo da to nije pravo rešenje. To se može definisati ili posebnim kolektivnim ugovorom ili samom sistematizacijom i organizacijom rada. Direktor ima prava i ovlašćenja da pre svega kažnjava odnosno da za neblagovremeno i nekvalitetno obavljene radove primeni određene konsekvence.
Ovim predlogom zakona bliže se određuje način izdavanja licenci za obavljanje radova, sticanja određenog nivoa licenci kao i uslovi za to. Posebno se definiše izdavanje licenci za pravna lica, budžetske korisnike i javna preduzeća, te oni licencu za radove iz ove oblasti mogu obavljati samo za svoje potrebe.
Uslovi su definisani i definišu se u određenom broju kvalifikovanih zaposlenih lica geodetske struke sa određenim nivoom licenci u geodetskim organizacijama, radi izvođenja radova određenog nivoa ili izrade određene tehničke dokumentacije.
Takođe, ovim predlogom zakona bliže se definišu dužnosti i odgovornosti lica koja izvode geodetske radove. Ovaj predlog zakona uređuje obavezu zavoda za vođenje registra, izdatih licenci za rad geodetskih organizacija, kao i licencama zaposlenih u njima, kao i o oduzimanju licenci i zabrani izvođenja geodetskih radova. Obaveza zavoda je da registar bude javan i dostupan putem interneta.
Takođe, Predlog zakona bliže definiše postupak čuvanja, uvid i izdavanje podataka, kao i takse za pružanje usluga zavoda. Pored visine takse koju zavod određuje podzakonskim aktima, bliže je Predlogom zakona definisano ko je i u kojim slučajevima oslobođen plaćanja takse. Takođe, i ovde smatram da bi takse trebalo da donosi neki drugi organ. Vidim da su i kolege iz PUPS dale predlog amandmana da to bude Vlada, nekim svojim podzakonskim aktima.
Ono što posebno istaći je da je Predlogom zakona definisan inspekcijski nadzor nad pravnim subjektom koji se bavi izdavanjem kartografskih publikacija i bliže je određeno šta taj nadzor podrazumeva, koja su ovlašćenja istog, kao i ko može da obavlja poslove inspekcijskog nadzora.
Predlogom zakona propisana je i obaveza zavoda da po službenoj dužnosti dopuni rešenje za rad geodetskoj organizaciji koja ispunjava uslove za izvođenje geodetskih radova, kao i donošenje rešenja o poništavanju, za geodetske organizacije koje nisu uskladile poslovanje, shodno Zakonu o državnom premeru i katastru, i naložiti da se u roku od tri meseca registruje u skladu sa propisanim uslovima.
U danu za glasanje SNS će podržati ovaj Predlog zakona i glasati za. Hvala.

Hvala.
Koleginice i kolege, poštovana predsedavajuća, gospođo ministarko, novim predlozima razdvajaju se postojeći Zakon o računovodstvu i reviziji na dva zakona – Zakon o računovodstvu i Zakon o reviziji, koji su spojeni u jedan zakonskim rešenjima iz 2001. i 2002. godine. Vreme je pokazalo da ni izmene 2006. godine nisu donele boljitak i da nije ni došlo do harmonizacije zakona sa evropskim direktivama, nisu donete odgovarajuće uredbe, niti primenjeni međunarodni računovodstveni standardi. To je bilo normalno i očekivano, ovu oblast regulisati sa dva zasebna zakona.
Ovim zakonima uređuje se način vođenja poslovnih knjiga, procenjivanjem imovine i obaveza, prihoda i rashoda, sastavljanje i obrada finansijskih izveštaja, interna revizija, kao i uslovi i način vršenja revizije finansijskih izveštaja.
Predlozi zakona se odnose na privredna društva, zadruge, banke, i druge finansijske organizacije, društva za osiguranje, davaoce finansijskih lizinga, dobrovoljne penzijske fondove i društvo za upravljanjem tim istim fondovima, brokersko-dilerska i druga pravna lica. Takođe se odnosi i na fizička lica koja samostalno obavljaju privrednu delatnost radi sticanja dobitka, a koji poslovne knjige vode po sistemu dvojnog knjigovodstva, kao i na ogranke stranih pravnih lica. Zakon se ne odnosi na budžete i korisnike budžetskih sredstava, ni na organizaciju obaveznog socijalnog osiguranja, kao i na crkve i crkvene organizacije, verske organizacije. Predloženim zakonom predviđena je puna primena međunarodnih računovodstvenih standarda za velika i srednja pravna lica, pravna lica koja konsoliduju finansijske izveštaje i za sve davaoce hartije od vrednosti.
Na predloge oba zakona niz primedbi uputili su, kao i zahtev za povlačenje iz procedure, Udruženje pružalaca računovodstvenih usluga i Savez računovođa i revizora Srbije i to pre svega na uvođenje nove kategorije pravnih lica, mikro pravna lica, sa obrazloženjem da će to doneti velike troškove, kako za ta pravna lica, tako i za budžet Republike Srbije. Takođe, mogućnost da sva pravna lica sa prometom većim od 4,4 miliona evra podležu reviziji po njima nije dobro rešenje, već sa obrazloženjem da je sasvim dovoljno da u njima menadžment i jedan ili dva vlasnika kontrolišu finansijske izveštaje, to je suvišno i na taj način se novac iz privrede ispumpava bez osnova. Smatram da to nije slučaj i da je obrazloženje koje je dato u predlogu zakona, a tiče se kategorije mikro pravnih lica, ispravno i da se na taj način veliki deo privrede rasterećuje obaveza vođenja obimnih finansijskih izveštaja, a već ostaje obaveza samo onog dela koji je neophodan zbog poreske procedure i u poreske svrhe. Samim tim i troškovi te grupe pravnih lica će biti manji, a ne veći, kako se to u zahtevu navodi.
Da je tako, vidi se iz kriterijuma za svrstavanje pravnih lica i grupu mikro pravnih lica. To je, pre svega, prosečan broj zaposlenih manji od 10, poslovni prihodi 700 hiljada evra, vrednost poslovne imovine 350 hiljada evra. Takođe, ono što je vama bitno, to je da je mikro pravnim licima posebna pažnja posvećena u EU, a tome u prilogu govori izmena četvrte direktive iz 2012. godine kojom su definisani kriterijumi za razvrstavanje mikro pravnih lica. Uvođenje mikro entiteta ima za cilj dodatno uprošćavanje uslova za vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja za ovu kategoriju pravnih lica, kao i snižavanje troškova poslovanja u vezi sa finansijskim izveštavanjem.
Novina je i da mikro pravna lica vrše priznavanje, merenje, prezentaciju i obelodavanje pozicije u svojim finansijskim izveštajima u skladu sa podzakonskim aktima donetim u skladu sa opštim računovodstvenim načelima propisanim ovim zakonom, od strane ministra nadležnog za poslove finansija.
Za poređenje treba istaći broj pravnih lica i njihovo razvrstavanje po starom zakonu, odnosno važećem zakonu i po predlogu zakona. Velika pravna lica po važećem zakonu, ima ih trenutno u Srbiji 1163, a po novom zakonu biće ih 784, srednjih 2971 po važećem zakonu, a po predlogu zakona 1979, malih ima trenutno 115.933, a po predlogu zakona biće ih 13.754. Pojaviće se kategorija mikro pravnih lica, kojih trenutno nema, u broju od 103.550. Mikro pravna lica dostavljaju samo bilans stanja i bilans uspeha, a mala i preduzetnici i napomenu uz finansijski izveštaj.
U odnosu na postojeće zakonsko rešenje, izvršene su izmene u pogledu rokova za dostavljanje redovnih godišnjih, odnosno konsolidovanih finansijskih izveštaja. Naime, propisana je obaveza svim pravnim licima, odnosno preduzetnicima koji su obveznici primene ovog zakona, da svoje godišnje finansijske izveštaje, uključujući i finansijske izveštaje koji su predmet revizije, za tekuću poslovnu godinu dostave APR do 30. juna naredne godine, u postojećem zakonu rok je kraj februara.
Takođe, sva pravna lica dužna su da, počev od finansijskih izveštaja za 2013. godinu, finansijske izveštaje sastavljaju u elektronskom obliku i potpisuju ih kvalifikovanim elektronskim potpisom.
Novina, u odnosu na postojeći zakon, predstavlja uvođenje obaveze svim pravnim licima i preduzetnicima da za statističke i druge potrebe dostavljaju Agenciji za privredne registre bilans stanja, bilans uspeha i statističke izveštaje za tekuću godinu, do kraja februara naredne godine. Ova obaveza odnosi se i na ona pravna lica koja imaju poslovnu godinu različitu od kalendarske.
Posebno treba istaći šta je, za razliku od prethodnog zakona, definisano ko vrši kontrolu evidentiranja poslovnih promena u poslovnim knjigama, a to je poreska uprava, kao i uvođenje kolektivne odgovornosti organa upravljanja i nadzornog organa u pravnom licu za finansijske izveštaje.
Revizija godišnjih finansijskih izveštaja biće obaveza za one koji potpuno primenjuju međunarodne računovodstvene standarde. Preduzeća za reviziju će dobijati dozvolu za obavljanje revizije od Ministarstva finansija, koje će i voditi registar tih preduzeća, kao i nadzor nad njihovim radom, jednom godišnje.
Novina u zakonu je i osnivanje nacionalne komisije za računovodstvo, koja će pratiti primenu Direktive EU o računovodstvu i reviziji i međunarodne standarde iz tih oblasti i predlagati strategiju i plan za poboljšanje kvaliteta finansijskog izveštavanja.
Ovim zakonskim predlogom predviđeno je i osnivanje komore ovlašćenih revizora, šest meseci nakon donošenja dokumenata i ova komora će davati, produžavati i oduzimati licence i sertifikate ovlašćenim revizorima. Nadzor nad njenim radom obavljaće Ministarstvo finansija.
Profesionalna zvanja uređena ovim zakonskim predlogom su ovlašćeni revizor i ovlašćeni interni revizor, dok profesionalna zvanja za osobe koje vode poslovne knjige i sastavljaju finansijske izveštaje treba da urede sama pravna lica u opštem aktu. Pri izradi ovih zakonskih predloga, koji su urađeni uz poštovanje Direktive EU iz oblasti računovodstva i revizije, kao i uz uvažavanje tržišne situacije u Srbiji, konsultovana je i Svetska banka, koja je dala pozitivno mišljenje o njima.
Takođe, trebalo bi pomenuti i treći zakon iz ovog seta, a to je Predlog zakona o faktoringu. Faktoring je finansijska usluga, kupoprodaja postojećeg i nedospelog ili budućeg kratkoročnog novčanog potraživanja, nastalog po osnovu ugovora o prodaji robe ili pružanja usluga. Zakonom su definisani učesnici, predmet, uslovi za obavljanje faktoringa, vrste faktoringa, prava i obaveze, kao i nadzor. Namenjen je, pre svega i prvenstveno, malim i srednjim preduzećima.
U Danu za glasanje, SNS će podržati ovaj predlog seta zakona. Hvala vam.

Hvala, gospođo predsedavajuća.
Koleginice i kolege, gospođo ministarko, pred nama je set od četiri predloga zakona, a ceo dan smo pričali o JP "Putevi Srbije" i o sudbini JP "Putevi Srbije".
Čini mi se da je jedna velika većina opozicionih poslanika ovde ceo dan, što bi rekao naš narod, cedila suvu drenovinu, pošto pominju stalno neke hrastove i pričali isprazne priče, a sve ono što se dešava u tom preduzeću i za sve ono zbog čega i raspravljamo danas ovde su krivi oni. U prethodnih 10 godina su imali mogućnosti da urede i puteve, i puteljke, i vodotok i sve živo. Napravili su 50 kilometara autoputa za 10 godina.
Sve ono što su loše uradili ova Vlada i ova Skupština moraju da izmene, da promene na bolje. Zato i jeste pred nama Predlog zakona o preuzimanju obaveza JP "Putevi Srbije". Zar ćemo dozvoliti da ono putarsko preduzeće koje oni kroz neuspele privatizacije nisu uspeli da unište, se ugase i da 10 hiljada ljudi ostane bez posla. U svakom slučaju, treba jedared da podvučemo crtu i da znamo gde smo i odakle moramo da počnemo.
Takođe se to odnosi na onaj drugi Predlog zakona o preuzimanju obaveza zdravstvenih ustanova prema veledrogerijama. Postavlja se pitanje – zašto 13 milijardi? Bio je to prvi predlog, a sada je četiri milijarde. Mislim da je ministarka dosta dobro to obrazložila. U svakom slučaju, država i treba da preuzme ovaj dug, jer ono zaklanjanje iza priče da će naši građani kao poreski obveznici ovo istrpeti, pa u svakom slučaju su to trpeli i do sada.
Zna se odakle se puni budžet, odatle će se i namiriti sve te obaveze.
Ono što me najviše čudi, a to je da niko nije pomenuo Predlog zakona o potvrđivanju Aneksa jedan Sporazuma o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine. Na taj način mi želimo da produbimo saradnju sa Narodnom Republikom Kinom i da, sem ove investicije mosta Zemun – Borča, nastavimo i dalje da gradimo. Zbog toga je ovaj aneks sačinjen za buduće investicije na polju infrastrukture u Srbiji.
Pred nama je Predlog zakona o potvđivanju Sporazuma izmenama i dopunama Sporazuma između Republike Srbije i Republike Italije o kreditu za realizaciju programa i kredita za pomoć malim i srednjim preduzećima preko domaćih banaka, kao i podržavanje lokalnog razvoja javnih komunalnih preduzeća. To je jedan veoma bitan predlog zakona, što govori da Republika Srbija misli na investicije, misli na razvoj. Mislim da smo mnogo više vremena i pažnje trebali posvetiti ovom predlogu zakona, no onim ispraznim pričama o Javnom preduzeću Putevi i o tome da će doći do povećanje cene putarine ili ne, kolika je cena putarine u Italiji ili u Sloveniji itd.
Ne bih više da dužim i da oduzimam vreme kolegama poslanicima. U svakom slučaju, SNS će u danu za glasanje podržati sva četiri predloga zakona. Hvala vam.

Hvala gospođo predsedavajuća. Poštovane koleginice i kolege, poštovana predsedavajuća i ministre, o nezaposlenosti naši sugrađani znaju vrlo dobro. Ne treba im statistika, znaju koliko su zaposleni. Što se tiče računa, svi računi dolaze kad tad na plaćanje i te iste račune platiće Republike Srbije.
Budžet je najvažniji dokument koji se usvaja u parlamentu i on nije samo raspored prihoda i rashoda jedne države, on nije samo ekonomsko finansijski dokument, već to je izraz politike Vlade Republike Srbije. Ono što pričinjava veliku teškoću u izradi budžeta i u sagledavanju svih problema oko njega je nasleđeno stanje, urušeni sistem vrednosti u višegodišnjem periodu, protraćene pare od uspelih i neuspelih privatizacija, uništena industrija koja bi trebala da puni taj budžet, bez jasne strategije i volje da se išta promeni u prethodnom periodu.
Rebalansom budžeta Republike Srbije za 2013. godinu predviđeni su ukupni prihodi od 873,4 milijarde dinara ili smanjenje od 9,6% u odnosu na Zakon o budžetu za 2013. godinu. Pri čemu su poreski sniženi za 75,6 milijardi dinara, a neporeski za 16,8 milijardi dinara. Razlozi za smanjenje prihoda budžeta i pored relativno povoljnih makroekonomskih kretanja su realan pad primanja i kupovne moći stanovništva, rast sive zone, rast nelegalne trgovine pre svega duvanom i povećanje potrošnje rezanog duvana, što je u direktnoj vezi sa padom kupovne moći. Pad realnog prometa u trgovini koja takođe vezan sa padom kupovne moći i rastom sive zone poslovanja, to opet govori o procentu nezaposlenosti, odnosno uposlenosti našeg stanovništva.
Zbog neposredne opasnosti od krize i javnog duga u kratkom roku, te u cilju zaustavljanja daljeg rasta duga u srednjem roku, predložene su neophodne i hitne mere i to smanjenje diskrecionih rashoda, definisanje novih pravila za planiranje mase plate i penzija za 2014. godinu, dodatne mere štednje u javnom sektoru i nastavak sprovođenja strukturnih reformi, posebno okončanje procesa restrukturiranja, kao i mere racionalizacije u javnim preduzećima i javnim društvima kapitala.
Jedan od veoma bitnih odrednica rebalansa budžeta je smanjenje subvencija koje su uvek bile jedna od većih stavki u budžetu. Procene Svetske banke govore da Srbija na njih daje oko 700 miliona evra godišnje. Sa ekonomske tačke gledišta većina subvencija je bacanje novca, što bi naš narod rekao – u bunar. Ovim Predlogom rebalansa budžeta doći ćemo do nekog smanjenja od oko 36 milijardi dinara. Uštede postignute na ovaj način bile bi realno i veće, no rashodi u budžetu su se povećali za nekih šest milijardi dinara formiranjem Tranzicionog fonda iz koga će se jednokratnim isplatama od 300 evra namiriti zaposleni koji ostanu bez posla u preduzećima u restrukturiranju za koje se utvrdi da nemaju nikakve poslovne perspektive i budućnosti.
Ono što raduje je da direktne subvencije u poljoprivredi, odnosno poljoprivrednicima nisu umanjene ovim predlogom iako se ovde diskutuje u tom pravcu. Mere koje se odnose na rashodnu stranu u ovom rebalansu su smanjene. Smanjenje transfera Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje kao rezultat izmene Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, povećanje doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2%, te indeksacija plata u javnom sektoru i penzija na 0,5% u oktobru 2013. godine, 0,5% u aprilu 2014. godine i 1% u oktobru 2014. godine i obezbeđenje dodatnih sredstava za socijalnu zaštitu, pomenuti Tranzicioni fond, obaveze prema reciklerima i slično.
Smatramo da ovakav Predlog rebalansa budžeta ima opravdanost, svrsishodnost, da su uštede u budžetu predložene na pravim pozicijama i da će se na ovaj način izvršiti zacrtana politika, da se deficit budžeta za 2013. godinu ograniči na 4,7% BDP, što omogućava da konsolidovani deficit države bude oko 5,2% BDP uz napomenu da treba istrajati na punoj poreskoj disciplini, suzbijanju nelegalnog prometa i striktnoj kontroli naplate poreskih obaveza, a pre svega brzoj ekonomskoj reformi i na taj način poboljšanju poslovnog okruženja.
Takođe ne možemo a da se ne osvrnemo na izveštaj Fiskalnog saveta i ocenu rebalansa budžeta za 2013. godinu. Fiskalni savet podržava oštro smanjenje fiskalnog deficita i zaustavljanje javnog duga, kao i opredeljenje Vlade da otpočne najvažnije strukturne reforme. Takođe odluka o tome da sredinom godine dođe do rebalansa budžeta se pozdravlja od strane Fiskalnog saveta.
Smatra se da će deficit rebalansa biti veći za neke 22 milijarde od predviđenog rebalansa i da sem indeksacije plata i penzija u 2014. godini nema programa za osetnije smanjenje deficita u narednoj godini. Takođe je zaključak za pored fiskalne konsolidacije treba sprovesti reforme koje će popraviti privredni ambijent. Upozorava se da javni dug nastavlja da raste i da može dostići negativan nivo.
Sporazum sa MMF pretpostavlja se da može pozitivno uticati na stabilnost javnih finansija u Srbiji, te na taj način istovremeno garantovati investitorima sa finansijskih tržišta da su mere Vlade Republike Srbije dovoljno snažne i kredibilne. Hvala.

Hvala.
Poštovani predsedniče, koleginice i kolege, uvaženi ministre, gospodo iz ministarstva, u prethodnih 20 godina sa četiri svoja dečaka, kao roditelj i staratelj, član školskih odbora, član Saveta roditelja, pregurao sam mnoge bure i oluje našeg osnovnog i srednjeg obrazovanja i nikada nije bilo ovako i nikada nije bila dobra materijalna osnova rada i uvek je bilo problema. Ali, u ovom setu predloženih zakona, prepoznajem nešto dobro, prepoznajem nešto bolje i nadam se da uz dobre podzakonske akte, uz dobre planove i programe koji će i biti osnova i okosnica svega ovog o čemu pričamo, možemo očekivati dobre rezultate.
Prvenstveni cilj svih predloženih zakona je unapređenje obrazovnog sistema RS, te usklađivanje sa modernim evropskim obrazovnim sistemima. Pripremajući se za ovu diskusiju po ovom kompleksnom i vrlo bitnom pitanju i važnoj oblasti u našem životu, proučavao sam zakonske okvire u zemljama u okruženju i republici Italiji i uverio se da su mnoga rešenja predložena pre svega u Zakonu o osnovnom obrazovanju ista ili slična kao i rešenja u Italijanskom zakonodavstvu. Ovde pre svega mislim na oblast kao što su organizovanje i vaspitanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, ciljevima osnovnog vaspitanja i obrazovanja, kao i o ishodu istog.
Nažalost ono što nije isto je da je kod njih osnovna škola jedna godina vrtića, pet godina primarnog, odnosno osnovnog obrazovanja i tri godine srednjeg, odnosno stručnog sekundarnog obrazovanja i mnogo manji obim programa. No, nadam se da ćemo i mi upravo u onome što sam istakao u nastavnim planovima i programima rešiti i neke probleme koje su ostvarili do sada.
Ono što posebno treba istaći je cilj da svakolikom razvoju svakom deteta, kao posebnosti u skladu sa njegovim uzrastom, razvojnim potrebama i interesovanjima, kao i razvoj stvaralačkih sposobnosti i kreativnosti, razvoj motivacionih elemenata za samostalno učenje i obrazovanje tokom celog života, to je nešto pozitivno i nešto novo.
Takođe, ono što treba pohvaliti je razvojni plan i sve mere koje on predviđa, a najpre mere prevencije nasilja i povećanje saradnje među učenicima i među učenicima i nastavnicima. Mere za uvođenje inovativnih metoda nastave, učenje ocenjivanja kojima treba eliminisati klasične i okoštale metode rada, već stvoriti interakciju između nastavnika i učenika i na taj način učiniti interesantnijim časove i povećati pažnju i angažovanje učenika, kao i plan uključivanja roditelja, odnosno staratelja u rad škole.
Dokument kojim se ostvaruju razvojni planovi i ukupno obrazovanje u školi je školski program i predloženim zakonskim rešenjem, on sadrži veliki broj veoma bitnih programa, kao što su program kulturnih aktivnosti, program školskog sporta bez koga nema ni vrhunskog sporta ni vrhunskih sportista, program zaštite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, program profesionalne orijentacije, program zaštite životne sredine, program saradnje sa porodicom kroz načela istaknuta u ovom predlogu zakona.
Ističe se usmerenost na procese i ishode učenja, uvažavanje uzrasta i karakteristika u procesu sticanja znanja, horizontalne i vertikalne povezanosti u nastavnim predmetima, spoznaja i poštovanje individualnih razlika među učenicima, razvijanje pozitivnog odnosa učenika prema školi i učenju.
Ono što smatram da u predloženom zakonu treba promeniti je broj učenika u odeljenjima, a vidim da je to konstatacija mnogih od nas, te smatram da treba izmeniti stav 2. člana 30. gde razred može imati do 25, umesto do 30 učenika. Iz dosadašnjih diskusija sam shvatio da je to trenutno problem i da se razmišlja u nekom narednom periodu kada budemo i materijalno bogatiji i kada neki drugi uslovi to budu dozvoljavali.
Kada govorimo o Predlogu zakona o srednjem obrazovanju treba istaći ciljeve i opšti ishod obrazovanja i vaspitanja pre svega, a i razvoj stručnih kompetencija neophodnih za uspešno zapošljavanje, osposobljavanje za samostalno donošenje odluka o izboru zanimanja i daljeg obrazovanja, kao i osposobljavanje za rešavanje problema, komunikaciju i timski rad.
Posebno treba naglasiti rešenja iz ovog predloga zakona koja se odnose na program karijernog vođenja i savetovanja učenika, program za zaštitu životne sredine, program za zaštitu od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, kao i program saradnje sa porodicom i program saradnje sa lokalnom samoupravom. Takođe, smatram da broj učenika treba svesti na broj od 25.
Na osnovu gore navedenog i ostalih predloga zakona, u Danu za glasanje Srpska napredna stranka će podržati ovaj set zakona o obrazovanju. Hvala vam.

Hvala gospodine predsedniče, koleginice i kolege.
Za razliku od pojedinaca kojima poslanička pitanja služe za politikanske govore, ja ću postaviti konkretno pitanje ministru finansija i privrede.
Zavod za javno zdravlje u Kraljevu je 2010. godine u zemljotresu koji je pogodio Kraljevo uništen do temelja. Republika Srbija i Zavod za javno zdravlje su investitori i grade novu zgradu Zavoda za javno zdravlje. No, u trenutku izvođenja radova došlo je do pojedinih kontradiktornih mišljenja u vezi obračuna i plaćanja poreza na dodatu vrednost.
Stoga od ministra tražim mišljenje u vezi obaveza investitora budžetskog korisnika obveznika PDV u oblasti građevinarstva, a koje se odnosi na pravo na odbitak prethodnog poreza, pri čemu poreski dužnik investitor vrši promet iz člana 25. stav 2. tačka 7. Zakona o PDV bez prava na odbitak prethodnog poreza. U skladu sa članom 10. stav 2. tačka 3. istog zakona, investitor je dužan da na naknadu za izvršeni promet dobara i usluga po računu obveznika PDV, izvođača radova, obračuna i plati PDV.
Zavod za javno zdravlje u Kraljevu je investitor u izgradnji druge faze nove zgrade Zavoda. Finansijska sredstva i celokupan postupak javne nabavke i izbora ponuđača je sproveden od strane Ministarstva zdravlja. Sredstva za izgradnju su obezbeđena iz budžeta Republike Srbije i Ministarstvo zdravlja je, kao direktan korisnik sredstava budžeta, sredstva za te namene uplatilo investitoru Zavodu za javno zdravlje u Kraljevu. Zavod je finansijska sredstva na ime avansa za izgradnju u vrednosti celokupne faze izgradnje za vrednost radova obračun sa PDV uplatio izvođaču radova u januaru mesecu ove godine. To znači da su izvođaču radova po ugovoru isplaćena ukupna finansijska sredstva za radove sa obračunatim PDV.
Nakon obavljenih prvih radova pristigla je prva privremena situacija potpisana i overena od strane nadzornog organa, koja sadrži ukupnu vrednost radova bez obračunatog PDV, pri čemu se izvođač radova poziva na član 10. stav 2. tačka 3. Zakona o PDV, po kome je obaveza obračuna i plaćanja PDV na investitoru.
Radi se o izgradnji novog objekta za obavljanje delatnosti Zavoda. Postoje sve uredne građevinske i ostale dozvole za izgradnju, da je Zavod u obavezi PDV i obavlja usluge iz člana 25. stava 2. tačka 7. istog zakona, bez prava na odbitak prethodnog poreza.
Sada nastaje dilema zbog koje se i traži mišljenje od gospodina ministra, a odnosi se na popunjavanje određenih polja 8. i 108. u obrasci PP PDV, a vezano je za konkretan slučaj kada obveznik PDV obavlja promet bez prava na odbitak prethodnog poreza.
U mišljenju koje je dobijeno od Ministarstva finansija 16. januara 2013. godine iz Biltena poreza, obveznik PDV koji nabavlja dobra i usluge vrši za obavljanje delatnosti koje vrši promet dobara i usluga sa pravom na odbitak prethodnog poreza ostvaruju oslobađanje od povećanog PDV. Ima pravo da PDV koji mu je obračunat od strane prethodnog učesnika u prometu odbije kao prethodni porez uz uslov da poseduje račun ili drugi dokument izdat u skladu sa zakonom. Ovde se radi o avansnoj uplati celokupnih radova sa PDV. Izvođač i investitor su obveznici PDV, pri čemu investitor obavlja promet bez prava na odbitak prethodnog poreza.
Pitanje je – da li član 28. Zakona o PDV, gde se navode uslovi za odbijanje prethodnog poreza, važi i za ovaj konkretni slučaj? Takođe, postoji dilema, ako nema pravo na pozicije 8. i 108. poreske prijave usled nemogućnosti odbitka prethodnog poreza, na koji način tražite od izvođača radova povraćaj sredstava uplaćenih na ime celokupno obračunatog PDV, kako bi mogli u narednom vremenskom periodu da se izmire obaveze izvođača radova? Hvala lepo.