Hvala gospodine predsedniče. Poštovane koleginice i kolege, gospodine ministre, čini mi se da je danas na dnevnom redu bio set poreskih zakona, a s druge strane kao da je na dnevnom redu bilo pitanje – kuda plovi ovaj brod. Brod koji je dugo godina šiban sa svih strana burama i olujama koji nije imao ni kormilo, ni kormilara, brod koji se zove – Srbija. Na moju radost i na radost građana Srbije taj brod sad ima i kormilara i plovi u mirnoj luci.
Vratio bih se na temu, kao nastavak započetih reformi poreskog sistema Srbije koji je okosnica i najznačajniji deo u nesmetanom i normalnom funkcionisanju države i njenih organa a sve u cilju stvaranja funkcionalne, efikasne, a pre svega štedljive države, u skladu sa utvrđenom fiskalnom strategijom, predloženi set izmena poreskih zakona ima za cilj povećanje procenta naplate, ravnomernije i pravičnije opterećenje poreskih obaveznika, rasterećivanje preduzetnika i malih preduzeća, objedinjavanje plaćanja obaveza po osnovu poreza, stabilno finansiranje PIO fonda.
Ceo set predloženih izmena i dopuna poreskih zakona možemo najbolje sagledati kroz sledeće predložene mere, smanjivanje poreza na zarade sa 12% na 10% , povećanje neoporezivog iznosa zarada sa 8.766 dinara na 11.000 dinara, cenu za paušalno oporezivanje sa tri miliona na šest miliona dinara, povećani doprinosi za PIO sa 22% na 24% i jedan umesto 35 uplatnih računa.
Predložene izmene omogućavaju unapređenje poreske pravičnosti, smanjenje administrativnih troškova, primene poreza na dohodak kao i smanjenje pokušaja utaje poreza. Izmenama zakona poreza na imovinu znatno se unapređuje poreska pravičnost s obzirom da se poreski tretman imovine u vlasništvu fizičkih lica proširuje i na pravna lica. Uvođenjem elektronskog poslovanja i modernizacijom u okviru zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji u mnogome će olakšati i pojeftiniti postupak predaje, kontrole i naplate poreza.
Poreski zakoni moraju da budu transparentni i da se utaja poreza svede na najmanju moguću meru, jer ukoliko od poreskih obveznika, građana očekujemo da sa svojim penzijama i platama onakvim kakve jesu redovno ispunjavaju svoje obaveze, onda se sa druge strane ne sme dozvoliti da se pojedinci bogate utajom ili iznošenjem novca u poreske rajeve.
Procenjuje se da ovim setom poreskih zakona ostvaruje ušteda oko 1,7 milijardi na nivou kompletne primene, kod paušalaca godišnja ušteda povećanja oporezivog iznosa sa tri na šest miliona dinara, to je oko 200 hiljada dinara po preduzetniku godišnje.
Veliki broj ekonomista i ekonomskih analitičara smatra da ove mere neće bitno uticati na povećanje tražnje za radnom snagom, te smatraju da bi prave efekte dalo smanjenje zarade sa 65 na 50%, ali to istovremeno iziskuje i povećanje poreza na dodatnu vrednost. Smanjenje poreza na zarade od 2% i povećanje neoporezivog iznosa plata na 11 hiljada dinara će smanjiti prihode lokalnih samouprava na godišnjem nivou. To je istina.
Fiskalni savet pozitivno ocenjuje izmene i dopune Zakona o porezu na dohodak građana i Zakon o doprinosima na obavezno socijalno osiguranje. I tim izmenama će se ponovo uspostaviti fiskalna ravnoteža između Republike i lokalnih nivoa vlasti. Takođe se smatra da ove izmene mogu produbiti neravnoteži između samih lokalnih samouprava.
Na kraju ono što bih istakao, s obzirom da smo odmakli sa vremenom uputio sam dva amandmana na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, sve u cilju pravičnije i transparentnije naplate poreza, tj. principa poreske pravičnosti. Smatram da u Predlogu izmena i dopuna Zakona o porezu na dohodak građana, u članu koji govori u kojim slučajevima se ne plaća porez na dohodak građana mora da stoji i novi stav – novčane pomoći fizičkim licima koje služe za lečenje u zemlji i inostranstvu u visini stvarnih troškova lečenja, dokumentovano računima zdravstvene ustanove koja je izvršila lečenje.
Ovo navodim iz razloga što je iz važećeg zakona koju je poreski obveznik dobio za svoje ili lečenje člana uže porodice, tretiran kao prihod i pozitivnim zakonskim propisima oporezovani su građani, posebno bolesni i teško bolesni, prinuđeni pre svega da se leče u inostranstvu. Da imaju novac za lečenje, inače ne bi ni tražili pomoć od drugih, tako da dolazimo u apsolutno situaciju da je preduzeće,
na primer supruge, obezbedilo novac za lečenje supruga, lečenje je izvršeno, porezi i doprinosi na lična primanja plaćeni, savestan građanin prijavio prihode, dostavio račune o izvršenim zdravstvenim ustanovama i izvode bankovnih računa i dobio rešenje da plati porez na dohodak. Rekao bih da je jedini njegov dohodak bio to što je ostao živ, a da plati porez morao je kreditno da se zaduži i izmiri nastalu obavezu.
Smatram da ovakvi slučajevi moraju da se izjednače sa stavovima iz zakona, gde su organizovane socijalne i humanitarne pomoći oslobođene obaveze plaćanja poreza na dohodak građana. Ono što me je navelo da ukažem na ovaj problem je to što sam imao čast da se nakon transplatacije koštane srži upozna sa članovima 9. i 85. važećeg zakona o porezu na dohodak građana i da moja supruga plati porez na dohodak po odbitku za 2012. fiskalnu godinu, kao da smo kupili stan na Dedinju, a ne novac utrošili na lečenje. Da drugi ne bi prošli kao ja, ovim putem sam želeo ovo da ispravim. Hvala.

Prethodni govornik je izrekao neistinu. Ja sam član Odbora za prostorno planiranje, kvorum je bio sve vreme. Vi ste kolega izašli, a nas je ostalo devetoro.
(Aleksandar Senić, s mesta: Osmoro!)
Devetoro! Hvala.

Kolega, u pravu ste, vi ste se izlogovali kada nije bilo kvoruma, ali u trenutku kada ste vi izlazili naš član odbora je bio prisutan kao deveti. Sreli ste se na vratima. Znači, osam je bilo i vi ste bili deveti. Napustili ste sednicu, a pola sata pre toga ste se izlogovali. Unutra je ušao deveti član, tako da je kvoruma bilo sve vreme. Hvala vam.

Poštovani predsedniče, koleginice i kolege, uvaženi ministre, ne znam zašto mi nije čudno da kolege i koleginice koje su ceo dan kritikovali predložene zakonske akte, odnosno set zakona i iskazivali nepoverenje, večeras ih nema ovde, da saslušaju druge, a ništa nam nisu ponudili kao rešenje.
Cela popodnevna diskusija se svodila otprilike na pitanje poljoprivrede i ulaganje Ujedinjenih Arapskih Emirata u poljoprivredu, a pred nama je ceo set zakona, pre svega ekonomskih, kao i bezbednosnih i zakona koji se odnose, odnosno sporazume koji se odnose na trgovinsku saradnju.
Niko jednom jedinom rečju nije pomenuo sporazum o ugovoru o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze i dohotke, niko nije pomenuo sporazum o uzajamnom podsticaju i zaštiti ulaganja. To su neke teme koje nisu bile poslanicima opozicije u tom trenutku interesantne. Iskoristili su priču o poljoprivredi i Vojvodini.
Mislim da sva ta ulaganja koja ćemo uraditi zajedno sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima će biti na celoj teritoriji Republike Srbije. Nadam se da više nećemo gledati u nebo da vidimo kakvi će nam biti prinosi naših poljoprivrednih kultura, no da ćemo uraditi, pre svega, navodnjavanjem melioraciju svih poljoprivrednih područja. Nadam se i centralne Srbije i ubeđen sam da hoćemo.
Takođe, priča celog dana je bila o zakupu, prodaji zemlje. Niko nije pomenuo da se tu radi i o kupoprodajnim ugovorima, o dugoročnom zakupu i o koncesiji po bod sistemu – izradi, koristi, vrati. Niko ni o tome nije pričao.
Koleginica Jadranka je pričala, pre svega, o bezbednosnoj saradnji, a to je jedan veliki sporazum. Ne samo zato što ćemo uposliti naše industrijske kapacitete koji rade u sistemu naoružanja i odbrambene tehnologije, nego ćemo i školovati, nadam se i vršiti vojne obaveze studenata i đaka vojnih škola iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.
Vrlo malo se govorilo o ekonomskoj saradnji i o sporazumu ekonomske saradnje. Tu je ceo jedan set između Vlade Republike Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata u oblasti industrije i privrede, ulaganja, carine i poreza, finansija i bankarstva, transporta, logistike i odgovarajućih infrastrukturnih oblasti i oblasti nekretnina.
Kada već govorim o svim ovim sporazumima koje ćemo sigurno usvojiti i za koje će SNS glasati, treba pomenuti i sporazume između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije, o bankarskom kreditu za poboljšanje situacije u našoj železnici, kao i zakon o potvrđivanju ugovora o ratifikaciji između Republike Srbije i Kuvajtskog fonda za arapski ekonomski razvoj.
Bez razvijene infrastrukture, bez razvoja saobraćaja nema ni napretka u privredi. Dalje ne bih dužio, jer mislim da smo svi dosta govorili i zborili. Hvala.

Hteo bih da repliciram gospođi Vojić Marković, predsedavajućoj odbora. Ja sam živi primerak pozicije koja se nalazi u sali, a član je Odbora za zaštitu životne sredine.

Pomenula je da niko iz pozicije ko je član odbora nije u sali. Ja sam ovde.