Zahvaljujem.

Da ovom zlu koje je zavladalo u Srbiji treba stati na put treba, politička borba je politička borba, a zlo je zlo i zlo treba uništiti. Ja ću ovde završiti kao poslanik i biću ličan, kao što su bili lični i Đorđe i Ivan Bauer.

Želim da dam podršku ne predsedniku Republike, nego jednom čoveku Aleksandru Vučiću i njegovoj porodici, jednom velikom čoveku. Jer je taj čovek, nekad davno, kada smo bili stranka u osnivanju dao je podršku meni i mojoj porodici. Kad sam bio na granici između života i smrti to je bio čovek koji je došao u moju kuću u moj dom, koji je bio sa mnom i sa mojom porodicom i podelio sve što je trebao da podeli i dao mi volju i meni i mojoj deci i mojoj porodici da idemo dalje. Zato i ja njemu dajem podršku. Hvala.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Mogu vam reći da savršeno vodite ovu sednicu, profesionalno krajnje. Za one koji nisu čitali zakon, koji nisu čitali predlog ne možete im objasniti, a pre svega ne možete objasniti – gospodin Rodoljub Šabić, o kome ne bih stvarno pričao ovoliko koliko pričaju kao da je on tema. On je bivši. On je izabran 2004. godine prvi put, a drugi put 12. decembra 2011. godine. Znači, nismo ga birali mi i nije ga birala skupštinska većina, za one koji ne znaju.

Verovatno niko nije ni primetio da je taj prvi mandat i bio Zaštitnik, odnosno Poverenik jer se nije bavio ni malo svojim poslom. U drugom mandatu je verovatno hteo da se bavi, ali je poslom protiv nas, pa smo ga svi primetili. Toliko o njemu jer on je kao i svi ti koji su došli 2000. godine jedna pošast koja je pogodila Srbiju i obesmislila sve i pojela i nas i našu budućnost kao skakavci.

Na našu veliku sreću oni su samo deo istorije i Rodoljub Šabić, jedan od onih, kao i ovi prekoputa kojih nema, koji sami sebe oteraše odande gde ih je narod birao, odnosno njihovi glasači. Verovatno je to neka pametna politika koja nema da ponudi ništa novo, koja ne može da odgovori na ono šta nudi SNS, predsednik Republike i ova skupštinska većina na razvoj, na napredak, na budućnost. Oni se dalje bave Tviterom, bave se sami sobom i neka ostanu u svom neznanju. Ne treba pričati o njima.

O gospodinu Marinoviću sve najbolje. Iz onoga šta su rekli pre svega gospodin Krlić kao predsednik Odbora, iz one biografije koju smo svo dobili gde smo videli da je čovek profesionalac, da se bavio strukom i samo strukom i da normalno, nije bio političar kao što ne može ni po zakonu biti političar onaj koji se predlaže na ovu visoku funkciju.

U njegovom budućem radu želim mu sve najbolje i tu bih se složio sa kolegom Acom Markovićem, gospodine Milane radite sve ono što nije radio gospodin Šabić. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Gospođo ministarko, koleginice i kolege, poznat sam po tome da sam kratak, brz i ekspeditivan. Imam osećaj, za razliku od onih koji imaju fobiju kad vas vide, ali mislim da tu fobiju imaju zato što cene vas i vaš rad, a ne smeju da vam kažu, jer iza vas stoje rezultate.

Imam zadovoljstvo kad vidim i vas i vaše saradnike, jer znam da ćemo nešto raditi, da ćemo nešto stvarati. To govorim kao, pre svega, poslanik iz Kraljeva, iz grada koji je bio mrtav i klinički, kako god hoćete. Zadovoljstvo mi je da vas vidim na otvaranju aerodroma „Lađevci“, da vas vidim na Voćarevim livadama, gde se upravo grade ovi stanovi, zadovoljstvo mi je da vas vidim u Dositejevoj ulici, gde se radi vodovodna regeneracija, a znate kad je bio zemljotres u Kraljevu, znaju svi dobro, 2010.godine, zadovoljstvo mi je da odem u Gradsku upravu i da vidim da je pre tri dana stavljen projekat Moravskog koridora, odnosno prostorni plan na javni uvid, zadovoljstvo mi je da odem tamo gde smo stajali nekad i gledali gde će početi radovi na bazenu, kasno, ali će početi, zadovoljstvo mi je da se gradi i atletski stadion koji svi napadu, on se gradi i radi i biće vrhunski i jedini atletski, namenski atletski stadion u Srbiji.

Završiću. Kasnimo, bilo je i nepredviđenih radova, bilo je svega i svačega.

Zadovoljstvo mi je da se gradi i fudbalski stadion u Kraljevu. Nažalost, nemamo prvoligaša, ali imaćemo ga kad imamo uslove. Zar to ne govori o rezultatima ovog Ministarstva, zar to ne govori o onome šta je bila vizija Aleksandra Vučića 2012. godine? Zar ne govori o radu ove naše poslaničke većine, o radu Vlade? Znači, gledamo u budućnost, imamo viziju.

Kolega Bane Jovanović je mnogo više rekao o Predlogu zakona za rešavanje stambenog pitanja snaga bezbednosti, kao Kraljevčanin. Sve je rekao i o lokaciji, čak je odao i neke vojne tajne, koliko sam gledao, sve jedinice. Ja ću samo reći da je to fenomenalna lokacija, da je to lokacija za budućnost, da će tu biti jedan veliki „autlet“ i „ritejl park“, da su u blizini i škole, da su u blizini i naši manastiri. Žiča je tu na nekih dva do tri kilometra. Znači, izuzetno mesto koje je na pet minuta od centra grada.

Šta reći, pošto ima mnogo govornika, a malo vremena, o drugom Predlogu zakona? Reći ću samo da je to fenomenalna stvar i drago mi je da je postignut sporazum sa Svetskom banku o 40 miliona dolara, čini mi se dolara, za rešavanje problema na svim našim graničnim prelazima. Ako Bog da da svuda imamo takvo rešenje kakvo će biti prema Makedoniji. Hvala vam.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući, koleginice i kolege.

Pre svega, da iskažem nepodeljenu podršku pismu koje su objavile moje drage koleginice, divno.

Sada ću se vratiti na temu.

Čuli smo dosta toga danas, i za i protiv. Mogu vam reći, moj lični utisak je, ja pravnik nisam, da je ovaj Predlog izmena i dopuna zakona nešto uravnotežen, nešto što nije ni na strani dužnika ni poverilaca. Mislim da tih 170 članova koji se menjaju u jednom trenutku doneće dosta toga dobrog i novog.

Imali smo svi mogućnost da pre svega u dnevnim novinama čitamo o tužnim sudbinama pojedinih dužnika. Iz diskusija koje su se danas čule ovde prevladava jedan stav, pre svega ne dozvolimo da neko dođe u situaciju da dođe do izvršitelja. Postoje mnogi koraci pre toga. Čini mi se da je kolega Komlenski o tome dosta dobro govorio i pomenuo je obaveštavanje. Ima tu dosta ljudi koji nisu ni poslovno sposobni, dementni, u godinama i oni nisu ni svesni da je neko tamo okačio neko obaveštenje u nekom osnovnom ili privrednom ili prekršajnom sudu, da mora da se deluje po nečijoj presudi. Normalno, ljudi ne reaguju i onda dođu u situaciju da ostanu bez onog osnovnog i jedinog što imaju, a to je možda krov nad glavom. Čini mi se da treba i da ovaj Predlog izmena i dopuna Zakona ide u tom pravcu da pogleda i tu socijalnu stranu.

U svakom slučaju, izdvojio bih pravne subjekte. Mislim da ne bismo smeli da dozvolimo da neko nanosi štetu nekome, svestan da će mu sutra biti otpisan dug. Mislim da treba odvojiti u svakom slučaju taj deo pravnih subjekata od fizičkih lica, jer upravo to je moja cenjena koleginica malopre i istakla, a čini mi se i kolega Palalić, a i vi ste to sa svim onim što činite u primeni ovog zakona, dali to znanje i skrenuli pažnju i našim i inostranim investitorima, da su njihove investicije i da je njihova imovina ovde sigurna i da niko ne može nekim manipulativnim radnjama da ošteti bilo koga. Na tome treba istrajati.

Mislim i čini mi se da je predlog amandmana koleginice Maje Gojković u nekom dobrom pravcu, da pokušamo, ali i tu govorim, i kod fizičkih lica ima ljudi koji pokušavaju da se bave prevarom. Treba odvojiti na neki način, ja sam pomenuo malopre i rekao sam - ima ljudi koji nisu poslovno sposobni, koji i ne znaju koje su konsekvence koje im slede iza neispunjavanja nečega, a na kraju krajeva nisu ni u finansijskoj mogućnosti.

Pomenuću i ja ovde ovu profesiju koju mnogi ruže. Ne želim da kažem da su svi javni izvršitelji isti. To su, pre svega, ljudi koji imaju pravosudni ispit, koji su završili fakultete i koji znaju šta je pravo.

Ali, da smo mi Srbi takvi kavi jesmo, jesmo, da pokušavamo da svaki zakon koliko god on bude dobar, koliko god da vi dobro predložite, a Narodna skupština ovde uobliči kroz neke amandmane i kažemo da je savršen, svako će nakon primene, da li je to odmah nakon stupanja zakona na snagu ili posle određenog vremenskog perioda pokušati da nađe rupu u zakonu. Takvih ljudi ima i kod izvršitelja. I vi ste to rekli. Mislim da ne treba ići na disciplinske mere. Mislim da je jedina prava mera oduzeti nezakonito stečenu imovinu i izreći zabranu rada.

U Danu za glasanje, u svakom slučaju, glasaću za ovaj Predlog zakona. Hvala vam.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Pa, potakao me je kolega Atlagić, divnim svojim izlaganjem da napomenem još nešto što se tiče Francuza i Jelene Anžujske. Upravo zbog te Jelene Anžujske od Kraljeva pa tamo do Studenice, nekada davno njen budući suprug, Uroš Prvi, posadio je jedno divno drveće u dolini Ibra i napravio Dolinu jorgovana. Posadio je milione jorgovana koji i dan danas traju i označavaju da je došla majka naših kraljeva, Dragutina i Milutina, u jednu divnu, kulturnu i obrazovanu zemlju.

Sada bih se vratio na amandman i na jedno divno izlaganje i obrazlaganje koleginice Vjerice Radete, koja je dosta toga rekla u čemu bih se ja u potpunosti složio sa njom,pre svega o onoj našoj ekonomskoj propasti i uništenju od 2000. do 2012. godine i to je nesporno. I više puta smo i ovde istakli u svim našim izlaganjima i u našim diskusijama ko je zaslužan za ovaj ekonomski sunovrat Srbije do 2012. godine.

Moj lični utisak je da nam ta DOS vlast je nanela više zla u ekonomiji i privredi, no što su i one sankcije pre toga i NATO bombardovanje.

Što se tiče onog drugog dela izlaganja, pominjala je tu ekonomske forume. Mogu vam reći, ekonomske forume organizuju pre svega strukovna udruženja. Kada je Kopaonički forum u pitanju to je Savez ekonomista Srbije. Igrom slučaja, i ja sam par godina učestvovao u radu nekog drugog foruma, to je Miločerski forum, koji su u onoj prethodnoj državi SRJ organizovali Savez ekonomista Srbije i Crne Gore, Veselin Vukotić i Aleksandar Vlahović i Đunić itd.

Tu su donošene raznorazne preporuke. Pre svega, pričalo se tih godina, to je znači negde 2004, 2005, 2006, 2007. godine o tranzicionoj ekonomiji i o tranzicijama šta će nas zadesiti? Zadesilo nas je jedno veliko čudo.

Hvala Bogu da ova Vlada ne ceni te stavove. Znači to mogu da budu savetodavni stavovi i ništa više. Ova Vlada zna šta radi i ona vodi ekonomsku politiku države, a ne neki ekonomski forumi.

I kolega Arsić je mnogo lepo obrazložio obrazlažući zašto neće prihvatiti amandman, na koji način je prethodna vlast vraćala tu staru deviznu štednju i šta je radila i koje transakcije i koje muljatorske radnje radila.

Mene više interesuje nešto drugo. Malopre je kolega Martinović pročitao neku tužbu, tužbu koju je podne advokat Todorić u ime Dragana Đilasa, pa me to podseća na nešto što sam juče pročitao - Dragan Đilas podnosi tužbu protiv Republike Srbije zato što je javna ličnost, zato što se javno priča o njemu i njegovom imetku.

A ja bih postavio jedno pitanje, da li je neko uspeo za dve godine da stvori nenormalno bogatstvo? Pa to nigde nema na svetu. I odjedanput se sada pojavljuje neka priča, ne od onih 74 hiljade evra, juče je izjavio da je on u to vreme imamo stotinak u inostranstvu firmi koje su imale promet 60 miliona evra. Pa zar je trebao da neko javno u ovoj Skupštini pokrene tu temu i mi sad znamo, izgleda da čovek nevin, on je samo 60 milina za vrlo kratko vreme zaradio, ali nikom nije rekao? Pominje tamo samo tih 74 hiljade kada je prijavljivao imovinu.

Lepo je to rekao kolega Arsić, da je bilo sreće da je neko usvojio davno onaj zakon o kome danas nećemo raspravljati jer nema amandmana, verovatno ne bi smo došli u takvu situaciju da se neko za vrlo kratko vreme obogati, a da narod sve više i više propada, da pada u bedu i da u jednom trenutku ostanemo bez 400 hiljada radnih mesta.

Amandman koleginice Radete neću prihvatiti ni u kom slučaju, jer ovo što piše u članu broj 1. upravo jeste ono za šta se zalaže predsednik Republike već dugi niz godina i sve ove vlade koje su od 2012. godine pa do danas i ova skupštinska većina. Znači, poštovanje prava. Poštovanje tuđih sporazuma, poštovanje tuđih odluka, ali to govori da Srbija hoće da sarađuje, da je Srbija na pravom putu, da Srbija hoće da stvara, da Srbija želi napredak. Hvala.

Zahvaljujem uvažena predsednice.

Gospodine ministre, koleginice i kolege, pred nama se nalaze dva Predloga zakona, koje definišu nešto što smo davno zacrtali, i koja su u duhu onoga šta je Aleksandar Vučić započeo pre sedam godina i šta dosledno sprovodi i ova Vlada i ova skupštinska većina, da Srbija poštuje preuzete obaveze i da Srbija velikim koracima ide ka boljitku i ka prosperitetu.

Danas smo čuli izlaganja pojedinih naših kolega, koji imaju strah od EU, možda će Srbija biti član EU, a možda i neće. To sada niko ne zna, ali trebamo da prihvatimo da preuzmemo sve šta je dobro, šta će doneti prosperitet, šta će doneti boljitak nama, građanima Republike Srbije. Mislim da su i ova dva Predloga zakona upravo u tom duhu i na taj način i kroz ova dva zakona dovešćemo i nove investitore, dovešćemo, iako se neki raduju da u ovom trenutku nema pomena o „Folksvagenu“, dovešćemo nekog drugog proizvođača, jer svi prepoznaju Srbiju, kao jednu ozbiljnu državu, kao državu koja poštuje potpisano i preuzeto.

Da je bilo sreće, kao što je i rekao kolega Arsić u svom izlaganju, da smo ovu Konvenciju nekad davno potpisali, pre ovih tajkunski i lopovskih privatizacija, verovatno ne bismo sada ponovo posle toliko godina išli u reindustrijalizaciju, ne bismo sada otvarali fabrike. Nažalost, mnoge fabrike koje smo imali pogušili su i ugasili neki drugi.

Neću dužiti pošto iza mene ima dosta kolega i skučeno nam je radno vreme. U danu za glasanje, u svakom slučaju, podržanju ove zakonske predloge. Hvala.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovani gospodine Sikimiću, sa saradnicima, koleginice i kolege dosta smo čuli danas dobro. Pre svega ja ću izraziti zadovoljstvo što je ovaj Izveštaj kvalitetan, što mi nismo pogrešili onog dana kada smo dali glas da vi dođete na čelo ove Agencije. Vidimo da se dosta toga promenilo, ne samo kroz one rasprave koje smo imali na Odboru za finansije, nego i kroz ovaj izveštaj, koji je kompletan. Ono što meni posebno pada u oči u ovom izveštaju, a to je da ste skrenuli sa nekog puta, da je ranije bilo najvažnije napisati neku prekršajnu prijavu narodnom poslaniku. Ne bežim od toga da i narodni poslanici kao i ministri, kao i svi oni koji se bave javnim radom, treba da odgovaraju za ono što čine. Previše je bilo, pa i ja sam imao jedan takav slučaj, nema, da, ako u roku određenom da li je to 15 ili 30 dana, ne obavestite Agenciju da ste dobili saglasnost Administrativnog odbora da se bavite još nekim poslom da budete član nekog upravnog ili nadzornog odbora skupštine, odmah vam sleduje prekršajna prijava. I, ako vi dostavite, kažem sa zakašnjenjem taj dokument, žali se Agencija Apelacionom sudu, jer nije zadovoljna zato što je poslanik oslobođen, odnosno platio samo nekih 3000 dinara prekršaj.

Mi treba da se bavimo bitnim temama. Ovde su otvorene mnoge teme danas, između ostalog i to je vrlo bitno. Ali je bitno šta piše u Strategiji, šta smo razgovarali i na ovom odboru i sa vama i sa drugim nezavisnim regulatornim telima, kao što je Državni revizor, da sprečimo u korenu pokušaj korupcije, da ne pričamo sada šta je bilo 2004. 2005, 2006, 2007, 2008. godine. Mislim da možemo i sada sa ove vremenske distance da neke privedemo pravdi. Ne mogu da shvatim, ima ovde mnogo ljudi u ovoj sali koji se bave politikom ili im je politika nešto dodatno uz ono svoje osnovno zanimanje, pa sam siguran da je njihova imovinska karta je ista i danas kakva je bila i pre 25 godina, ako nismo možda malo i pali dole na toj lestvici. Ne mogu da shvatim da neko ko nije ekser zakucao u životu posle bavljenja politikom četiri pet godina izađe bogat ko knez. I da mu je to omogućilo samo to zato što se bavio politikom. Jer, ja smatram, za razliku od mnogih da u politici ima mnogo časnih ljudi i da neki izuzeci, kao što su ovde više puta pominjani Dragan Đilas, Vuk Jeremić, koji nisu imali ništa sem nekih „najk“, ili „adidas“ patika, izađu sa milionima, i da se niko ne pita odakle im, i da im smeta neko sada i da spinuju, jer su samo to i znali. Nikad ništa nisu radili, nego su spinovali i da pričaju da neko deli ovaj narod i da deli građane Srbije. Pa, oni dele. Dele na one super bogate, koji su prevarom došli do bogatstva, i na sve nas ostale koji normalno živimo, koji želimo da stvorimo bolji život našoj deci, koji želimo da stvorimo uspešnu Srbiju da svi normalno živimo od našeg rada.

Oni koji su sprečavali preko nekih regulatornih tela, mogu da tvrdim i preko RATEL-a, jer sam više puta svojevremeno kao član Odbora za telekomunikacije postavljao pitanje „Telekoma“ i pitanje SBB. „Telekom“ dugi niz godina nije imao pravo da nekom proda uslugu po jedan dinar, pa kao vi ste monopolisti. Sada, posle mnogo godina vidim da ni dan danas nismo monopolisti, da je monopolista onaj koji ima 51%. E taj monopolista je mogao godinama da prodaje po dinar svoju uslugu šest meseci, „Telekom“ nije mogao, jer je monopolista koji nikada to nije bio. Taj monopolista je mogao da koristi državne kapacitete. Znači telekomunikacione vodove, optičke kablove, da polaže svoje kablove preko javne rasvete, da polaže kao što sam saznao pre neki dan, u javnim preduzećima komunalnim u Beogradu. Znači, koristio je svoju poziciju, na kojoj je politički bio, da bez ikakve naknade obavlja svoju privrednu delatnost.

Nismo mi ovde protiv toga da neko poštenim radom stekne i zaradi novac, jer od tog novca će živeti radnici koji rade u tim subjektima, ali da neko koristi svoju političku moć da ne plaća ni državi, ni gradu, ni opštini, ni javnom preduzeću ništa, e pa to ne može. I mislim da ćemo sa svim merama i preko vaše agencije i preko onoga šta radi ova Skupština i šta radi Vlada i predsednik republike dovesti sve na svoje mesto. Nadam se, a izgleda da to pominjanje zakona o poreklu imovine i pomeranju one granice od 2007. na 90 i neku godinu, prouzrokovalo mnogo čega u ovoj državi, da će to doneti prave rezultate, da će svako živeti od svog rada i nek se obogati, ali od poštenog. Hvala.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Koleginice i kolege, nisam očekivao da će ova tema uzeti ovoliku pažnju i to je dobro. Dobro je da o svemu pričamo otvoreno, transparentno i kao član Odbora za finansije, mogu vam reći da mi je zadovoljstvo da smo izabrali i predložili kao predlog, kandidata sa najboljim rezultatima. O tome ne bih mnogo da govorim, jer mnogo više i u samom postupku i o izboru, govorili su koleginica Aleksandra Tomić i kolega Arsić.

Takođe, izrazio bih zadovoljstvo što sam jedan od saučesnika kolege Arsića iz te 2012. godine i što sam glasao za ovakav zakon, dobar, kvalitetan zakon. Ništa nije večito, pa ni taj zakon nije donet da u svim tačkama bude, hajde, za večita vremena. Sam kolega Arsić je rekao da smo dva puta imali izmene i dopune zakona, pa neka imamo i treći. To govori samo da radimo, da stvaramo, da želimo da napravimo još nešto bolje, nešto bolje no oni koji su bili pre nas, gde uz ovaj zakon i uz ovu komisiju treba poštovati i neke druge zakone.

Tu bih se osvrnuo samo na jedan primer iz relativno bliske prošlosti, iz 2011. godine, radi se o onom famoznom projektu koje je izvodilo slovenačko preduzeće „Nuba invest“, a to je polaganje optičkih kablova. Projekat za koji nije nikada raspisano javno nadmetanje, javni poziv od strane ministarstva, od strane Ministarstva za zaštitu životne sredine. Projekat gde su, ne samo ne ispoštovani i ondašnji Zakon o javnim nabavkama, nego i Zakon o telekomunikacijama, nego i Zakon o prostornom planiranju, gde se ništa nije znalo i gde je posao dobilo preduzeće koje je u tom trenutku imalo u Srbiji jednog zaposlenog i osnivački kapital od 3.000 evra, a jedan „Telekom“ nije čak mogao ni da konkuriše, ni da priviri da radi nešto što je nacionalno bogatstvo.

Postoji prirodno bogatstvo i postoji nacionalno bogatstvo. Nacionalno bogatstvo jesu upravo ti optički kablovi, odnosno te optičke veze, odnosno kablovske kanalizacije, jer to je nešto sa čim raspolaže država, a što je i strateški i vojno i policijski vrlo bitno. Upravo na svim našim važnim koridorima, znači na autoputevima, na svim našim graničnim izlazima i prema Mađarskoj, i prema Hrvatskoj, i dole prema Makedoniji posao je dobilo preduzeće bez ikakvog konkursa, bez ikakve javne nabavke, gde niko nije mogao ni da se žali, preduzeće koje je imalo jednog zaposlenog i 3.000 evra, kako sam rekao, osnivačkog akta, a čak nije imalo ni licencu da se bavi poslom koji se tiče telekomunikacija.

Zar nije ogroman napredak od 2012. godine do sada? Jeste, i to se vidi. Želimo da bude još veći i, da ne bih dužio pošto ima još kolega i koleginica iza mene, ovde ću završiti. Hvala vam.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Gospođo ministarko, koleginice i kolege, divna diskusija prethodna dva sata. Sve smo čuli i o legalizaciji i o svemu i uredu je. Ono na šta biste vi ministarko trebali da obratite pažnju i svi u vašem ministarstvu je ova karta koju ste lepo doneli ovde, da se lepo vidi, da kamere snime šta se uradilo, šta se radilo i šta se radi i šta će se raditi.

Kolega Arsić me je podsetio sa svojom pričom o samodoprinosu iz 1978, 1979. godine i divno da je to pomenuo. Tih godina imali smo auto-put Bratstvo-jedinstvo od Đevđelije pa gore negde do Sežane, pored Beograda i sve prema Nišu i Đevđeliji bili su betonski blokovi, pa kada vozite činilo vam se da ste u vozu, a ne u automobilu. Radilo se, a tada sam kao srednjoškolac putovao malo do Trsta, naše omiljene destinacije, radilo se malo u Hrvatskoj oko Okučana. Jedan deo ispred Zagreba i pola auto-puta u Sloveniji.

Šta imamo sada? Ja sam u jednom trenutku kada sam video kartu, setio se „Večernjih novosti“ upravo iz tih godina gde je bila trasa koja je sad plavo-crvena i radi se o auto-putu za južni Jadran, Beograd-južni Jadran, kako se onda zvao. I tada je bila diskusija da li će biti levi krak, desni krak, da li prema Užicu, da li prema Sjenici. Pomislio sam u jednom trenutku da doživeti neću da vidim taj auto-put. Hvala Bogu, ja putujem već tim auto-putem. Od 15. avgusta ću ići sve do Beograda, a ne samo do Ljiga i to govori o ovoj Vladi, to govori o predsedniku Republike Aleksandru Vučiću, to govori o SNS.

Sve ostalo ne slušajte, radite i pravite, stvarajte. Ono što je meni vrlo bitno to je upravo ovaj Moravski koridor. Moravski koridor ne samo zbog onog naziva Morava, jer ćemo u petak još jednu Moravu otvoriti, a to će biti aerodrom „Morava“ u Lađevcima kod Kraljeva, na granici sa Katrgom, ne mogu da grešim dušu to je i deo teritorije grada Čačka.

U Predlogu zakona, dobro uređenog, kvalitetnog zakona, piše upravo ono što smo danas više puta ovde spočitavali zašto se kasni? Nikad niko nije ni dao nekakav rok da su počeli radovi. Ovde lepo piše od Pojata do Koševa, urađen je i projekat, urađeno je sve i od Adrana prema Mrčajevcima, odnosno do Preljine, već će do kraja jula meseca biti završeno sve. Gde je problem? Problem je na onom najvećem delu koji prolazi kroz teritoriju grada Kraljeva. Problem reke Zapadne Morave, problem svih onih prigradskih naselja koja su 2014. godine poplavljena i problem ne samo teritorije grada Kraljeva nego i teritorije opštine Trstenik. Jer, ukoliko, a bilo je, vi znate dobro, jer ste učestvovali u svim tim razgovorima i pričama, bilo je rešenje kako rešiti korito reke Morave, pa ispravljanjem, pa ne znam šta. Onda bi se desilo da teritorija grada Kraljeva koja nije bila plavljena, a to je negde gore od Adrana bila bi poplavljena ili bi teritorija opštine Trstenik teško stradala ako bi se tako nešto uradilo.

Mislim da se upravo iz tog razloga, zbog regulacije korita reke Morave i radilo ovako dugo na iznalaženju dobrog, pravog rešenja. Vi znate da smo mi bedem napravili u onom najgorem delu, ali to je samo jedan deo rešenja. Bilo je pominjanja da će trasa autoputa ići levom stranom između pruge i reke, da će ići desnom, mislim da je sada to najbolje rešenje i da ćemo najzad imati kružni tok tamo gde smo pričali o onoj rasveti, koja još uvek nije urađena, na izlasku prema Kragujevcu iako znam da je obavljena i javna nabavka i sve je završeno.

To opet govori da javne nabavke nekad nisu do kraja kvalitetne kako neki misle. Ne bih dužio ovde više, jer ima dosta kolega koje bi rekle neku lepu reč o ovom kvalitetnom i dobrom zakonu. Hvala.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Poštovani gospodine Obradoviću sa saradnicima, zadovoljstvo mi je da kao član Odbora za privredu, koji je već usvojio ovaj izveštaj, mogu da kažem da ćemo sigurno i mi ovde u skupštinskoj većini usvojiti jedan dobar izveštaj, posebno kada se radi o jednoj nezavisnoj instituciji koja, a to mi je opet posebno zadovoljstvo, kao i DRI deli neke nadzore koje imamo mi kao skupštinska većina i koje ima predsednik Republike Aleksandar Vučić, a to je da imamo misiju i viziju jedne bolje, bogate, razvijene Srbije. To je cilj svih nas i drago mi je da i vaše telo to isto radi.

Znači, radite nezavisno, ali se starate da sve ono što je dobro bude sprovedeno i ne želim, pošto je dosta dobro rečeno o instituciji, govorim o izveštaju i o vama. No, pomenuo bih jedan deo, a to je deo koji ste od mnogo današnjih govornika čuli, a to je onaj deo medijski naš, odnosno medijske konkurencije.

Digla se strahovita buka kada je „Telekom“ kao jedna velika kompanija, kao telekomunikacioni tim, kao lider ne samo naš nacionalni, nego lider na Balkanu, „Telekom“ ima svoje ispostave i u Republici Srpskoj i u Crnoj Gori i radi kvalitetno, rešio da se probudi, da ne bude uspavani div, da i na tom delu medija, odnosno medijskog angažovanja ponudi nešto više.

Već dugo postoji epi televizija u „Telekomu“, preko 10 godina, no ona je nekako bila skrajnuta i ja sam se kao narodni poslanik, ne kao član Odbora za finansije i privredu, nego kao član Odbora za telekomunikacije itd. više puta sukobljavao sa stavovima i mišljenjima RATEL, onda RATEL-a, zašto je „Telekom“ zapostavljen, a zašto se kapaciteti „Telekoma“ nekome drugome daju na korišćenje besplatno.

O čemu se radi? Optika „Telekomova“ je bez ikakvih ugovora, bez znaka, na kraju krajeva nije to „Telekomovo“, to je naše nacionalno dobro, to je nešto državno, davana SBB. Čak SBB nije ni pitao, nego je ulazio u naša okna, radio kako je hteo, optičke kablove, odnosno to su bakarni kablovi, bakarne kablove razvlačio sa zgrade na zgradu, koristio je bandere EPS-a i tako je stvarao imperiju.

Za to vreme „Telekom“ nikako nije mogao da ponudi neku ponudu kvalitetnijeg i jeftinijeg sadržava. Nismo mogli da ponudimo šest meseci po jedan dinar, četiri meseca po jedan dinar jer non stop je bilo obaveštenje i objašnjenje – pa „Telekom“ je veliki, „Telekom“ je monopolista. Nije monopolista jer koliko dobro znamo SBB ima, odnosno početkom godine imao je negde oko milion i 800 hiljada korisnika, a „Telekom“ 700 hiljada korisnika. SBB je pokrivao 51% tržišta Srbije, a „Telekom“ 36.

Ono što je frapantan podatak „Telekom“ je u velikim gradskim jezgrima kao što je Beograd, Novi Sad, Kragujevac imao manje od 10% učešća na tom polju i kada smo rešili da donesemo državi, jer „Telekom“ sve što zaradi kao državno većinski akcionarsko društvo svoj profit daje u državnu kasu. „Telekom“ je na kraju krajeva jedan veliki sponzor, donator svega i svačega, od sporskih klubova preko humanitarnih akcija itd. Od SBB niko ništa nije dobio. Čak koliko vidim ni porez se ne plaća kako treba.

Kada je „Telekom“ rešio da napravi dve tri akvizicije, gde ste vi dali saglasnost da to ne remeti nikakve odnose, da ne ugrožava nezavisnosti, zaštitili ste konkurenciju, digla se velika galama i buka, zašto? Zato što ste vi 2017. godine doneli odluke i rekli – u redu, imamo tri velika operatera, jedan je „Telekom“, drugi SBB, treći „Ikom“, mogu da se spoje, tada niko reč nije pomenuo, SBB i „Ikom“, ali pod određenim uslovima i dali ste dve godine određene zabrane, čak ni povećanje cene. Znam da su povećali cenu i vi ste reagovali na to. Ne znam kakva je dalje ta procedura, ali znam da ste dali ozbiljne primedbe na taj deo.

Šta sad? Te dve godine izlaze, te dve uslovljene godine pa verovatno to ih nešto mnogo boli.

O čemu se još radi? „Telekom“ kao operater 10 godina ne može već da ima u svojoj ponudi Foks kanale. Zbog čega? Zato što SBB koji ne koristi APTV platformu je uzeo, reći ću lagano, licencu za emitovanje tih programa preko APTV platforme, tako da mi ne možemo da emitujemo Foksove kanale, jer oni imaju ekskluzivno pravo distribucije u našem regionu.

„Telekom“ je uvek tražio po nekim povoljnim tržišnim uslovima da otkupi to pravo, kao i da otkupi pravo, ono što najviše boli sve naše građane, što ne mogu da gledaju prenose nacionalnih naših selekcija, fudbalske, košarkaške, odbojkaške itd. na nacionalnim emiterima. Zašto? Zato što je neko uzeo ekskluzivno pravo, otkupio to i umesto da ponudi nekom nacionalnom emiteru da reemituje, nije dozvolio i imamo jednu paradoksalnu situaciju da „Telekom“ emituje utakmice Lige šampiona, a sve ostalo emituje SBB. “Telekom“ je uvek tražio pod određenim ekonomskim uslovima da i on pristupi tom resursu i da možemo da emitujemo i da cela Srbija da svi ljudi mogu da dele sve informacije.

Nije istina ono što tvrdi „Junajted grupa“ i N1 da bi kada bi „Telekom“ uzeo i preuzeo primat da bi to bila blokada, da ne bi izašla informacija. Ne, „Telekom“ se upravo trudi da proširi, da veći deo naših građana ima pravo na informacije.

Voleo bih da vi, odnosno vi to već radite, ali pretpostavljam da pravosudni organi to ne rade, ono što je uradio vaš pandan u Sloveniji, njihova agencija je donela određene zaključke i naložila je preduzeću koje „Junajted grupa“ osnovala u Sloveniji, a tako isto preduzeće ima i u BiH, da u roku od šest meseci proda svoja prava na emitovanje tih sportskih kanala, svih 13 sportskih kanala Sport kluba, jer nepoštuju upravo ova pravila zaštite konkurencije i upravni sud ili već kako se zove Slovenije presudio je u korist agencije.

Tako da mislim da će to vreme doći i kod nas, da sud sudi onako kako treba, da podržava ono što nezavisna regulatorna tela donose i da svi budemo ravnopravni.

Na kraju bih vam postavio samo dva pitanja koja se tiču izveštaja. Prvo je, u Izveštaju se spominje saradnja Komisije sa drugim regulatorima i davanje mišljenja regulatornim telima kakva je ta saradnja i da li je treba proširiti? Drugo pitanje je u Izveštaju vidimo, a to mi je baš bilo interesantno, da je zakup poslovnog prostora devet evra sa PDV i u ceni ulazi zakup čišćenja, električna energija, komunalne usluge, grejanje, itd. Da li je to greška ili je to stvarno pravi podatak? Hvala vam.

Zahvaljujem.

Poštovani gospodine Pejoviću sa saradnicima, koleginice i kolege, zadovoljstvo je čuti ovoliko dobrih i lepih reči o samoj instituciji, o izveštaju. Posebno je meni zadovoljstvo s obzirom da sam član Odbora za finansije i član pododbora za reviziju.

Ali, ono što je na mene ostavilo utisak je nešto što se nalazi na drugoj ili trećoj strani izveštaja, nešto što ja u svojim govorima mnogo ovde zloupotrebljavam, da kažem, pod znacima navoda.

Uvek govorim – kad čovek ima cilj, ima i rezultat, a vi ste stavili nešto što ja pomenem u svakom govoru. To su misija i vizija. Za divno čudo, za nezavisnu instituciju ta misija i vizija se slažu sa misijom i vizijom, pre svega, predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, sa misijom i vizijom Vlade Republike Srbije i misijom i vizijom svih nas poslanika ovde iz većine, odnosno iz vladajuće koalicije. To je jedna zdrava, bogata, uređena Srbija, Srbija budućnosti. To se vidi iz vaše misije i vizije. To se vidi i iz vašeg dosadašnjeg rada.

Pomenuli su svi 2005. godinu, datum kada je ponovo krenula DRI. Imalo je tu turbulencija, imalo je padova, uzlaza, imalo se i problema, pre svega, kadrovskih, organizacionih, prostornih. Mislim da smo i mi malo pomogli. Kad kažem mi, mislim na Odbor za administrativne poslove, koji je znao da razume i vaše potrebe za novim kadrovima u zadnjem periodu i za vaše probleme sa prostorom. Sećam se kada smo prvi put dolazili kod vas: bilo je lepo, zdravo, zagušljivo i bilo nas je mnogo na malom prostoru. Sada je to već mnogo bolje.

Ono što posebno želim da istaknem, jer govoriti iza kolege Arsića, iza koleginice Aleksandre Tomić, iza gospodina Kovačevića, koji su bezmalo rekli šta sam i ja hteo da kažem, vrlo je teško, ali ono što posebno želim da istaknem jeste što vi radite kontrolu trošenja javnih sredstava. Javnih sredstava koja su nam, hvala Bogu, i vidi se to, sve veća i veća i imamo sve više i više sredstava koje možemo upotrebiti za nove investicije, za razvoj, za razvoj naše države. To su sredstva koja su teško zarađena i jedan čovek se mnogo trudi da ta sredstva donese, da otvorimo novu fabriku, jer nova fabrika doneće i nova radna mesta, nova radna mesta doneće poreze i doprinose, doneće priliv i prihod u budžet. Vi ste tu da sprečite neke tamo koji bi da zavuku ruku.

Vidi se iz vašeg izveštaja da je mnogo ljudi koji su grešili u svom poslu, koji nisu imali namerne greške, koji nisu imali zadnje namere. Vi ste njih lepo posavetovali, upozorili, dali mogućnost da sve to u odazivnom izveštaju isprave. Neki to nisu shvatili u prvom trenutku kao savet. Oni su mislili kao lični napad. Drago mi je, a vi, gospodine Pejoviću, znate o kome pričam, što sam imao zadovoljstvo pre neki dan da mi čovek koji je bio protiv DRI kaže – svaka čast, mi smo imali tri primedbe, sve tri smo ispravili. Video sam zadovoljstvo u njemu. Znači, shvatio je da je njemu to bila pomoć, a ne nešto što je nametnuto.

Za onaj drugi deo, za one koji hoće da zavuku ruku u ćup i da uzmu, ne pet miliona, ne 500 hiljada, ma ni pet evra, vi ste tu da sprečite to i da taj novac ostane tu gde i treba da bude.

Pomenuli su neki subvencije. Mislim da smo i kod subvencija došli do nekih lepih zaključaka u svim onim našim divnim razgovorima. Subvencija da, ali subvencija koja će krajnjem korisniku, koja će potrošaču pomoći. Neće mu povećati cenu neke naše usluge u javnim preduzećima, već će upravo tu subvenciju upotrebiti da tehnički i tehnološki podignemo nivo, da imamo bolji kvalitet usluge, a da krajnji korisnik to ne plati. Plati on to kroz budžet, ali nećemo svi mi, kao fizička lica, kao privredni subjekti, plaćati.

Pomenuli smo nekad kao divan primer vodovod. U zadnjem trenutku javno preduzeće za snabdevanje vodom sve manje i manje koristi subvencije. Zašto? Zato što su stali na zdrave noge, zato što zdravo posluju i zato što poštuju nekakva pravila.

Ono što bih posebno, a mislim da je to i Goran Kovačević pomenuo, to je ono što ste vi uradili da najzad imamo spisak, ja bih rekao spisak, ili kako god ga nazvali, imovine. Od lokala, pa do države. Mi smo ovde, makar ovaj saziv, već četiri, pet puta pomerali rokove da se nešto uradi. Pravu pomoć imamo od vas, jer mi i ne znamo koliko imovine imamo i koliko smo bogati na lokalu. Neki znaju, znaju i za svaku garažu, znaju i za svaki hektar zemljišta, svaki ar zemljišta, znaju za svaki stan za koji niko ne zna ili za neki poslovi prostor. Verovatno imaju interesa. Nemoguće da se sve to koristi, a da mi to nemamo uknjiženo, da nemamo prihode i da je to negde virtuelno. Tu nam je ogromna pomoć. Kad neko vidi da smo finansijski jaki, onda će nam i pomoći.

Tu bih završio, pošto stvarno ovo je bila divna i duga diskusija. Mi ćemo se viđati i sarađivati i dalje. Hvala vam.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Koleginice i kolege, obzirom da će za par minuta biti sednica Odbora za finansije sa Misijom MMF-a, biću vrlo, vrlo kratak, a posebno jer imam zadovoljstvo da govorim iza kolege Arsića, koji je sve ono dobro i pametno što je trebalo reći o ovim predlozima zakona rekao.

Kad pogledam, pomenula je Ljiljana malo pre, one prazne glupe, ja ne gledam prazne glupe, ja pogledam one vesele, veselnike, šatordžije, uvek kad pođem ujutru na posao, prođem pored Predsedništva i prođem pored jednog šatora. Vidim da je od jutros povećano brojno stanje. Umesto ljudi, obično ih je četiri-pet, povećan je broj šatora za jedan. Nek napreduju i nek rade.

U njihovo vreme oni su uzimali kredite sa velikim kamatama i ti krediti su služili za socijalni mir, za povećanje plata i penzija.

Razlika između ove Vlade, između SNS i države koju vodi predsednik Aleksandar Vučić, i njih je upravo u tome. Mi imamo i misiju i viziju i cilj. Mi se bavimo ekonomskim i ekonomsko održivim razvojem Republike Srbije. Uzimamo vrlo povoljne zajmove koje investiramo i ulažemo pre svega u putnu infrastrukturu, u železnicu, jer bez auto-puteva, bez jake železnice, nema ni dolaska novih investicija, nema ni otvaranja novih fabrika, nema ni punjenja budžeta.

Upravo smo to i postigli za ovih sedam godina, od 2012. godine do danas, da iz beznađa, da iz nekog stanja bez perspektive, dođemo u situaciju da nas uvažavaju, da dovodimo strane investitore i da pokušavamo da nadoknadimo sve ono što su neki uništili u periodu od 2000. do 2012. godine, kada su dobra preduzeća, verovatno tehnološki zastarela zbog svih onih blokada i sankcija koje smo imali, uspeli da unište i da rasprodaju.

Nikako ne može naša pozicija biti startna ista kao i zemalja u okruženju, na čemu je potencirao isto naš Fiskalni savet u nekim svojim analizama. Ne, nije ista. Mi smo krenuli iz minusa i dolazimo u jedan veliki plus. Dolazimo u plus i upravo svih ovih osam zakona, odnosno osam ugovora o zajmu govore o tome da mislimo o svim delovima, i o privredi, i o lokalnoj samoupravi i o zdravstvu.

Više puta je danas pomenuto da je tu nekih 18 gradova gde ćemo kroz jedan od ovih zajmova od Evropske investicione banke opredeliti za uređenje infrastrukture u zdravstvu. Radimo i na uređenju infrastrukture u lokalnim samoupravama i što je najvažnije, one vitalne, naše strateške infrastrukture, završetak Koridora 11 i nadam se da ćemo u sledećoj nedelji ili u nedeljama koje dolaze imati i ovde zakon koji će definisati onaj moj omiljeni koridor, a to je Moravski. Hvala lepo.

U danu za glasanje, normalno, glasaćemo za predloge ovih zakona.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Gospodine ministre, koleginice i kolege, spremim se da govorim i onda vidim ove jezivo prazne klupe naspram sebe i promenim koncept koji sam imao zacrtan u glavi.

Nažalost, tamo ne sede ljudi koji nas godinama, a nije bilo utorka ili četvrtka, da nisu pomenuli probleme ljudi koji su zaduženi u švajcarskim francima. Pominjali su to, ali iz svojih politikantskih razloga. Da su imali ozbiljne namere sedeli bi ovde danas sa nama i raspravljali o toj ozbiljnoj temi.

No, ne čudi me ništa od ljudi koji nemaju ideje, koji nemaju viziju, koji se u ovom trenutku bore sa saobraćajnim znacima, sa građevinskim mašinama, ljudi koji pokušavaju da zaustave napredak Srbije. Ne, neće uspeti. Ima ovde poslanika koji su bili u tom sazivu, kada je ista ta ekipa imala viziju da preko stoletnog hrasta zaustavi izgradnju Koridora 11. Slušali smo svakog utorka, svakog četvrtka, svakog početka zasedanja priču o hrastu, slušali smo neke kletve, slušali smo sve i svašta i niko više ne pomenu hrast. Hvala Bogu, za mesec ili dva, videćemo ceo Koridor 11 završen.

Oni imaju jednu veliku nesreću, a mi imamo jednu veliku sreću da se na čelu ove države nalazi čovek, Aleksandar Vučić, čovek koji ima viziju, koji ima misiju i koji ima cilj. Uz njega su i ova Vlada Republike Srbije, ova skupštinska većina i velika većina građana Republike Srbije. To je samo jedan cilj, Srbija uspešna, Srbija cenjena, Srbija u kojoj će sva naša deca imati zaposlenje, iz koje se neće odlaziti i koja će zaboraviti ona vremena koja su vladala sve do 2012. godine.

Kada ovo govorim, ovo sve vezujem sa svim ovim predlozima izmena i dopuna zakona koji se nalaze pred nama, a to su Zakon o planiranju i izgradnji, o postupku upisa u katastar nepokretnosti vodova, prevozu putnika, pa sve do Zakona o drumskom saobraćaju. Sve su to zakoni koje je donela ova skupštinska većina u nekom drugom sazivu. Da govori da smo ozbiljni ljudi, da mislimo o budućnosti, upravo govore ove izmene. Videli smo u toku primene zakona da postoje delovi koje treba usavršiti, koje treba poboljšati, da treba uskladiti sa nekim drugim zakonima i mi to redovno radimo bez toga da se osvrnemo unazad i da kažemo, pa mi smo to doneli. Jesmo, ali želimo da popravimo, kao što želimo da popravimo Srbiju.

Mnogo bih govorio o svim zakonima. Ovde ću pomenuti samo onaj jedan koji upravo ide u prilog svega ovoga što sam unapred izložio, a to je Zakon o budžetskom sistemu. Mi smo pre nepunih mesec dana doneli izmene i dopune tog zakona, ali smo uvideli da treba još jednu kategoriju ljudi, koji vaspitavaju našu decu u predškolskim ustanovama, izjednačiti sa svim ostalim koji su u studentsko-učeničkom standardu i upravo to činimo. Znači, ispravljamo ono što smo doneli pre par meseci, ali ispravljamo za korist naših sugrađana i svih tih ljudi koji rade u tom sektoru obrazovanja.

O zakonu o konverziji kredita stvarno bi bilo iluzorno da mnogo govorim posle onakvog izlaganja ministra, posle izlaganja koleginice Aleksandre Tomić, kolege Veroljuba Arsića i kolege Gorana Kovačevića. Samo ću dati dve napomene. Juče je Ustavni sud Grčke doneo jednu odluku, sve koje interesuje mogu da pročitaju, a tiče se 70 hiljada ljudi koji su zaduženi u Grčkoj u švajcarcima, gde je rečeno – kredite vraćate onako kako ste ih i zadužili. Toliko o tome.

Za one koji govore o dinarskim kreditima, daću jedan primer. U isto vreme kada su ovi švajcarski krediti bili u tendenciji što većeg uzimanja, bilo je slučajeva da su i dinarski krediti davani 2000. godine za istu namenu i za istu svrhu. Jedna kompanija je dala dinarske kredite svojim radnicima, znači pod veoma povoljnim uslovima. Desilo se 2004. do 2008. godine da su upravo ti dinarski krediti išli tendencijom rasta 8'% u toku jednog meseca, a to je bio septembar i oktobar 2008. godine i došli su u situaciju, u istu situaciju u kojoj su i korisnici kredita u švajcarcima, da te kredite nije bilo normalno vratiti. Normalno, s obzirom da se radi o Akcionarskom društvu, Skupština akcionara i nadzorni odbor utvrdili su da takve kredite treba promeniti i određeno je to tako što je usklađen sa evrom i osnovni dug i sve ono što je isplaćeno, i utvrđena je jedinstvena kamatna stopa, odnosno fiksna kamatna stopa. Tako da, mislim da od uslova kada su dodeljeni krediti, kako su deljeni, zavisi da li su povoljniji dinarski ili nisu. U ovom trenutku mislim da nisu. Hvala vam.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Gospodine ministre, koleginice i kolege, zadovoljstvo mi je što ću verovatno biti zadnji govornik u ovoj današnjoj raspravi po ovom dnevnom redu.

Koleginica Maja Gojković, naša predsednica, rekla je, a i kolega Nenad Čanak, šta je svrha i šta je zadatak ovog parlamenta.

Drago mi je što je bila ovakva ova dvodnevna diskusija. Mi se ne slažemo, imamo različite stavove, ali ovako treba razgovarati u parlamentu, ovako treba raditi.

Mnogo štošta sam hteo da kažem no, obzirom da neću imati vremena, podsetio me je gospodin ministar Nedimović, kada je rekao u jednom trenutku pored sirovinske baze, rade se i prerađivački kapaciteti.

Ja kao čovek koji je godinama radio sa preduzećima iz Zrenjanina, Bečeja, Bačke Palanke, Sente, ne mogu da se ne otmem utisku da od 1990. do 2000. godine, kada sam intenzivno radio u prerađivačkoj prehrambenoj industriji, one slike kad uđete od Ečke u Mužalj u Zrenjaninu, pa skrenete desno pored Skrobare i pored svih onih proizvodnih objekata i proizvodnih preduzeća koja su postojala pored nekadašnjeg giganta „Servo Mihalja“, tu su bili prerađivači koji su imali ne evropsku, nego svetsku tehnologiju.

Pomenuću „Žito produkt“ Zrenjanin, koji je u tom trenutku po licenci mlinova Pariza radio specijalne vrste brašna za „Kroason“. To više niko ne radi u ovom delu Evrope.

Pomenuću taj „Žito produkt“ koji je imao najmodernije japanske linije za proizvodnju lisnatog peciva, linije koje su mogle da u jednom trenutku proizvode kompletnu proizvodnju za nekadašnju bivšu Jugoslaviju. Pretpostavljam, potpredsedniče što me gledate, da mi je isteklo vreme. Ili?

I šta se desilo? Zašto je to, vi ste lepo rekli, devastirano? Jeste devastirano, ali devastirano je od 2000. godine pa na ovamo. Svi ti veliki proizvodni pogoni „Flora“ Bečej, „Bečejka“, „Old gold“, „Žito produkt“ Zrenjanin, nema ih više.
Vi te prerađivačke kapacitete nemate, a to je neko ulagao decenijama i stvarao. Jeste onda Vojvodina bila malo iza Slovenije.
Nažalost, te godine koje su nam pojeli skakavci, pojele su nam i te prihode koje smo imali u Vojvodini. Hvala vam, pošto vidim da je isteklo vreme neću više.