Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7977">Zoran Bojanić</a>

Zoran Bojanić

Srpska napredna stranka

Govori

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Gospodo ministri, koleginice i kolege, neću govoriti o zakonima iz domena poljoprivrede jer je stvarno rečeno mnogo toga, rekli su to kompetentni ljudi, ljudi koji se bave pre svega poljoprivredom, lekari koji znaju kako se treba ponašati i kako treba raditi sa životnim namirnicama.

Težište svog izlaganja ću posvetiti na tri zakona, a to je Zakon o Centralnom registru stanovništva i prvi put ova dva zakona koja se razdvajaju jedan od drugog, to su Zakon o turizmu i Zakon o ugostiteljstvu.

Kada je u pitanju Zakon o Centralnom registru stanovništva, taj zakon govori da Srbija ide u pravom pravcu, da želimo modernu Srbiju, Srbiju u informatičkom društvu. Upravo ovaj zakon sve ono sublimira što je Vlada radila u prethodnom periodu, znači, da pre svega pojednostavi rad javne uprave, da rad javne uprave približi stanovništvu i ovim zakonom da i sama javna uprava olakša sebi rad, da nema komunikacije između određenih ministarstava, već da određeni ljudi koji su za to ovlašćeni iz određenih javnih službi mogu da dođu do podataka koji su neophodni da bi se nekakvi poslovi obavili pre svega na dobrobit i za dobro naših građana. Toliko o tome.

Rekao bih par reči o zakonima o ugostiteljstvu i turizmu. Srbija postaje vrlo interesantna u svetskim okvirima turistička destinacija. Možda i nismo svesni koliko toga iz istorije imamo šta možemo ponuditi kroz turističku ponudu. Mnoge zemlje u okruženju iskoristile su to i prodaju turistima upravo deliće svoje istorije, kamen, zgrade, utvrđenje koji su posećeni mnogo više nego nekakve turističke destinacije koje se nalaze na mogu ili na jezerima.

Kada govorimo o tome, krenuću od Raškog upravnog okruga, od okruga iz koga ja dolazim kao poslanik. Raški upravni okrug ima mnogo toga u turizmu, počev od Vrnjačke Banje, koja je levo na početku u tom okrugu, koja je najzad postala banja koja i jeste nekad davno kroz istoriju bila. Godinama je bila zanemarena, zapostavljena. U zadnjih desetak godina ova Vlada, pa na kraju krajeva i mi poslanici koji smo usvajali zakone da se omogući razvoj i rad, na kraju krajeva, i Vrnjačke Banje, mnogo smo učinili da banja postane i ostane ona kraljica turizma koja je bila. Znači, vi imate tu mnogo novih hotela, mnogo novih sadržaja kojih nismo imali pre desetak godina.

Pored Vrnjačke banje, tu postoji „Dolina vekova“, „Dolina vekova“ koja se prostire od Kraljeva do Novog Pazara. Kada kažem „Dolina vekova“, mislim na mnogo manastira, da ne pominjem Studenicu, pa da dođem tamo do Mileševa. Sve to mi možemo da ponudimo u našoj turističkoj ponudi.

Da zaokružimo, nekada su to bili pokušaji, kada pominjem manastire, pre svega turistička organizacija koja je imala SPC u svojoj ponudi, ali rad predsednika republike, rad Vlade, rad ovog saziva Narodne skupštine, koji radi za razliku od onih koji se šetaju ulicama, učinio je sve da i tu turističku ponudu damo na jedan bolji način. Kako? Pa lepo, znamo da će 28. juna zvanično biti otvoren aerodrom Lađevci, Kraljevo, znamo da se radi Moravski koridor, to znači mnogo za razvoj turizma u regionu u kome ja živim.

Znači, sve one kapacitete koje smo imali i koje ćemo, nadam se, u budućnosti imati, ja kad kažem nadam se u budućnosti imati mislim na dve vrlo važne i velike banje pored Kraljeva, to su Mataruška i Bogutovačka banja, koje imaju istoriju, koje imaju šta da ponude i na žalost sada radi samo jedan deo, delić koji se tiče medicinskog, odnosno zdravstvenog turizma, a sa svim ovim infrastrukturnim kapacitetima koje ćemo imati, nadam se da će zaživeti i te dve banje. Hvala.
Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Gospodo ministri, koleginice i kolege, i ovaj set zakona i sporazuma govori da smo na pravom putu, da imamo, i predsednik Republike Aleksandar Vučić i ova Vlada i ova skupštinska većina, i misiju i viziju i da razmišljamo o budućnosti. Da razmišljamo o budućnosti, za razliku od ovih kojih danas nema tu, koji nemaju ideja, koji ne nude borbu mišljenja, borbu ideja, no nude vešala, od onih koji su nam pojeli i ukrali budućnost, a to dobro pamtimo. Nije ovaj narod toliko zaboravan da misli da oni koji su pre mnogo godina, to je mnogo, 12 godina su oni bili na vlasti, nudili 500 evra, eno odmah iza granice, samo da podne neko sa vlasti, da će ponovo to proći. Neće.

Ovaj set zakona i ovde ću pre svega pomenuti Zakon o Srpskoj književnoj zadruzi, govori da ne mislimo samo o budućnosti, da mislimo i o prošlosti, o našoj istoriji i da cenimo ono što je neko drugi uradio. Godine 1892, ako sam dobro zapamtio, osnovana je Srpska književna zadruga. Trebalo je 22 godine da neko dođe i da da izmene i dopune zakona koji je neke davne, 1977. godine, donet. To govori mnogo. To govori da cenimo sebe, a ako cenimo sebe, ceniće nas i drugi.

Onaj drugi set zakona koji bih pomenuo, to je set zakona o obrazovanju, gde je krovni zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i gde je utvrđeno za ovih godinu i po dana ili nešto malo jače da ima dosta elemenata koje treba promeniti. To govori opet pozitivno i o ministarstvu i o Vladi, da se u hodu vidi da ima, na kraju krajeva, ovde je pre svega zbog nekih tehnoloških inovacija, ali i zbog okruženja, i zbog načina života, i zbog svega, da treba promeniti neke delove zakona koje smo mi, koje je ova ista skupštinska većina donela 2017. godine. Zbog toga se menjaju i Zakon o osnovnom obrazovanju i o predškolskom, jel se usklađuju pre svega sa ovim osnovnim svojim krovnim zakonom, gde se preciziraju neke odredbe, uređuje se i unapređuje i usklađuje sa nekim novim evropskim normama.

Ono drugo što bih napomenuo i što dosta govori i o ovoj skupštinskoj većini, o ovoj Vladi i o predsedniku Republike je da je najzad neko doneo na dnevni red, odnosno dao na dnevni red, nekad davno smo se mi odvojili od Crne Gore, set sporazuma koji će definisati granične prelaze, koji uređuje odnose granične i pogranične, pre svega Srbije i Crne Gore. Zar smo toliko godina trebali da čekamo da bismo to uradili? Znači, opet to neko radi koji misli o budućnosti, koji ne želi repove, koji ne želi neraščišćene odnose iz prošlosti.

I ono što mene posebno raduje, to je Predlog sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Kanade i Republike Srbije. Raduje me što ćemo sigurno, u danu za glasanje, taj sporazum prihvatiti i, opet ću se ja vratiti na budućnost, govori o tome da mi mislimo o budućnosti, da mislimo, neko kaže ima 300 hiljada a neko kaže 700 hiljada naših iseljenika u Kanadi, koji će imati mogućnost da direktnim letom iz neka dva grada, da li će to biti Toronto i Otava, ili neki drugi, dođu u svoj zavičaj. I ne da će oni dolaziti u zavičaj, nego će to otvoriti i mnogo toga, pre svega u ekonomskom razvoju i u odnosima ekonomskim i trgovinskim između Kanade i Republike Srbije. Na kraju krajeva, retko ko ima direktne letove za Kanadu. Sve zemlje iz okruženja, iz onih bivših republika stare Jugoslavije, imaće mogućnost da iz Beograda ili iz nekog drugog aerodroma iz Srbije, odlete preko okeana.

Ovde bih stao, jer je dosta toga rečeno i u prethodnim izlaganjima. Hvala.
Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Gospodo ministri, koleginice i kolege, kao što rekoh i juče u obrazlaganju amandmana na član 1, pred nama je jedan celovit, dobar, moderan predlog zakona, predlog zakona za ovo vreme, za vreme elektronskih komunikacija i brzog interneta, predlog zakona koji će omogućiti svakom od nas da u svakom trenutku, pritiskom na jedno dugme, vidimo sve ono šta bi trebalo da stoji kada su u pitanju naša socijalna davanja, da se neko ne iznenadi posle godinu ili dve dana kada ode ili u Fond PIO da preda zahtev za penziju i vidi da mu neko nije uplaćivao određene poreze i doprinose, a na koje je imao pravo u svom radnom odnosu, predlog zakona koji podržava sve one napore Vlade Republike Srbije i nas u ovoj parlamentarnoj većini i koji govori da mislimo o budućnosti, da stvaramo za budućnost.

Znači, sve ovo što radimo i svi zakoni koje donosimo za ovih zadnjih šest godina upravo je rad na budućnosti, na sutrašnjici koja će biti mnogo bolja nego što nam je bila prošlost i mnogo bolja nego što je i sadašnjost, jer iz jednog teškog perioda mi smo uspeli da pokrenemo nešto što je bilo teško pokrenuti. Kada su danas sa ponosom mnogi od nas isticali da smo samo u jednom danu smanjili javni dug za milijardu i nešto evra, za dva indeksna poena, to mnogo znači. Ovaj zakon će omogućiti da u nekom sledećem periodu ne razmišljamo o smanjivanjima, da razmišljamo o primanjima i o mnogo većim ličnim primanjima i o boljem standardu svakog našeg građanina. Hvala vam.
Zahvaljujem, uvažena predsednice parlamenta Republike Srbije, gospodo ministri, koleginice i kolege, još jedan od amandmana iz meni omiljene teme – održivog razvoja, amandman na član 3. predloga ovoga zakona. Ovim amandmanom pokušavam, kao i svim prethodnim, da osnažim sve one naše napore u ekonomskom i privrednom oporavku Republike Srbije, ali pre svega u održivom razvoju, u oporavku i razvoju koji će trajati. Znači, ovo je trenutak kada mi nešto pokrećemo iz stanja letargije i stanja zaostajanja i pokušavamo da stvorimo nešto za budućnost za generacije koje će doći iza nas.

Drago mi je da i Vlada Republike Srbije u svim svojim zakonskim predlozima strogo se pridržava onih 17 ciljeva Agende 2030 i ovde ću pomenuti samo dva cilja. Jedan je dostojanstven rad i ekonomski rast. Kada to kažem, mislim na promovisanje kontinuiranog inkluzivnog i održivog ekonomskog rasta, punu produktivnost i zaposlenost, kao i dostojanstven rad za sve. To svi predlozi zakona i sve ono što činimo u ovom prethodnom periodu ne govore. Pomenuću još jedan cilj, a to je cilj bez siromaštva. Okončati siromaštvo svuda i u svim oblicima.

O ovom amandmanu toliko. Nastaviću u sledećem. Hvala vam.
Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Gospodine ministre, koleginice i kolege, pred nama je jedan vrlo kvalitetan predlog zakona.

Uložio sam amandman na član 1, na član koji se tiče opštih odredaba u ovom zakonu, upravo u cilju da pojačam napore predsednika Republike, Vlade Republike Srbije i ove skupštinske većine u ekonomskom i održivom razvoju Republike Srbije, pa i ovaj dobar zakon upravo kreće u tom pravcu. Da je to tako, reći ću vam iz jednog prostog primera.

Mi imamo sada velikih problema kod onih naših sugrađana koji su se devedesetih godina bavili nekim privatnim biznisom. Znači, od 1990-te, do 1994. godine sva dokumentacija koja se ticala njihovih socijalnih davanja, odnosno poreza, doprinosa vodila se u nekadašnjem ZOP-u, odnosno Službi društvenog knjigovodstva. Od 1994. godine to je već preuzela poreska uprava i tu nema problema, ti podaci postoje. Ali, za sve one ljude koji su do 1994. godine imali neke svoje privatne, u to vreme to su bili većinom s.t.r. ili možda neke apoteke, za većinu je problem naći dokumentaciju i ostvariti, evo sad većini njih stiže 65 godina starosti ili 40 godina staža i pokušavaju da ostvare svoje penzije, nisu u mogućnosti za taj period.

Služba društvenog knjigovodstva koja je 2000. godine uništena i ugašena ne postoji, i Trezor, proveravao sam u Trezoru, ne postoji arhiva iz tog perioda. U Poreskoj upravi opet ne postoji, jer Poreska uprava nije ni bila u obavezi da takvu dokumentaciju ima. Na ovaj način mi ćemo potvrditi upravo ono da se staramo o ekonomskom i održivom razvoju, da mislimo o budućnosti. Znači, niko u budućnosti zahvaljujući ovakvim merama i ovakvim zakonima neće imati te probleme koje naši sugrađani u ovom trenutku imaju. Hvala.
Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Kolege mogu da pričaju, ali ja sam u situaciji da imam mikrofon ispred sebe pa ću biti jači.

Gospodine ministre, koleginice i kolege, pred nama je najvažniji dokument koji donosi parlament u toku jednogodišnjeg zasedanja. Ponoviću se, kao što je više puta rečeno danas, da je ovo jedan dobar, kvalitetan, uravnotežen Predlog budžeta, da je on istovremeno i razvojni, da je istovremeno i socijalno odgovoran.

Ovaj predlog budžeta govori u cilju svega onoga šta čine u prethodnom periodu i šta će činiti u budućnosti i predsednik Republike i Vlada i Narodna banka Srbije, ne smemo ni nju zaboraviti, kao i ova parlamentarna većina. Znači, da se ponašamo odgovorno, da se ponašamo tako da mislimo o budućnosti i da stvaramo za budućnost.

Pomenuću ovde još u tom delu samo nešto što ja mislim da su okosnice ovog budžeta, a to je rasterećenje privrede, kroz ono umanjenje koje će doneti 12 milijardi prihoda privrednicima i pod dva – napuštanje kriznih mera. Onda bih stao i poručio vam, gospodine ministre, da ne trošite vreme da objašnjavate nešto nekome ko ne želi da shvati.

Svega smo čuli, ali nijedne primedbe na Predlog budžeta i na ove kvalitetne zakone nismo čuli. Ovde su pojedinci koji verovatno nemaju tegove kući donosili materijal da pokazuju koliko je to teško, teško je verovatno za čitanje. Čak su i Alana Forda uveli u parlament. Moraću i ja da ga spomenem, posebno zbog gospodina Sira Olivera, koji pokušava da glumi Robina Huda i dovodi nekog Superhika i priča nešto što nije na mestu, pre svega u ovom parlamentu. Ali, izgleda da ona grupacija koju on zastupa, zastupa i jednu tezu broja jedan, nekih izbora tamo i kaže ovako lepo – mi ne obećavamo ništa i obećano ćemo ispuniti. Mislim da su tu završili.

Prva primedba koju sam primetio bili su rokovi, ulazak u parlament itd, i to od onih koji su bili na Odboru za finansije, gde ste lepo rekli da smo imali ovde MMF, da smo imali Svetsku banku, da smo sačekali, sve je to trebalo u septembru, pa u oktobru i nakon toga dokumenta su došla i po obrazovanom postupku mi rešavamo sve te probleme.

Druga primedba bio je Zakon o završnom računu, mi ga u parlamentu dobijamo. Tačno je, nismo raspravljali, ali na istom tom Odboru za finansije lepo je rečeno da od 2008. godine, pa svo do 2018. godine DRI će obraditi sve te završne račune i kad budemo dobili i mišljenje državne institucije da će i u toku sledeće godine biti rasprava po svim tim završnim računima u parlamentu. Ali, nažalost, ako nemam šta da primetim da je loše u budžetu, ja ću pričati nešto što mi je već jedared rečeno, i onda Fiskalni savet.

Baš predsednik Fiskalnog saveta je, kada je u pitanju javni dug, na samoj sednici rekao, parafraziraću – nažalost, moram da podržim gospodina ministra, vi niste u pravu. Sve ovo što piše, i ovih 4% i da će smanjenje biti, ako ovako nastavimo, sledeći put 51%, u odnosu na ovih 54, koliko je već ove godine, da je to tačno, a ona vaša priča sa 24 milijarde jeste takva kakva jeste, ali mi se svake godine zadužujemo iznova, jer stvaramo, jer upravo imamo investicije da investiramo i u koridor, neki tamo budući moravski, i u mnogo, mnogo drugih stvari.

Šta je opet bila primedba i ono što mi smeta i danas u diskusijama? Kaže – institucije sile, presije. Pa, nisu to institucije sile, nisu presije, vojska i policija nisu, vojska i policija nam trebaju. Zašto od onih 220 milijardi trećina ide za vojsku i policiju? Pa, i treba da ide. Ovaj deo ne ide na povećanje njihovog ličnog budžeta, odnosno zaposlenih, ovde je ulaganje u to da možemo da se zaštitimo, da zaštitimo i ovu državu, da zaštitimo i ovaj narod. Pa, ne znam zašto je to primedba, i zašto to smeta u budžetu. Kaže se u jednoj od diskusija – nije socijalni. Eto, da ste razmišljali, vi biste obezbedili doručak, užine itd. Nekada davno kada sam ja bio osnovac, svi đaci su imali obezbeđene užine. To je neko drugi uništio. Oni koji su oduzeli 400.000 radnih mesta, oduzeli su i užine, jer roditelji nisu mogli da kupuju užinu za svoju decu. Mi, sa 370.000 od 2014. godine, rešavamo i taj problem, da obezbedimo život dostojan svakog čoveka u ovoj našoj zemlji, da može od svog rada da živi i da radi i da stvara.

Da bih dozvolio i ostalim kolegama da nešto kažu, završiću ovde. Hvala vam.
Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Gospođo ministarko, koleginice i kolege, nastaviću tamo gde sam i stao u prethodnom amandmanu, kod danas više puta pominjanog zemljotresa u Kraljevu.

Moram da napomenem da je te 2010. godine Sektor za vanredne situacije svoj posao odradio kvalitetno, korektno, na vreme, upravo onako kako je trebalo. No, ono što je smetalo tada, a meni smeta i dan-danas, je raspodela određenih sredstava, pa i vrednovanje, odnosno kategorizacija oštećenja kod pojedinih zgrada i kuća.

Vi imate slučaj da je dan-danas, znači osam godina nakon tog katastrofalnog zemljotresa, imate privatne kuće, a imate i zgrade koje su kategorisane sa mnogo nižom kategorizacijom i ta sredstva koja su im namenjena, nisu bila dovoljna da se odradi rekonstrukcija i adaptacija pojedinih objekata. Za razliku od onih koji su tada vršili vlast i koji su i tada razmišljali samo o sebi i svojim džepovima, a vidim i danas, jer im mnogo smeta „Telekom Srbija“ koji radi u interesu države i u interesu naroda, štiteći verovatno neke svoje privatne firme, plaše se tog velikog sistema, SNS je pokazala da je interesuje i tada sveobuhvatni razvoj Republike Srbije i da misli o svakom građaninu i da misli o svakom gradu u našoj Republici.

Te 2010. godine, mi smo krajnje savesno i odgovorno formirali štab koji je pratio realizaciju svih naših poduhvata na sanaciji zemljotresa, ali kao grupe građana. Znači, stranka SNS je to radila. Za cilj smo imali da napravimo pet novih kuća, na kraju je to bilo sedam novih kuća, dovukli smo tone i tone materijala, novčanih sredstava, ali sve to smo pre svega prijavljivali gradskom štabu za zemljotres. Znači, trag postoji i dan-danas imamo arhivu i dokumentaciju svega što smo radili, za razliku od nekih koji su svoju arhivu popalili. Hvala.
Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Gospodine ministre, koleginice i kolege, i ovaj amandman se odnosi na zemljotres, ali neću nastaviti tamo gde sam stao, već u sledećem amandmanu.

Obratiću pažnju na zemljotres koji je svojim činjenjem jedna uspešna kompanija izazvala juče i danas, reakcijama pojedinih medija, reakcijama na Tviteru i izgleda reakcijama onih čiji su interesi ugroženi. Velika telekomunikaciona kompanija „Telekom Srbija“ a.d. je objavila da je kupila drugog po veličini kablovskog operatera „Kopernikus“. Odlično. Dobra informacija, prava informacija. „Telekom“ kao velika kompanija, kao kompanija koja radi u Republici Srpskoj, koja radi u Republici Crnoj Gori i koja je ovde najveći telekomunikacioni operater i budući, nadam se, regionalni operater je uradila jednu dobru stvar, kupila je drugog operatera i izgleda ugrozila nečije interese i odmah reakcije, čak i BIRN, kroz neku fondaciju, javni novac za javni interes, je postavio pitanje – zašto, čemu kupiti? Treba, treba da jača nešto što je nacionalna bogatstvo. Postavlja se sad pitanje – šta kupuju telekomunikacioni operateri, kablovski operateri? Znači, nema ništa od prodaje. Nema. Hoćemo da ojačamo, da se pozicioniramo na tržištu.

Mi smo kupili i slovenačkog kablovskog operatera, koji je u većinskom vlasništvu „Telekoma“ u Republici Srpskoj i nikom to nije smetalo. Nikom nije smetalo što se prvi kablovski operater pre par meseci prodao nekoj češkoj investicionoj grupi. Ali, zašto „Telekom Srbija“ da ojača, zbog čega? Hvala, nastaviću u sledećem amandmanu.
Zahvaljujem predsedavajući.

Gospodine ministre, koleginice i kolege, na jedan vrlo kvalitetan predlog zakona uputio sam amandman upravo u cilju da i ja doprinesem ovom dobrom zakonu i da kroz ovaj amandman opet napomenem da je i ovaj zakon u cilju sveobuhvatnog razvoja Republike Srbije.

Pa, i u tom zemljotresu imali smo u jednom deliću sreće, jer oni ljudi koji su projektovali, koji su izvodili radove na izgradnji zgrada, hajde da kažem nakon Drugog svetskog rata su poštovali pravila struke i radili su to kako treba, tako da nismo imali ogromne žrtve kako smo mogli, obzirom da je epicentar zemljotresa bio nadomak samog grada. Pored svega toga imali smo dve ljudske žrtve, imali smo preko 200 povređenih i imali smo ogromne materijalne štete. Intenzitet zemljotresa je bio 5,4 stepena Rihtera, znači negde oko 7 onog Merkalija koji smo mi stariji navikli da spominjemo.

U tom katastrofalnom zemljotresu oštećeno je 16.000 kuća, oštećeno je 8.500 stanova, oštećene su 33 škole, od toga pet srednjih i 28 osnovnih. Na žalost jedna škola do dana današnjeg nije mogla biti renovirana, i ona je porušena do temelja, to je škola sa dugom tradicijom, Muzička škola u Kraljevu.

Takođe, imali smo velika oštećenja na Zdravstvenom centru Studenica, odnosno Internistička bolnica je bila u znatnoj meri oštećena, tako da je sanacija samo na toj Internističkoj bolnici trajala neke dve godine, kao i imali smo velike štete na Zavodu za javno zdravlje. Na žalost, do dana današnjeg Zavod za javno zdravlje nije stavljen u funkciju, i tek naporima prethodne i ove Vlade uradili smo mnogo toga, tako da su najzad ostali samo oni završni radovi, odnosno opremanje samog objekta.

Takođe, moram tu da napomenem da je jedan deo grada, nekih 366 stanova proglašen tada trajno neupotrebljivima i, na moju veliku žalost, radovi su počeli tek kada je SNS preuzela vlast, odnosno kada smo mi mogli da sprovodimo sve one mere koje treba da se urade, i u naselju, odnosno u Dositejevoj ulici radovi su počeli tokom ove godine, tako da se nadamo da će u roku od dve godine biti završene te prve četiri zgrade.

To je bio i trenutak kada se pojavila SNS i prvi put je pokazala svoju snagu i pokazala da smo snaga koja dolazi, da smo državotvorna stranka, upravo na primeru zemljotresa u Kraljevu. Ali, o tome ću mnogo više govoriti u drugom amandmanu. Hvala.
Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Gospodine ministre, koleginice i kolege, ovim amandmanom osvrnuću se na održivi razvoj Republike Srbije.

Ovde moram da napomenem da nam je ovaj zakon de fakto i de jure trebao, da je to nešto što je neophodno, s obzirom da svi vidimo da svaki deo naše Republike Srbije je jedno veliko gradilište. Kad kažem veliko gradilište, vratiću se na nešto iz 2013. godine, odnosno krajem 2012. godine, šta je ova skupštinska većina u nekom drugom sastavu donela. Radi se o projektu urbane regeneracije u gradu Kraljevu, u Dositejevoj ulici.

Nakon katastrofalnog zemljotresa u Kraljevu niko se nije setio jednog dela grada gde je radnička kolonija, gde su živeli nekadašnji radnici fabrike vagona. To su zgrade koje su rađene pedesetih godina prošlog veka. U principu, to su bili stanovi od 12, 13 kvadrata, sa toaletom i kupatilom na jednom celom spratu. Zahvaljujući naporima ministarstva, naporima od 2015. pa na ovamo, iako je neko 2014. godine pokušavao da uspori taj projekat, najzad su počeli radovi u septembru mesecu na urbanoj regeneraciji. To je projekat koji je vredan devet miliona evra. To je samo prva faza uređenja tog dela grada Kraljeva.

Pomenuću još jedan veliki projekat koji radimo sa bespovratnim IPA fondovima. Radi se o projektu vrednom 32 miliona evra i koje izvodi Javno preduzeće „Vodovod“ u Kraljevu, a to je prečistač koji će rešiti probleme ne samo građana Kraljeva, već i građana Vrnjačke Banje, Trstenika, Kruševca, pa sve nizvodno do Južne Morave. Hvala vam.
Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Za razliku od nekih zluradih poslanika iz okoline Trstenika, koji izjaviše da se ovaj zakon odnosi na vrata i prozore, smatram da se ne odnosi na vrata i prozore. Odnosi se na vrlo bitne građevinske proizvode.

Ovaj zakon je, baš kao i svi zakoni koje donosimo u zadnje vreme, baš kao i rad Vlade Republike Srbije i predsednika Srbije, u jednom jedinom cilju, u oporavku, kako ekonomskom, tako i sveobuhvatnom oporavku Republike Srbije.

Da je to tačno, opet ću uzeti primere i sublimiraću ono što sam pričao ovih dana po svim amandmanima, a tiče se lokala, tiče se grada Kraljeva. Šta se to radi i koji su projekti u ovom trenutku prevashodni, koji će započeti sa svojom realizacijom početkom sledeće godine, Moravski koridor. Koridori Srbije rade intenzivno na tome. Otvaranje i izgradnja dve fabrike. Privodi se kraju izgradnja „Eurotay-a“, negde je na početku izgradnja „Leonija“. Zatim, ono što je meni posebno drago, jer mislim da je to moje čedo, urbana regeneracija, oporavak jednog dela grada Kraljeva. Nadvožnjak ide sporo, ali ide kvalitetno zato što smo utvrdili mnoge manjkavosti i ne želimo da nam se desi Italija, atletski stadion, fudbalski stadion, izgradnja zatvorenog bazena, stambeno naselje za pripadnike snaga bezbednosti, izgradnja osnove škole „Sveti Sava„, posle 45 godina menja se privremena drvena baraka, da ne pričam, finaliziraću sa aerodromom „Lađevci“ Kraljevo. Hvala.
Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Gospođo ministarko, koleginice i kolege, dozvolite mi pre svega da se zahvalim ministarki i njenim saradnicima na pravovremenim i dobrim informacijama, a na pitanja koja sam juče postavio, tako treba da se radi.

Moj amandman, pre svega je pokušaj da osnažimo ovaj zakon koji prati, i ovaj zakon prati napore Vlade Republike Srbije i predsednika Republike Srbije, u ekonomskom i održivom razvoju naše zemlje.

Da je to tako, reći ću sasvim normalno, da nam ovaj zakon nedostaje, ne samo što se tiče EU i svega, no kad znamo, a znamo da će ono konkretno, a ja sve prevodim i svodim na onaj lokalni nivo, u Kraljevu započeti, u toku sledeće godine, izgradnju 900 stanova za pripadnike službi bezbednosti i da će u tom naselju, da su već zainteresovani pojedini investitori, da naprave pre svega jedan dobar i veliki tržni centar, a već smo počeli radove na izgradnji škole u tom naselju. Škole posle 40 i nešto godina, znači 1965. godine, tu je podignuta privremena škola u montažnom objektu. Izgleda da je moralo da prođe mnogo godina da SNS preuzme vlast i da se najzad neko seti da taj privremeni objekat sruši i da napravi jednu modernu i novu školu.

Šta reći na sve one komentare, na neke nove baba Vange, na neke LJubiše Trgovčeviće, na tviteraše? Ništa. Vi, predsedniče, a i mi svi ovde, počev od ministara, saradnika i poslanika, treba da nastavimo da radimo ono što smo radili ono što najbolje znamo, da stvaramo budućnost, a oni neka tvituju. Hvala vam.
Uvaženi predsedavajući, gospođo ministarko, koleginice i kolege, kao po običaju kada su na dnevnom redu amandmani, moji amandmani se odnose na održivi rast i upravo Vlada Aleksandra Vučića i ova Vlada, rade sve na ekonomskom i održivom razvoju Republike Srbije, pa i ovaj zakon je deo upravo tog održivog razvoja Republike Srbije, jer jedan od ciljeva održivog razvoja jesu upravo održivi gradovi i zajednice.

Tu piše – učiniti gradove i ljudska naselja inkluzivnim, bezbednim, otpornim i održivim. Kroz ovaj zakon i kroz sve ono što radi ovo ministarstvo mi idemo ka tom cilju. Mislim da od glavnih ciljeva održivog razvoja, koji ova Vlada poštuje i ovaj predsednik države sprovodi, to je – radimo i stvaramo danas, a mislimo na budućnost. To je ključno. Znači, radimo i stvaramo danas, mislimo na budućnost. Svi ovi putevi, sve ovo što gradimo upravo je stvaranje za budućnost, za našu budućnost, za budućnost naše dece.

Neću danas pričati ni o Moravskom koridoru, ni o nekim drugim stvarima, ni o Lađevcima koje sam pominjao u raspravi u načelu. Reći ću, da je to tako govori da, sem toga što u gradu Kraljevu u ovom trenutku radimo dve fabrike, mi mislimo na onom drugom delu, na budućnost, na mlade mislimo. Vi, ministarko, znate odlično, jer smo više puta obilazili tu lokaciju gde će početi izgradnja bazena. Evo, privodi se kraju izmena projektne dokumentacije. Bazen će početi sledeće godine da se radi. Danas su počeli radovi na rekonstrukciji i izgradnji atletskog stadiona. Iza toga stoji Atletski savez. Znači, gradimo, radimo i našli smo lokaciju za budući fudbalski stadion koji će, nadam se, krenuti u izgradnju sledeće godine. Znači, rezultati stoje i upravo ono što sam rekao – budućnost, radimo i mislimo o budućnost.

Ono što ću zamoliti vas, a ono što sam danas u pauzi sa kolegom Vesovićem sa druge strane, koji je prisutan ovde, razgovarao o jednom problemu koji smo nasledili. Svojevremeno se radio Kamidžorski most na izlazu iz Kraljeva prema Kragujevcu, i to je deo buduće obilaznice na Moravskom koridoru, gde postoji sada petlja za Vrnjačku Banju, za Kragujevac i Kraljevo. Uradili su most, uradili su tu petlju, ali nikada nisu uradili rasvetu. Evo, već 10 godina se dešavaju udesi. LJudi koji putuju iz Beograda ili iz inostranstva ne znaju gde je Vrnjačka Banja, gde je Kraljevo i u onom mraku ne mogu ni da vide, iako je to uredno i lepo obeleženo. Zamolio bih vas da se makar taj deo osvetli. To je ono što ću vas zamoliti.

Ono što je danas bila diskusija sa one strane, koja je po običaju prazna, ono što me je zabolelo… Ja ću se ovde zahvaliti u ime 50 ljudi visoko obrazovanih koji su u ovom trenutku, u svim fabrikama „Leonija“ u Evropi, u Srbiji, na obuci i u ime onih 100 žena iz Kraljeva, mojih sugrađanki, koje su ovom trenutku na obuci u „Eurotaju“, zahvaliću se i u ime sedam i po hiljada budućih radnika. Znači, pet hiljada u „Leoniju“ i dve i po hiljade u „Eurotaju“ predsedniku Vučiću na svemu onome što je učinio, šta je rekao i šta je uradio i on to radi dobro, a oni, pa reći ću mu – predsedniče, mrze vas oni koji znaju da ste bolji od njih i nemojte da zamerite, samo radite tako kako radite.

Odgovoriću poslaniku koji opet nije tu. Iskoristiću što neko opet zloupotrebljava neku plavu krv iz kruga dvojke, koju je sramota gunje i opanka. Meni je ponos i čast da sam deo i da sam naslednik i te gunje i tog opanka. Pre 100 godina i ta gunja i taj opanak su oslobodili i onaj deo odakle je došao gospodin plave krvi, koji izgleda baštini vrednosti koje je baštinio Sekula Drljević i njegov zemljak tamo negde, iz okoline Nikšića. Hvala.
Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Koleginice i kolege, gospođo ministarko, pre svega, hteo sam da posvetim pažnju prethodnom izlaganju. Dosta je dugo vremena prošlo, a na kraju krajeva i vi ministarko ste mnogo toga odgovorili, tako da stvarno ne treba da trošim mnogo vremena. Potrošiću vrlo malo.

Kad god nemaju argumenata, kada god pričaju nešto što nije tačno, pominje se pojam nezavisno, nezavisno o bilo čemu, pa i u struci nezavisno. Ako nešto država radi, ako iza nečega stoji država, pa ne može da bude nezavisno. Znači, neko ko radi za državu, ko izvršava državne zadatke, on mora i da odgovara svojim znanjem i umećem i na kraju krajeva tom stečenom diplomom i licencom, ili bilo čime, za ono što radi.

Mnogo je reči potrošeno na Koridor 10 i na tu kosinu, a ja ću pomenuti Koridor 11 i ja kao građanin, kao običan čovek koji putuje svaki dan, od Kraljeva do Beograda, mnogo mi je smetalo, onde na petlji LJig, što dugo, dugo radi se ono skidanje brda i tek skoro sam video zašto je to rađeno. Pa, zato što je neko bio stručan, vispren, razmišljao o posledicama, jer onde će ići deo sadašnje Ibarske magistrale, u četiri stepena, ili već slagaću ne znam, koliko je urađeno i to baš onako kako treba, da ne smeta nikome, ni onima na petlji, da bude sigurno, da bude bezbedno i da ne daj Bože ne sruči se ono celo brdo na budući Koridor 11. Znači, neko je razmišljao, to je radila struka, nije to radila država, ali neko mora da odgovara i toj struci, i toj istoj državi.

Setiću se, a i gospođa ministarka i tada je bila ministar resorni, seća se odlično hrasta, znate koliko smo imali priča onda o hrastu, tada nije bilo priče o nezavisnosti, tada nije bilo priče o struci, bilo je hrast, hrast, hrast, nikako da pomerimo hrast. Hvala Bogu, pomerili smo hrast, uradili smo ono što treba i taj deo auto-puta, sada je u funkciji. Mogu vam reći vrlo dobrog, kvalitetnog puta, auto-puta koji mi se mnogo više sviđa, to su manje brzine, verovatno će i ostati manje brzine, nego na Koridoru 10, ali mislim da je, pre svega vizuelan pogled na onaj deo auto-puta daje vam širinu, daje vam snagu i daje vam baš onaj pravi poduhvat izvođački koji su oni ljudi, koji su radili, tamo odradili.

I završiću sa Žeželjevim mostom, sećate se Janka preokrenutog Veselinovića, svako drugo zasedanje je bilo Žeželjev most, Žeželjev most. Otvorili smo Žeželjev most, počeo je da radi. Tako da, ova Vlada, ovaj predsednik države rade ono što su obećali, rade savesno, ja sam to pre neki dan i rekao, dela govore, sve ostalo je magla. Znači, nastavite da radite onako kako ste radili.

Čak smo se dotakli malo pre i pojma ekologije, vi niste obratili na to, ali pričali smo o Zaovinskom jezeru, o Uvcu, nažalost, kao da svake druge godine, odnosno ja mislim čak i svake godine, kada je u pitanju Uvac, sigurno se dešava što se desilo i ove godine. Vodostaj opada, kada padnu kiše, kada krene novembar, vraća se na svoje pređašnje strane, to je mnogo veći problem, veliki broj turista, ona je mnogo lep deo Srbije. Sada veliki broj turista koji zagađuju veliki broj onih brodova turističkih, nekada je bio samo jedan.

Znači, govorimo o tome, govorim ono što jeste istina, jer vrlo je ružno, a opet ću se vratiti na ono što je danas mnogo poslanika pokrenulo, kao temu, i pomenulo, a to je javno vešanje na Terazijama.

Pa, nemojmo tako da radimo. Evo i gospodin Sergej Trifunović, zloupotrebljava nešto što, gospođa Marinika Tepić, mesecima, godinama pokušava da nametne kao temu stalno, svih nas 152 poslanika ovde većine, neko etiketira mi smo oni koji ne žele da leče decu, pa smo 2015. godine doneli takav zakon. Radi i fond, radi sve, ali nemojte sitno politikanstvo da dovodite ovde u parlament i da ono što ne možete i ono što ste obećavali, a nikada niste ispunili, da svodite na neku ružnu priču.

Što se tiče ovih zakona, zakoni su odlični. Ovaj jedan zakon je sasvim nov zakon, o njemu ću više pričati kada bude rasprava o amandmanima. Što se tiče ozakonjenja, tu ću pomenuti samo, 183.000 je malo? Pa od 1947. godine nismo imali nijedno ozakonjenje, a kamoli 183.000.

Pomenuću grad Kraljevo koji je za ove dve godine izdao oko 5.000 rešenja. Znači, 2017. i 2018. godine, dosta dobro se radi, ne može sve preko noći, ali dobro, završićemo.

Kada sam pomenuo Kraljevo, opet ću se vratiti na aerodrom Lađevci, više puta smo o tome pričali i vidim iz onoga što je rekao predsednik države pre par dana u Kraljevu, da će se u toku sledeće godine pre svega rešiti problem pitanja onog vojnog, koje treba prvo da se reši da bi to bio i civilni aerodrom i drago mi je da započinjete, da ste potpisali pre dva dana pismo o namerama, da kažem tako, predugovor sa američkim izvođačem oko Koridora moravskog. Ko zna ili ko ne zna, verujte da od Kraljeva pa tamo do Stalaća vam treba sat i po za 70 i nešto kilometara i to je izgleda, vi verovatno vršite merenja, najfrekventniji naš putni pravac.

Skoro sam išao u Leskovac i video sam negde od Vrnjačke banje do Stalaća nepregledne kolone tegljača, dampera, ovih teških teretnih vozila, da li su iz Crne Gore, da li su sa teritorije Raškog okruga, vidim da su ih nekih međunarodnih organizacija, ali znači da je to stvarno žila kucavica tog dela Srbije i tu je, svi znamo, negde oko pola miliona stanovnika Srbije živi, to će rešiti mnoge probleme. Na kraju krajeva, dovešće nam i mnoge investitore.

Ono što stalno pomenem kada ste vi na ovim zasedanjima jeste onaj železnički koridor od Stalaća do Kraljeva. Vidim da se od Kraljeva do Kragujevca radi elektrifikacija. Jeste da je onaj postroj donji loš zbog terena onakvog kakav jeste, tamo u dolini Gruže, ali mislim da sa Koridorom moravskim, ovim putnim i sa povezivanjem Stalaća sa Kraljevom, odnosno Požegom i tamo sa lukom Bar da bismo mnogo dobili. Hvala.
Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Govoriću na jedan specifičan način o održivom razvoju, pre svega kao Kraljevčanin. Koristim trenutak i priliku da svojim dragim sugrađanima čestitam jedan veliki dan, dan na koji smo čekali mnogo decenija. Kad kažem mnogo decenija, to je mnogo decenija pre nego što sam i ja rođen, a ja sam rođen ne tako skoro, bilo je i to davno.

Pre možda sedamdesetak godina urađena je izgradnja fabrike „Magnohrom“. Danas smo doživeli da posle 70 godina u Kraljevu se započne izgradnja jedne nove fabrike, fabrike „Leoni“. Želim svojim sugrađanima da u sledećem periodu bude više takvih fabrika. Posebno sam zadovoljan kada znam da će u sledećoj godini vredni ljudi koridora puteva započeti realizaciju projekta Moravskog koridora, da će se najzad rešiti pitanje i otvaranje aerodroma Morava–Lađevci za civilni saobraćaj.

Ispunjen sam zadovoljstvom i ponosom jer sam bio u grupi ljudi koja je pre 10 godina imala viziju, imala misiju i imala cilj. Taj cilj se polako ostvaruje, ali tog ostvarenja ne bi bilo da nije jednog čoveka, jednog čoveka kome dugujemo sve, jednog velikog čoveka, kako po svojim fizičkim predispozicijama, tako i po velikim delima.

Sećam se vremena kada je Kraljevčanima isto pomagao, kada smo nakon zemljotresa pravili i mnogi iz ove sale pomagali su u izgradnji sedam kuća u Kraljevu. Sećam se tog velikog čoveka kada je jednom dečaku od devet godina ispunio tri želje dok on čeka krov nad glavom, obezbedio mu je koš iza te kuće, obezbedio mu je dres omiljenog kluba i obezbedio mu je papagaja. Taj veliki čovek je Aleksandar Vučić. Hvala mu na svemu što je učinio. Nekima neće biti milo, ali dela govore. Dela govore, a sve ostalo je magla. Hvala vam.