Na sednici održanoj 6. novembra u Gradskoj kući u Subotici, članovi Odbora razmatrali su pitanja migracija, azila i osnovnih ljudskih prava. Predsednik Odbora Meho Omerović na početku je naglasio da je Srbija, tranzitna zemlja koja ne predstavlja krajnju destinaciju migranata, čiji su cilj zemlje Zapadne Evrope. Kako je naveo, Vlada RS pristupa proaktivno i pokazuje spremnost da u skladu sa svojim mogućnostima, migrantima tokom boravka u Srbiji, pruži najadekvatniju zdravstvenu zaštitu, pomoć u hrani i lekovima, kao i privremeni smeštaj, ali i sve potrebne informacije u slučaju traženja azila. Takođe, Omerović je istakao da se aktivno radi na zaštiti državnih granica, sprečavanju ilegalnih migracija i trgovine ljudima. Predsednik Odbora je dodao da trenutno u Srbiji boravi 3882 migranta, od kojih je 2771 smešten u tranzitno-prihvatnim centrima, dok je ostatak smešten u centrima za azil, kao i da je od tog broja 56,5 odsto lica izbeglih iz Avganistana, 16,5 odsto iz Iraka, 13 odsto iz Pakistana, 4,77 odsto iz Irana i 2,4 odsto iz Sirije, što implicira da se u najvećem broju radi o ekonomskim migrantima. Omerović je zaključio da država Srbija nema finansijskih kapaciteta da rešava problem migrantske krize i da je pomoć Evropske unije kroz program MADAD od izuzetnog značaja za Srbiju. Gradonačelnik Subotice Bogdan Laban istakao je da je Subotica grad u kome živi 20 različitih nacionalnosti i konfesija i da je to grad u kome se u potpunosti poštuje zakonska regulativa i manjinska prava. Gradonačelnik je istakao da se Subotica još od 2012. godine suočava sa migrantskom krizom i u tom smislu, da je preduzela mere poput formiranja Saveta za migracije i Radne grupe za teritoriju Grada Subotice, koji u koordinaciji sa Vladom RS i nevladinim sektorom radi na rešavanju ovog pitanja i kao takva, predstavlja pouzdanog partnera. Takođe, otvoreno je i prihvatilište za decu Dom „Kolevka”, koje je prvo i jedino na „balkanskoj ruti”, kako je istakao Laban. Predsednik Opštine Dimitrovgrad Vladica Dimitrov naglasio je da je Dimitrovgrad najistočnija tačka kroz koji je krajem 2015. i u 2016. godini prošlo čak 20 000 migranata. Trenutno u Dimitrovgradu boravi 81 migrant, a uglavnom se radi o porodicama sa decom. Dvanaestoro dece se priključilo deci u osnovnoj, dok je osmoro njih integrisano u srednje škole. Predsednik Radne grupe za migracije u Subotici i narodni poslanik Milimir Vujadinović istakao je da je 1500 ljudi na dnevnom nivou prolazilo kroz Suboticu u jeku migrantske krize, a da trenutno u prihvatnom centru u Subotici boravi 96 ljudi. Nenad Ivanišević istakao je da Srbija nije imala dilemu po pitanju humanosti u vođenju migrantske politike. Govoreći o bezbednosnoj situaciji, istakao je da su nadležni organi sprovodili detaljnu evidenciju lica koja uđu na teritoriju Srbije i naglasio da trenutno najmanji broj migranata boravi u Srbiji, za razliku od Turske u kojoj trenutno boravi 2 miliona i Nemačke u kojoj boravi 880 000 migranata. Članovi Odbora istakli su da Srbija čini velike napore da migrantima omogući uslove za privremeni ili trajni boravak, uz poštovanje međunarodno zagarantovanih prava, ali i zabrinutost zbog neophodnosti edukacije o kulturi srpskog naroda i integracije u društvo. Takođe, interesovali su se za lokalne akcione planove i izrazili sumnju u neophodnost finansiranja plana integracije iz lokalnih izvora prihoda. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Meho Omerović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Ljibuška Lakatoš, Milena Turk, Ljiljana Malušić, Olivera Ognjanović, Marjana Maraš, Marija Janjušević, Ružica Nikolić, Olena Papuga, Tomislav Žigmanov i narodna poslanica Desanka Repac, a pored članova prisustvovali su i predstavnici Policijske uprave, Centra za socijalni rad, Doma zdravlja, Crvenog krsta i Saveta za migracije Grada Subotice , kao i predstavnici nevladinih organizacija. Sednica je organizovana u saradnji sa Misijom OEBS u Srbiji.

Na sednici, održanoj 3. novembra, članovi Odbora izabrali su predsednika Odbora za zaštitu životne sredine. Većinom glasova za predsednicu Odbora izabrana je narodna poslanica Ivana Stojiljković. Sednici je predsedavao zamenik predsednika Dejan Nikolić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Sonja Vlahović, Radoslav Cokić, Nada Lazić, dr Predrag Jelenković, Dejan Nikolić, Borka Grubor, prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković, Duško Tarbuk, Ivana Stojiljković, Josip Broz i Vladimir Petković.

Na sednici održanoj 2. novembra, Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu razmotrio je Predlog odluke o izboru predsednika sudova i Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, koje je podneo Visoki savet sudstva. Članovi Odbora su većinom glasova odlučili da predlože Narodnoj skupštini da prihvati Predlog odluke o izboru predsednika za Privredni apelacioni sud, Privredni sud u Beogradu, Viši sud u Prokuplju, Drugi osnovni sud u Beogradu, Osnovni sud u Kruševcu i Osnovni sud u Surdulici. U nastavku rada, Odbor je većinom glasova odlučio da predloži Narodnoj skupštini da prihvati Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju za Privredni sud u Beogradu, Privredni sud u Zrenjaninu, Privredni sud u Leskovcu u Privredni sud u Kragujevcu. Sednici su prisustvovali zamenica predsednika Visokog saveta sudstva Branislava Goravica i samostalni savetnik Vesna Janjić. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Petar Petrović a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: dr Aleksandar Martinović, doc. dr Mihailo Jokić, Neđo Jovanović, Jovan Palalić, Aleksandra Majkić, Marijan Rističević, Žarko Mićin, Balint Pastor, Marko Parezanović i Dragan Veljković.

Na sednici Odbora za spoljne poslove, održanoj 2. novembra, članovi Odbora razmatrali su inicijative za posete. Članovi Odbora usvojili su poziv za učešće na regionalnom skupu „Osnaživanje organa za zaštitu podataka o ličnosti u cilju bolje zaštite pojedinaca i njihovog prava na zaštitu podataka“, koji će biti održan 8. i 9. novembra 2017. godine, u Kišinjevu, u Republici Moldaviji, upućen predsedniku Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova. Takođe, članovi Odbora usvojili su i poziv za učešće na Međunarodnom forumu za nadzor obaveštajno-bezbednosnih službi, koji će se održati u Briselu, u Kraljevini Belgiji, 20. i 21. novembra 2017. godine, upućen predsedniku Odbora za kontrolu službi bezbednosti. Sednici je predsedavao predsednik Odbora prof. dr Žarko Obradović, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Dušica Stojković, Milisav Petronijević, Vera Jovanović, Marija Obradović, prof. dr Ljubiša Stojmirović, Nataša Vacić Mihailović, Dubravka Filipovski, Ljiljana Malušić, Jovan Palalić, Dragan Šormaz i dr Sanda Rašković Ivić.

Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu je na sednici, održanoj 2. novembra 2017. godine, koja je bila zatvorena za javnost, razmotrio i dao pozitivno mišljenje na Predlog pregovaračke pozicije Republike Srbije za Međuvladinu konferenciju o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji za Pregovaračko poglavlje 13 - Ribarstvo. Sednici je predsedavao Marijan Rističević, predsednik Odbora.

Članovi Odbora za kulturu i informisanje su, na sednici održanoj 2. novembra, izabrali narodnog poslanika Mirka Krlića za predsednika Odbora. Sednici je predsedavala zamenica predsednika Odbora Nataša Mićić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora dr Ana Stevanović, Hadži Milorad Stošić, Mladen Lukić, Dragana Kostić, Mirko Krlić, Đorđe Vukadinović, dr Predrag Jelenković, prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković, Stanija Kompirović, prof. dr Marko Atlagić, Maja Videnović, Srbislav Filipović, Tatjana Macura i Snežana Paunović, kao i narodne poslanice Aleksandra Čabraja i Marinika Tepić.

Članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo su na sednici održanoj 31. oktobra razmotrili amandmane na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, koje je podneo Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo. Odbor je ocenio da su sva četiri podneta amandmana u skladu sa Ustavom i pravim sistemom Republike Srbije. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Aleksandra Majkić, Vesna Marković, Krsto Janjušević, Srbislav Filipović, Bojan Torbica, Vojislav Vujić, Jelena Žarić Kovačević i Milena Ćorilić.

Na sednici održanoj 31. oktobra Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku razmatrao je informacije o radu Ministarstva privrede za period april–jun 2017. godine i period jul–septembar 2017. godine i izveštaje Ministarstva privrede o stanju postupka privatizacije za jul, avgust i septembar 2017. godine. Državni sekretar u Ministarstvu privrede Dragan Grgurević, obrazlažući informacije o radu Ministarstva, naglasio je da su u izveštajnom periodu pripremana 4 sistemska zakona iz ove oblasti, koja bi do sredine novembra trebalo da se nađu u skupštinskoj procedure. Grgurević je posebno istakao da je Ministarstvo vršilo aktivnu kontrolu i nadzor javnih preduzeća, koja su, kako je istakao, u izveštajnom periodu ostvarila 25 odsto više dobiti od planirane, zatim kontrolu aktivnosti u realizaciji projekata, dalo podsticaje i finansiralo brojne infrastrukturne projekte, u smislu pružanja podrške u povezivanju poslovnih zona, razvoju malih i srednjih preduzeća i sl. Državni sekretar je posebno naglasio da je Svetska banka Srbiju proglasila najboljom zemljom Jugoistočne Evrope po kriterijumu sprovedenih reformi, na osnovu kojih je postala privlačnija stranim investitorima. U proteklih 7 meseci, kako je naveo, Srbija je imala 1,2 milijarde direktnih investicija, strani investitori su, pored ugovorom predviđenih oko 13 000 radnih mesta otvorili još 20 000 novih, kao i da je stopa nezaposlenosti smanjena sa 26 na 11,8 odsto. Pomoćnik ministra Katarina Obradović Jovanović dodala je da su, u sklopu programa „Decenija preduzetništva“, u izveštajnom periodu realizovana 3 programa u saradnji sa Fondom za razvoj i poslovnim bankama, a koji se, između ostalog, odnose na pružanje finansijske pomoći mikro, malim i srednjim preduzećima, dok je Dragan Ugrčić, govoreći o izveštajima Ministarstva privrede o stanju postupka privatizacije za jul, avgust i septembar 2017. godine, posebno istakao proces privatizacije „Galenike“ i najavio potpisivanje kupoprodajnog ugovora u što skorijem roku. Ugrčić je tom prilikom izrazio i uverenje da će se ovakav model privatizacije primeniti i na preduzeća poput RTB Bor, PKB i drugih, te da će u narednoj godini pitanja privatizacije ovih preduzeća biti rešena. Članovi Odbora su, većinom glasova, usvojili informacije o radu Ministarstva za period april–jun 2017. godine i period jul–septembar 2017. godine i prihvatili izveštaje Ministarstva privrede o stanju postupka privatizacije za jul, avgust i septembar 2017. godine. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Snežana B. Petrović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: dr Aleksandra Tomić, Stanislava Janošević, Studenka Kovačević, Aleksandar Stevanović, Zoran Bojanić, Gorica Gajić, Ivan Manojlović, Snežana R. Petrović i Snežana Paunović.

Odbor za spoljne poslove je održao u utorak, 31. oktobra 28. sednicu koja je, na zahtev članova Odbora, bila zatvorena za javnost. Odbor je razmotrio i usvojio Izveštaj o radu Ministarstva spoljnih poslova od formiranja nove Vlade Republike Srbije 29. juna 2017. godine. Ostvarene rezultate rada i aktivnosti u oblasti spoljne politike članovima Odbora je predstavio prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić. Odbor je usvojio inicijative za posete i izveštaje o realizovanim posetama. Sednicom je predsedavao predsednik Odbora prof. dr Žarko Obradović.

Na sednici održanoj 30. oktobra, članovi Odbora razmatrali su u pojedinostima Predlog zakona o dualnom obrazovanju, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju. Na Predlog zakona o dualnom obrazovanju podneto je ukupno 308 amandmana, a Odbor je ocenio da su svi amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju podneto je 106 amandmana, od kojih je Odbor 15 odbacio kao nepotpune, dok su ostali u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije Narodni poslanici podneli su 203 amandmana na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju a članovi Odbora su ocenili da su svi u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, osim amandmana na član 59. koji su podneli narodni poslanici Sanda Rašković Ivić, Đorđe Vukadinović i dr Dijana Vukomanović, koji je Odbor odbacio kao nepotpun. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju podneto je ukupno 176 amandmana. Članovi Odbora ocenili su da 26 amandmana nije u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, dok je kao nepotpun odbačen amandman kojim se posle člana 51 dodaju novi članovi 51a i 51 b, a koji su zajedno podneli narodni poslanici Sanda Rašković Ivić, Đorđe Vukadinović i dr Dijana Vukomanović. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Neđo Jovanović, Vesna Nikolić Vukajlović, Krsto Janjušević, Bojan Torbica, Jelena Žarić Kovačević, Aleksandra Majkić, Gordana Čomić, Srbislav Filipović, Vojislav Vujić, Balint Pastor, Jasmina Obradović i Milena Ćorilić.

Na sednici Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo, održanoj 30. oktobra, razmotreni su, u pojedinostima, Predlog zakona o dualnom obrazovanju, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju, Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju i Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju. Na Predlog zakona o dualnom obrazovanju, od ukupno 308 amandmana, Odbor je prihvatio četiri amandmana narodnih poslanika. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju, podneto je 106 amandmana narodnih poslanika, od kojih je Odbor prihvatio dva amandman. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, narodni poslanici su podneli 203 amandmana, od kojih je Odbor prihvatio tri amandmana. Odbor je na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju podneo i četiri svoja amandmana. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju, podneto je 176 amandmana, od kojih je Odbor prihvatio tri amandmana. Sednici je prisustvovao ministar prosvete , nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević, a predsedavao je predsednik Odbora Muamer Zukorlić. Sednici Odbora prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Fatmir Hasani, dr Mihajlo Jokić, prof. dr Ljubiša Stojmirović, prof. dr Marko Atlagić, Milena Bićanin, prof. dr Žarko Obradović, Marko Parezanović i Vladimir Orlić.

Članovi Odbora za evropske integracije su, na sednici od 26. oktobra, odredili delegaciju Odbora za sastanak Konferencije odbora za evropske poslove parlamenata država članica EU (KOSAK), koji se održava u okviru estonskog predsedavanja Savetom EU, 26-28. novembra 2017. godine u Talinu, u Estoniji. Članovi Odbora odlučili su većinom glasova da će delegaciju činiti Zvonimir Đokić, Vladimir Đurić i Elvira Kovač. Sednici je predsedavala zamenica predsednika Odbora Elvira Kovač, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Zvonimir Đokić, dr Muamer Bačevac, Tanja Tomašević Damnjanović, Olivera Pešić, Nada Lazić, Dušica Stojković, Žarko Mićin i Vladimir Đurić.

Na sednici održanoj 25. oktobra, članovi Odbora za spoljne poslove usvojili su pet, a odbili dve inicijative za posete i većinom glasova izabrali Dubravku Filipovski za zamenika predsednika Odbora. Članovi Odbora odlučili su da 8. novembra 2017. godine održe javno slušanje na temu „Sprovođenje ciljeva održivog razvoja: uloga Narodne skupštine“. U nastavku rada, članovi Odbora konstatovali su redovne aktivnosti stalnih delegacija Narodne skupštine i usvojili više izveštaja o realizovanim posetama. Takođe, Odbor je konstatovao i parlamentarne i ostale realizovane kontakte. Na sednici je izabran narodni poslanik Milovan Drecun za predsednika PGP sa Rusijom, a konstatovane su i promene u sastavu PGP sa Azerbejdžanom, Austrijom, BiH, Velikom Britanijom, Gruzijom, Grčkom, Italijom, Jermenijom, Marokom, Mađarskom, Makedonijom, Nemačkom, Rusijom, SAD, Slovačkom, Slovenijom, Turskom, Hrvatskom, Crnom Gorom, Češkom, Švajcarskom i Španijom. Sednici je predsedavao predsednik Odbora prof. dr Žarko Obradović. Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Dušica Stojković, Ljiljana Malušić, Vera Jovanović, dr Milorad Mijatović, Dragan Šormaz, Jovan Palalić, Milisav Petronijević, prof. dr Ljubiša Stojmirović, Marija Obradović i Đorđe Vukadinović.

Na sednici održanoj 25. oktobra, članovi Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja razmotrili su i većinom glasova usvojili Predlog odluke o postupku upućivanja imenovanih lica u Narodnoj skupštini na službeni put u zemlji i inostranstvu. U nastavku rada razmotreno je više obaveštenja generalnog sekretara Narodne skupštine o izricanju mera održavanja reda narodnim poslanicima i to: Narodnim poslanicima Zoranu Živkoviću i Saši Raduloviću na sednici Petog vanrednog zasedanja Narodne skupštine, izrečene su po dve opomene, odnosno, kažnjeni su novčanom kaznom od po 20 odsto osnovne plate narodnog poslanika. Narodnim poslanicima Aleksandri Jerkov i Radoslavu Milojičiću na sednici Petog vanrednog zasedanja izrečena je po jedna opomena, odnosno kažnjeni su novčanom kaznom od po 10 odsto osnovne plate narodnog poslanika. Na istoj sednici, narodnom poslaniku Saši Raduloviću izrečena je mera udaljenja sa sednice Narodne skupštine, te je kažnjen novčanom kaznom od 50 odsto osnovne plate narodnog poslanika. Na pomenutoj sednici, narodnoj poslanici Branki Stamenković izrečena je mera oduzimanja reči na sednici Narodne skupštine, odnosno kažnjena je novčanom kaznom od 40 odsto osnovne plate narodnog poslanika. Na Prvoj sednici Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine narodnom poslaniku Radoslavu Milojičiću izrečena je jedna opomena, odnosno kažnjen je novčanom kaznom od 10 odsto osnovne plate narodnog poslanika. Na Prvoj sednici Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine narodnim poslanicima Marku Đurišiću, Vladimiru Đuriću i Goranu Ješiću izrečena je po jedna opomena, odnosno, kažnjeni su novčanom kaznom od po 10 odsto osnovne plate narodnog poslanika, dok je Srđanu Nogu izrečena mera udaljenja sa sednice Narodne skupštine, odnosno, kažnjen je novčanom kaznom od 50 odsto osnovne plate narodnog poslanika. Na pomenutoj sednici, narodnom poslaniku Ivanu Kostiću izrečene su dve opomene, odnosno kažnjen je novčanom kaznom od 20 odsto osnovne plate narodnog poslanika, Bošku Obradoviću izrečena je jedna opomena a Mariji Janjušević izrečena je mera udaljenja sa sednice Narodne skupštine i kažnjena je novčanom kaznom od 50 odsto osnovne plate narodnog poslanika. Narodnom poslaniku Bošku Obradoviću je, na istoj sednici, izrečena jedna opomena a narodnom poslaniku Nenadu Božiću je izrečena mera oduzimanja reči na sednici Narodne skupštine, odnosno kažnjen je novčanom kaznom od 40 odsto osnovne plate narodnog poslanika. Nakon rasprave koja je usledila, članovi Odbora su većinom glasova usvojili odluke o izrečenim merama i novčanim kaznama koje se odnose na navedene narodne poslanike. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Aleksandar Martinović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Nenad Konstantinović, dr Ana Stojanović, Dušica Stojković, Stefana Miladinović, Branimir Jovanović, Momo Čolaković, Veroljub Matić, Milorad Mirčić, Aleksandar Marković, dr Dragana Barišić, dr Darko Laketić, Marko Zeljug i Branka Stamenković. Sednici je prisustvovao i narodni poslanik Boško Obradović.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo je održao sednicu 24. oktobra, na kojoj su razmotreni u načelu predlozi zakona koji su predloženi za dnevni red Druge sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine u 2017. godini. Članovi Odbora su ocenili da su u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije Predlog zakona o dualnom obrazovanju, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju, koje je podnela Vlada. Članovi Odbora su ocenili i da su u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Projekat inkluzivnog predškolskog obrazovanja i vaspitanja) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o nuklearnoj sigurnosti i Predlog zakona o potvrđivanju Zajedničke konvencije o sigurnosti upravljanja istrošenim gorivom i o sigurnosti upravljanja radioaktivnim otpadom, koje je podnela Vlada. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Aleksandra Majkić, Vesna Marković, Neđo Jovanović, Krsto Janjušević, Srbislav Filipović, Bojan Torbica, Balint Pastor, Jelena Žarić Kovačević, Petar Petrović i Milena Ćorilić.

Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava je, na sednici održanoj 24. oktobra, razmotrio Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Projekat inkluzivnog predškolskog obrazovanja i vaspitanja) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, koji je podnela Vlada. Predlog zakona obrazložila je Ana Marija Viček, državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Sporazum je potpisan 12. maja 2017. godine u iznosu od 47 miliona evra, a njegova realizacija će doprineti ostvarivanju ciljeva Strategije razvoja vaspitanja i obrazovanja do 2020. godine, posebno u delu koji se odnosi na predškolsko vaspitanje i obrazovanje najosetljivijih grupa, kao što su siromašna, romska i deca sa posebnim potrebama, istakla je Viček. Prioriteti realizacije Sporazuma ogledaju se u četiri komponente i to: proširenje ponude mesta u predškolskim ustanovama u iznosu od 32 miliona evra; unapređenje kvaliteta usluga predškolskih ustanova u iznosu od 4,7 miliona evra; podrška deci i porodicama u iznosu od 8,4 miliona i upravljanje projektom u iznosu od 1,9 miliona evra, navela je Viček. Ona je dodala i da će se projekat sprovesti do kraja 2022. godine, a zajam je odobren pod sledećim uslovima: 0,25 odsto pristupna naknada, 0,25 odsto naknada za angažovanje sredstava, a kamatna stopa iznosi šestomesečni euribor plus 0,95 odsto, uz mogućnost konverzije kamatne stope iz varijabilne u fiksnu i sa grejs periodom od pet godina. Nakon rasprave članovi Odbora prihvatili su, većinom glasova, Predlog zakona. Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Olivera Pešić, Goran Kovačević, Momo Čolaković, Veroljub Arsić, dr Milorad Mijatović, Srbislav Filipović, Zoran Bojanić, Sonja Vlahović, Arpad Fremond i Milorad Mirčić. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić.