Na sednici održanoj 20. oktobra, članovi Odbora razmatrali su Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, u pojedinostima, koji je podnela Vlada. Na Predlog zakona podneto je 22 amandmana, a Vlada i Odbor su predložili Narodnoj skupštini da prihvati amandman na član 1. Predloga zakona, koji je podneo narodni poslanik dr Aleksandar Martinović. Predlog zakona u pojedinostima obrazložio je ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević. U nastavku sednice članovi Odbora su doneli zaključak da Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja sačini uputstvo, kojim će se omogućiti studentima generacije 2006, 2007 i 2008, a koji studiraju po Bolonjskom sistemu, produžetak studiranja za godinu dana, bez novčane naknade i promene nastavnih planova. U skladu sa tim potrebno je usaglasiti opšta akta visokoškolskih ustanova. Ministarstvo se obavezalo da o sprovođenju ovog Zaključka informiše Odbor u roku od tri meseca. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Muamer Zukorlić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: prof. dr Marko Atlagić, prof. dr Ljubiša Stojmirović, Ljibuška Lakatoš, Marko Parezanović, Bogdan Obradović, Nataša St. Jovanović, prof. dr Žarko Obradović, Miletić Mihajlović, Fatmir Hasani, Đorđe Kosanić, Milena Bićanin, Žarko Korać, Dubravko Bojić, mr Aleksandra Jerkov, Nada Lazić, Ratko Jankov i Dušan Pavlović.

Članovi Odbora, su na sednici održanoj 19. oktobra, razmotrili Izveštaj o pregovorima o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji tokom predsedavanja Kraljevine Holandije od januara do juna 2016. godine, koji je podnela Vlada, i Izveštaj o pregovorima o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji za period jul/septembar 2016. godine. Članovima Odbora Izveštaj je predstavila prof. dr Tanja Mišević, šef Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji, u kojem je predstavljen proces analitičkog pregleda usklađenosti zakonodavstva, izveštaji sa skrininga i priprema za otvaranje poglavlja, preseci stanja u otvorenim poglavljima, u poglavljima na koji je upućen poziv da predaju pregovaračke pozicije, u poglavljima u kojima su utvrđena merila za otvaranje, u poglavljima čiji se izveštaji nalaze u procesu usvajanja, u poglavljima za koje su dostavljeni delovi izveštaja i ostalim poglavljima, i načela javnosti i uključivanja. Miščević je navela da je do sada usvojeno dvadeset sedam Izveštaja sa skrininga, od kojih je osamnaest usvojeno sa preporukom da se pregovori u poglavljima otvore bez merila, a za preostalih devet poglavlja izveštaji su usvojeni sa predlogom da se poglavlja otvore nakon ispunjavanja merila. Miščević je u daljem obrazlaganju istakla da se do kraja godine očekuje otvaranje još tri poglavlja, 5, 25 i 26, koja se tiču javnih nabavki, nauke i istraživanja i obrazovanja i kulture, i objasnila presek stanja u poglavljima za koja je Republika Srbija pozvana da preda pregovaračku poziciju. Pregovaračke pozicije koje se trenutno nalaze u fazi neformalnih konsultacija sa Evropskom komisijom su poglavlje 7 koje se odnosi na intelektualnu svojinu, 20 koje se odnosi na preduzetništvo i industrijsku politiku, 29 pitanja carinske unije, 30 koje se tiče ekonomskih odnosa sa inostranstvom i 33 finansijske i budžetske odredbe. Nakon obrazlaganja izveštaja i diskusije, članovi Odbora su glasanjem prihvatili Izveštaj o pregovorima o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji tokom predsedavanja Kraljevine Holandije od januara do juna 2016. godine, koji je podnela Vlada, i Izveštaj o pregovorima o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji za period jul/septembar 2016. godine. U nastavku sednice, određeni su članovi Odbora za učešće na Interparlamentarnoj konferenciji: „Nediskriminacija osoba sa invaliditetom u zemljama proširenja EU“, koja će biti održana 28-29. novembra 2016. godine, u Evropskom parlamentu u Briselu. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Marinika Tepić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Dušica Stojković, Gordana Čomić, Vesna Marković, Aleksandar Stevanović, Zvonimir Đokić, Žarko Mićin, Elvira Kovač, Marko Blagojević, Aleksandra Jerkov i Dubravka Filipovski.

Na sednici održanoj 19. oktobra, Odbor je razmatrao informaciju o radu Ministarstva odbrane za periode januar-mart, april-jun i jul-septembar 2016. godine. Ispred Ministarstva Odbrane sednici su prisustvovali ministar odbrane Zoran Đorđević, državni sekretar u Ministarstvu odbrane Nenad Nerić, zamenik komandanta Združene operativne komande Generalštaba Vojske Srbije general-major Slavoljub Janićijević i načelnik Centra za mirovne operacije Generalštaba Vojske Srbije pukovnik Milivoje Pajović. Informacije o radu Odboru je izložio ministar odbrane Zoran Đorđević. On je naglasio da Ministarstvo posebnu pažnju posvećuje borbi protiv terorizma i migratornim kretanjima, kao i da je Vojska Republike Srbije u izveštajnom periodu realizovala veliki broj zadataka i aktivnosti. On je takođe naglasio važnost koju Ministarstvo pridaje rodnoj ravnopravnosti u Vojsci i istakao da je broj žena zaposlenih u Vojsci dostigao 19,99 odsto od ukupnog broja zaposlenih. Đorđević je, između ostalog, najavio niz izmena i dopuna zakona koje Ministarstvo odbrane priprema, a odnose se na širok spektar zakona koji su u direktnoj vezi sa funkcionisanjem Vojske Republike Srbije. Većinom glasova Odbor je prihvatio informaciju o radu Ministarstva odbrane za periode januar-mart, april-jun i jul-septembar 2016. godine. Na sednici su razmotreni i većinom glasova usvojeni Predlog odluke o usvajanju Godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2016. godini i Predlog odluke o učešću pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama u 2016. godini, koje je podnela Vlada. Pod tačkom razno članovi Odbora usvojili su predlog predsednice Odbora Marije Obradović, da sve sednice Odbora budu tonski snimane i da snimak čini sastavni deo zapisnika sednice. Sednicom je predsedavala predsednica Odbora Marija Obradović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Momčilo Mandić, Vesna Rakonjac, mr Jasmina Nikolić, Marko Đurišić, Marko Blagojević, Božidar Delić, Aleksandar Marković, Borisav Kovačević, Gordana Čomić, Zoran Radojičić, prof. dr Zoran Dragišić, Vladan Zagrađanin, Dubravka Filipovski i Jasmina Obradović.

Članovi Odbora za Kosovo i Metohiju su, na sednici od 17. oktobra, razmotrili Izveštaj o radu Kancelarije za Kosovo i Metohiju za period januar-jun 2016. godine, Informaciju o dijalogu Beograda i Prištine i obrazovali Radnu grupu Odbora. Pre prelaska na rad, predsednik Odbora Milovan Drecun pročitao je pismo koje je Odboru uputio predsednik Srpske liste Slavko Simić. Izveštaj o radu Kancelarije za Kosovo i Metohiju za period januar-jun 2016.godine predstavio je direktor Kancelarije Marko Đurić, upoznavši članove Odbora sa trenutnim stanjem na terenu na Kosovu i Metohiji. Đurić je obavestio Odbor da je njegovo uverenje da je separatizam na KiM ušao u novu, opasnu fazu, odnosno, u pokušaj oduzimanja srpske imovine. On je istakao da se u prištinskom parlamentu usvaja zakonski mozaik koji omogućava Albancima otimanje srpske imovine, i to sve mimo srpske zajednice, i uz ćutanje međunarodne zajednice koja treba da bude posrednik. Đurić je poručio da Srbija nije prihvatila da ćuti u vezi sa otimanjem Trepče, ali ni pred činjenicom da međunarodna zajednica i posrednici ćute. On je podsetio da je po pitanju Trepče na delu pokušaj otimanja državnog vlasništva, ali i vlasništva akcionara, a sve uz donošenje zakona kojima će se sva mineralna bogatstva konfiskovati i uz zaključivanje ugovora sa investitorima na srpskoj teritoriji, a bez tendera i konsultacija sa srpskim stanovništvom. „Nad proces dijaloga se zbog svega ovoga nadvio „crni oblak“, mi smo za dijalog, ali je jasno da i Priština i evropska zajednica to koriste kao platformu za nametanje svog stava o statusu Kosova. Odavde, iz Parlamenta im poručujemo da to neće proći i da ćemo se protiv toga boriti. Sa ovog mesta šaljem jasnu poruku sagovornicima u Briselu da Republika Srbija ima svoj pregovarački tim za pridruživanje EU i ministra za evropske integracije“, poručio je direktor Kancelarije za KiM, kritikujući uticaj prištinskih institucija na formiranje pregovaračkog okvira za Poglavlje 35. Đurić je poručio da će Srbija nastaviti da pruža podršku svom narodu na KiM i nastaviti nepokolebljivu borbu za očuvanje KiM i pozvao sve političke aktere u Srbiji na jedinstvo po ovom pitanju. U raspravi koja je usledila govorilo se o utrošenom novcu i projektima koji su realizovani u izveštajnom periodu, merilima i pregovaračkom okviru za Poglavlje 35, odnosno, ko ih je usvojio i zašto poslanici nemaju tu informaciju, zamrzavanju mandata predstavnika Srpske liste u Prištini i kakve će to efekte imati u realnosti, projektu Sunčana dolina, situaciji na Brezovici, posetama narodnih poslanika KiM, stavu prema briselskim sporazumima i pregovorima, implentaciji dogovorenog u Briselu, nastupu direktora Kancelarije za KiM na sednici Odbora, o aktuelnosti, odnosno, neaktuelnosti Izveštaja o radu Kancelarije, o jedinstvu Srba po pitanju KiM, formiranju Zajednice srpskih opština, gašenju srpskih institucija na severu KiM, uzurpaciji srpske imovine, zabrani ulaska pojedinim narodnim poslanicima na KiM, održivom povratku Srba, infrastrukturnim projektima i sredstvima koja se daju opštinama na severu KiM. Takođe, u raspravi je ukazivano i na uslove života srpskog narodna, turističkim potencijalima na ovom prostoru, posebno u Velikoj Hoči, odnosu sa Raško-prizrenskom eparhijom Srpske pravoslavne crkve, prodaji srpskih imanja i iseljavanja, posebno sa sela i mogućnostima za razvoj preduzetništva. Nakon rasprave članovi Odbora prihvatili su većinom glasova Izveštaj o radu Kancelarije za Kosovo i Metohiju za period januar-jun 2016.godine. Informaciju o dijalogu Beograda i Prištine izneo je Dragan Vladisavljević, v.d. direktora Kancelarije za koordinacione poslove u pregovaračkom procesu sa Prištinom, koji je predstavio, u tehničkom smislu, stanje i dinamiku dijaloga, a na osnovu ranije potpisanih tehničkih sporazuma. Vladisavljević je izneo da je prethodni period karakterisao dijalog o tri grupe pitanja, i to suštinskim pitanjima, kao što su Zajednica srpskih opština i katastar, zatim pitanja implementacije dogovorenog, kao što su telekomunikacije, energetika, most, diplome, policija, pravosuđe, zvanične posete, i pitanja gde nije postignut nikakav sporazum zbog neslaganja Prištine, kao što su imovina, status imovine Srpske pravoslavne crkve i poštovanje ljudskih prava Srba na KiM. Vladisavljević je detaljno informisao Odbor o svim ovim pitanjima, nakon čega su u raspravi članovi Odbora govorili o prekidanju dijaloga u Briselu, posebno sada kada Priština pokušava da otme srpsku imovinu, raspisivanju lokalnih izbora na KiM od strane Republike Srbije, osnivanju Zajednice srpskih opština, implementaciji onoga što je bitno albanskoj, a ne srpskoj strani, i drugo. Po okončanju rasprave Odbor je većinom glasova doneo više zaključaka, koje možete pročitatiovde. U nastavku rada, članovi Odbora su većinom glasova prihvatili Predlog odluke o obrazovanju Radne grupe za prikupljanje činjenica i dokaza u rasvetljavanju zločina nad pripadnicima srpskog naroda i ostalih nacionalnih zajednica na Kosovu i Metohiji, na osnovu člana 27. i člana 44. Poslovnika Narodne skupštine, a radi kontinuiteta prikupljanja činjenica i dokaza, s obzirom da je Radna grupa postojala i u prethodnom sazivu Narodne skupštine. Radna grupa će raditi u sledećem sastavu: predsedavajući mr Milovan Drecun, predsednik Odbora, i članovi Goran Bogdanović, član Odbora, Zvonimir Stević, član Odbora, Mirko Krlić, član Odbora, Zoran Radojičić, zamenik člana Odbora, Dragoljub Stanković, zamenik tužioca za ratne zločine Tužilaštva za ratne zločine, Momčilo Stevanović, načelnik Službe za otkrivanje ratnih zločina u Upravi kriminalističke policije Ministarstva unutrašnjih poslova, Veljko Odalović, predsednik Komisije za nestala lica, Vesna Bošković, savetnik u Komisiji za nestala lica i Igor Popović, rukovodilac Grupe za pravosuđe, ljudska prava i imovinsko-pravna pitanja u Kancelariji za Kosovo i Metohiju. Takođe, predsednik Odbora obavestio je članove da su, u periodu između dve sednice Odbora, primljene tri predstavke građana. Sednici su prisustvovali predsednici srpskih opština sa teritorije Kosova i Metohije, politički savetnici pri Kancelariji UN u Beogradu i predstavnici delegacije EU u Srbiji. Sednici je predsedavao predsednik Odbora mr Milovan Drecun, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Zvonimir Stević, Božidar Delić, Miljan Damjanović, Snežana Paunović, Nemanja Šarović, Gordana Čomić, Miroljub Stanković, Boško Obradović, Zoran Radojičić, Slaviša Ristić, dr Sanda Rašković Ivić, Goran Bogdanović, Mirko Krilić, Miodrag Linta, Aleksandar Marković, Vladimir Petković, Milovan Krivokapić, Marko Blagojević, Sonja Vlahović, Dragomir Karić i Tanja Tomašević Damnjanović.

Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku je na sednici održanoj 14. novembra 2016. godine, razmotrio Predlog Radne grupe Odbora za utvrđivanje ispunjenosti uslova učesnika javnog konkursa za izbor člana Saveta Komisije za zaštitu konkurencije. Članovi Odbora prihvatili su Predlog zaključka Radne grupe Odbora za utvrđivanje ispunjenosti uslova učesnika javnog konkursa za izbor člana Saveta Komisije za zaštitu konkurencije, kojim je utvrđeno da svi kandidati koji su blagovremeno podneli potrebnu dokumentaciju ispunjavaju uslove i kriterijume iz Zakona zaštite konkurencije i oglašenog javnog konkursa.U nastavku sednice Odbor je utvrdio Listu kandidata za člana Saveta Komisije za zaštitu konkurencije. Od devet kandidata koji su se prijavili na konkurs za izbor člana Saveta Komisije za zaštitu konkurencije – prof. dr Radovan Vukadinović, prof. dr Sanja Danković Stepanović, mr Mitar Drobnjaković, doc. dr Milan Kostić, prof. dr Siniša Ognjanović, Mladen Radović, doc. dr Dragutin Radosavljević i Petar Trojanović, Odbor je izabrao Čedomira Radojčića za kandidata za člana Saveta Komisije za zaštitu konkurencije, a Predlog će biti dostavljen Narodnoj skupštini na razmatranje i odlučivanje. Članovi Odbora su za predstavnika predlagača na plenarnoj sednici Narodne skupštine za kandidata za člana Saveta Komisije za zaštitu konkurencije izabrali predsednicu Odbora, Snežanu B. Petrović. Pod tačkom razno Odbor je izabrao dva predstavnika Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku za Komisiju za sprovođenje postupka za izbor kandidata za predsednika i članove Saveta Agencije za energetiku Republike Srbije, Snežanu B. Petrović i dr Aleksandru Tomić. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Snežana B. Petrović, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Stanislava Janošević, Jelena Mijatović, Tomislav Ljubenović, Ivan Manojlović, Nataša Jovanović, Radmilo Kostić, Zoran Bojanić, Branislav Mihajlović i dr Aleksandra Tomić i prof. dr Vladimir Marinković.

Na sednici održanoj 13. oktobra, članovi Odbora su većinom glasova izabrali za zamenika predsednika Odbora dr Ljubicu Mrdaković Todorović iz Poslaničke grupe Srpska napredna stranka. U nastavku sednice, obrazovana je Radna grupa za razmatranje predstavki građana i organizacija iz delokruga Odbora koju čine: dr Milovan Krivokapić, dr Dragana Barišić i dr Žarko Korać. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr sci. med. Darko Laketić, a prisustvovali su i sledeći članovi i zamenici članova Odbora: dr Branislav Blažić, prof. dr Milan Knežević, dr Dragana Barišić, dr Ljubica Mrdaković Todorović, dr Borka Grubor, Stanislava Janošević, dr Desanka Repac, Marjana Maraš, dr Danica Bukvić, dr Danijela Stojadinović, Branka Stamenković, Gordana Čomić, Dragan Vesović i dr Žarko Korać.

Na sednici održanoj 12. avgusta, članovi Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja razmotrili su ostavke koje su na funkcije narodnih poslanika podneli Ivica Dačić, prof. dr Slavica Đukić Dejanović, Aleksandar Antić, Goran Knežević, Milan Krkobabić i Živko Vrcelj. Odbor je utvrdio da je podnošenjem ostavki narodnih poslanika Gorana Kneževića, Milana Krkobabića i Živka Vrcelja, izabranih sa Izborne liste ALEKSANDAR VUČIĆ – SRBIJA POBEĐUJE i Ivice Dačića, Aleksandra Antića i prof. dr Slavice Đukić Dejanović, izabranih sa Izborne liste IVICA DAČIĆ – „Socijalistička partija Srbije (SPS), Jedinstvena Srbija (JS) – Dragan Marković Palma, nastupio slučaj iz člana 88. stav 1. tačka 2. Zakona o izboru narodnih poslanika, u kome se podnošenje ostavke navodi kao jedan od razloga za prestanak mandata narodnom poslaniku pre isteka vremena na koje je izabran. Članovi Odbora jednoglasno su odlučili da predlože Narodnoj skupštini da konstatuje prestanak mandata imenovanim narodnim poslanicima. Na taj način omogućava se izbor novih narodnih poslanika, putem dodeljivanja mandata drugim kandidatima sa navedenih izbornih lista. U nastavku sednice članovi Odbora utvrdili su spisak nalepnica za parkiranje A-I i A-II. Sednicom je predsedavao predsednik Odbora dr Aleksandar Martinović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Vesna Rakonjac, Branimir Jovanović, dr Darko Laketić, Katarina Rakić, Đorđe Milićević, Momo Čolaković, Branka Stamenković, Aleksandar Marković, Dušica Stojković i Petar Petrović.

Članovi Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava su, na sednici održanoj 12. oktobra, razmotrili Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o izmenama i dopunama Sporazuma o zajmu između Vlade Republike Srbije kao zajmoprimca i Vlade Republike Azerbejdžan kao zajmodavca za finansiranje izgradnje deonica Ljig – Boljkovci, Boljkovci – Takovo i Takovo – Preljina autoputa E – 763 u Republici Srbiji od 2. februara 2012. godine, koji je podnela Vlada. Predlog zakona obrazložili su predstavnici Ministarstva finansija, Uprave za javni dug, i to Predrag Ivanović, v.d. pomoćnika direktora i Dragana Ratković, šef Odseka za projektne i programske zajmove. Izmene i dopune Sporazuma donose se radi produženja roka raspolaganja sredstvima iz zajma, imajući u vidu da su radovi još uvek u toku. Sve druge odredbe osnovnog Sporazuma ostaju iste, a do sada je od ukupnih sredstava povučeno 80 odsto. Takođe, iako srpsko zakonodavstvo ne predviđa ratifikaciju izmena i dopuna osnovnih sporazuma, azerbejdžanska strana je na tome insistirala, zbog svog zakonodavnog procesa. U raspravi koja je usledila članove Odbora je zanimalo da li i zašto radovi kasne, iznos ukupnog javnog duga Srbije na današnji dan, da li su domaći podizvođači isplaćeni po situacijama, odnosno za izvedene radove, da li je Srbija ispunila neku obavezu prema Azerbejdžanu prema ovom zajmu. Po okončanju rasprave članovi Odbora prihvatili su Predlog zakona. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić. Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Zoran Krasić, Goran Kovačević, Momo Čolaković, Olivera Pešić, Srbislav Filipović, Zoran Bojanić, Radmilo Kostić, Milorad Mirčić, Veroljub Arsić i Goran Ćirić.

Na sednici održanoj 12. oktobra, Odbor je razmatrao Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o izmenama i dopunama Sporazuma o zajmu između Vlade Republike Srbije kao zajmoprimca i Vlade Republike Azerbejdžan kao zajmodavca za finansiranje izgradnje deonica Ljig-Boljkovci, Boljkovci-Takovo i Takovo-Preljina autoputa E-763 u Republici Srbiji od 2. februara 2012. godine, koje je podnela Vlada. Većinom glasova Odbor je ocenio da su oba predloga zakona u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednicom je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Kolmlenski, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Vesna Nikolić Vukajlović, Krsto Janjušević, Zoran Krasić, Jelena Žarić Kovačević, Petar Petrović, Aleksandra Majkić, Dejan Šulkić, Miroljub Stanković, Vesna Marković, Srbislav Filipović, Bajro Gegić i Balint Pastor.

Na sednici održanoj 12. oktobra, članovi Odbora razmatrali su aktuelno stanje koje se odnosi na zbrinjavanje tražilaca azila – migranata. Nenad Ivanišević, državni sekretar Ministarstva za rad , zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja izneo je podatak da je na današnji dan evidentirano oko 6400 migranata, pretežno iz Avganistana i Pakistana koji se nalaze u prihvatnim centrima. On je upoznao članove Odbora da je oformljena Radna grupa na čelu sa resornim ministrom Aleksandrom Vulinom, koja je usvojila Plan potreba Srbije u migrantskoj krizi za narednih šest meseci i isti je dostavljen Vladi Republike Srbije i svim relevantnim institucijama. Takođe, istakao je da napreduju pregovori sa delegacijom Evropske unije i dodao da se iz finansijskog fonda očekuje direktna budžetska finansijska pomoć Republici Srbiji u iznosu od oko 5,5 miliona eura. Dr Vesna Knjeginjić, pomoćnica ministra u Ministarstvu zdravlja, navela je da je osnovni princip rada Radne grupe pružanje zdravstvene usluge migrantima. Ministarstvo zdravlja u saradnji sa nevladinim organizacijama pojačalo je prisustvo medicinskih timova u domovima zdravlja, na punktovima koji rade sa migrantima, navela je Knjeginjić i dodala da je epidemiološko – higijenski nadzor redovan i uspostavljen, kao i da nema epidemiološke opasnosti. Milenka Milošević iz Uprave granične policije Ministarstva unutrašnjih poslova iz Kancelarija za azil informisala je članove Odbora da su tražioci azila smešteni u prihvatne centre i dodala da se većina migranata izjasnila da ne žele azil, već da im je cilj da preko Mađarske odu za Evropu. Takođe, upoznala je članove Odbora sa Nacrtom zakona o azilu koji je upućen svim nadležnim ministarstvima i državnim organima na mišljenje, nakon čega će biti upućen u skupštinsku proceduru na dalje razmatranje. Svetlana Velimirović, zamenica komesara u Komesarijatu za izbeglice i migracije informisala je Odbor da se u centrima za azil nalaze 5222 osobe, od kojih je 1910 osoba u redovnim centrima za azil, a 1312 u privremeno otvorenim kapacitetima i dodala da su migranti pretežno iz Avganistana, Pakistana, Iraka, Sirije i Irana. Najavila je otvaranje još jednog smeštajnog centra u Bujanovcu i dodala da jednu trećinu migranata čine deca ispod 18 godina. Hans Fridrih Šoder, šef Predstavništva Visokog komeserijata UN za izbeglice je naveo da je 3. oktobra ove godine, na sastanku izvršnog komiteta UNHCR u Ženevi, ministar Aleksandar Vulin predsedavajući Radne grupe za mešovite migracije, u ime Republike Srbije, skrenuo pažnju na situaciju u kojoj se Srbija nalazi po pitanju migrantske krize. U okviru sastanka predstavnici UNHCR su izrazili volju da pružaju i dalje pomoć Republici Srbiji kako finansijsku, tako i pomoć koja se odnosi na izgradnju novih smeštajnih kapaciteta. Takođe, dodao je da UNHCR ima dovoljno zaliha za zimske uslove i vaučere za privatni smeštaj. Naveo je, da je prošle godine, Vladi Republike Srbije pružena finansijska pomoć od 1,13 milijardi dinara i da je za ovu godinu do sada pružena pomoć u iznosu od 900 miliona dinara. U nastavku obraćanja, Šoder je istakao da je od izuzetnog značaja očuvanje jedinstva porodice i dodao da je neophodno da se porodicama koje ostaju duže od tri meseca u Srbiji utvrdi status. Severine Leonardi, zamenica direktora UNICEF-a naglasila je da od 6400 migranata, 40 odsto čine deca i da je neophodno toj deci obezbediti pristojan smeštaj, zdravstvenu zaštitu i ukoliko dete boravi u Srbiji duže od tri meseca, treba da bude upisano u školu, odnosno da ima pravo na obrazovanje. U nastavku sednice govorili su Stana Ašanin, šef Odseka u MUP-u, Davor Rako iz službe za zaštitu izbeglica, Ljubomir Miladinović iz Crvenog krsta Srbije, Nikola Kovačević iz Beogradskog centra za ljudska prava, Jelena Hrnjak, ispred MODS-a, Milena Golić Ružić iz Centra za prava deteta i Ivana Vukašević iz Humanitarnog centra za integraciju i toleranciju. Tokom sednice formirana je Radna grupa za osnaživanje osoba sa invaliditetom u politici. Članovi Odbora su se složili i sa predlozima Radne grupe za razmatranje predstavki i predloga građana za postupanja po predstavkama građana. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Vesna Rakonjac, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Milanka Jevtović Vukojičić, Aleksandra Maletić, Branimir Rančić, Vlado Babić, Bojan Torbica, Dragan Savkić, Josip Broz, Vesna Nikolić Vukajlović, Ljupka Mihajlovska, Nataša Vučković, Milena Ćorilić, Boško Obradović i Gorica Gajić.

Na sednici Odbora održanoj, 12. oktobra, razmotren je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, u načelu, koji je podnela Vlada. U ime predlagača, Predlog zakona članovima Odbora obrazložila je pomoćnik ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Vesna Mandić. Ona je istakla da se osnovne izmene odnose na status studenata upisanih u prvu godinu osnovnih studija od školske 2006/2007. do 2013/2014. godine, kojom zadržavaju pravo da se finansiraju iz budžeta najduže godinu dana po isteku roka redovnog trajanja studija. Izmene predviđaju i da student može da se u narednoj godini finansira iz budžeta ako u školskoj 2014/2015, odnosno školskoj 2015/2016. godini ostvari najmanje 48 ESPB bodova i rangira se u okviru ukupnog broja studenata čije se studije finansiraju iz budžeta u skladu sa zakonom. Odbor je većinom glasova usvojio Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, u načelu. Sednicom je predsedavao predsednik Odbora Muamer Zukorlić, a prisustvovali su sedeći članovi i zamenici članova: Ratko Jankov, Olena Papuga, Mihailo Jokić, Ljibuška Lakatoš, mr Aleksandra Jerkov, Fatmir Hasani, dr Ljubinko Rakonjac, Đorđe Kosanić, Nataša St. Jovanović, prof. dr Ljubiša Stojmirović, Milenko Bićanin i Marko Parezanović.

Odbor za evropske integracije je na sednici održanoj 11. oktobra 2016. godine, koja je bila zatvorena za javnost, razmotrio i dao pozitivno mišljenje na predloge pregovaračkih pozicija Republike Srbije za poglavlja 25 – „Nauka i istraživanje“ i 26 – „Obrazovanje i kultura“. Odbor je takođe odredio delegacije Odbora za učešće na sastanku Konferencije KOSAK i regionalnoj radionici „Jačanje uloge parlamentaraca u izgradnji delotvornih protivterorističkih sistema u okviru vladavine prava“.

Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo, na sednici održanoj 11. oktobra 2016. godine, koja je bila zatvorena za javnost, razmotrio je i dao pozitivno mišljenje na Pregovaračku poziciju Republike Srbije za Međuvladinu konferenciju o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji za poglavlje 25 – Nauka i istraživanje i poglavlje 26 – Obrazovanje i kultura. Sednicom je predsedavao Muamer Zukorlić, predsednik Odbora.

Članovi Odbora za zdravlje i porodicu su, na sednici od 7. oktobra, većinom glasova, izabrali narodnog poslanika dr sci. med. Darka Laketića, iz Poslaničke grupe Srpska napredna stranka, za predsednika Odbora. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr sci. med. Darko Laketić, a sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: dr Branislav Blažić, prof. dr Milan Knežević, dr Dragana Barišić, dr Borka Grubor, dr Ljubica Mrdaković Todorović, dr Svetlana Nikolić Pavlović, dr Milovan Krivokapić, dr Marko Zeljug, dr Marjana Maraš, dr Danica Bukvić, dr Danijela Stojanović, Branka Stamenković, Gordana Čomić i dr Muamer Bačevac.

Na sednici Odbora za spoljne poslove, održanoj 7. oktobra, utvrđen je sastav poslaničkih grupa prijateljstva sa 63 zemlje, i izabrani predsednici za sve predložene zemlje, osim Ukrajine. U nastavku sednice Odbor je usvojio inicijativu za posetu, konstatovane su redovne aktivnosti stalnih delegacija Narodne skupštine, usvojen je izveštaj o realizovanoj poseti i konstatovani su ostali realizovani kontakti. Sednicom je predsedavao predsednik Odbora prof. dr Žarko Obradović, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora Aleksandra Đurović, Marija Obradović, Jasmina Nikolić, Jovan Palalić, Marko Blagojević, Đorđe Vukadinović, Nataša Jovanović, dr Milorad Mijatović, Đorđe Kosanić i prof. dr Ljubiša Stojmirović.

Odbor za dijasporu i Srbe u regionu održao je sednicu, 6. oktobra, sa jednom tačkom dnevnog reda – Zaštita kulture sećanja na srpske žrtve genocida i žrtve Holokausta. Sednicu je otvorio predsednik Odbora mr Ivan Kostić koji je istako da ta sednica predstavlja istorijski dan za Dom Narodne skupštine , jer će se govoriti o stradanjima Srba koji su tokom tokom 20. veka bili predmet sistematskog uništenja. „Zadatak svih nadležnih institucija mora biti da u spoljnoj i unutrašnjoj politici promoviše strategiju prevencije genocida, kroz obrazovanje, medije i kulturne projekte, kao i kroz zakonske inicijative koje treba da budu pokrenute u Narodnoj skupštini“, naglasio je Kostić. Prisutne je pozdravio potpredsednik Narodne skupštine Veroljub Arsić rekavši da je neophodno da svi daju svoj doprinos u sprečavanju prekrajanja istorijskih činjenica o žrtvama Drugog svetskog rata, jer bi to, kako je istako predstavljalo novi zločin. Arsić je pozdravio inicijativu da se zaštiti kultura sećanja na žrtve genocida i Holokausta. U ime Vlade Republike Srbije skupu se obratio Vladimir Božović, savetnik predsednika Vlade za regionalnu saradnju i odnose sa verskim zajednicama. On je naglasio da vlada aktivno učestvuje u zaštiti kulture i sećanja na žrtve Holokausta i najavio otvaranje Državnog memorijalnog kompleksa, koji bi bio mesto na kome bi, prilikom poseta našoj zemlji,strani državnici polagali vence i odavali poštu svim žrtvama palim za slobodu otadžbine. On je tako istakao važnost usvajanja Predloga deklaracije o počinjenim zločinima u NDH nad Srbima, Jevrejima i Romima. Zamenik predsednika Odbora Miodrag Linta podržao je inicijativu vlade za otvaranje Državnog memorijalnog kompleksa , i istakao neophodnost popisa žrtava ratova tokom 20.veka. U uvodnom obraćanju generalni sekretar predsednika Republike Srbije Nedeljko Tenjević, rekao je da je predsednik Tomislav Nikolić svojom posetom Papi Franji u Vatikanu sprečio kanonizaciju Alojza Stepinca i da svi koji se bore protiv zaborava žrtvi genocida i Holokausta imaju punu podršku predsednika. Prisutnima su se obratili i generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Veljko Odalović i prof. dr Gidiona Grajfa, glavni istoričar Instituta za Holokaust Šem Olam iz Izraela, a u nastavku sednice prikazan je film „Istina o Jasenovcu“. Predsednik Odbora najavio je da će na jednoj od narednih sednica biti razmotrena pitanja koja se odnose na : - Deklaraciju o počinjenim zločinima u NDH nad Srbima, Jevrejima i Romima, - Uvođenju dana sećanja na stradanje Srba, - Uvođenje simbola koji će podsećati na stradanje Srba, - Uspostavljanje Memorijalnog centra. Sednici su prisustvovale mnogobrojne visoke zvanice, predstavnici verske i akademske zajednice, diplomatskog kora i nevladinog sektora.