Članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo su, na sednici održanoj 23. novembra, razmotrili amandman na član 13. Predloga zakona o sprečavanju nasilja u porodici, koji je podneo Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu. Odbor je jednoglasno ocenio da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.Sednici je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Bojan Torbica, Srbislav Filipović, Vesna Marković, Krsto Janjušević, Aleksandra Majkić, Petar Petrović, Jelena Žarić Kovačević, Zvonimir Stević, Miroljub Stanković i Elvira Kovač.

Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu je, na kraćoj sednici od 23. novembra, podneo amandman na član 13. Predloga zakona o sprečavanju nasilja u porodici. Ovim amandmanom vrši se usklađivanje usvojenih amandmana podnetih na član 13. Predloga zakona međusobno i njihovo usklađivanje sa Predlogom zakona. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Petar Petrović, a prisustvovali su i sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Slaviša Bulatović, Vladan Zagrađanin, Mihailo Jokić, Đorđe Komlenski, dr Aleksandar Martinović, Žarko Mićin, Miletić Mihajlović, Biljana Pantić Pilja i Marko Parezanović.

Na sednici Odbora, održanoj 18. novembra, razmotreni su amandmani podneti na tačke jedan do četiri dnevnog reda Četvrte sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2016. godini. Na Predlog zakona o sprečavanju nasilja u porodici, koji je podnela Vlada, narodni poslanici podneli su 153 amandmana. Odbor je ocenio da četiri amandmana nisu u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije i to amandman na član 16. koji je podnela Gorica Gajić, na član 16. i član 18. koje je podneo Borislav Kovačević i na član 31. koji su zajednički podneli Velimir Stanojević i Dubravka Filipovski. Članovi Odbora većinom glasova su ocenili da su ostali amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o sprečavanju nasilja u porodici Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu podneo je amandman na član 13. za koji je Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo oceno da je u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, koji je podnela Vlada, narodni poslanici podneli su 71 amandman, a Odbor je ocenio da je 70 amandmana u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, dok je amandman na član 40. koji su zajednički podneli Nenad Čanak, Marinika Tepić, Olena Papuga i Nada Lazić, odbacio kao nepotpun. Na Predlog zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, koji je podnela Vlada, podneto je 43 amandmana, od kojih je Odbor za 41 amandman ocenio da je u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, dok je za dva amandmana ocenjeno da nisu u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije i to: amandman na član 7. koji su zajednički podneli Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Goran Bogdanović, Nenad Konstantinović i Zdravko Stanković i amandman na član 18. koji su zajedno podneli Srđan Nogo, Boško Obradović, dr Dragan Vesović, Marija Janjušević, dr Ivan Kostić i Zoran Radojičić.

Članovi Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu su, na sednici od 18. novembra, razmotrili amandmane podnete na Predlog zakona o sprečavanju nasilja u porodici, Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, Predlog zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela. Od ukupno 152 amandmana koji su podneti na Predlog zakona o sprečavanju nasilja u porodici Vlada i Odbor su prihvatili 21, a Odbor je podneo i jedan svoj amandman na članove 13, 14. i 16. Predloga zakona. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika podneto je 71 amandman, od kojih su Vlada i Odbor prihvatili šest. Vlada i Odbor prihvatili su sedam od 43 podneta amandmana na Predlog zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, dok je od 39 amandmana podnetih na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela prihvaćeno tri. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Petar Petrović, a prisustvovali su i sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Slaviša Bulatović, Sreto Perić, Balint Pastor, Marko Parezanović, Miletić Mihajlović, Tanja Tomašević Damnjanović, Stanija Kompirović, Aleksandra Majkić, Marijan Rističević i Jovan Palalić.

Odbor za zdravlje i porodicu je na sednici održanoj 15. novembra 2016. godine razmotrio Predlog kandidata za člana Komisije za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija. Članovi Odbora izabrali su za kandidata za člana Komisije za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija, prof. dr Milana Kneževića, čiji će Predlog dostaviti Odboru za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu. U nastavku sednice članovi Odbora su razmotrili predstavke građana i organizacija, i usvojili predloge Radne grupe za razmatranje predstavki građana i organizacija. Takođe, Odbor je usvojio Predlog za organizovanje prvog javnog slušanja Odbora na temu prevencije raka grlića materice. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr sc. med. Darko Laketić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora, dr Danica Bukvić, dr Branislav Blažić, Milovan Krivokapić, Marjana Maraš, dr Svetlana Nikolić Pavlović, Desanka Repac, prof. dr Milan Knežević, dr Dragan Vesović, dr Ljubica Mrdaković Todorović, Borka Grubor i državni sekretar Ministarstva zdravlja dr Meho Mahmutović.

Odbor za spoljne poslove održao je danas, 15. novembra 2016. godine, devetu sednicu koja je, na zahtev jedne trećine članova Odbora, bila zatvorena za javnost. Odbor je obavio razgovor sa novoimenovanim ambasadorom Republike Srbije u Republici Finskoj i nerezidentnim ambasadorom u Republici Estoniji, Sašom Obradovićem, pre odlaska na diplomatsku dužnost. Odbor je usvojio izveštaje o realizovanim posetama, konstatovao redovne aktivnosti stalnih delegacija i zabeleške o realizovanim kontaktima, kao i konstatovao promene u sastavu PGP sa sledećim zemljama: Azerbejdžanom, Alžirom, Podsaharskim zemljema Afrike, Argentinom, Australijom, Belgijom, Belorusijom, Bosnom i Hercegovinom, Brazilom, Bugarskom, Velikom Britanijom, Grčkom, Danskom, Izraelom, Indijom, Indonezijom, Italijom, Iranom, Japanom, Jermenijom, Kazahstanom, Kinom, Kiprom, Kubom, Luksemburgom, Mađarskom, Makedonijom, Meksikom, Nemačkom, Norveškom, Poljskom, Republikom Korejom, Rumunijom, Ruskom Federacijom, SAD, Slovačkom, Slovenijom, Turskom, UAE, Finskom, Francuskom, Hrvatskom, Crnom Gorom, Švajcarskom, Švedskom i Španijom.

Na sednici Odbora, održanoj 14. novembra 2016. godine, članovi Odbora za evropske integracije razmatrali su Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, u načelu. Predlog zakona obrazložio je Jovan Ćosić, viši savetnik u Ministarstvu pravde naglasivši da su ovo prve izmene Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, koji je donet 2013. godine. Ćosić je naveo da se izmene i dopune zakona mogu podeliti u više segmenata, od kojih se jedna grupa promena odnosi na krug krivičnih dela na koji se zakon primenjuje, kao što su krivična dela teško ubistvo, razbojništvo, krivična dela protiv intelektualne svojine i krivično delo protiv privrede. Takođe, izmenama i dopunama se predviđaju izmene u odredbama koje se odnose na postupak trajnog i privremenog oduzimanja imovine, a pojednostavljen je i postupak za privremeno oduzimanje imovine, tako što se briše prigovor kao pravno sredstvo protiv rešenja, a zadržana je samo žalba. Jovan Ćosić je naveo da je za ovaj Odbor bitna, a tiče se nadležnosti organa koji sprovode ovaj zakon, obaveza iz Pregovaračkog poglavlja 24, kojom je predviđeno da u Jedinici za finansijsku istragu, Ministarstvo unutrašnjih poslova obrazuje Kancelariju za povraćaj imovine, koja će obrađivati zahteve u okviru međunarodne pravne pomoći. Kada je u pitanju usklađivanje propisa sa propisima Evropske unije, istakao je da postoji šest izvora prava Evropske unije i da je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela u skladu sa svih šest. Nakon rasprave koja je usledila članovi Odbora za evropske integracije su većinom glasova usvojili Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, u načelu. Sednici je predsedavala Marinika Tepić, predsednica Odbora, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Vesna Marković, Žarko Mićin, Marko Blagojević, Biljana Pantić Pilja, Zvonimir Đokić, Dragan Šormaz, Branko Ružić, Petar Jojić, Jovan Jovanović, Maja Videnović, Muamer Bačevac, Mladen Grujić i Balint Pastor.

Na 11. sednici, održanoj 14. novembra, članovi Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava obavili su razgovor sa kandidatima za izbor dva člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Razgovor je obavljen sa šest kandidata, i to sa Jelenom Stojanović, Svetlanom Ražić, Slavišom G. Miloševićem, Rastkom Naumovim, Jasminom Pejaković i Snežanom Dobrinjac. Po obavljenom razgovoru sa kandidatima Odbor je jednoglasno utvrdio Predlog odluke o izboru dva člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki i predložio Narodnoj skupštini Jelenu Stojanović, za prvog člana i Svetlanu Ražić, za drugog člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Takođe, na sednici je konstatovan prestanak funkcije člana Saveta guvernera Narodne banke Srbije Stojanu Stamenkoviću, istekom mandata 13. novembra 2016. godine, i odlučeno je da se uputi dopis poslaničkim grupama u Narodnoj skupštini da do 29. novembra 2016. godine dostave predloge kandidata za člana Saveta guvernera Narodne banke Srbije. Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Goran Kovačević, Momo Čolaković, Olivera Pešić, Veroljub Arsić, Milorad Mirčić, Radmilo Kostić, Đorđe Kosanić, Srbislav Filipović, Nikola Jolović, Zoltan Pek, prof. dr Vladimir Marinković, Goran Ćirić i Milan Lapčević. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić.

Na sednici Odbora, održanoj 14. novembra, razmotreni su Predlog zakona o sprečavanju nasilja u porodici, Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, Predlog zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije i Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, koje je podnela Vlada. Članovi Odbora su većinom glasova ocenili da su svi predlozi zakona u skladu sa Ustavnom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednicom je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Vesna Nikolić Vukajlović, Krsto Janjušević, Bojan Torbica, Jelena Žarić Kovačević, Dejan Šulkić, Miroljub Stanković, Vesna Marković, Dragan Šormaz, Vojislav Vujić, Balint Pastor i Ljupka Mihajlovska.

Na sednici Odbora, održanoj 14. novembra, razmatrana je Informacija o radu Ministarstva kulture i informisanja za period jul – septembar 2016. godine. Informaciju o radu predstavio je ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević u kojoj se navodi da je Ministarstvo, između ostalog, obavilo poslove koji se odnose na razvoj i unapređenje kulture i umetničkog stvaralaštva, obezbeđivanja materijalnih osnova za delatnost kulture, kao i poslove praćenja i sprovođenja i pripreme zakona u oblasti javnog informisanja. U Informaciji o radu navodi se da je Ministarstvo podsticalo saradnju u oblasti zaštite kulturne baštine, kulturnog stvaralaštva i informisanja na jeziku i pismu pripadnika srpskog naroda u regionu, kao i rad kulturno-informativnog centra u Parizu. Ministar je naglasio da su stvoreni uslovi za pristup i realizaciju projekata koji se finansiraju iz sredstava pretpristupnih fondova Evropske unije, donacija i drugih oblika razvojne pomoći, kao i učestvovanje u regionalnim projektima i najavio nacrt strategije za razvoj kulture, kao i nacrt strategije o medijima. U diskusiji koja je usledila članovi Odbora su se interesovali za tok i rokove rekonstrukcije Narodnog muzeja i Muzeja savremene umetnosti, imenovanju sekretara i pomoćnika ministra kulture i informisanja i planu upoznavanja javnosti sa pomenutim strategijama. Vukosavljević je najavio završetak rekonstrukcije Narodnog muzeja za kraj januara 2018. godine, a Muzeja savremene umetnosti za 20. oktobar 2017. godine. Predsednica Odbora Maja Gojković interesovala se da li Ministarstvo planira da izradi predlog zakona o pozorištu i kinematografiji i da li je spremno za korenite promene u toj oblasti, koje će, kako je ocenila, nesumnjivo pokrenuti najrazličitije reakcije, na šta je dobila potvrdan odgovor od Vukosavljevića. Odgovarajući na pitanje predsednice Odbora o statusu sudskog spora između države Republike Srbije i Kustransa, koji se bavi skladištenjem slika, a koji je nastao usled štetnog ugovora koji je potpisan 2004. godine između Ministarstva kulture i Kustransa, ministar je istakao da problem skladištenja slika može biti rešen ili vansudskim putem sa Kustransom ili izgradnjom državnog depoa. Na sednici je pokrenuto i pitanje rešenja statusa novinske agencije Tanjug. Tim povodom predsednica Odbora predložila je da se razmotri mogućnost primene francuskog modela nacionalne agencije Frans pres, za koji smatra da bi pomirio sve ono što je potrebno poštujući zakon i propise EU i potrebu države da pravovremeno obaveštava o događajima u državi. Vukosavljević je naveo da je francuski model interesantan, te da će se u donošenju odluke razmotriti dva, tri modela. Predsednica Odbora Maja Gojković upoznala je ministra sa planom Narodne skupština da sačini katalog kulturnih dobara koja su nestala iz zdanja Doma Narodne skupštine 5. oktobra, i zamolila ministra za pomoć u tom projektu. Sednicom je predsedavala predsednica Odbora Maja Gojković, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: dr Ana Stevanović, Milorad Hadži Stošić, Aleksandar Jugović, Vesna Marjanović , prof. dr Marko Atlagić, Srbislav Filipović, Nataša Mihailović Vacić i Snežana Paunović.

Na sednici Odbora, održanoj 14. novembra 2016. godine, članovi Odbora su razmatrali Predlog zakona o sprečavanju nasilja u porodici i Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, koje je podnela Vlada. Predlog Zakona o sprečavanju nasilja u porodici obrazložili su Radomir Ilić, državni sekretar u Ministarstvu pravde i Zoran Balinovac, pomoćnik ministra pravde. Radomir Ilić je istakao da je cilj ovog zakona da se na opšti i jedinstveni način uredi organizacija i postupanje državnih organa i ustanova i time omogući delotvorno sprečavanje nasilja u porodici. Takođe, dodao je da je neophodna bolja koordinacija između državnih organa kao i da je ovim zakonom uvedena novina, koja se odnosi na specijalizaciju državnih organa, pre svega policije i tužilaštva. Upoznao je članove Odbora da su državni organi dužni da vrše procenu rizika i da na osnovu toga izreknu učiniocu prekršaja meru udaljavanja od 48 sati. Pri proceni rizika naročito se vodi računa o tome da li je mogući učinilac ranije ili neposredno pre procene rizika učinio nasilje u porodici i da li je spreman da ga ponovi. U nastavku izlaganja državni sekretar naveo je da će ovim zakonom, nadležna policijska uprava voditi evidenciju o prijavljenim slučajevima nasilja u porodici i da se ti podaci čuvaju u Centralnoj evidenciji pet godina, a nakon toga se brišu. Kao novinu predloženog zakona, izneo je da će se kaznom zatvora od 60 dana kazniti za prekršaj lice, koje prekrši hitnu meru koja mu je izrečena. Dodao je da je Vlada Republike Srbije obrazovala Savet za suzbijanje nasilja u porodici, koji će pratiti primenu ovog zakona. Nakon rasprave koja je usledila, članovi Odbora većinom glasova su odlučili da prihvate Predlog zakona o sprečavanju nasilja u porodici, u načelu. Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, takođe je obrazložio državni sekretar u Ministarstvu pravde Radomir Ilić, istakavši da su promene koje se nalaze u okviru zakona obilne i podeljene na nekoliko većih celina. Prvu celinu predstavljaju krivična dela protiv privrede i službene dužnosti, drugu čine krivična dela koja predstavljaju primenu Istanbulske konvencije a treću celinu predstavljaju aktuelna krivična dela koja su rađena na inicijativu drugih ministarstava. Naveo je da je za Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova naročito bitna primena Instanbulske konvencije i da je Ministarstvo pravde u tom smislu unelo nekoliko krivičnih dela, kao što su krivično delo proganjanje, polno uznemiravanje, prisilan brak, genitalno sakaćenje i dodao da su pooštrene kazne za učinioce nasilja u porodici. U raspravi je učestvovala i Tanja Ignjatović, predstavnica Autonomnog ženskog centra i iznela je sugestije i predloge koje se tiču oba predloga zakona. Nakon rasprave, članovi Odbora su većinom glasova odlučili da prihvate Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, u načelu. U nastavku sednice članovi Odbora su jednoglasno izabrali Meha Omerovića za člana Komisije za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Meho Omerović, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Milena Turk, Olena Papuga, Nikola Jolović, Ljibuška Lakatoš, Fatmir Hasani, Enis Imamović, Srđan Nogo, Milanka Jevtović Vukojičić, Maja Videnović, Tatjana Macura, Olivera Ognjanović, Ljiljana Malušić i Milena Bićanin.

Članovi Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu su, na sednici od 14. novembra, razmotrili u načelu Predlog zakona o sprečavanju nasilja u porodici, Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, Predlog zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela. Članovi Odbora prihvatili su većinom glasova predlog predsednika Odbora da se obavi zajednički načelni pretres o svim predloženim zakonima, koje je predstavio državni sekretar Ministarstva pravde Radomir Ilić. Ilić je istakao da su sva četiri predloga zakona sistemski povezana, dok Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika ima najveći broj izmena, kojima se tretiraju krivična dela protiv privrede i protiv službene dužnosti, a sa ciljem borbe protiv korupcije. Predlog ovog zakona prate i dva organizaciona predloga, a to su Predlog zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije i Predlog zakona o sprečavanju nasilja u porodici, dok se Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela odnosi na izmene koje se tiču usklađivanja domaćeg sa zakonodavstvom EU. Nakon rasprave, članovi Odbora prihvatili su većinom glasova sve predloge zakona, u načelu. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Petar Petrović, a prisustvovali su i sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Slaviša Bulatović, Đorđe Komlenski, Dušan Pavlović, Sreto Perić, Žarko Mićin, Balint Pastor, Biljana Pantić Pilja, dr Aleksandar Martinović, dr doc. Mihailo Jokić, Dušan Petrović, Marko Parezanović i Miletić Mihajlović.

Na sednici održanoj 14. novembra, članovi Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu razmotrili su Informaciju o radu Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine u delu poljoprivrede, za period od 1. jula do 30. septembra 2016. godine. Informaciju je ukratko predstavio Željko Radošević, državni sekretar u Ministarstvu. U raspravi koja je usledila, članovi Odbora interesovali su se za upravne postupke, odnosno sporove koji se vode protiv Ministarstva, izvršenje budžeta za treći kvartal 2016.godine, projekte u vodoprivredi i sanaciju hidrotehničkih objekata, efekte vakcinacije životinja, IPARD i Upravu za agrarna plaćanja. Takođe, članove Odbora zanimalo je da li će budžet za poljoprivredu u 2017. godini iznositi bar 5 odsto ukupnog budžeta, da li je moguće povećati realizaciju budžeta preko 30 odsto, održavanje prelevmana na mleko kao podsticajne mere, kao i kakva će biti buduća strategija Ministarstva u odnosu na mala poljoprivredna gazdinstva. U raspravi su izneti i predlozi za poboljšanje informacija koje Ministarstvo dostavlja Odboru, kao i apel da se u budžetu za narednu godinu predvide adekvatna sredstva za protivgradnu zaštitu, kao i da se posebna pažnja posveti poljoprivredi na jugoistoku Srbije. Takođe, članove Odbora je zanimala i informacija o korišćenju prava prvenstva zakupa poljoprivrednog zemljišta, kritikovano je vođenje registra grla od strane Uprave za veterinu sa pozivom na njegovo ažurnije vođenje, govorilo se o suzbijanju dermatitisa kod stoke na teritoriji Srbije, bolesti plavog jezika i pitanju odgovornosti učesnika u procesu vakcinacije koja nije dala efekte i drugo. Pohvaljen je potez Ministarstva o uvođenju robne marke srpski kvalitet, postavljeno je pitanje čije su sirovine u određenim proizvodima i predloženo da to bude propisano, a predloženo je i uvođenje srpske deklaracije na proizvodima i to na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu. Nakon rasprave članovi Odbora prihvatili su većinom glasova Informaciju o radu Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine u delu poljoprivrede, za period od 1. jula do 30. septembra 2016.godine, a doneta su i tri zaključka Odbora. Sednici je predsedavao Marijan Rističević, predsednik Odbora. Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Radovan Jančić, dr Žarko Bogatinović, Zvonimir Đokić, Velimir Stanojević, Arpad Fremond, Goran Ješić, Nenad Božić, Veroljub Matić, Milija Miletić, Danijela Stojadinović, prof. dr Miladin Ševarlić i Radoslav Cokić.

Predsednica Odbora za evropske integracije Marinika Tepić odložila je sednicu Odbora koja je započeta danas, do daljnjeg, a članovi Odbora će biti blagovremeno obavešteni o nastavku sednice. Sednici je predsedavala Marinika Tepić, predsednica Odbora.

Na sednici održanoj 9. novembra, članovi Odbora razmatrali su Informaciju o radu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, za period 1. januar – 30. septembar 2016. Informaciju o radu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja članovima Odbora obrazložio je državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Negovan Stanković, koji je upoznao je članove Odbora sa normativnim aktivnostima, istakavši da je u pomenutom periodu donet Zakon o dopunama Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, više uredbi, pravilnika, strategija i zaključaka. U nastavku izlaganja, državni sekretar informisao je Odbor o aktima koji su u pripremi kao i o međunarodnim, programskim i projektnim aktivnostima koje su realizovane u proteklom periodu. Izneo je podatak da ukupno izvršenje Budžeta za razdeo Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja iznosi 100,98 milijardi dinara, za period od 1. januara do 30. septembra 2016. godine. Nakon rasprave koja je usledila, članovi Odbora su većinom glasova usvojili Informaciju o radu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, za period od 1. januara do 30. septembra 2016. godine. Sednici su prisustvovali i pomoćnici sekretara Zoran Milošević, Vladimir Pešić, Milan Popović i Zoran Lazić, direktor Uprave za bezbednost i zdravlje na radu Vera Božić Trefalt i načelnici Odeljenja Ljubiša Veličković i Biljana Zekavica. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Vesna Rakonjac, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Milanka Jevtović Vukojičić, Radovan Jančić, Prim. dr Branimir Rančić, Prim. dr Vlado Babić, Bojan Torbica, Dragan Savkić, Josip Broz, Vesna Nikolić Vukajlović, Ljupka Mihajlovska, Tatjana Macura, Tomislav Žigmanov, Milena Ćorilić, Boško Obradović i Jelena Vujić Obradović.

Na sednici Odbora za spoljne poslove, održanoj 8. novembra 2016. godine, Odbor je usvojio inicijative za posete, konstatovane su redovne aktivnosti stalnih delegacija Narodne skupštine, usvojeni su izveštaji o realizovanim posetama i konstatovani su ostali realizovani kontakti. Sednicom je predsedavao predsednik Odbora prof. dr Žarko Obradović, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora Jovan Palalić, Marko Blagojević, dr Milorad Mijatović, prof. dr Ljubiša Stojmirović, Maja Mačužić, Dragan Šormaz, dr Dijana Vukomanović, dr Sanda Rašković Ivić, Jelena Vujić Obradović, Nikola Savić i Žika Gojković.