Na sednici održanoj 28. jula 2017. godine, članovi Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu razmotrili su probleme u poljoprivredi - suša, posledice i mere koje se mogu preduzeti i probleme u radu udruženja poljoprivrednika.
Željko Radošević državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, govoreći o problemima u vezi sa ratarskim usevima, istakao je da proizvodnja kukuruza u 2017. godini, prema dosadašnjim procenama, neće biti rekordna, kao i da ćemo ovu godinu završiti sa prelaznim zalihama od milion tona kukuruza, pri čemu ostaje neizvesno koliko kukuruza ostaje raspoloživo za izvoz kao ekonomsko pitanje od velike važnosti za Srbiju. Radošević je u vezi sa uzgojem pšenice istakao da je požnjeveno 2,3 miliona tona i da sa postojećim rezervama raspolažemo sa 2,8 miliona tona, od čega je za izvoz predviđeno 1,3 miliona tona pšenice. Takođe, naveo je da Ministarstvo intenzivno prati, na nedeljnom nivou, stanje useva, preduzima angažovanje svih kapaciteta Uprave za agrarna plaćanja, ima dobru komunikaciju sa poljoprivrednim proizvođačima i preduzima ostale adekvatne mere u cilju sprečavanja negativnih posledica suše na useve.
Velimir Stanojević državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, govoreći o problemima u vezi sa višegodišnjim zasadima, istakao je da suša stvara posledice na tekuću vegetaciju, ali i kod formiranja rodnih pupoljaka za narednu godinu. U vezi sa zasadima maline rekao je da je, po dosadašnjoj proceni, prinos niži u odnosu na prethodne godine, kao i da se suša odrazila na kvalitet maline pri kraju berbe. Kada su u pitanju zasadi jabuke, kruške i šljive, proizvodnja u regionima intenzivne proizvodnje je zadovoljavajuća. Stanojević je takođe istakao da Ministarstvo podstiče nabavku i poboljšanje sistema za navodnjavanje.
Zorica Radičević, predstavnik Hidrometeorološkog zavoda Srbije predstavila je temperaturni i padavinski režim na teritoriji Srbije zabeležen od početka leta i zaključila da ova godina neće doneti prinose kao protekla, koja je, po klimatskim uslovima, bila idealna za uzgoj biljaka.
Željko Kaitović predstavnik Instituta za kukuruz „Zemun Polje“, govorio je o kukuruzu kao ekonomsko najznačajnijoj ratarskoj kulturi, i istakao činjenicu da je, kao posledica suše, prinos kukuruza, prema dosadašnjoj proceni, u odnosu na proteklu godinu, u padu za oko 40 odsto. Kaitović je rekao da su Banat, delovi Srema, Bačke, istočne i južne Srbije, regioni koji su najviše pogođeni negativnim efektima suše. Takođe je istakao da privredni proizvođači sve više usvajaju mere predostrožnosti od kojih, kao najznačajniju, navodi setvu hibrida sa kraćom vegetacijom.
Odbor je zaključio da bi Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede trebalo da u što kraćem roku, postojećim merama, ublaži štetne posledice suše po poljoprivrednu proizvodnju, da pristupi realizaciji postojećih projekata, a da se budućim projektima poboljša sistem navodnjavanja.
Po pitanju druge tačke dnevnog reda, Branislav Veljković, predstavnik Odeljenja za ruralni razvoj Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, izneo je aktivnosti udruženja poljoprivrednika u proteklih godinu dana, projekte koji su u razvoju i istakao da je otvoren poljoprivredni klub kao vid dodatne komunikacije između poljoprivrednika i Ministarstva. Ostali prisutni predstavnici udruženja poljoprivrednika izneli su postojeće probleme i sugestije.
Sednici je predsedavao predsednik Odbora Marijan Rističević, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Veroljub Matić, Tijana Davidovac, Žarko Bogatinović, Radovan Jančić, Milija Miletić, Vladimir Đurić, Nada Lazić, prof. dr Miladin Ševarlić, Arpad Fremond, Goran Ješić, Miroslav Aleksić, Zvonimir Đokić, Milorad Mirčić, dr Ljubinko Rakonjac i Dragan Jovanović.
