ZVONIMIR ĐOKIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen u Prištini, 1960. godine.

Živi u Beogradu.

Završio Vazduhoplovno-tehničku vojnu akademiju (VTVA, 29. klasa) u Rajlovcu i Batajnici (1981. godine) i stekao zvanje: Vazduhoplovnotehnički elektroinženjer. Kao oficir obavljao razne komandno-štabne dužnosti u raketnim jedinicama protivvazdušne odbrane (PVO) u Skoplju, Nišu, Kraljevu i Beogradu (od 1981. do 2006. godine). Poslednju dužnost u Vojsci Srbije obavljao u Komandi RV i PVO u Zemunu.

U organizaciji Američkog Instituta za mir (The United States Institute of Peace) i Ministarstva odbrane Srbije i Crne Gore, uspešno završio obuku i stekao znanja iz oblasti „Veština pregovaranja” (Professional Skills Workshop: Building for the Future). Na Beogradskom Fakultetu organizacionih nauka (FON), u centru za obuku – Prisma, završio prekvalifikacije za zanimanja u građanstvu, na programu „Upravljanje prodajom” (Sales Management) i dobio diplomu Menadžera prodaje (Sales Manager).

Penzionisan 2006. godine, u činu potpukovnika.

Od 2006. godine radi na poslovima menadžera prodaje i organizacije rada. Kao IT stručnjak u oblasti veb dizajna (Web Design & Development), samostalno dizajnirao i održavao više veb sajtova. Bavi se programiranjem.

Osnivač i član Srpske napredne stranke (od oktobra 2008. godine).

Član Glavnog odbora Srpske napredne stranke.
Odbornik u Skupštini Grada Beograda od 24.10.2014. do 09.05.2018.
Narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije, u XI sazivu, od 03.06.2016.

Govori Ruski jezik, služi se Engleskim jezikom.

Osnovne informacije

Statistika

  • 86
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 10 meseci i 11 dana i 21 sat

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike - Pitanja za Vladu

čeka se odgovor 1 godina i 8 meseci i 20 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 10 meseci i 21 dan

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Dvadeset peta posebna sednica , 11.07.2019.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Poštovani Zaštitniče građana, gospodine Pašaliću sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, razmatrajući redovni godišnji izveštaj Zaštitnika građana za 2018. godinu sa Predlogom zaključka Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, želim zbog javnosti da pojasnim zašto je glavna poruka, koja se danas čuje, a koja je upućena vama kao instituciji, nastavite da radite svoj posao kao profesionalac i nikako se nemojte ponašati kao vaš prethodnik Saša Janković.

Zašto? Bivši Zaštitnik građana, Saša Janković i bivši Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić, ne radeći svoj posao, već baveći se politikanstvom, namerno su skretali pažnju javnosti sa kriminala i pljački koji su se odvijali tu, mimo njih, u senci skrivenih od očiju javnosti.

To skretanje pažnje javnosti sa važnijih tema najbolje se vidi na primeru bogaćenja državnih funkcionera iz tog vremena, kao što su bili Dragan Đilas, Vuk Jeremić i drugi. Upravo oni koji danas vode kampanju protiv ministra policije Nebojše Stefanovića, danas kada je istraga stegla obruč oko nekih ljudi. Već 2001. godine, jašući na talasima 5. oktobra, Dragan Đilas je osnovao u Beogradu firmu „Direct Media“, nešto ranije je imao marketinšku Agenciju „Ovejšn“ sa kojom je ušao u reklamni prostor medija u Srbiji.

Od osnivačkog uloga, na računu svoje agencije, ne većem od hiljadu evra, za nekoliko godina postaje jedan od najbogatijih ljudi u Srbiji. Evo, podsetimo se vrtoglavog rasta prihoda Đilasovih firmi u periodu od 2004. do 2013. godine. Primljen je u DS tek 2004. godine, ali odmah je postao član izvršnog odbora i glavnog odbora i od 2004. godine do formiranja Vlade Republike Srbije 2007. godine, obavljao je funkciju direktora Narodne kancelarije predsednika Republike, a od maja 2007. do jula 2008. godine bio je ministar u Vladi Republike Srbije, zadužen za sprovođenje nacionalnog investicionog plana.

Demokratska stranka je vladala u to vreme Srbijom 12, od ukupno 19 godina. Šesnaest godina je vladala Vojvodinom, 13 godina gradom Beogradom i vladala je najvećim brojem gradova i opština u periodu od 2000. do 2012. godine. Postoji osnovana sumnja da se Đilas nezakonito obogatio upravo vršeći tri državne funkcije – direktor Narodne kancelarije, ministar za Nacionalni investicioni plan i gradonačelnik Beograda od 2004. do 2013. godine. Dve njegove kompanije „Multikom“ i „Dajrekt medija“ tokom osam godina, od 2005. do 2012. godine, ostvarile su poslovni prihod od neverovatnih 583 miliona evra.

Međutim, on lično je imovinskoj bazi KRIK prijavio imovinu koja se sastoji od, zamislite, samo 1.649 metara kvadratnih nekretnina i samo 24,3 miliona evra, iako o stečenom Đilasovom bogatstvu svedoče podaci iz APR-a za firme koje su bile ili jesu u njegovom vlasništvu ili suvlasništvu. Ti podaci govore da su poslovni prihodi dve Đilasove kompanije iznosili „Multikom grup“ od 2005. do 2012. godine ukupno 48 milijardi dinara ili 400 miliona evra, „Dajrekt medija“ od 2009. do 2012. godine ukupno 22 milijarde dinara ili 183 miliona evra. Ukupni poslovni prihodi samo ove dve Đilasove kompanije iznosili su fantastičnih 583 miliona evra od 2005. do 2012. godine. Prihodi su bili još veći, jer nije uračunat period od 2004. do 2009. godine za „Dajrekt mediju“. Indikativan je skok poslovnih prihoda „Multikom grupe“ sa tri miliona 2005. godine na, zamislite, 7,85 milijardi dinara 2012. godine. O svemu ovome govore i izveštaji iz 2011. godine pokojne Verice Barać, koja je bila na čelu Saveta za borbu protiv korupcije, ali o tome zbog uštede vremena sada neću više govoriti.

Ali, moram da istaknem još jedan način kako su se tadašnji državni funkcioneri bogatili, kako su, recimo, pljačkali Beograd. Najbolji i najdrastičniji primer za to kako je opljačkan grad Beograd su zloupotrebe u vezi sa gradskim građevinskim zemljištem. U tome su učestvovali ne samo nesavesni investitori, već i mnogi iz tadašnjih gradskih vlasti. Od 2004. do 2011. godine gradska vlast, gradsko veće i vrh Direkcije su nametnuli loše propise u oblasti upravljanja građevinskim zemljištem koji su investitorima omogućili da plate samo 10% naknade za uređenje građevinskog zemljišta. Kada bi platili tih 10%, investitori su sticali pravo na građevinsku dozvolu, pokretali proizvodnju i otpočinjali izgradnju. Posle toga hiljade investitora je prestajalo sa plaćanjem. Izgradili su i prodavali objekte, a 90% obaveza, onih 90% koje nisu platili prema Direkciji za građevinsko zemljište i izgradnju grada Beograda nisu izmirili, već stavili u svoje džepove.

Tadašnja uprava Direkcije nije ni pokušavala da naplati neizmirene obaveze od dužnika, a u velikom broju slučajeva Direkcijom su suvereno vladali kadrovi Demokratske stranke. Sedam godina direktor Direkcije je bio Boris Ranković, čovek od najvećeg poverenja Borisa Tadića i Dragana Đilasa. Suština je da su predstavnici Demokratske stranke u gradskoj vlasti i Direkciji na osnovu štetnih propisa, koje su sami doneli, od investitora tražili neodgovarajuća sredstva obezbeđena od neplaćanja naknade, kao što su menice za fizička lica i ugovorna ovlašćenja za pravna lica. Morali su da traže bankarske garancije i hipoteke, kao efikasna sredstva obezbeđenja, ali nisu.

Kao posledica katastrofalno loše uprave Demokratske stranke u gradu Beogradu i Direkciji tokom sedam godina, grad Beograd je oštećen za 35 milijardi ili 291 milion evra. To je bila trećina godišnjeg budžeta grada Beograda tada. Za taj novac moglo je da se izgradi 150 dečjih vrtića ili da se kupi 1.500 autobusa, a novac građana je završio u džepovima investitora i verovatno onih koji su doneli tako loše propise. Ovim bih završio. Hvala na pažnji.

Dvadeset peta posebna sednica , 10.07.2019.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi predstavnici institucije koja se zove Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, poštovani narodni poslanici, dok razmatramo Izveštaj o sprovođenju Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti za 2018. godinu koji je podneo Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti još 25. marta 2019. godine, ne mogu da se ne otmem nekim utiscima.

Prvo, sve bi, po mom mišljenju, bilo drugačije i sve bi verovatno bilo u redu da je Rodoljub Šabić radio svoj posao i da se pored svog posla nije istovremeno bavio i politikom. Nije nikakva novost za građane Srbije da se poput bivšeg lažnog Zaštitnika građana Saše Jankovića i uvaženi Rodoljub Šabić, koji je uvažen, to moram reći, uglavnom samo u onom krugu korisnika društvene mreže Tviter koje nije blokirao, jer sve neistomišljenike je blokirao, pa je ostao učauren u jednu grupu svojih istomišljenika, među njima je bio uvažen.

Dakle, Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić se pored svog posla bavio jeftinim političarenjem, paušalnim i tendencioznim ocenama stvarnosti i umesto da radi svoj dobro plaćen posao, organizovao je nekakve ankete, kvizove, zabavu na društvenim mrežama. Imao sam i lična iskustva sa njim, nažalost negativna. Veoma često na tim istim društvenim mrežama oduzimao je pravo govora i slobodu mišljenja svim građanima sa kojima se nije slagao, jednostavno ih blokirao. Znači, neistomišljenici sa njim nisu mogli dugo da budu u polemici.

On je čak dozvolio sebi jednom prilikom, a možda i više, ali jednom prilikom sigurno, da zabranjuje predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću da odgovara na novinarska pitanja, pa se i na taj način, umesto svojim poslom, bavio politikantstvom, koristeći se jeftinom demagogijom. Takvim postupcima samo je urušavao, poput svog prijatelja bivšeg lažnog Zaštitnika građana Saše Jankovića, nezavisne institucije države. Po mom dubokom uverenju, to nije posao Zaštitnika građana, a nije posao ni Poverenika za informacije od javnog značaja.

Druga stvar, čijem utisku ne mogu da se otmem, o kojoj se ovih dana govori, a koja me strašno interesuje, ne samo mene, vidim i veliki broj drugih građana, je koje su to škole završili ovi koji napadaju Nebojšu Stefanovića i koje su to oni diplome dobili, tj. kakve su to njihove diplome. Ko im je dao te diplome? Ko je njima preneo ta znanja sa kojima su oni uspeli da državu Srbiju, Republiku Srbiju dovedu gotovo do bankrotstva, gotovo do propasti? To su sve ljudi poput Dragana Đilasa, Vuka Jeremića i njihovih sadašnjih pulena Boška Obradovića, Sergeja Trifunovića itd.

Mene sada kada govorimo o ovoj temi strašno interesuje, jer smatram da su to prave informacije od javnog značaja, koje to diplome oni imaju, ko im je dao te diplome, koje su to fakultete i škole završili i da su tako uspešno u vreme dok su bili na vlasti i vladali Srbijom doveli državu gotovo do propasti. Kako su uspeli tako veliki stručnjaci sa diplomama da pokradu milione evra, da unište hiljade fabrika, da zgrnu milione na marketingu žute tranzicione pljačke Srbije, da ostave bez posla stotine hiljada radnika, da zaduže Beograd, da dovedu Srbiju gotovo do bankrota, da pokradu sve što se moglo pokrasti? Gde su stekli te diplome? Ko su im bili profesori? Ko ih je tome naučio? E, te informacije od javnog značaja mene i građane Srbije i te kako ovih dana interesuju, strašno nas interesuju, a ne privatni politički stavovi Rodoljuba Šabića, ali o tome ćemo svakako ovih dana više govoriti, biće prilike.

Što se tiče Nebojše Stefanovića, onoga koga oni napadaju ovih dana, na kraju ću reći jednu stvar, Nebojša Stefanović je za njih, za Dragana Đilasa Nebojša Stefanović je Nikola Tesla, Dragana Đilasa koji ima, koliko ja znam, diplomu nekakvog inženjera mašinstva. Evo, i ja sam bio, i to pazite, u vazduhoplovstvu, ja sam završio Vazduhoplovno-tehničku vojnu akademiju, kolege smo na neki način, on ima 500 miliona evra, ja sam kao bivši oficir i dalje podstanar.

Ili Vuk Jeremić, koji je još od srednje škole na neki način bio vođen u svojoj karijeri. Profesor mu je bio Boris Tadić. Kasnije je diplomirao teorijsku eksperimentalnu fiziku na Univerzitetu u Kembridžu, a onda pet godina kasnije magistrirao državnu administraciju na Harvardu. Pa narod strašno interesuje ko ga je vodio kroz karijeru. Ko to još iz srednje škole nekoga vodi kroz karijeru, da jednoga dana postane, zamislite, ministar inostranih poslova, pa i više? O novcu koji dobija ćemo još razgovarati.

Sergej Trifunović, glumac, završio Fakultet dramskih umetnosti i umesto da bude prezent kulture, on je tipičan primer nekulture. Srećom se on pojavio, inače bi Boško Obradović bio…

Ili Boško Obradović, eto, i on je četvrti iz te ekipe. Završio je Filološki fakultet, diplomirao na srbistici, čovek bi rekao – kulturan čovek, lepo vaspitan itd, on je oličenje nevaspitanja. Među narodnim poslanicima vlada mišljenje da nema ni osnovno kulturno vaspitanje. Pa nek dođe ovde neka me demantuje. Možemo da pričamo na tu temu, i tako dalje.

Mislim da ćemo ovih dana i te kako sa pažnjom slušati, pokušati da dođemo do saznanja kako su oni stekli svoje diplome, kako su sa tim diplomama i sa tom stručnošću uspeli da Srbiju u vreme dok su bili na vlasti dovedu gotovo do propasti. Hvala na pažnji.

Dvanaesto vanredno zasedanje , 28.06.2019.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, ima više razloga za donošenje ovog zakona, ali jedan od važnijih razloga je to što imamo obavezu da naziv komunalna policija, promenimo u neki drugi naziv. Odabrali smo da to bude komunalna milicija, jer smo donošenjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o policiji još 2018. godine sami postavili rok i uslov i obavezu da naziv policija mogu da koriste samo policija tj. Vojska Republike Srbije, tj. vojna policija.

Ovaj naziv policija nije rezervisan zbog puke zaštite brenda naziva policija, već iz mnogo ozbiljnijih razloga, jer policija podrazumeva da neko, između ostalog bude i naoružan, da ima mnogo veća ovlašćenja, a komunalna milicija ima neka sasvim drugačija ovlašćenja i zato je ovaj naziv koji će biti nov, koji ćemo usvojiti, adekvatan obavezama, zadacima koje će ona imati.

Takođe, ograničenje se odnosi i na izgled, tj. boju uniforme koju će budući komunalni milicioneri nositi i ona će se razlikovati od grada do grada, od opštine do opštine, onako kako budu želeli, ali u svakom slučaju neće moći biti tamno plave boje, tj. neće smeti da liče na uniformu policije, tj. vojne policije.

Ja mislim da je ovde bitno da istaknemo i da ostali elementi vizuelnog identiteta takođe moraju biti drugačiji od onih koji se koriste u policiji, vojnoj policiji. Odnosi se na natpise, na značke, na ostale elemente uniforme, pa čak i izgled vozila, samih vozila, tj. natpise na vozilima o čemu treba voditi računa. Potpuno se moraju razlikovati od policijskih.

Zašto je ovo bitno? Ovo je bitno upravo zbog otklanjanja mogućnosti zloupotrebe, a da ne nabrajam, imali smo u prošlosti i primera zloupotreba od samih komunalnih policajaca, zloupotrebe svog službenog položaja. Da se to ne bi događalo u budućnosti, mi moramo smanjiti takvu mogućnost.

Osnovna namena i zadatak komunalne milicije je da brine o komunalnim problemima, da uvodi red, komunalni red, da zaštiti građane od bilo kakve bahatosti. Ja bih pre svega rekao da je tu najbitnije uvođenje reda po pitanju nelegalne gradnje, zatim nepoštovanje drugih pravila komunalnog reda, bacanje smeća van mesta koja su predviđena za odlaganje smeća, bahato parkiranje, preglasna muzika, razni mirisi, dim, itd. Imaće oni mnogo posla, a sve u cilju zadovoljstva svih građana države.

Ovde je bitno naglasiti da komunalni milicioneri neće, dakle, biti naoružani. Veoma bitna stvar.

Da bismo smanjili mogućnost zloupotrebe, uvodi se jedna novina, a to je uslov bezbednosne provere svakog eventualnog kandidata za komunalnog milicionera, ali ne samo za njih, već i za one komunalne, sada policajce, a ubuduće milicionere, koji već duže vremena rade sada u komunalnoj policiji, a kada usvojimo ovaj zakon u miliciji.

Znači, bezbednosna provera koja će eliminisati one osobe koje su, hajde biću blago reći, koje su zgrešile u dosadašnjem radu. Ovde je veoma bitno da svi kandidati za komunalne policajce ispunjavaju razne uslove, između ostalog i psihofizičku sposobnost, obrazovanje, položen ispit za komunalne policajce, a najvažniji je postojanje, tj. nepostojanje bezbednosne smetnje za obavljanje dužnosti. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 28.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Član upravnog odbora Dom zdravlja Zvezdara Dom zdravlja Zvezdara Mesečno 24978.00 RSD 23.06.2014 - 06.06.2016.
- Skupština grada Beograda (Odbornik) Grad Mesečno 10000.00 RSD 24.10.2014 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 95616.00 RSD 03.06.2016 -
- Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (Penzija) Republika Mesečno 49161.00 RSD 01.01.2006 -
Poslednji put ažurirano: 03.03.2017, 16:36