ZVONIMIR ĐOKIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen u Prištini, 1960. godine.

Živi u Beogradu.

Završio Vazduhoplovno-tehničku vojnu akademiju (VTVA, 29. klasa) u Rajlovcu i Batajnici (1981. godine) i stekao zvanje: Vazduhoplovnotehnički elektroinženjer. Kao oficir obavljao razne komandno-štabne dužnosti u raketnim jedinicama protivvazdušne odbrane (PVO) u Skoplju, Nišu, Kraljevu i Beogradu (od 1981. do 2006. godine). Poslednju dužnost u Vojsci Srbije obavljao u Komandi RV i PVO u Zemunu.

U organizaciji Američkog Instituta za mir (The United States Institute of Peace) i Ministarstva odbrane Srbije i Crne Gore, uspešno završio obuku i stekao znanja iz oblasti „Veština pregovaranja” (Professional Skills Workshop: Building for the Future). Na Beogradskom Fakultetu organizacionih nauka (FON), u centru za obuku – Prisma, završio prekvalifikacije za zanimanja u građanstvu, na programu „Upravljanje prodajom” (Sales Management) i dobio diplomu Menadžera prodaje (Sales Manager).

Penzionisan 2006. godine, u činu potpukovnika.

Od 2006. godine radi na poslovima menadžera prodaje i organizacije rada. Kao IT stručnjak u oblasti veb dizajna (Web Design & Development), samostalno dizajnirao i održavao više veb sajtova. Bavi se programiranjem.

Osnivač i član Srpske napredne stranke (od oktobra 2008. godine).

Član Glavnog odbora Srpske napredne stranke.
Odbornik u Skupštini Grada Beograda od 24.10.2014. do 09.05.2018.
Narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije, u XI sazivu, od 03.06.2016.

Govori Ruski jezik, služi se Engleskim jezikom.
Poslednji put ažurirano: 10.05.2018, 08:07

Osnovne informacije

Statistika

  • 100
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 2 meseca i 8 dana

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike - Pitanja za Vladu

čeka se odgovor 2 godine i 18 dana i 2 sata

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 2 godine i 2 meseca i 19 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 12.11.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, podržavam sve predloge zakone koje nam je podnela Vlada, a koji su danas na dnevnom redu, ali ću se danas, ovom prilikom, osvrnuti na Predlog zakona o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju između Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije i Ministarstva za unutrašnju bezbednost Sjedinjenih Američkih Država o unapređenju saradnje u cilju sprečavanja putovanja terorista i borbe protiv nezakonitih migracija.

Suprotstavljanje terorizmu je veoma važan segment politike nacionalne bezbednosti Republike Srbije. U tom smislu je obaveštajni rad u okviru policije i ostalih obaveštajnih tj. bezbednosnih službi, svakodnevna razmena informacija o potencijalnim opasnostima, pa i kontinuirana razmena iskustava jedan od najvažnijih načina da se uspešno suprotstavimo toj globalnoj pretnji. Srpska policija i ostale službe bezbednosti u Republici Srbiji pokazale su se u dosadašnjem periodu kao izuzetno kredibilan partner u ovoj borbi na međunarodnom nivou.

Do sada smo imali sreću, za razliku od brojnih zemalja u okruženju i šire, i u Srbiji nije bilo terorističkih napada. Međutim, ne smemo biti opušteni. Naša policija i ostale snage bezbednosti, svako u svom domenu, moraju budno da prate svaku, pa i najmanju mogućnost opasnosti od terorističkih napada na našoj teritoriji ili bilo gde protiv naših građana. Samo tako i razvijanjem bliske saradnje sa stranim službama Srbija se može odbraniti od terorizma. To mora biti kontinuirani proces koji ne sme stati ni jednog trenutka i u kojem moraju biti uključene sve snage bezbednosti kojima raspolažemo.

Najveće bezbednosne izazove u tom smislu, dakle u vezi sa terorizmom, koji moraju biti u fokusu rada svih naših bezbednosnih službi predstavljaju pre svega lica povratnici sa stranih ratišta i ekstremna radikalizacija. Mi imamo podatke da se u Siriji i u Iraku trenutno u sastavu terorističkih organizacija nalazi maksimalno do tridesetak državljana Srbije i iz godine u godinu imamo trend smanjenja takvih odlazaka na strana ratišta.

Međutim, modeli radikalizacije su ranije bili daleko prostiji, dok su se danas praktično preselili u virtuelni svet. Terorističke organizacije zloupotrebljavaju društvene mreže i sajtove za propagandu, obučavanje, regrutovanje novih članova i prikupljanje finansijskih sredstava. Zato moramo biti svesni da ne postoje konačna rešenja i da se svi moramo prilagođavati i usavršavati da bi se ovoj globalnoj pretnji sa dalekosežnim posledicama stalo na put. Dobar obaveštajni rad unutar policije i najčvršća moguća saradnja sa policajcima u regionu, Evropi i celom svetu jedini su način uspešnog suprotstavljanja ovom zlu.

Memorandum o razumevanju između Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije i Ministarstva za unutrašnju bezbednost Sjedinjenih Američkih Država o unapređenju saradnje u cilju sprečavanja putovanja terorista i borbe protiv nezakonitih migracija, koji je potpisan u Vašingtonu 14. maja 2019. godine, a koji mi danas potvrđujemo ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, donošenjem ovog zakona, omogućuje još tešnju i profesionalniju saradnju između dve zemlje u oblasti borbe protiv terorizma.

Omogućićemo da se razmenom biometrijskih podataka bezbednosno interesantnih lica utvrdi identitet svakog lica, uključujući i njegovu nacionalnu pripadnost, njegov status imigranta ili njegovu istoriju putovanja koja može da nam ukaže na to da li je to lice uključeno u terorističke aktivnosti.

Razmenom relevantnih i neophodnih podataka koje poseduju dve države, Srbija i Sjedinjene Američke Države, sprečićemo putovanje terorista, pa samim tim i umanjiti pretnje po nacionalnu bezbednost.

U vreme migranske krize, a posebno u budućim eventualnim migranskim talasima, razmenom informacija i dobijanjem biometriskih podataka iz američkih evidencija moći ćemo da utvrdimo da li je neko lice učestvovalo u ratnim sukobima ili je povezano sa terorističkim aktivnostima. Time će bezbednost svih naših građana i cele Republike Srbije biti podignuta na viši nivo, a mi ćemo u svakom trenutku znati ko su lica koja se nalaze na našoj teritoriji.

Dakle, na kraju želim još jednom istaći da je osnovni cilj borba protiv terorizma. Imajući uvek u vidu da i terorizam ima svoju međunarodnu komponentu, jasno je da samo bliska saradnja između država može omogućiti efikasniju borbu protiv ovog zla. Zato je veoma značajno i to da ovakve sporazume o borbi protiv terorizma imamo ne samo sa Sjedinjenim Američkim Državama, već sa gotovo svim državama članicama Evropske unije, a da smo takav sporazum ispregovarali i sa Ruskom Federacijom i očekujemo ubrzo i njegovo potpisivanje.

Nama je nužna i veoma potrebna saradnja bezbednosnih službi u borbi protiv terorizma, pa zbog svega navedenog smatram da Predlog zakona o potvrđivanju Memoranduma između Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije i Ministarstva za unutrašnju bezbednost Sjedinjenih Američkih Država o unapređenju saradnje u cilju sprečavanja putovanja terorista i borbe protiv nezakonitih migracija treba da usvojimo i tako u Narodnoj skupštini Republike Srbije potvrdimo ovaj memorandum. Hvala vam na pažnji.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 24.10.2019.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, danas raspravljamo, između ostalog, i o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvozu i uvozu robe dvostruke namene. S obzirom da je ovih dana aktuelna u javnosti rasprava i tema, uopšte, o izvozu naoružanja, osvrnuće su se i ja nešto u vezi toga.

Srbija je potpisala međunarodni Sporazum o trgovini naoružanjem, na osnovu kojeg se kao jedan od najvažnijih kriterijuma prilikom uvoza i izvoza oružja uzima da se tim oružjem neće narušavati ljudska prava. To, uostalom, propisuje i naš zakon.

Sistem uvozno-izvozne kontrole u oblasti naoružanja, vojne opreme i robe dvostruke namene u skladu je sa međunarodnim obavezama i standardima, u skladu je sa nacionalno-bezbednosnim, spoljno-političkim i ekonomskim interesima Republike Srbije.

Odsek za spoljnu trgovinu kontrolisanom robom i naoružanjem, vojnom opremom i robom dvostruke namene, koji se nalazi u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija vrši, između ostalog, usluge registrovanja lica, pravnih i fizičkih, za obavljanje poslova spoljne trgovine kontrolisanom robom, prijem zahteva i izdavanje pojedinačnih dozvola, izdavanje sertifikata krajnjeg korisnika, međunarodnog uvoznog sertifikata i drugih dokumenata koji prate spoljnu trgovinu kontrolisanom robom, izdavanje mišljenja da li određena roba podleže kontroli, odnosno da li je za njen izvoz, tj. uvoz potrebna dozvola i nadzor i kontrolu spoljno-trgovinskih poslova. Pravo na korišćenje ovih usluga imaju sva pravna i fizička lica, a dozvole za uvoz, tj. izvoz mogu dobiti samo registrovana lica.

Dakle, postoji jasna procedura koju sve domaće firme moraju da ispoštuju pre izvoza. Svako naoružanje i vojnu opremu pre izvoza kontrolišu policija, BIA, VBA, Ministarstvo spoljnih poslova i Ministarstvo odbrane, pa tek onda Ministarstvo trgovine izdaje dozvolu.

Ako se neka zemlja nalazi na tzv. beloj listi, a to znači da nema blokadu UN na uvoz naoružanja i vojne opreme, Srbija će moći da izvozi naoružanje i opremu u tu zemlju. Ako UN obustave izvoz u neku zemlju iz određenih razloga ona neće više biti na toj beloj listi. Tada ni Srbija neće izvoziti naoružanje u tu zemlju. Jasno i nedvosmisleno.

Srbija je prošle godine izvezla vojnu tehniku, oružje i municiju u vrednosti više od 600 miliona dolara, što je oko 14% više nego 2017. godine. Projekcija je da će država od ove delatnosti ove godine zaraditi između 100 i 200 miliona više nego lane. Preduslov za ovakav rezultat jeste nastavak ulaganja i dalji razvoj započetih projekata.

Država je u osam fabrike namenske industrije od 2014. godine do danas uložila više od 130 miliona evra, a dodatnih 50 miliona izdvojeno je za nabavku tehnologije i mašina. Ovaj sektor u Srbiji zapošljava oko 12.000 ljudi, od kojih dobar deo čine i visoko obrazovani stručnjaci.

Prema istraživanju državnog stokholmskog Međunarodnog instituta za istraživanje mira, skraćenica SIPRI, prodaja oružja i vojnih usluga tokom 2017. godine iznosila je u čitavom svetu 398,2 milijarde dolara. Nabrojaću samo neke od najvećih izvoznika: Južna Koreja ima 1,4% učešća, tj. 5.575.000.000; Indija – 7.566.000.000; Izrael 7.964.000.000; Nemačka – 8.362.000.000; Japan – 8.760.000.000; Italija 10.353.000.000 Francuska – 21.104.000.000; Velika Britanija – 35.838.000.000; Rusija – 37.829.000.000; i na prvom mestu SAD sa 57% učešća, tj. 226.974.000.000 dolara.

Srbija je te 2017. godine izvezla vojnu tehniku, oružje i municiju u vrednosti od 498 miliona dolara, što je u odnosu na ukupnu svetsku prodaju oružja i vojnih usluga svega 0,1, 0,2, 0,5%.

Sada se pojavljuje sprska politička opozicija i neke nevladine organizacije da sve to zaustave. Vuk Jeremić je opet pokušao da lansira aferu u Srbiji oko famoznog izvoza oružja, pozivajući se na pisanje inostranih elektronskih medija. Strašno pouzdani podaci. Znači, pozivajući se na pisanje inostranih elektronskih medija.

Za njim to su nastavili Zdravko Ponoš, njegov dugogodišnji bliski saradnik, bivši general, načelnih Generalštaba, školovan uglavnom u inostranstvu i Marinika Tepić, politička preletačica.

Zašto njima smeta izvoz oružja iz Srbije? Zašto se prave da ne znaju ko su glavni igrači izvoznici oružja u svetu? Kako to da Vuk Jeremić, isti onaj političar koji je već umešan u veliku međunarodnu aferu šverca i korupcije priča o tome? Otkud baš da su našli Vuka Jeremića da od svega pokuša da napravi državnu aferu? Da li je to možda Srbija preuzela unosan posao upravo njegovim međunarodnim švercerskim pajtosima? Biće da je to po sredi? Zašto? Zato što ne mogu ponovo da dođu na vlast, da se ponovo vrate u fotelje i nastave da pljačkaju građane Srbije, a to potvrđuju i poslednja istraživanja Javnog mnjenja, što ih čini užasno nervoznim, kao što lepo reče moja koleginica Marija Obradović.

Dakle, ponoviću, apsolutna je laž sve što je potpredsednica stranke Slobode i pravde Marinika Tepić izgovorila u vezi sa navodnom trgovinom oružja. Verovatno su Jeremić, Ponoš i Marinika Tepić nezadovoljni što im ne polazi za rukom da ubede srpsku javnost da je neki tamo Aleksandar Obradović heroj. To je isti onaj, kako ga oni zovu, uzbunjivač, a njegov advokat to negira, koji je punih pet godina snimao i iznosio iz „Krušika“ poverljiva dokumenta i fotografije o poslovanju i predavao ih strancima. Sve je to radio u ime osvete i zarad ličnih interesa jer mu je majka smenjena sa mesta direktora, a danas radi u firmi koja je direktan konkurent „Krušika“.

Toliko o onima kojima smeta napredak Srbije i koji bi hteli da zaustave izvoz vojne tehnike o oružju i municije, kao da je ta privredna grana isključivo rezervisana za neke druge izvoznike i neke druge svetske moćnike.

Smatram da su predloženi zakoni dobri i da treba da ih usvojimo. Hvala na pažnji.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 23.10.2019.

Zahvaljujem, poštovani kolega.

Poštovani gospodine ministre, poštovani narodni poslanici, pred nama su predlozi zakona koji se odnose, pre svega, na poštanske usluge i na potvrđivanje akata Svetskog poštanskog saveza.

Na putu ka digitalizaciji Srbije koja podrazumeva maksimalno korišćenje informacionih tehnologija u svim oblastima života i rada našeg društva, a posebno u svim oblastima poslovanja, neophodno je usvajanje novih zakonskih rešenja u oblasti pružanja poštanskih usluga sa ciljem ostvarenja većih stepena zaštite, prava korisnika poštanskih usluga i poštanskih operatera, koliko god da ih ima, podizanja bezbednosti poštanskih pošiljki, podsticanju konkurencije na tržištu i, na kraju, usklađivanje sa EU regulativom.

Najznačajnije, po meni, promene odnose se na oblast slanja i prijema pošiljaka i obaveza pošiljaoca, pružaoca poštanskih usluga i primaoca pošiljki. Ovo je veoma važno, ako imamo u vidu vrtoglavi rast i razvoj trgovine elektronskim putem, to jest elektronske trgovine u celom svetu i u Srbiji.

Navešću vam nekoliko činjenica koje govore o tome. Više od 1,8 miliona ljudi u Srbiji prošle godine kupovalo je ili poručivalo robu i usluge elektronskim putem, dok je 73,4% građana koristilo internet. U 2018. godini u Srbiji je 30,9% ljudi koristilo elektronsku trgovinu u odnosu na 2011. godinu kada je bilo 18%. To je veliki pomak. Međutim, oko 45% korisnika interneta nikada nije kupovalo robu na taj način, što govori o tome da, iako elektronska trgovina u Srbiji poslednjih godina beleži rast, ona još nije dovoljno razvijena.

U međunarodnom indeksu digitalne ekonomije i društva Srbija je sa 45 mesta, koje smo zauzimali u 2013. godini, uspela da se popne na 34 mesto. Pored toga, u kategoriji korišćenja interneta naša zemlja je ispred mnogih zemalja u okruženju.

Elektronska trgovina je osvojila svet i pretpostavlja se da će do 2030. godine oko 85% biznisa da se odvija u obliku elektronske trgovine. Recimo, Kina je trenutno najveće tržište kupovine i prodaje elektronskim putem. Više od 40% svetskih transakcija u elektronskom obliku odvija se u toj zemlji. Bitno nam je da u narednom periodu uklonimo sve prepreke koje otežavaju razvoj elektronske trgovine u Srbiji kako bi srpsku privredu uspeli da razvijemo u skladu sa trendovima najvećih svetskih elektronskih tržišta, kao što su, na primer, kinesko ili američko.

Širom sveta onlajn prodavnice svakim danom sve više zamenjuju tradicionalne trgovine. Najbolji pokazatelj uspeha elektronskih prodavnica su posebni trgovački dani, poput tzv. verujem da ste čuli „Dana samaca“ koji je kineskom gigantu „Alibabi“, u samo 24 sata, u jednom danu, doneo promet veći od 30 milijardi dolara.

Međutim, elektronska kupovina u Srbiji još uvek nije usklađena sa zakonima i standardima EU, što pokazuju i česte žalbe na kvalitet isporučenih proizvoda, ali i na prevare. Brojni su slučajevi kada potrošači poruče proizvod koji im nikad ne stigne, kada im nisu saopštena njihova prava, kada ne mogu da reklamiraju proizvod i kada dobiju nešto sasvim drugačije od onoga što su putem onlajn prodavnica ili društvenih mreža poručili. Zato je bitno što ćemo donošenjem ovog Zakona o poštanskim uslugama i usklađivanjem sa evropskim direktivama usaglasiti zakonska rešenja sa zakonodavstvom EU, a poštanske usluge ćemo podići na viši nivo kvaliteta.

Smatram da su ovi predlozi zakona prihvatljivi i da ih možemo i trebamo usvojiti. Hvala na pažnji.

Imovinska karta

(Beograd, 28.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Član upravnog odbora Dom zdravlja Zvezdara Dom zdravlja Zvezdara Mesečno 24978.00 RSD 23.06.2014 - 06.06.2016.
- Skupština grada Beograda (Odbornik) Grad Mesečno 10000.00 RSD 24.10.2014 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 95616.00 RSD 03.06.2016 -
- Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (Penzija) Republika Mesečno 49161.00 RSD 01.01.2006 -