ZVONIMIR ĐOKIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen u Prištini, 1960. godine.

Živi u Beogradu.

Završio Vazduhoplovno-tehničku vojnu akademiju (VTVA, 29. klasa) u Rajlovcu i Batajnici (1981. godine) i stekao zvanje: Vazduhoplovnotehnički elektroinženjer. Kao oficir obavljao razne komandno-štabne dužnosti u raketnim jedinicama protivvazdušne odbrane (PVO) u Skoplju, Nišu, Kraljevu i Beogradu (od 1981. do 2006. godine). Poslednju dužnost u Vojsci Srbije obavljao u Komandi RV i PVO u Zemunu.

U organizaciji Američkog Instituta za mir (The United States Institute of Peace) i Ministarstva odbrane Srbije i Crne Gore, uspešno završio obuku i stekao znanja iz oblasti „Veština pregovaranja” (Professional Skills Workshop: Building for the Future). Na Beogradskom Fakultetu organizacionih nauka (FON), u centru za obuku – Prisma, završio prekvalifikacije za zanimanja u građanstvu, na programu „Upravljanje prodajom” (Sales Management) i dobio diplomu Menadžera prodaje (Sales Manager).

Penzionisan 2006. godine, u činu potpukovnika.

Od 2006. godine radi na poslovima menadžera prodaje i organizacije rada. Kao IT stručnjak u oblasti veb dizajna (Web Design & Development), samostalno dizajnirao i održavao više veb sajtova. Bavi se programiranjem.

Osnivač i član Srpske napredne stranke (od oktobra 2008. godine).

Član Glavnog odbora Srpske napredne stranke.
Odbornik u Skupštini Grada Beograda od 24.10.2014. do 09.05.2018.
Narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije, u XI sazivu, od 03.06.2016.

Govori Ruski jezik, služi se Engleskim jezikom.
Poslednji put ažurirano: 10.05.2018, 08:07

Osnovne informacije

Statistika

  • 114
  • 2
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 2 meseca i 21 dan i 15 sati

Poštovani gospodine Đokiću, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupc...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 5 meseci i 15 dana

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike - Pitanja za Vladu

čeka se odgovor 2 godine i 3 meseca i 24 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Dvadeset peto vanredno zasedanje , 18.02.2020.

Zahvaljujem.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, postoji mnogo razloga zbog kojih trba da donesemo zakon o Memorijalnom centru "Staro sajmište", neke od njih smo već čuli, a neke ću ja izneti.

U poslednje vreme u međunarodnim odnosima u toku je potpuni revizionizam istorije koja se odnosi na period Drugog svetskog rata i borbe protiv fašizma, revizionizam istorije događaja, žrtava, zasluga i tako dalje. Razlozi za to se mogu nazreti i proizilaze, pre svega, iz odnosa pojedinih zemalja prema Rusiji i saveznicima. Srbija nikada ne sme prihvatiti taj revizionizam istorije jer su samo četiri naroda u Drugom svetskom ratu proporcionalno broju stanovnika platila veću cenu od Srba. Samo su Rusi, Jevreji, Belorusi i Poljaci stradalniji narod od Srba, niko više.

Zato, čak i činjenica da Srbija nije pozvana na obeležavanje osamdesetogodišnjice od početka Drugog svetskog rata koji je organizovan u Poljskoj predstavlja revizionizam. Izgleda neverovatno, ali su tim sramnim potezom organizatori želeli da kazne Srbiju samo zato što je Srbija saveznik Rusije. Zašto je tako tako znaju kreatori međunarodnih odnosa na globalnom nivou. Čudni neki međunarodni odnosi, zar ne? Bez obzira što su Srbi od početka sukoba sa nacističkom armadom otvoreno pokazivali svoju antifašističku orijentaciju iskazanu ne samo verbalno, ne samo kroz filozofske rasprave, već i kroz žestok otpor partizanskih jedinica protiv fašističkih okupatora.

Činjenica je da su Srbi podizali partizanske ustanke, ne samo u Srbiji već i u Hrvatskoj, u Bosni i Hercegovini i tako dalje. Bilo je i primera poput operacije „Halijard“ kada se vojska u otadžbini 1944. godine žestoko suprotstavila fašističkom neprijatelju i pomogla savezničkim borcima.

Sve u svemu, po broju stradalih civila srpski narod je možda i drugi ako se računa proporcionalno broju stanovnika, a stradali su samo zato što su bili Srbi.

Zbog tih istorijskih činjenica ne želimo i nikada nećemo prihvatiti revizionizam istorije, promenu prošlosti od strane onih koji bi tako teško stradalni i napaćeni srpski narod proglasili za fašističke sluge i za nekoga ko je bio agresor na ovim prostorima. A da ima takvih koji bi da izmene istoriju i da se bestidni i bezobzirni potvrđuje i izjava bivše hrvatske predsednice, Kolinde Grabar Kitarović, da su Hrvati u Drugom svetskom ratu najstradalniji narod koji se borio protiv fašizma. I to baš na komemoraciji u Poljskoj, na koju Srbija nije pozvana. Sramno.

E, to je taj revizionizam istorije na delu. Tome se moramo suprotstaviti, a možemo samo istinom i činjenicama.

Na primer, za razliku od NDH koja je u celosti bila dobrovoljna nacistička tvorevina, koja je dočekala Nemce, Beograd je imao marionetsku Vladu zato što je kraljevska Vlada bila poražena. Ipak, naša je odgovornost kao države što do sada nismo memorijalizovali koncentracioni logor Staro sajmište. Možda razloga ima mnogo, ali nema opravdanja, jer je veoma važno da izgradimo memorijalni centar u kome ćemo čuvati sećanja na sve žrtve nacističkog koncentracionog logora koji je nosio naziv jevrejski logor Zemun.

Memorijalni centar Staro sajmište će negovati sećanja na sve žrtve jevrejskog logora Zemun, prihvatnog logora Zemun, ali i jevrejskog prolaznog logora Beograd Topovske šupe i podsećati da se stradanja ne smeju ponoviti.

Iskreno se nadam da ćemo i drugim stradanjima Srba na ovim prostorima posvetiti adekvatnu pažnju i suprotstaviti se još čvršće i odlučnije revizionizmu istorije. Hvala na pažnji.

Dvadeset treće vanredno zasedanje , 13.02.2020.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani narodni poslanici, pošto je u dosadašnjem delu diskusija rečeno uglavnom sve od onoga što sam ja hteo da kažem, iskoristiću priliku da iznesem jednu vest koja je danas, a verujem da će i narednih dana biti glavna vest o kojoj će se govoriti, kako nas drugi vide, jer jedno je kako mi sami govorimo o svojim uspesima, a sasvim je drugo kako nas neko ko je potpuno neutralan vidi. Bitno je za nas, a bitno je i za opoziciju. Dakle, bitno je za sve glasače u Srbiji. Bitno je i za one koji će možda bojkotovati izbore.

Dakle, u specijalnom dodatku pod naslovom – Srbija munjevito ide napred, „Fajnenšel tajms“ je kroz tri tematska teksta i kroz intervju sa ministrom finansija Sinišom Malim predstavio uspehe ekonomskih i finansijskih reformi naše zemlje koje su, kako konstatuje britanski list, od Srbije napravile jednu od evropskih ekonomskih zvezda.

Dakle, BDP zemlje skoro neprekidno raste od 2014. godine, da bi 2018. godine dostigao desetogodišnji rekord od 4,4%, piše taj list. Uprkos međunarodnim neizvesnostima u osporavanju ekonomije u delovima EU, Srbija je ostvarila rast od 4,2% 2019. godine među najvišim stopama u Evropi i jedna je od retkih zemalja na svetu koja je nadmašila svoju godišnju procenu.

Srbija gotovo sedam godina beleži stalni rast stranih direktnih investicija koje su 2018. godine dostigle rekordnih 3,5 milijardi evra ili 8,2% BDP. Strana ulaganja u 2019. godini više su skočila u odnosu na prethodnu godinu na 3,8 milijardi evra, a sa ekonomskim preporodom i reformama koje su u toku, interesovanje dominantnih stranih investitora za Srbiju stalno raste.

Većina stranih investicija, oko 70%, i dalje dolazi iz zemalja EU, naročito iz Nemačke, Italije, Holandije i Austrije koje su uložile velika sredstva u srpsku proizvodnju, posebno u automobilske komponente.

Američke strane direktne investicije još jedan su istaknuti igrač kaže „Fajnenšl Tajms“, dok su kineske poslednjih godina značajno porasle, čineći 20% ukupnog priliva stranih direktnih investicija u Srbiju u 2018. godini. Grinfild ulaganja iz Kine u Srbiju prošle godine dostigla su rekordne nivoe sa 16 projekata u vrednosti od 625 miliona dolara.

Pored finansijskih konsolidacija i uvažavanja monetarne politike, Srbija je sprovela brojne strukturne reforme, posebno u pogledu fleksibilnosti tržišta rada, reformi finansijskog sektora i smanjenja nekvalitetnih kredita. Zatim, u oblasti poreske politike, lakoće dobijanja građevinskih dozvola itd.

Stopa nezaposlenosti pala je na 9,5% prošle godine sa nivoa od 26% 2013. godine. Postignut je uspeh u upravljanju javnim dugom koji je oboren sa oko 77% na 51%. Srbija ima kreditni rejting BB plus sa pozitivnim izgledima, a zabeležila je i impresivan napredak na Duing biznis listi Svetske banke, skočivši sa 93 mesta 2013. godine na 44 poziciju 2019. godine među 190 zemalja.

Pored snažnih makro-ekonomskih pokazatelja, strani investitori nalaze da Srbija nudi neodoljiv niz atraktivnih uslova za poslovanje. Najniži operativni troškovi u evropskim okvirima, poreske i carinske olakšice, državne subvencije i podsticaji lokalnih samouprava, oslobađanje plaćanja poreza na dohodak u trajanju od deset godina, uvoz opreme bez ikakvih carina i drugih dažbina, pogodnosti sporazuma o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa čak 59 država. Te benefite strani investitori mogu naći u 15 slobodnih ekonomskih zona u Srbiji, a investicije sa velikim kapitalom i brojem zaposlenih mogu da se kvalifikuju i za državne subvencije.

Ljudski resursi u Srbiji su takođe jedan od prednosti naše zemlje. Pored visokog broja onih koji govore engleski jezik Srbija je rangirana na 27 mesto među 150 zemalja prema Indeksu ljudskog kapitala Svetske banke, što je najviše mesto u regionu Balkana. Rekordno visoke bruto i neto devizne rezerve NBS pružaju zemlji zaštitu od eventualnih spoljnih šokova. Ostvarena je i očuvana stabilnost cena, relativna stabilnost kursa dinara i finansijska stabilnost.

Srbija je čvrsto na putu za članstvo u EU, a da to što još nismo članica pruža određene slobode zemlji da koristi prednosti koje joj takva situacija omogućava. Na primer, to nam omogućava da imamo sve ove sporazume o slobodnoj trgovini sa različitim zemljama, kao što je Turska, da imamo preferencijalni status sa SAD, dobre ugovore i sporazume sa Kinom, Centralno-evropski sporazum o slobodnoj trgovini, Sporazum sa Evroazijskom ekonomskom unijom itd.

Srbija je krajem 2019. godine najavila novi investicioni program „Srbija 2025“ prema kojem će pored budžetskih sredstava u okviru infrastrukture u osnovnu infrastrukturu biti uloženo dodatnih 14 milijardi evra, pa se očekuje da će to biti okosnica novog investicionog ciklusa i da će priliv privatnih investicija biti još veći.

Razvoj srpskog sektora, IT usluga, softvera i hardvera je najbrži rastući deo industrije u zemlji, čiji izvoz snažno raste od 2015. godine, nadmašujući milijardu evra u protekle dve godine.

Iako je Srbija mali IT igrač na globalnom, pa čak i evropskom nivou, ovaj sektor sada pravi 10% BDP zemlje. U zemlji posluje oko 2.000 IT preduzeća koja zapošljavaju oko 20.000 ljudi.

Srbija je upravo u ovom sektoru doživela neviđeni nivo stranih ulaganja 2019. godine, a američke kompanije su bile najatraktivniji investitor u ovoj oblasti, poput IBM, „Šnajder elektrika“, SKF-, „Adobea“, „Orakla“, „Gugla“, HP itd.

Srpske plate u IT sektoru su skoro tri puta veće od državnog proseka, ali su i dalje ispod proseka EU za taj sektor. 30% svih srpskih studenata na univerzitetima je upisano na smerove inženjerstva, matematike, računarstva, a više od 35 ustanova visokog obrazovanja nudi ove programe.

Vlada Srbije nudi finansijske podsticaje „start ap“ firmama, jer su očekivanja da bi se upravo razvojem tehnološkog sektora u zemlji mogao preokrenuti proces odliva mozgova, prisutan na celom Balkanu, a zbog kojeg je u protekloj deceniji Srbija izgubila 5% populacije.

Dakle, sve ovo što sam naveo je u svom specijalnom dodatku pod naslovom „Srbija munjevito ide napred“ objavio „Fajnenšl Tajms“ i na taj način predstavio uspehe ekonomskih i fiskalnih reformi naše zemlje, koje su kako konstatuje ovaj britanski list, od Srbije napravile jednu od evropskih ekonomskih zvezda. Hvala.

Dvadeset treće vanredno zasedanje , 12.02.2020.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Na samom početku mog izlaganja u ovoj raspravi u kojoj govorimo o prestanku funkcija predsednika suda u sudovima opšte i posebne nadležnosti u Republici Srbiji i izboru nekih sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, želim da istaknem da u potpunosti podržavam odluku Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu da odbije, tj. da vrati predlog Visokog saveta sudstva o izboru sudija u nekim osnovnim sudovima, predsednika sudova u nekim osnovnim sudovima. Iz jednostavnog razloga što niko, ama baš niko u Narodnoj skupštini Republike Srbije ne može da dostavi neki predlog po principu ako prođe prođe. Tom predlogu je moralo ozbiljnije da se pristupi.

Kroz izlaganje narodnih poslanika uglavnom provejavaju primedbe na rad pravosuđa, a mnogo je manje pohvala. Nisam pravnik, ali kao političar umem da oslušnem zadovoljstvo tj. nezadovoljstvo građana svim granama vlasti i evidentno je da pravosuđe zauzima nezavidnu poziciju. Bilo bi interesantno da neka agencija koja se bavi istraživanjem javnog mnjenja uradi neko istraživanje i da vidimo svi koliko je narod u Srbiji zadovoljan tj. nezadovoljan pravosuđem.

Posledice pogrešno urađene reforme pravosuđa vidljive su i danas, a osećaće se i u budućnosti.

Da stvari nisu kakve bi trebale biti primetili su i predstavnici EU, i to su u više navrata iskazali kroz uslove pregovaranja i ocene za pristupanje EU, pre svega, kroz Poglavlja 23. i 24. koje obuhvataju oblast pravosuđa i osnovnih prava, pravdu, slobodu i bezbednost.

Još mnogo toga kao država i kao društvo moramo napraviti da bi nam pravosuđe postalo nezavisno, u pravom smislu reči da bismo dostigli evropske standarde, od reforme samo pravosuđa, preko antikorupcijske politike do osnovnih prava i prava državljana EU.

Cilj nam mora biti nezavisno sudstvo, sa svim neophodnim kapacitetima za održavanje i zaštitu vladavine prava.

Kada se kaže – nezavisno, misli se na nezavisnost od ostalih stubova vlasti, nezavisnost od političara, političkih stranaka, od uticaja bilo koje vrste, bez obzira odakle ti uticaji dolaze, od pojedinaca, grupa organa i organizacija ili od celokupnog javnog mnjenja, bez obzira da li uticaji potiču iz zemlje ili inostranstva.

Sećamo se, nije bilo davno, kako su Dušan Petrović, Slobodan Homen i Boško Ristić, visoki funkcioneri Demokratske stranke, kao ključni realizatori čuvene reforme pravosuđa od 2009. do 2011. godine, doveli pravosuđe do položaja da bude i te kako zavisno od politike, političara, vladajuće državne strukture i od Demokratske stranke koja je tada bila na vlasti.

Posledice osećamo i danas. Kolega Martinović je izneo primer da je Visoki savet sudstva predložio jednog visokog funkcionera Demokratske stranke, člana predsedništva Demokratske stranke, za predsednika Osnovnog suda, što je nedopustivo.

Primera ima puno. Došao sam i lično do jednog primera. Radi se o flagrantnom nepoštovanju drugostepenog organa u rešavanju po žalbi zaposlenog državnog službenika u Prekršajnom sudu u Zaječaru.

Prekršajni sud u Zaječaru je doneo rešenje o raspoređivanju državnih službenika i određivanju zvanja. Jedan od zaposlenih se žalio na to rešenje, izneo svoje argumente i Žalbena komisija sudova u Beogradu je donela rešenje kojim se poništava rešenje predsednika Prekršajnog suda u Zaječaru i vratila predmet prvostepenom organu na ponovni postupak.

Međutim, prvostepeni organ ponovo donosi rešenje, potpuno identično, ali potpuno identično kao prvobitno, na šta se, normalno, zaposleni državni službenik ponovo žali. Žalbena komisija ponovo donosi rešenje kojim poništava rešenje predsednika Prekršajnog suda i vraća prvostepenom organu na ponovni postupak. To je drugi put. Prekršajni sud u Zaječaru ponovo, bez obzira na to, donosi rešenje kao da se ništa nije dogodilo, potpuno isto, potpuno identično. Treći put. Zaposleni se opet žali. Drugostepeni organ opet donosi rešenje, poništava odluku Prekršajnog suda, četvrti put. Prekršajni sud opet donosi rešenje, kao da se ništa ne događa. Jednostavno, za njih drugostepeni organ ne postoji. Ponovo donose, peti put, rešenje, na šta se, normalno, zaposleni opet žali. Proces je u toku. Namerno nisam nabrajao imena.

Sudija tog Prekršajnog suda ima ambicija da postane predsednik suda. Okej, ima ambicije, ali ako ne poštuje ni svoje zaposlene, pa, kako će poštovati obične građane? On je nezavistan od odluka drugostepenog organa. Jel to ta nezavisnost?

Ako stvarno želimo kao država da postanemo punopravna članica EU, onda svi delovi društva kao celine, svi stubovi vlasti, od zakonodavne, preko izvršne, do sudske vlasti, daju svoj doprinos kroz neophodne reforme, rad i rezultate.

Stiče se utisak u javnosti da na tom putu razvoja i napretka Srbije upravo ova grana vlasti, sudska vlast, kaska i zaostaje i da se nonšalantno odnosi prema svim kretanjima društva kao celine, ponašajući se kao kočničar celokupnog razvoja. Svaka čast izuzecima. Svaka čast onima koji postižu rezultate koji su vidni i u pravosuđu. Svaka čast tim pojedincima ili pojedinim institucijama u pravosuđu, ali opšti utisak javnosti, ovo govorim kao političar koji je svakodnevno u kontaktu sa građanima, je da je pravosuđe u celini kao nezavisna grana vlasti u stvari najveći kočničar razvoja društva.

Ovim bih završio svoje izlaganje, a vi, gospodo iz pravosuđa, razmislite o svemu ovome. Hvala na pažnji.

Imovinska karta

(Beograd, 28.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Član upravnog odbora Dom zdravlja Zvezdara Dom zdravlja Zvezdara Mesečno 24978.00 RSD 23.06.2014 - 06.06.2016.
- Skupština grada Beograda (Odbornik) Grad Mesečno 10000.00 RSD 24.10.2014 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 95616.00 RSD 03.06.2016 -
- Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (Penzija) Republika Mesečno 49161.00 RSD 01.01.2006 -