ZVONIMIR ĐOKIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen u Prištini, 1960. godine.

Živi u Beogradu.

Završio Vazduhoplovno-tehničku vojnu akademiju (VTVA, 29. klasa) u Rajlovcu i Batajnici (1981. godine) i stekao zvanje: Vazduhoplovnotehnički elektroinženjer. Kao oficir obavljao razne komandno-štabne dužnosti u raketnim jedinicama protivvazdušne odbrane (PVO) u Skoplju, Nišu, Kraljevu i Beogradu (od 1981. do 2006. godine). Poslednju dužnost u Vojsci Srbije obavljao u Komandi RV i PVO u Zemunu.

U organizaciji Američkog Instituta za mir (The United States Institute of Peace) i Ministarstva odbrane Srbije i Crne Gore, uspešno završio obuku i stekao znanja iz oblasti „Veština pregovaranja” (Professional Skills Workshop: Building for the Future). Na Beogradskom Fakultetu organizacionih nauka (FON), u centru za obuku – Prisma, završio prekvalifikacije za zanimanja u građanstvu, na programu „Upravljanje prodajom” (Sales Management) i dobio diplomu Menadžera prodaje (Sales Manager).

Penzionisan 2006. godine, u činu potpukovnika.

Od 2006. godine radi na poslovima menadžera prodaje i organizacije rada. Kao IT stručnjak u oblasti veb dizajna (Web Design & Development), samostalno dizajnirao i održavao više veb sajtova. Bavi se programiranjem.

Osnivač i član Srpske napredne stranke (od oktobra 2008. godine).

Član Glavnog odbora Srpske napredne stranke.
Odbornik u Skupštini Grada Beograda od 24.10.2014. do 09.05.2018.
Narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije, u XI sazivu, od 03.06.2016.

Govori Ruski jezik, služi se Engleskim jezikom.
Poslednji put ažurirano: 10.05.2018, 08:07

Osnovne informacije

Statistika

  • 107
  • 0
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 1 mesec i 20 dana i 9 sati

Poštovani gospodine Đokiću, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupc...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 4 meseca i 14 dana

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike - Pitanja za Vladu

čeka se odgovor 2 godine i 2 meseca i 23 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.12.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Gospodine ministre, mogu vam reći samo jedno veliko bravo za objašnjenje koje ste dali. Ubeđen sam da ne postoji apsolutno ni jedan razlog za brigu ni za koga u Bosni i Hercegovini, bez obzira kom entitetu, kom narodu ili kojoj veri pripada. Kako ne postoji razlog za brigu, za njih ne postoji razlog za brigu ni za jednu susednu državu i države u bližem i daljem okruženju. Jer, upravo smo ovim strategijama, Strategijom nacionalne bezbednosti Republike Srbije i Strategijom odbrane Republike Srbije kompletnom našem okruženju, regionu, svima, čitavom svetu, hteli da pokažemo našu miroljubivost, našu miroljubivu politiku, našu želju da se svi konflikti i otvorena pitanja rešavaju mirnim putem, ali istovremeno i našu rešenost i čvrstinu da ne dozvolimo nikome da dira u nacionalne interese Republike Srbije i nikome da dira u Republiku Srpsku, kao garanta Dejtonskog sporazuma. Toliko o tome.

Izuzetno mi je drago kada neko ko predlaže zakon dođe u Narodnu skupštinu i donese nam tako dobar predlog zakona, gospodine ministre sa saradnicima, gospodine generale i gospodo oficiri, tako dobar predlog zakona da mi jednostavno i nemamo o čemu da pričamo, pa onda imamo priliku da čujemo odlične lekcije iz istorije od naših dobrih poznavalaca istorije, dr Vojislava Šešelja i još boljeg poznavaoca istorije, mog kolege Aleksandra Martinovića, imamo prilike da diskutujemo i o drugim raznim temama, jer gotovo da nema nikakvih primedbi na ovaj predlog zakona o Vojsci Srbije. Dakle, dobar zakon, nema mnogo primedbi, nema amandmana, tj. ima amandmana, ali suštinski ne menjaju ništa, nema o čemu mnogo da se diskutuje.

Kada imamo manju vojsku, slabiju vojsku, onda su nam i potrebe za ljudskim resursima mnogo manje. Potreban je manji broj kadrova, manji broj oficira, podoficira, manji broj činova, brža prolaznost njihova u karijeri itd. Kada imamo veću i snažniju vojsku, potreba za većim brojem ljudi se javlja. Potrebno nam je više kvalitetnih i stručnih kadrova, veći broj oficira i podoficira, veći broj činova, da bi prolaznost bila malo sporija, potrebna nam je među njima i stroža selekcija zbog pravilnije kadrovske politike koja je potrebna da se vodi u vojsci.

Osavremenjavanje, uvođenje novog naoružanja i opreme, vojna neutralnost, oslonac na sopstvene snage koju ona zahteva, vraćanje nekada ugašenih jedinica, kao što su 63. i 72. brigada, razne organizacione promene koje smo sproveli i formacijske promene, sve to podrazumeva i neke određene promene u Zakonu o vojsci. Zato je potrebno da i ove promene, tj. uvođenje ponovo, vraćanje u stvari činova kapetana prve klase u oficirske činove, tj. poručnika bojnog broda isto u oficirske činove u rečnim jedinicama, ali i u podoficirske činove vodnika prve klase.

Ja se sećam kada je 2005, 2006. godine vršeno smanjenje brojnog stanja Vojske Srbije, setite se ko je tada bio na vlasti, po meni je mnogo toga urađeno navrat nanos, tj. naglavačke. Vršeno je penzionisanje i prekvalifikacije aktivnog vojnog sastava uz pomoć donacija iz inostranstva. Mi smo oficiri tada, a ja sam bio oficir, među sobom pričali da ono što NATO nije mogao oružjem da uradio, uradio je novcem.

Vršene su razne formacijske i organizacione promene u cilju smanjenja brojnog stanja, gašenja čitavih jedinica, zatvaranje kasarni, ukidanje tj. gašenje jedinica i komandi, uništavanje i prodaja naoružanja, ukidanje redovnog vojnog roka i uvođenje profesionalnog.

Možda sve to nije urađeno sa zlom namerom, ali ideja onoga ko je to inicirao, ne verujem da je bila potpuno dobronamerna prema Vojsci Srbije i prema Republici Srbiji. Srećom, sada imamo drugačije političko rukovodstvo, predvođeno predsednikom Republike, Aleksandrom Vučićem. Srećom, sada imamo i jaču ekonomiju, jaču privredu takođe zahvaljujući njemu i SNS. Srećom, sada možemo razmatrati i promene u vojsci, koje će vojsku voditi na bolje, a ne na gore. Tako da je dobro što uvodimo ponovo, vraćamo ponovo činove kapetana prve klase, tj. poručnika bojnog broda i podoficirski čin vodnika prve klase, i da u javnosti koja ne mora biti potpuno stručna i upućena, ne bi bilo nedoumica i nejasnoća, evo ja ću još jednom ponoviti šta to znači.

Svi znaju da postoje oficirski činovi – potporučnik, poručnik, kapetan, sada i kapetan prve klase, major, potpukovnik, pukovnik, i oni generalski – brigadni general, general major, general potpukovnik i general. Oficiri u rečnim jedinicama imaju slične činove, adekvatne. Imaju čin potporučnika koji je i ovamo potporučnik, sada imaju čin poručnika korvete, koji je u stvari poručnik u kopnenoj vojsci, tj. u drugom vidu, ratnom vazduhoplovstvu i protiv vazduhoplovnoj odbrani. Poručnik fregate je kapetan, poručnik bojnog broda je kapetan prve klase, kapetan korvete je major, kapetan fregate je potpukovnik, kapetan bojnog broda je pukovnik, komodor je brigadni general, kontraadmiral je general major, viceadmiral je general potpukovnik, a admiral je isto što i general.

Ovo je bilo čisto zbog šire javnosti koja ne mora biti toliko stručna i da baš sve zna, ali obzirom da smo mi nacija koje je veoma privržena vojsci, a verujem da ogroman deo stanovništva zna ovo, eto, bolje i od mene.

Na kraju bih želeo još jednom da pohvalim predlog zakona, što se samog drugog amandmana tiče, mislim da je kao i onaj prvi nepotreban i da ne treba da se prihvati, jer smo povećali starosnu granicu i uveli mogućnost da što veći broj ljudi primimo u sastav Vojske Srbije.

Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.12.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani profesore Atlagiću, pravo je zadovoljstvo slušati vaše uvek inspirativne i činjenicama potkrepljene govore.

Region zapadnog Balkana će i u narednom periodu imati još mnogo tenzija, nesumnjivo, raznih političkih nerazumevanja i živeće pod uticajem događaja iz nedavne, pa i daljne prošlosti, ali i pored toga, paralelno se može očekivati ubrzani ekonomski razvoj, napredak, čak i brži nego što će biti napredak zemalja evro zone.

Prema procenama MMF-a, prosečni rast u narednim godinama u Severnoj Makedoniji biće 3,5%, u Albaniji 4%, a u Srbiji čak 4,2% BDP-a. Uporedo sa tim MMF je procenio da će, na primer, u Hrvatskoj rast biti tek oko 1,92%, a neki kompetentni stručnjaci tvrde da će zbog pada evro zone biti i značajnije niži, negde između 1,5% do 1,6%, upoređujući sa naših 4,2%, daleko manje.

Brži ekonomski rast je Balkanu neophodan kao lek zbog intenzivnog odlaska mladih ljudi iz čitavog regiona koji je počeo da se prazni, a taj trend će nažalost trajati sve dok značajno ne popravimo ekonomsku situaciju i dok ljudi ne shvate da više nećemo da se bijemo međusobno, već da ćemo zajedno raditi, stvarati i graditi budućnost bez sukoba i ratova.

Procenjuje se da će čitav region nastaviti da se prazni, da se već ispraznio do sada, da u zemljama regiona živi mnogo manje stanovnika nego što javnost o njima misli i zna. Surova je istina da smo u Srbiji ostali, nažalost, na svega oko 6,5 miliona stanovnika, da ih u Hrvatskoj ima tek 3,2 miliona, u Bosni i Hercegovini jedva 2,7 miliona, u Severnoj Makedoniji oko 1,4 miliona, u Crnoj Gori nema ni 520.000 stanovnika, a na Kosovu i Metohiji danas, računajući i svih 95.000 Srba koji tamo žive, nema ukupno ni 1,2 miliona.

Trend odliva stanovništva iz regiona može se smanjiti samo bržim ekonomskim rastom, a zaustavljanje tog trenda može se očekivati, kako tvrde znalci, tek kada postignemo da nam plate dostignu sada dalekih 1.000 evra. E, onda će ljudi početi da se vraćaju. Takav ekonomski rast nemoguć je bez slobodnog protoka robe, ljudi, usluga i kapitala, bez ukrupnjavanja zajedničkog tržišta, bez mirnog suživota, rasterećenog od straha od rata.

Kako EU gleda na inicijativu „mini Šengen“? Kako mogu da gledaju, osim sa odobravanjem na nešto što afirmiše osnovne postulate ljudskih sloboda na kojima je zasnovana i sama EU, a to su slobode kretanja ljudi, roba, usluga i kapitala? Ako sa pozicije evropske spoljne i bezbednosne politike posmatramo inicijativu „mali Šengen“, ona se može videti samo u pozitivnom smislu, kao relaksacija odnosa između zemalja tzv. zapadnog Balkana, pa i mnogo šire.

Iskreno, da sam na njihovom mestu, dakle, da sam ja na mestu ljudi koji u EU odlučuju o proširenju na zemlje zapadnog Balkana, ne bih ni ja rado prihvatio da mi neko sa Balkana, ko nije uspeo da reši međusobne odnose, neko ko i dalje živi u prošlosti opterećen sukobima, ratovima, opterećen podelama, neslogom, granicama, međama i osvetama, da mi taj neko svojim ulaskom u EU poremeti ionako rasklimane odnose zbog „Bregzita“ i drugih unutrašnjih i tzv. evroatlantskih problema. Da sam na njihovom mestu sigurno da bih bio protiv unošenja tzv. bureta baruta u kuću zvanu EU koju sam upravo nameravao da okrečim. Ali, zato bih blagonaklono gledao na svaku inicijativu koja ide u tom smeru da makar ovlaži taj barut u tom buretu baruta zvanom Balkan.

Siguran sam da EU na inicijativu „mali Šengen“ može gledati samo blagonaklono i sa odobravanjem, iako se ne zavaravam mišlju da neće biti i onih zloća koji će želeti da nam na svaki način napakoste, motivisani željom da jednostavno komšiji crkne krava.

Inicijativa „mali Šengen“ između Srbije, Albanije, Severne Makedonije, ali i, očekujem, drugih zemalja koje će joj pristupiti na svojstven način, obesmišljava ideje o novim podelama zatvaranjima u granice ratovima i vraćanjima u prošlost u kojoj bismo svi bili zarobljeni i okovani u lance sopstvenih zabluda, predrasuda i samodovoljnosti. Naša deca bi u takvoj budućnosti, zarobljenoj u prošlost, živela u getovima, svojevrsnim logorima, ograđeni bodljikavom žicom iznad kojih bi stalno fijukale granate, zviždali kuršumi, a oni bi do pojasa bili zaglibljeni u blatu natopljenom krvlju.

Ne! Mi iz SNS to ne želimo, ni svojoj, ni vašoj, ni bilo čijoj deci, zato želimo promene.

Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije o uspostavljanju zajedničkog graničnog prelaza Miratovac–Lojane je samo jedan od niza sporazuma koje ćemo imati sa zemljama u regionu, a koji će omogućiti slobodu kretanja ljudi, roba, usluga i kapitala kao preduslov za uspostavljanje boljih međusobnih odnosa i ekonomski rast i oporavak naših posrnulih ekonomija, razvoj privrede, nova zapošljavanja, smanjenje i zaustavljanje odliva stanovništva i mirniju budućnost. Podržavamo Sporazum i glasaćemo za njegovo potvrđivanje. Hvala.

Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja , 24.12.2019.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, poštovani gospodine generale, poštovani oficiri, poštovani narodni poslanici, u ovim kasnim satima, evo, sada je 21 sat i 46 minuta, nadam se da vam je koncentracija i dalje na dovoljno visokom nivou da ćete propratiti i ovu moju diskusiju, a ja ću gledati da budem kratak, jer pravo da vam kažem malo sam se i umorio.

Danas kada razmatramo predloge strategije nacionalne bezbednosti Republike Srbije i strategije odbrane Republike Srbije želim na početku, pre nego što pređem na one dve glavne stvari o kojima ću govoriti, da kažem sledeće – da je veoma važno i veoma bitno da se na pripremi ova dva dokumenta radi još od novembra 2016. godine, kada je formirana interresorna posebna radna grupa u čiji sastav su ušli predstavnici Ministarstva odbrane, Generalni sekretarijat predsednika Republike Srbije, Bezbednosno-informativna agencija, Kancelarija Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu podataka, Kancelarija za Kosovo i Metohiju, predstavnici još sedam ministarstava, tu su Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo spoljnih poslova, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstvo pravde, Ministarstvo finansija, Ministarstvo privrede, Ministarstvo za evropske integracije.

Ovo je veoma bitno da znamo kako bismo shvatili da su predloge ovih strategija radili veoma ozbiljni ljudi, veoma ozbiljna radna grupa, koja je svakako sagledala kompletno objektivnu situaciju u kojoj se Republika Srbija nalazi. Sa stanovništva strategijskog okruženja posebna radna grupa je izvršila procenu izazova rizika, pretnji i bezbednosti Republike Srbije, o čemu ću još nešto reći. Formulisani su nacionalni i odbrambeni interesi, formulisana je i politika nacionalne bezbednosti i odbrane, definisani su sistemi nacionalne bezbednosti i odbrane i definisana su ključna opredeljenja, kao što je vojna neutralnost, o čemu ću takođe još nešto reći, sveobuhvatni pristup bezbednosti, očuvanje AP Kosova i Metohije u sastavu Republike Srbije, briga o srpskom narodu van granica Republike Srbije, što je veoma, veoma značajno, opredeljenje za pristupanje EU itd.

E sada, vratiću se na prvu od dve stvari koje želim da naglasim, vratiću se na procenu izazova, rizika i pretnji bezbednosti Republike Srbije, zato što smatram da je pored svih stvari koje ste ovde naveli u Predlogu strategije, i ovde sad molim za malo pažnje, mora se ozbiljno uzeti u obzir još nešto čega nema u Predlogu zakona, ja verujem da ste i o tome razmišljali, kao izazov, rizik i pretnju, mislim pre svega na namerno organizovanje i podstrekivanje na nasilne proteste, demonstracije, blokade institucija i ustanova, širenje nemira, nereda i haosa u cilju destabilizacije društva, neoružanih i oružanih sukoba ili u cilju vaninstitucionalne promene vlasti.

Svedoci smo da nam se godinu dana unazad na ulicama gradova događaju demonstracije, uglavnom mirne, ali bilo je i nasilnih. Takve situacije, takvi ambijenti i takva okruženja mogu se i te kako zloupotrebiti i iskoristiti od strane naših neprijatelja i da se preko ubačenih elemenata koji mogu izazvati i incidente sa žrtvama izazove haos, izazovu neredi, izazovu žrtve, koji kasnije mogu prerasti, proširiti se i ne biti više pod kontrolom. Pre svega sam mislio na, recimo, upad motornim testerama u Javni servis RTS, mislim na onu opsadu Predsedništva, zgrade u kojoj je predsednik Republike Srbije, mislim o pokušaju upada u Narodnu skupštinu Republike Srbije skoro, pre neki dan, od strane nekih grupa predvođenih opozicionim liderima, tj. liderima tzv. Saveza za Srbiju. Sve te situacije su mogle da se iskoriste da neki naši potencijalni neprijatelji podmetnu neki incident, da nam ubace nekog pojedinca, grupu itd. da pripuca. U tom haosu, kada padne prva žrtva, teško je kontrolisati šta će se dalje događati.

Svaka čast predsedniku Aleksandru Vučiću, svaka čast na njegovoj smirenosti i mudrosti, na njegovom savetu da budemo mirni i da ne reagujemo u takvim situacijama. Ali oni koji protestuju, koji koriste nasilje za ostvarenje svojih ciljeva moraju biti svesni da i na drugoj strani ima onih koji nisu njihovi istomišljenici. Zar treba da dođe do sukoba između jedne i druge strane? Dokle će moći čak i predsednik Republike svojim autoritetom da zaustavi onu drugu stranu, da ne bude isprovocirana, tj. iz revolta da učini nešto što nije u redu.

Neprijatelj može organizovati i ubaciti nekoga ko će namerno izazvati prvi sukob, sa ozbiljnim posledicama, koji se može raširiti i prerasti u ozbiljne sukobe sa žrtvama, koji se ne mogu kontrolisati i koje je teško zaustaviti. Da li je potrebno da podsećam na sve one obojene revolucije i kako su se one događale širom sveta? Prvo je bilo mirno, a onda negde neko zapuca, negde neko bude ranjen, negde neko pogine, pa drugi, pa treći itd, počinje da se širi i više nije pod kontrolom. Ovaj izazov, ovaj rizik, ovu pretnju nadam se da ste uzeli u obzir.

Druga stvar o kojoj sam hteo da nešto kažem je, a vidim da su mnogi govornici govorili pre mene, nešto što se tiče našeg ključnog opredeljenja, a to je vojna neutralnost. Ona je u potpunosti u skladu sa našom spoljnom politikom, našom okrenutošću podjednako ka istoku i zapadu, sa našim opredeljenjem da razvijamo prijateljske odnose i sa SAD i sa Ruskom Federacijom i sa Kinom i sa EU i sa NATO, ali i sa ODKB, podjednako.

Druga stvar o kojoj sam hteo da nešto kažem je, a vidim da su mnogi govornici govorili pre mene, je nešto što se tiče našeg ključnog opredeljenja, a to je vojna neutralnost. Ona je u potpunosti u skladu sa našom spoljnom politikom, našom okrenutošću podjednako ka istoku i zapadu, sa našim opredeljenjem da razvijamo prijateljske odnose i sa SAD i Ruskom Federacijom i sa Kinom i sa EU i sa NAT, ali i sa ODKB, podjednako.

Mi time pokazujemo u stvari naše opredeljenje da želimo mir. To je najbolja politika koju u ovom momentu možemo da vodimo, nema bolje definitivno. Svako drugo opredeljenje na jednu stranu izazvalo bi onu drugu stranu protiv nas. Vojna neutralnost je za Republiku Srbiju najbolje i najbezbednije rešenje koje nam omogućava saradnju sa svima. Istovremeno ne izaziva jednu stranu da nas optužuje da smo se priklonili onoj drugoj ili nekoj drugoj i ne dovodi nas u situaciju da zbog tuđih interesa, interesa drugih članica tih vojnih saveza od svih prijatelja pravimo neprijatelje.

Čini mi se da je neko, neka država članica EU celoj EU nametnula strah od Rusije iz svojih nekih interesa, pa sada čitava EU u Ruskoj Federaciji vidi najvećeg potencijalnog neprijatelja. Ne smemo dozvoliti, zato je i dobro što smo vojno neutralni da interesi pojedinih zemalja nam nametnu da od svojih prijatelja stvorimo neprijatelje. Vojna neutralnost uvek, ali pazite sada, dokle? Samo do eventualnoj oružanog ugrožavanja bezbednosti Republike Srbije od strane nekog vojnog saveza tj. sve do eventualnog proglašenja ratnog stanja. Od tog momenta nema više vojne neutralnosti.

To naše opredeljenje je moglo da važi do tada, a od tada od tog eventualnog momenta, daj bože da se nikada ne ponovi, ne sme nas ništa ograničavati od stvaranja novih vojnih saveza, ulaska u vojne saveze sa prijateljskim zemljama, sa našim saveznicima, državama, pa i vojnim savezima ne sme nas ništa u tome ograničiti pa ni ovakvo opredeljenje u miru. Znači opredeljeni smo za vojnu neutralnost dok se ne daj bože dogodi rat. U ratu, tražićemo svakako vojne saveznike. Zamislimo da nas par zemalja, evo ovde iz okruženja sa Balkana napadne. Hoćemo li se stvarno isključivo sami braniti, rekao sam par zemalja, to može da bude i više, ili ćemo u takvoj situaciji u ratu potražiti svog saveznika?

U svakom slučaju ovi predlozi Strategija nacionalne bezbednosti i Strategije odbrane su izuzetno, izuzetno kvalitetni dokumenti, daleko bolji nego što su bili do sada, sažetiji, koncizniji i kvalitetniji, jasniji i svakako ću, bez obzira na ovo što sam izneo kao svoje mišljenje, svakako ću glasati za njih.

Ja bih samo želeo gospodine ministre, samo bih želeo jedno malo pitanje da vam postavim. Da li ste potpuno sigurno, kao ministar odbrane, da recimo Boška Obradovića ne plaća niko sa strane da nas provocira, da izaziva eventualne sukobe i nerede? Verujem da niste. Spomenuo sam njega, ima još sličnih. Znači, možda su plaćeni da rade to. Možda nisu plaćeni, možda to i ne znaju svi oni koji učestvuju u tome, ali dovoljno je da jedan bude potkupljen. Još jednom ponavljam izvrsni su vam predlozi strategija i svakako ću glasati za njih. Hvala vam.

Imovinska karta

(Beograd, 28.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Član upravnog odbora Dom zdravlja Zvezdara Dom zdravlja Zvezdara Mesečno 24978.00 RSD 23.06.2014 - 06.06.2016.
- Skupština grada Beograda (Odbornik) Grad Mesečno 10000.00 RSD 24.10.2014 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 95616.00 RSD 03.06.2016 -
- Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (Penzija) Republika Mesečno 49161.00 RSD 01.01.2006 -