ZVONIMIR ĐOKIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen u Prištini, 1960. godine.

Živi u Beogradu.

Završio Vazduhoplovno-tehničku vojnu akademiju (VTVA, 29. klasa) u Rajlovcu i Batajnici (1981. godine) i stekao zvanje: Vazduhoplovnotehnički elektroinženjer. Kao oficir obavljao razne komandno-štabne dužnosti u raketnim jedinicama protivvazdušne odbrane (PVO) u Skoplju, Nišu, Kraljevu i Beogradu (od 1981. do 2006. godine). Poslednju dužnost u Vojsci Srbije obavljao u Komandi RV i PVO u Zemunu.

U organizaciji Američkog Instituta za mir (The United States Institute of Peace) i Ministarstva odbrane Srbije i Crne Gore, uspešno završio obuku i stekao znanja iz oblasti „Veština pregovaranja” (Professional Skills Workshop: Building for the Future). Na Beogradskom Fakultetu organizacionih nauka (FON), u centru za obuku – Prisma, završio prekvalifikacije za zanimanja u građanstvu, na programu „Upravljanje prodajom” (Sales Management) i dobio diplomu Menadžera prodaje (Sales Manager).

Penzionisan 2006. godine, u činu potpukovnika.

Od 2006. godine radi na poslovima menadžera prodaje i organizacije rada. Kao IT stručnjak u oblasti veb dizajna (Web Design & Development), samostalno dizajnirao i održavao više veb sajtova. Bavi se programiranjem.

Osnivač i član Srpske napredne stranke (od oktobra 2008. godine).

Član Glavnog odbora Srpske napredne stranke.
Odbornik u Skupštini Grada Beograda od 24.10.2014. do 09.05.2018.
Narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije, u XI sazivu, od 03.06.2016.

Govori Ruski jezik, služi se Engleskim jezikom.
Poslednji put ažurirano: 10.05.2018, 08:07

Osnovne informacije

Statistika

  • 116
  • 2
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 10 meseci i 27 dana i 4 sata

Poštovani gospodine Đokiću, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupc...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 2 godine i 1 mesec i 22 dana

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike - Pitanja za Vladu

čeka se odgovor 3 godine i 11 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Dvadeset šesto vanredno zasedanje , 26.02.2020.

Zahvaljujem, poštovana predsednice.

Kada čujem priče o anketnim odborima koji su bili formirani u prethodnom periodu u ovoj Skupštini i koji su tobože rešavali probleme nagomilane u prošlosti, mene to odmah asocira na jedan kratki vic. Ja moram da vam ga kažem, kratak je, jedna rečenica. Glasi ovako:“Neka, neka, samo neka on krade sve te silne milione i neka pljačka narod, ali kada mu izreknemo partijsku opomenu ima da se puši“. E, takav je ishod i takvi su rezultati svih tih anketnih odbora i svih tih zaključaka koje su oni donosili. Ni jedan problem nije rešen, samo su gurnuti pod tepih. Toliko o tim anketnim odborima i načinu rešavanja problema preko anketnih odbora.

Nestanak i krađa beba ili trgovina bebama nije naš problem, nije srpski problem, nije problem samo sa ovih prostora, nije to naš izum, nestanak i krađa i trgovina bebama je međunarodni problem. Događao se i poznat je od davnina i to je pojava u mnogim zemljama i mnogim delovima sveta.

Naravno, nama najpoznatiji slučajevi su sa ovih prostora, nažalost iz Srbije i iz svih ostalih republika bivše SFRJ, ali bilo ih je i u svim zemljama istočne Evrope. Bilo ih je i u Španiji za vreme Frankovog režima, bilo ih je i u Argentini za vreme vojne hunte, u Irskoj gde je katolička crkva odvajala decu od majki za koje su oni procenili da su nepodobne iz nekih razloga da budu majke. Znači, nije to naš izum. Bilo je slučajeva u Grčkoj, Francuskoj, Italiji, Portugalu, Maleziji, Tajlandu, Kambodži i širom sveta.

I ova vlast, današnja vlast predvođena SNS, bila bi možda i gora od svih prethodnih vlasti da nije sposobna da se suoči sa problemima, kao što smo bili sposobni i kao što smo se odlučili da se suočimo sa problemom, recimo, neisplaćenih razlika vojnih penzija, kao što smo bili hrabri da se suočimo sa problemom rešavanja stambenih pitanja pripadnika snaga bezbednosti ili na kraju krajeva, evo ovih dana da rešavamo status boraca, ratnih vojnih invalida, članova njihovih porodica itd, sposobno smo da stanemo u koštac i sa ovim problemom.

Znamo da ni jedan zakon nije idealan, znamo da sa ovim zakonom nećemo rešiti baš sve probleme. Ovaj zakon je kompromis između naših želja i mogućnosti. Mnogo je udruženja roditelja čija su deca nestala, svi oni imaju neke svoje zahteve, negde se slažu, ali boga mi negde se i ne slažu. U pripremi ovog zakona sve te želje, svi ti predlozi uzeti su u obzir, o svima se razmišljalo.

Pre svega, kao početna platforma bila je odluka Evropskog suda za ljudska prava koji je doneo onu čuvenu presudu o kojoj neću sada pričati i na osnovu koje smo mi krenuli. Svakako da nam je cilj bio da rešimo status tih nestalih beba, da roditeljima damo koliko-toliko zadovoljavajuće odgovore, svesni da nećemo moći kakav god da je zakon, da ispunimo one njihove krajnje želje, a to je susret sa njihovom nestalom decom.

Podržavam ovaj predlog zakona iz više razloga, neću moći sve da ih nabrojim, ali između ostalog smatram da je zakon pravedan jer pruža mogućnost svim roditeljima nestalih beba, nestale dece, da pokrenu kao predlagači postupak koji je predviđen ovim zakonom.

Rešenje tog postupka neće možda sve zadovoljiti, tj. onaj krajnji ishod, zato što postoji više mogućnosti, ishoda, takvog postupka. Jedna od mogućnosti je da se predlog odbije ako se ustanovi da beba nije nestala, teoretski je moguće. Druga mogućnost je da se predlog usvoji i da se utvrdi status nestalog lica, tj. bebe i to na sledeće načine. Na primer, da se utvrde činjenice o smrti deteta, ako je moguće dokazati da je stvarno došlo do smrti. Zatim, da se utvrde činjenice koje dokazuju šta se sa nestalim detetom dogodilo i da u skladu sa presudom Evropskog suda se utvrdi koja institucija je odgovorna za nestanak deteta. Treća mogućnost ili četvrta, koja je već po redu, da se usvoji predlog ali da se konstatuje da nije moguće utvrditi status nestalog deteta, jer možda direktni učesnici u čitavom tom događaju možda i nisu živi. Prošlo je mnogo godina, u mnogim slučajevima i više decenija. Ne postoji dokumentacija, itd.

Međutim, i u takvim slučajevima ovaj zakon predviđa koliko-toliko, da kažem, nadoknadu pretrpljene, teško je to reći, ali pretrpljene boli ili da se na neki način predlagaču da naknada koju je predvideo Evropski sud pravde do visine od 10 hiljada evra, zbog toga što nje ustanovilo da je onemogućeno roditeljsko pravo, tj. kako kaže jer je povređeno pravo na porodični život.

To nije svakako adekvatna nadoknada. Pitanje je koliko ova država ima mogućnost i sredstava i snage da se suoči sa svim ovim problemima. Mnoga udruženja roditelja nestalih beba su davala i druge predloge. Bilo je tu i dobrih predloga, ali koji nisu bili adekvatni ekonomskoj moći i snazi ove države. Da smo mi 10 puta snažniji i moćniji itd, svi problemi bi se rešavali drugačije.

Ovaj zakon je, kažem, zato kompromis između naših mogućnosti i naših želja. Mi bi smo najradije želeli da roditelji pronađu svoju decu ili makar da ustanove status te dece i radimo, činimo sve da do toga i dođe.

Svakako podržavam ovaj predlog zakona, smatram da je dobar. Možda ćemo nekim manjim izmenama preko amandmana i popraviti sve to. Možda ćemo u nekom narednom periodu, poučeni iskustvima, ubuduće doći u situaciju i da popravimo ovaj zakon, tj. da unesemo još nešto novo u njega, ali za sada mislim da je dobar i predlažem svim narodnim poslanicima da ga prihvatimo. Hvala.

(Nataša Sp. Jovanović: Poslovnik.)

Dvadeset šesto vanredno zasedanje , 25.02.2020.

Zahvaljujem poštovana predsednice.

Poštovani, gospodo ministri, gospodine Zorane Đorđeviću i gospodine Siniša Mali, sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, što se tiče Predloga zakona o pravima boraca vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica, za razliku od prethodne vlasti, koja nije imala dovoljno sluha, volje ili sposobnosti da rešava probleme boraca, tek ova vlast, predvođena SNS, predlaganjem ovog zakona želi da ispravi nepravdu prema borcima ratova devedesetih godina i ova pitanja uredi na pravičniji način.

Ova Vlada i SNS smatraju da nema ništa važnije od zaštite građana, koji su se hrabro odazvali na poziv države, kada je bilo neophodno učestvovali u borbi i u toj borbi dali deo sebe, a neretko i svoj život. Nažalost, briga države, u ranijem periodu za svoje borce je izostala, borci su bili zaboravljeni, mnogi su se prema njima odnosili podrugljivo i sa omalovažavanjem, a reč patriotizam, nažalost je čak dobijala i negativno značenje. Kao, da je neko namerno želeo da pošalje poruku da nije mudro da se brani svoja zemlja i kako je mnogo mudrije izbeći vojnu obavezu, sakriti se negde ili pobeći iz zemlje, pa kada se sve završi i prođe, vratiti se nazad, ili izaći iz mišije rupe i soliti pamet svima koji su stajali na braniku otadžbine, a posebno onima koji su u toj borbi bili spremni da daju i svoj život ali njima na čast.

Mi, iz SNS, koji znamo šta je to otadžbina i cenimo patriotizam, kao najveću vrlinu, želimo da se ponovo ceni i uvažava svaki borac i patriota i da se zauvek ispravi nepravda prema borcima poslednjeg rata, a da se njihov položaj, u društvu, značajno unapredi. I, ne samo to, mi donošenjem ovog zakona želimo da uvedemo novu kategoriju korisnika, koja nije postojala po dosadašnjim propisima, a to su borci iz devedesetih i učesnici rata 1999. godine, koji nisu zadobili telesna oštećenja. Mi želimo da se i za njih uvede pravo na borački dodatak, na posebni penzijski staž, na rešavanje stambenih potreba, pravo na boračku spomenicu i na legitimaciju borca, da imaju prioritet u zapošljavanju i druge povlastice. To je najmanje što su zaslužili.

Zakonom su propisana i nova pravila za druge korisnike, kao što je pravo na porodičnu invalidninu, članove porodica umrlog i civilnog invalida rata, pravo na invalidski dodatak ratnog vojnog invalida, koji napuni 65 godina, obaveza lokalne samouprave da 10% planiranih investicija za izgradnju stanova, bude namenjena za rešavanje stambenih potreba vojnih invalida, povećan iznos invalidnine za 25%, pravo na besplatnu vožnju itd.

Usvajanjem ovog zakona biće ukinuto 12 ranijih zakona i odredbi, kojima je ova oblast bila dosada regulisana. Dobro je što je ministar Đorđević u svom uvodnom izlaganju, do detalja upoznao javnost sa ovim dugo očekivanim Predlogom zakona, kojim se ispravlja nepravda prema borcima poslednjih ratova. Smatram da je Predlog zakona dobar i pozivam vas da ga usvojimo.

Što se tiče Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji u oblasti odbrane između Vlade Republike Srbije i Republike Indije, Sporazum je potpisan u Beogradu 7. novembra 2019. godine, u želji da se unaprede i razviju prijateljski odnosi i saradnja u oblasti odbrane, a sledeći ciljeve i načela Povelje UN. Obostrana želja da se razvije saradnja koja će biti zasnovana na načelima suvereniteta, jednakosti i uzajamnog poštovanja, poverenja, prepoznavanje interesa i razumevanja.

Cilj ovog sporazuma je da se uspostave opšta načela i postupci u saradnji u oblasti odbrane od zajedničkog interesa Srbije i Indije, poštujući načela jednakosti i uzajamne koristi. Saradnja će se ostvarivati u, odbrambenoj i bezbednosnoj politici, vojno-ekonomskoj saradnji, naučno-tehničkoj saradnji, vojno-obaveštajnoj saradnji, vojnom obrazovanju i obuci, vojnoj medicini i veterini i u drugim oblastima od zajedničkog interesa. Ostvarivaće se kroz zvanične posete, radne sastanke, razmenu iskustava i konsultacije, programe obuke i obrazovanja, učešće na vežbama i aktivnostima, učešće na konferencijama, simpozijumima i seminarima i na drugi načine o kojima se dogovorimo, biće osnovana zajednička komisija u cilju planiranja i praćenja aktivnosti vezanih za sporazum. Smatram da je sporazum dobar za Republiku Srbiju i pozivam vas da usvojimo predlog zakona o njegovom potvrđivanju.

Predlog zakona o potvrđivanju Okvirnog vojnog sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Turske, ovaj Okvirni vojni sporazum je potpisan u Beogradu 7. oktobra 2019. godine izražavajući potrebu daljeg razvoja postojećih prijateljskih odnosa između Srbije i Turske koji potvrđuju svoju posvećenost ciljevima i principima Povelje UN.

Sporazum se odnosi na saradnju u različitim vojnim oblastima zasnovanu na uzajamnom poštovanju suvereniteta i jednakosti obeju strana i treba da doprinese zajedničkim interesima i ekonomskoj efikasnosti Srbije i Turske. Saradnja bi se realizovala razmenom osoblja, materijalnih sredstava, opreme, informacija i iskustava, a cilj je da se obezbedi okvir međusobnih odnosa i razvije saradnja u sledećim oblastima. U oblastima vojne obuke i školovanja, učešću na vežbama i zajedničkim vežbama, u odbrambenoj industriji, vojnoj saradnji i posetama, razmeni podataka, iskustava, u organizaciji, strukturi i opremanju oružanih snaga, razmeni vojnih obaveštajnih podataka i informacija, saradnji u oblasti logistike, donacije i logističkih sistema, u vojnoj medicini, zdravstvu, u komunikacijama elektronskim sredstvima, informacionim sistemima i odbrani od napada u informatičkom prostoru. U operacijama koje nisu ratnog karaktera, poput operacija očuvanja mira, humanitarnoj pomoći, borbi protiv piratstva. U razmeni informacija o pravnim sistemima u vojsci u oblasti kartografije i hidrografije, u razmeni kadrova stručnog usavršavanja. U razmeni gostujućeg osoblja i jedinici, u razmeni informacija i iskustava, u odbrani od minskih i improvizovanih eksplozivnih sredstava, u obuci i razmeni iskustava u sklopu nacionalnih operacija pružanja pomoći u slučaju prirodnih katastrofa i vojnoj istoriji, arhivi, izdavačkoj delatnosti i muzeologiji. Ta saradnja bi se mogla ostvariti na sledeće načine, sastancima i posetama ministara odbrane, načelnika Generalštaba, njihovih zamenika i drugih zvaničnika koje strane ovlaste, organizovanjem obuke, školovanjem, kurseva i tako dalje. Ostvarivanjem kontakta između vojnih ustanova, organizovanjem međusobnih razgovora, konsultacija i sastanaka, organizovanjem i učešćem u vojnim vežbama, razmenom informacija i iskustava, uzajamnim pružanjem logističke podrške i tako dalje. Predviđeno je da strane mogu da zaključe posebne aranžmane uz uvažavanje zajedničkih interesa i potreba. Smatram da je sporazum dobar za Republiku Srbiju i pozivam vas da usvojimo Predlog zakona o njegovom potvrđivanju.

Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o bezbednosnoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Turske. Ovaj sporazum je potpisan u Beogradu 7. oktobra 2019. godine u želji unapređenja bilateralne saradnje i prijateljskih odnosa između Srbije i Turske radi dobrobiti u stabilnosti u mirnoj atmosferi u obe države, poštujući principe suvereniteta i jednakosti interesa obe države.

Saradnja bi se odvijala u skladu sa važećim nacionalnim zakonodavstvom i međunarodnim ugovorima u borbi protiv transnacionalnih krivičnih dela, naročito u vezi sa terorizmom, organizovanim kriminalom, krijumčarenjem migranata, trgovinom ljudima, opojnim drogama i psihotropnim supstancama. U okviru svojih mogućnosti Srbija i Turska bi sarađivale u sprečavanju suzbijanja i sprovođenja finansijskih istraga i istraga krivičnih dela u sledećim oblastima. U oblasti transnacionlno organizovanog kriminala, pranje novca stečenog kriminalom, kompjuterski kriminal, krijumčarenje kulturnih i prirodnih dobara, nedozvoljena proizvodnja i trgovina opojnim drogama, trgovina ljudima, krijumčarenje migranta i regularne migracije, nedozvoljena trgovina oružjem, municijom, eksplozivima, nuklearnom biohemijskim i radioaktivnim i otrovnim materijama, falsifikovanje novca, pasoša, viza i drugih službenih dokumenata, organizovani kriminal, krijumčarenje svih vrsta carinske robe i alkoholnih pića, duvanskih proizvoda i mazuta. Sprovođenje posebnih istražnih metoda kao što su kontrolisana isporuka u borbi protiv opojnih droga i psihtropnih supstanci.

Poseban značaja dat je saradnji u sprečavanju i suzbijanju terorističkih akata i finansiranja terorizma unutar sopstvene teritorije a protiv građana i bezbednosti druge strani. U borbi protiv terorizma saradnja će se odvijati u razmeni informacija kriminalističko-obaveštajnih podatka i procena operativnoj saradnji u vezi sa terorističkim organizacijama i načinima njihovog delovanja, terorističkim aktima, finansiranjem terorizma kao tehničkim metodama koje se koriste u borbi protiv terorizma.

Smatram da je i ovaj sporazum dobar za Republiku Srbiju i pozivam vas da usvojimo Predloga zakona o njegovom potvrđivanju. Hvala na pažnji.

Dvadeset peto vanredno zasedanje , 18.02.2020.

Zahvaljujem.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, postoji mnogo razloga zbog kojih trba da donesemo zakon o Memorijalnom centru "Staro sajmište", neke od njih smo već čuli, a neke ću ja izneti.

U poslednje vreme u međunarodnim odnosima u toku je potpuni revizionizam istorije koja se odnosi na period Drugog svetskog rata i borbe protiv fašizma, revizionizam istorije događaja, žrtava, zasluga i tako dalje. Razlozi za to se mogu nazreti i proizilaze, pre svega, iz odnosa pojedinih zemalja prema Rusiji i saveznicima. Srbija nikada ne sme prihvatiti taj revizionizam istorije jer su samo četiri naroda u Drugom svetskom ratu proporcionalno broju stanovnika platila veću cenu od Srba. Samo su Rusi, Jevreji, Belorusi i Poljaci stradalniji narod od Srba, niko više.

Zato, čak i činjenica da Srbija nije pozvana na obeležavanje osamdesetogodišnjice od početka Drugog svetskog rata koji je organizovan u Poljskoj predstavlja revizionizam. Izgleda neverovatno, ali su tim sramnim potezom organizatori želeli da kazne Srbiju samo zato što je Srbija saveznik Rusije. Zašto je tako tako znaju kreatori međunarodnih odnosa na globalnom nivou. Čudni neki međunarodni odnosi, zar ne? Bez obzira što su Srbi od početka sukoba sa nacističkom armadom otvoreno pokazivali svoju antifašističku orijentaciju iskazanu ne samo verbalno, ne samo kroz filozofske rasprave, već i kroz žestok otpor partizanskih jedinica protiv fašističkih okupatora.

Činjenica je da su Srbi podizali partizanske ustanke, ne samo u Srbiji već i u Hrvatskoj, u Bosni i Hercegovini i tako dalje. Bilo je i primera poput operacije „Halijard“ kada se vojska u otadžbini 1944. godine žestoko suprotstavila fašističkom neprijatelju i pomogla savezničkim borcima.

Sve u svemu, po broju stradalih civila srpski narod je možda i drugi ako se računa proporcionalno broju stanovnika, a stradali su samo zato što su bili Srbi.

Zbog tih istorijskih činjenica ne želimo i nikada nećemo prihvatiti revizionizam istorije, promenu prošlosti od strane onih koji bi tako teško stradalni i napaćeni srpski narod proglasili za fašističke sluge i za nekoga ko je bio agresor na ovim prostorima. A da ima takvih koji bi da izmene istoriju i da se bestidni i bezobzirni potvrđuje i izjava bivše hrvatske predsednice, Kolinde Grabar Kitarović, da su Hrvati u Drugom svetskom ratu najstradalniji narod koji se borio protiv fašizma. I to baš na komemoraciji u Poljskoj, na koju Srbija nije pozvana. Sramno.

E, to je taj revizionizam istorije na delu. Tome se moramo suprotstaviti, a možemo samo istinom i činjenicama.

Na primer, za razliku od NDH koja je u celosti bila dobrovoljna nacistička tvorevina, koja je dočekala Nemce, Beograd je imao marionetsku Vladu zato što je kraljevska Vlada bila poražena. Ipak, naša je odgovornost kao države što do sada nismo memorijalizovali koncentracioni logor Staro sajmište. Možda razloga ima mnogo, ali nema opravdanja, jer je veoma važno da izgradimo memorijalni centar u kome ćemo čuvati sećanja na sve žrtve nacističkog koncentracionog logora koji je nosio naziv jevrejski logor Zemun.

Memorijalni centar Staro sajmište će negovati sećanja na sve žrtve jevrejskog logora Zemun, prihvatnog logora Zemun, ali i jevrejskog prolaznog logora Beograd Topovske šupe i podsećati da se stradanja ne smeju ponoviti.

Iskreno se nadam da ćemo i drugim stradanjima Srba na ovim prostorima posvetiti adekvatnu pažnju i suprotstaviti se još čvršće i odlučnije revizionizmu istorije. Hvala na pažnji.

Imovinska karta

(Beograd, 28.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Član upravnog odbora Dom zdravlja Zvezdara Dom zdravlja Zvezdara Mesečno 24978.00 RSD 23.06.2014 - 06.06.2016.
- Skupština grada Beograda (Odbornik) Grad Mesečno 10000.00 RSD 24.10.2014 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 95616.00 RSD 03.06.2016 -
- Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (Penzija) Republika Mesečno 49161.00 RSD 01.01.2006 -