ZVONIMIR ĐOKIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen u Prištini, 1960. godine.

Živi u Beogradu.

Završio Vazduhoplovno-tehničku vojnu akademiju (VTVA, 29. klasa) u Rajlovcu i Batajnici (1981. godine) i stekao zvanje: Vazduhoplovnotehnički elektroinženjer. Kao oficir obavljao razne komandno-štabne dužnosti u raketnim jedinicama protivvazdušne odbrane (PVO) u Skoplju, Nišu, Kraljevu i Beogradu (od 1981. do 2006. godine). Poslednju dužnost u Vojsci Srbije obavljao u Komandi RV i PVO u Zemunu.

U organizaciji Američkog Instituta za mir (The United States Institute of Peace) i Ministarstva odbrane Srbije i Crne Gore, uspešno završio obuku i stekao znanja iz oblasti „Veština pregovaranja” (Professional Skills Workshop: Building for the Future). Na Beogradskom Fakultetu organizacionih nauka (FON), u centru za obuku – Prisma, završio prekvalifikacije za zanimanja u građanstvu, na programu „Upravljanje prodajom” (Sales Management) i dobio diplomu Menadžera prodaje (Sales Manager).

Penzionisan 2006. godine, u činu potpukovnika.

Od 2006. godine radi na poslovima menadžera prodaje i organizacije rada. Kao IT stručnjak u oblasti veb dizajna (Web Design & Development), samostalno dizajnirao i održavao više veb sajtova. Bavi se programiranjem.

Osnivač i član Srpske napredne stranke (od oktobra 2008. godine).

Član Glavnog odbora Srpske napredne stranke.
Odbornik u Skupštini Grada Beograda od 24.10.2014. do 09.05.2018.
Narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije, u XI sazivu, od 03.06.2016.

Govori Ruski jezik, služi se Engleskim jezikom.
Poslednji put ažurirano: 10.05.2018, 08:07

Osnovne informacije

Statistika

  • 95
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 14 dana i 21 sat

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike - Pitanja za Vladu

čeka se odgovor 1 godina i 10 meseci i 24 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 2 godine i 25 dana i 23 sata

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Osamnaesto vanredno zasedanje , 17.09.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, podržavam Predlog zakona o izmenama Zakona o visokom obrazovanju kojim ćemo studentima, starim studentima produžiti pravo da nastave svoje studije i u narednim godinama.

Podržavam zato što će korist od donošenja ovog zakona biti daleko veća i značajnija, a da nismo doneli zakon, to jest kada ga ne bismo doneli, onda bi nepravda bila ogromna.

Takođe, podržavam inicijativu da ministar prosvete da preporuku univerzitetima, fakultetima, tj. visokoškolskim ustanovama i studentima koji polažu po bolonjskom sistemu školovanja, da se takođe omogući, tj. produže rokovi i omogući dalji nastavak školovanja iz jednostavnog razloga, da sada oni ne bi bili u neravnopravnom položaju u odnosu na stare studente.

Podržavam predsednicu Vlade Srbije Anu Brnabić u stavu da ne ispuni zahteve grupe studenata koji blokiraju Rektorat Beogradskog univerziteta sa nekim političkim zahtevima. Znači, podržavam je da ne ispuni te njihove zahtev jer smena ministra finansija svakako nije studentski zahtev. To je isključivo politički zahtev.

Na žalost, ta grupa studenata podlegla je pritiscima i političkoj manipulaciji, pre svega od onih koji su ih danima unazad predvodili u šetnjama i protestima beogradskim ulicama, podlegli su pritiscima i uticaju Sergeja Trifunovića, Jove Bakića, Boška Obradovića. Žalim te ljude, žalim te mlade studente. Mislim da grdno greše.

Samo nekoliko dana pre tog njihovog upada i blokiranja Rektorata ovde ispred Narodne skupštine Republike Srbije mi smo imali jedan divan događaj, promociju mladih oficira, najmlađih oficira Vojske Srbije, gde je 160 najmlađih oficira promovisano u čin potporučnika. To su do tog dana, do tog događaja sve bili studenti Univerziteta odbrane, studenti Vojne akademije, tj. Medicinskog fakulteta VMA i tog dana su promovisani, postali su oficiri, promovisani su u čin potporučnika.

Ponos Srbije. Šta drugo reći. Najlepši deo Srbije. Svi drugi studenti treba da se ugledaju na njih, na njihov marljiv rad i na njihovu odgovornost. Zamislite, ako možete da zamislite da je grupa tih studenata Univerziteta odbrane se okupila i zauzela recimo Rektorat Univerziteta odbrane, ili recimo da su zauzeli VMA. Imaju neke svoje uslove. Da li uopšte možete da zamislite tako nešto? I da ne idemo dalje u pretpostavke.

Mislim da ovi studenti koji su blokirali Rektorat Beogradskog univerziteta grdno greše, da treba da napuste prostorije Rektorata i omoguće rad rektoru i ostalom zaposlenom osoblju.

Ministre mislim da bi onaj primer, poštovani gospodine ministre, mislim da bi onaj primer koji je Ekonomski fakultet Univerziteta u Nišu napravio kada je omogućio svojim starim studentima, jednom organizovanom akcijom da polože određeni broj ispita i da dođu do diploma, mogao da bude dobar primer za čitavo naše visokoškolstvo. Mislim da bi, eto, na sličan način trebalo da se organizuju i drugi univerziteti.

Svakako ću podržati ove vaše predloge zakona, jer su dobri, i pozivam sve ostale narodne poslanike da, takođe, podrže ove predloge zakona. Hvala.

Šesnaesto vanredno zasedanje , 10.09.2019.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, pokušaću da diskusiju vratim na današnju temu.

Srbija je u poslednjih nekoliko godina sa dolaskom SNS na vlast od 2012. godine, pa na ovamo, ponovo postala normalna, uređena zemlja sa visokim stepenom privrednog i ekonomskog rasta. Nije to bilo nimalo lako.

To smo postigli teškim i mukotrpnim radom, veoma često i odricanjima, ali pre svega velikom mudrošću, intelektualnim naporima i znanjem aktuelnog predsednika države, Aleksandra Vučića i SNS, tj. određenog kruga ljudi iz te stranke.

Ali, pre svega, velikom mudrošću, intelektualnim naporima i znanjem aktuelnog predsednika države Aleksandra Vučića i SNS, tj. određenog broja kruga ljudi iz te stranke, a pre svega, znanjem, mudrošću i istrajnošću predsednika Vučića. U takvoj uređenoj državi normalno je i vreme je da sada malo poradimo i preduzmemo mere i na zaštiti intelektualne svojine, autorskih i srodnih prava.

Usklađivanjem našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU u ovoj oblasti mi već postajemo deo porodice, zemalja u kojima je na jedinstven način, gotovo isti, se uređuju i štite intelektualna svojina, autorska i srodna prava.

Danas razgovaramo ovde o tri zakona, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o patentima, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o autorskim i srodnim pravima i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti topografija poluprovodničkih proizvoda, koje nam je podnela Vlada Srbije.

Na sednici Odbora za evropske integracije, podržali smo, sednicu Odbora smo imali prekjuče, podržali smo većinom glasova ove predloge zakona, ali je bilo i burne rasprave oko nekih tumačenja pojedinih termina i odredbi ovih zakona, pa se nadam da ćemo možda amandmanima u raspravi u načelima doći do toga da te različitosti o tumačenjima svedemo na minimum.

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o autorskim i srodnim pravima, pre svega, definiše autorska prava, ali se nismo složili oko nekih termina vezano za izmenu člana 47. koji se odnosi na autorska prava računarskih programa, pre svega po pitanju umnožavanja računarskih programa, ali i po pitanju prava na otklanjanje grešaka.

Međutim, neću se ja danas zadržavati na detalje, ostaviću to kada budemo razgovarali o amandmanima, ali da bi sve bilo jasno, pošto je čitav zakon pun stručnih termina, objašnjenja i formulacija, ja ću prevesti na politički jezik zašto je veoma bitno da štitimo tu intelektualnu svojinu, zašto je veoma bitno da autorska i srodna prava zaštitimo.

Slikovito ću to prevesti, jer normalno, svakom Srbinu je politika potpuno jasna, razumemo se u politiku i o fudbalu, pa evo, kako to otprilike izgleda. Dolaskom SNS na vlast država je ponovo stala na noge, pokrenula je privredu, privukla je investicije, zaposlila ljude, otvorila nove fabrike, izgradili smo nove puteve, mostove, napunili budžete, napunili državnu kasu, kase gradova i to pre svega zahvaljujući znanju, umeću i mudrošću, Aleksandra Vučića.

I, ako je to određeni politički kapital, jer je stečen upravo njegovom mudrošću, njegovim znanjem, njegovim vođstvom SNS i ostalih okupljenih stranaka oko SNS u koaliciju, sada se pojavljuje nekakva opozicija koja mogu reći na jedan političko piratski način želi mimo izbora, mimo volje naroda na nelegalan način da dođe na vlasti, jer su im sada te državne kase veoma privlačne, ima tu mnogo novca, oni smatraju da oni mogu sada opet uspešno da upravljaju itd.

Mislim, pre svega na Dragana Đilasa, koji se obogatio dok je bio na vlasti, dok je država propadala, rekao bih nezakonitim uticajem moći i drugim malverzacijama, ali mislim i na sve one koji su okupljeni oko njega, dakle, narodski što bi rekli, ni luk jeli ni luk mirisali, sada opet hoće do pune državne kase. Žele da troše to što nisu zaradili, žele da se opet obogate pljačkajući državni novac zarađen zahvaljujući znanju, umeću i mudrošću Aleksandra Vučića.

Tako se jedan Đilasov pulen, Boško Obradović, setio kako da političkom piraterijom dođe do političkog kapitala koji u stvari intelektualna svojina, eto to možemo baš tako nazvati, upravo Aleksandra Vučića iz SNS. On se setio, taj politički šarlatan, da formiranjem prelazne Vlade bez izbora, bez volje građana, bez narodne volje ponovo dođe na vlast, tj. on možda i prvi put. Kao onaj čuveni lik, setićete se svi, iz humorističko satiričke tv serije „Bela Lađa“, onaj čuveni, nama dobro poznati i omiljeni Srećko Šojić, koji je kada mu se ukazala šansa da postane ministar, prihvatio da bude i ministar bez portfelja, kako on kaže ministar bez fotelje. Kao objašnjenje je dao, kaže – ne treba meni pun mandat, može i pola ali sa puni kapaciteti. Tada Srećko Šojić, a danas Boško Obradović.

Naravno, ne preza taj Boško Obradović ni da u pomoć pozove strane ambasadore, razne emisare i belosvetske mešetare. Ne preza Boško ni da ovde uveze makedonski scenario, ako mu to ide u korist ili da radi u interesu Prištine, Haradinaja, Tačija, ali protiv svog naroda, da neredima i haosom dođe na vlast, da se dokopa državnih kasa političkom piraterijom bez izbora, mimo volje naroda. Šta onda takvim ljudima normalan Srbin, normalan domaćin, normalan čovek drugo da kaže osim – sikter more, kao što im je predsednik Vučić i odgovorio.

Poštovani gospodine ministre, poštovani poslanici, podržavam ove predloge zakona i glasaću za njih. Hvala vam na pažnji.

Šesnaesto vanredno zasedanje , 09.09.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, podržavam Predlog zakona o dualnom modelu studija u visokom obrazovanju, koji je podnela Vlada Republike Srbije koju čini koalicija okupljena oko SNS, a na čijem čelu je predsednik Aleksandar Vučić. Da ne bi ponovo bilo primedbi zašto i ovom prilikom spominjemo predsednika Vučića, reći ću – to je zato što je upravo on prvi izneo ideju o dualnom obrazovanju i o celoživotnom obrazovanju još pre nekoliko godina.

Dakle, ovaj zakon čiji nam predlog podnosi Vlada Republike Srbije na čelu sa premijerkom Anom Brnabić i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja koji uspešno vodite vi, gospodine ministre, i zahvalan sam vam na tome, čestitam, u saradnji sa privrednicima i poslodavcima, tj. tržištem rada je savremen zakon koji je okrenut pre svega budućnosti. Dakle, radi se o Predlogu zakona o dualnom modelu studija u visokom obrazovanju koji treba da uredi ovu oblast obrazovanja i da ovaj model studija obezbedi deficitarne kadrove na tržištu rada, u budućnosti stvorivši visoko obrazovane, stručno specijalizovane i pre svega osposobljene pojedince.

Ovaj zakon donosimo upravo sada, u periodu privrednog i ekonomskog oporavka i rasta Srbije, kada je u zemlji zahvaljujući pre svega Aleksandru Vučiću i SNS otvoreno više fabrika, pokrenuto više investicija nego u prethodnih 30 godina. Sada kada na tržištu rada počinje da se oseća nedostatak visoko obrazovanih kadrova u određenim strukama, i sami vidimo da smo učinili ogroman pomak po pitanju suzbijanja nezaposlenosti, tj. u zapošljavanju mladih ljudi. Sada kada srednjoškolci završavaju školovanje po dualnom sistemu obrazovanja upravo je vreme i za ovaj zakon.

Zakon predviđa da se studentima omogući i ponudi dualni sistem učenja kroz rad, a kasnije i rad uz učenje, tako što bi se organizovao dualni model studija u visokom obrazovanju gde bi aktivna nastava u visokoškolskim ustanovama, misli se na predavanja, vežbe i druge oblike aktivne nastave, bila zastupljena najmanje sa 450 časova godišnje, tj. negde oko 60 radnih dana, a učenje kroz rad kod poslodavca takođe sa najmanje 450 časova, tj. oko 60 radnih dana godišnje, prosečno na nivou celog studijskog programa, a nakon studija da im se omogući tzv. celoživotno obrazovanje uz rad.

Zašto je to značajno? To je značajno zbog stvaranja kompetentnih visoko obrazovanih i osposobljenih kadrova, u skladu sa potrebama tržišta rada, povećanja konkurentnosti privrede Srbije u smislu privlačenja i dovođenja stranih investicija, omogućavanja lakšeg zapošljavanja stručno osposobljenih kadrova, omogućavanja daljeg obrazovanja i osposobljavanja kroz celoživotno učenje, podsticanja profesionalnog i karijernog razvoja svakog pojedinca i zbog opšteg društvenog razvoja.

Šta posebno karakteriše ovaj zakon? Rekao bih, dva principa. Prvo, to je princip dobrovoljnosti, kako za visokoobrazovne ustanove, tako i za studente, ali i za poslodavce. Objasniću. Visokoobrazovne ustanove će doborovoljno prihvatiti ovaj model studija, u zavisnosti od njihovih mogućnosti, kadrovskih potencijala i interesa. Studenti će se takođe dobrovoljno opredeljivati da li će studirati na tradicionalan način ili će se opredeliti za ovaj dualni model obrazovanja. Za poslodavce to znači da se opredele da li će učestvovati u ovom dualnom sistemu obrazovanja i da li će im takvi kadrovi biti potrebni ili ne.

Drugi princip je princip konkurentnosti, kako za visokoobrazovne ustanove, tako za studente i za poslodavce. Visokoobrazovne ustanove će biti, po mom mišljenju, daleko konkurentnije na tržištu obrazovanja, studenti će biti daleko konkurentniji na tržištu rada, a poslodavci će svakako biti konkurentniji na ekonomskom tržištu jer će imati visoko obrazovane ljude, onakve kakvi su im potrebni.

Sada bih, gospodine ministre, ako dozvolite, molim vas za malo pažnje, postavio jedno pitanje vama. Pitam vas – da li su predlagači predvideli i mogućnost da poslodavac ponudi visokoškolskoj ustanovi i studentu da se deo onih predviđenih 450 časova godišnje učenja kroz rad, dakle, jedan deo, planira i realizuje na mestu koje se nalazi npr. van Republike Srbije, u inostranstvu, negde gde poslodavac ima već svoju fabriku, predstavništvo ili sedište, ako poslodavac to ponudi i za to obezbedi sve potrebne uslove?

Na primer, ako je poslodavac proizvođač automobila, ima svoju fabriku u inostranstvu i već razvijeno istraživanje i proizvodnju električnih i hibridnih automobila ali želi da investira u toj oblasti i u Srbiji, da otvori i ovde takvu fabriku, pa su mu potrebni visokoobrazovni stručno specijalizovani i osposobljeni kadrovi za budućnost. On, na primer, predlaže da u saradnji sa visokoobrazovnom ustanovom se omogući učenje kroz rad određenom broju studenata u toj svojoj fabrici u inostranstvu, na primer u Češkoj ili Slovačkoj. Da li će to biti moguće? Ako ste predvideli to, dobro je, ako niste predvideli molim vas da i predlažem vam da o tome razmislite, kako bismo otišli i korak dalje. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 28.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Član upravnog odbora Dom zdravlja Zvezdara Dom zdravlja Zvezdara Mesečno 24978.00 RSD 23.06.2014 - 06.06.2016.
- Skupština grada Beograda (Odbornik) Grad Mesečno 10000.00 RSD 24.10.2014 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 95616.00 RSD 03.06.2016 -
- Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (Penzija) Republika Mesečno 49161.00 RSD 01.01.2006 -