Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava je, na sednici održanoj 31. jula, razmatrao Izveštaj o radu Fiskalnog saveta za 2016. godinu; Izveštaj o radu Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki u periodu od 01.01.2016. do 31.12.2016. godine i Izveštaj o sprovedenom nadzoru nad primenom Zakona o javnim nabavkama za 2016. godinu, koji je podnela Uprava za javne nabavke.

Izveštaj o radu Fiskalnog saveta za 2016. godinu predstavio je predsednik Fiskalnog saveta prof. dr Pavle Petrović. Prema njegovim rečima Izveštaj, koji je Fiskalni savet dostavio u martu 2017. godine, obuhvata analizu budžeta za 2017. godinu, analizu fiskalne strategije Vlade, analizu zakona koji imaju fiskalne posledice, kao što su izmene Zakona o lokalnoj samoupravi u čijoj izradi su članovi Fiskalnog saveta aktivno učestvovati. Takođe, Izveštaj obuhvata analizu fiskalnih kretanja i ostvarenih reformi do oktobra 2016. godine, kao i procene kretanja do kraja 2016. godine, što je trebalo da posluži kao osnov za izradu budžeta za 2017. godinu, naveo je Petrović. On je dodao i da Izveštaj obuhvata poseban Izveštaj o analizi fiskalnih kretanja u javnom sektoru od 2016. do 2020. godine, u kome je iznet stav Fiskalnog saveta o neophodnim fiskalnim politikama i reformi javnog sektora, pre svega javnih preduzeća, poreske uprave i opšte sektorske reforme u državi. Petrović je istakao i da je zaključno sa 2016. godinom značajno smanjen konsolidovani deficit, što je dovelo do okretanja putanje javnog duga u odnosu na BDP, što je veoma dobro. Petrović se osvrnuo i na refome koje nisu sprovedene u 2016. godini, a pre svega na reforme u javnim preduzećima, ali i državnim preduzećima koja još nisu privatizovana. To sve nosi rizik da se njihovi gubici i dugovi prebace na budžet i tako dobar rezultat preokrenu u suprotnom pravcu, ocenio je Petrović. On je istakao i da se zaostaje sa racionalizacijom u državnoj upravi, kao i da je analiza iz 2016. godine pokazala problem javnih finansija u lokalnim samoupravama i na subvencije u javno-komunalnim preduzećima, što vodi ka nedostatku investicija na lokalu.

Po obavljenoj raspravi članovi Odbora usvojili su većinom glasova Izveštaj sa Predlogom zaključka, koji se podnosi Narodnoj skupštini.

Izveštaj o radu Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki u periodu od 01.01.2016. do 31.12.2016. godine predstavila ja predsednica Komisije Hana Hukić. Ona je istakla da se najveći deo ovog redovnog, godišnjeg Izveštaja odnosi na podatke o predmetima po kojima je Komisija odlučivala. Ona je dodala da Komisija nije radila u punom sastavu sve do kraja 2016. godine i da tek početkom 2017. godine radi u punom kapacitetu. Veće Komisije održalo je 267 sednica u izveštajnom periodu, donelo je 1991 odluku, od kojih 1370 povodom zahteva za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, odnosno, 70 odsto od ukupnog broja odluka. Od tih 1370 odluka, u 784 predmeta ili 74 odsto, Komisija je našla da su zahtevi osnovani, u 126 postupci su poništeni, u 656 delimično poništeni, 173 su procesne odluke, a 411 ili 30 odsto, su predmeti odbijeni kao neosnovani. Ukupna vrednost postupaka u 2016. godini u kojima je Komisija odlučivala iznosi 118 milijardi dinara, navela je Hukić. Ona je dodala i da je Komisija naplatila takse u iznosu od 118 miliona dinara, a kad je u pitanju kontrola sprovođenja odluka Komisije kod poništenih javnih nabavki, 11 naručilaca nije postupilo u skladu sa odlukama Komisije, što je zanemarljiv broj u odnosu na broj odluka koje se poštuju. Hukić je dodala i da je u 35 predmeta izvršeno novčano kažnjavanje, a u 10 predmeta su poništeni ugovori o javnim nabavkama. Komisija je primila i 126 odluka Upravnog suda, od kojih je 69 odbijeno, a 57 uvaženo, što je 2,42 odsto u odnosu na sve odluke Komisije koje su donete u izveštajnom periodu, zaključila je Hukić. Ona je istakla i da su rokovi za postupanje Komisije skraćeni, tako da se od prosečnih 74 dana po predmetu u 2016. godini, došlo do 35 dana za predmete iz 2016. godine i 30 dana za predmete iz 2017. godine.

Nakon rasprave članovi Odbora usvojili su većinom glasova Izveštaj sa Predlogom zaključka, koji se podnosi Narodnoj skupštini.

Izveštaj o sprovedenom nadzoru nad primenom Zakona o javnim nabavkama za 2016. godinu predstavio je Miloš Jović iz Uprave za javne nabavke, koji je istakao da je u 2016. godini otvoreno Poglavlje 5, koje se odnosi na javne nabavke, a nakon ocene Evropske komisije da je dobar deo propisa usklađen sa pravnim tekovinama EU. U izveštajnom periodu beleži se povoljna struktura postupaka javnih nabavki, tako da su 93 odsto otvoreni postupci, a samo 3 odsto direktno ugovaranje, što je ispod proseka EU, naveo je Jović. Trajanje postupka je prosečno 61 dan, 49 odsto je više okvirnih ugovora ili 2199 postupaka u 2016. godini, a centralizovane javne nabavke beleže porast, istakao je Jović. On je dodao da je prosečan broj ponuda 2,9 odsto, a negativan trend ima učešće kriterijuma ekonomski najpovoljnije ponude koje iznosi 12 odsto. Jović je naveo i da je pojačan nadzor nad primenom zakona povećanjem obima aktivnosti Uprave, što je rezultiralo izradom smernica za suzbijanje korupcije u postupcima javnih nabavki. On je dodao i da je Uprava podnela osam zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka, a zabeležen je i porast od preko 60 odsto predmeta u kojima su rešavali po zahtevu drugih državnih organa u odnosu na 2015. godinu. Uprava je rešavala i 60 slučajeva po prijavama, a delovali su i preventivno u preko 200 slučajeva, što je dalo rezultate, zaključio je Jović. On je informisao članove Odbora da će se u narednom periodu raditi na novom Portalu za javne nabavke, kao i da nas do kraja 2017. godine očekuje izazov usklađivanja sa evropskim direktivama i pravnim tekovinama EU, a što se odnosi na donošenje novog zakona o javnim nabavkama i zakona o privatno javnom partnerstvu i koncesijama.

Članovi Odbora su, nakon rasprave, većinom glasova prihvatili Izveštaj o sprovedenom nadzoru nad primenom Zakona o javnim nabavkama za 2016. godinu.

Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Olivera Pešić, Goran Kovačević, Vojislav Vujić, Momo Čolaković, Veroljub Arsić, Zoltan Pek, Nikola Jolović, Zoran Krasić, Goran Ćirić, dr Milorad Mijatović, Srbislav Filipović, Dušan Bajatović i Žika Gojković.

Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić.