ŽIKA GOJKOVIĆ

Pokret obnove Kraljevine Srbije

Rođen 1972. godine u Somboru.

Po zanimanju je diplomirani menadžer u ekonomiji.

Bivši je potpredsednik Srpskog pokreta obnove i predsednik Pokrаjinskog odborа SPO-a zа Vojvodinu.

Od 15. oktobra 2017. godine na čelu je Pokreta obnove Kraljevine Srbije.

Biran je za narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije nakon izbora 2008. 2012. i 2014. godine. Mandat mu je potvrđen i nakon vanrednih parlamentarnih izbora održanim 24. aprila 2016. godine.

Govori engleski jezik.

Oženjen je, otаc jedne ćerke i sina.

Osnovne informacije

Statistika

  • 21
  • 14
  • 1
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 7 meseci i 21 dan i 23 sata

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike - Pitanja za Vladu

čeka se odgovor 1 godina i 5 meseci i 30 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 8 meseci i 1 dan

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja, 27.03.2019.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo kolege poslanici, pošto imam vrlo malo vremena, ja ću pročitati ono što imam da kažem.

Razlog za donošenje ovog zakona je potreba da se država oduži ljudima koji su branili zemlju u ratu, odnosno da se konačno reši pitanje boraca, ratnih vojnih invalida i porodica nestalih i poginulih boraca u Republici Srbiji.

Ovim zakonom se obezbeđuje da borci ratova od 1990. do 1999. godine dobiju nacionalno priznanje kakvo zaslužuju, da dobiju određene materijalne prinadležnosti kao vid nacionalnog priznanja za učešće u odbrani suvereniteta i teritorijalne celokupnosti naše države.

Predlogom zakona regulisana su i sva prava koja borci, ratni vojni invalidi i porodice nestalih i poginulih boraca ostvaruju iz budžeta Republike Srbije i na nivou lokalnih samouprava.

Drage kolege poslanici, kao neko ko je i sam učestvovao sa nepunih 19 godina u nesrećnim dejstvima ratnim i, sticajem okolnosti, ostao živ i zdrav, imam i ličnu odgovornost da predložim jedan ovakav zakon.

Ljudi koji su u ratovima branili svoju zemlju i narod zaslužuju da ih država priznaje i pomaže. Isti status treba da imaju i deca palih boraca. Najmanje što Srbija duguje onima koji su živote dali za ovu zemlju, kao i njihovoj deci, je pravo na normalan i dostojanstven život, a ne status socijalnih slučajeva, kako smo imali prilike, nažalost, da vidimo iz medija kako su završili neki od junaka iz Košara i sa drugih ratišta.

Nacionalne penzije, umanjenje radnog staža za provedeno vreme na ratištu samo su neki od predloga koje ćemo tražiti da se zakonski reguliše. Mali za društvo, a značajni za naše veterane su ustupci pri zakazivanju pregleda u zdravstvenim ustanovama, da ne čekaju red, da su prioritet u dodeli banjskih lečenja, kao i da dobiju vaučere odmarališta koja su u vlasništvu države.

Radno sposobnim veteranima treba dodeliti prednost u zapošljavanju u držanim preduzećima, a njihovoj deci dati prednost u dodeli stipendija i boravka u studentskim domovima.

Mnogi sportisti, radnici iz kulture, pevači su zadužili našu zemlju, ali niko od njih nije zadužio kao onaj ko je izgubio oca, majku, brata ili nekog drugog iz svoje porodice i zato smatram da zaslužuju bar istu nacionalnu penziju, pogotovo imajući u vidu da oni koji su sportisti i koji su na neki drugi način zadužili državu finansijski su obezbeđeni, a ovim porodicama bi 40 do 50 hiljada jako puno značilo.

Verujem da dolazi vreme koje će biti kao i u Kraljevini Srbiji, da će se mnogo više paziti i obraćati pažnje na borce, na njihove porodice i decu njihovu. Hvala.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 21.03.2019.

Hvala, gospođo predsednice.

Dame i gospodo, kolege, narodni poslanici, dobro je što se neposredno nakon proslave 100. godina od prisajedinjenja Vojvodine, Odlukom Velike skupštine u Novom Sadu, a danas evo i u Skupštini Srbije, govori o Vojvodini u kojoj su Srbi, Slovaci, Bunjevci, Šokci i drugi odlučili da žive zajedno, u tadašnjoj Kraljevini Srbiji, i njihova zajednička odluka je bila da je Srbija njihova domovina.

To je još jedan pozitivan pokazatelj u kakvoj smo zemlji živeli, jer monarhističko uređenje, za čiji povratak se Pokret obnove Kraljevine Srbije zalaže, je simbol tolerancije i multietničnosti, kao što je simbol tolerancije i multietničnosti i grad iz kog dolazim, Sombor, i na to sam ponosan.

Danas ovde u Skupštini Srbije, takođe, sede narodni poslanici pripadnici nacionalnih manjina iz Vojvodine i iz ostalih delova naše lepe Srbije, jer je ovo država za koju su se borili njihovi preci i predstavnici njihovog naroda pre više od jednog veka. I to je dobro.

Ono što je loše, a to je da svi kada su u opoziciji puna su im usta decentralizacije, a čim dođu na vlast odmah zaborave na to. I, tako je kod velike većine političkih organizacija. Tako, vrlo slično, demonstrira Liga socijaldemokrata Vojvodine i njen predsednik Nenad Čanak, uzgred žao mi je što nije danas tu, možda bi mogao da odgovori na neke od stvari koje ću ja danas prijupitati.

Kada već govorimo o decentralizaciji Vojvodine po modelu Lige, mislim da ću to moći najbolje da objasnim na primerima, a upravo najbolji primeri su oni gde je ta organizacija i njihovi članovi imaju priliku, kada je raspoređivanje finansijskih sredstava.

Na prvom mestu i ono gde sam ja, da kažem, imao iskustva, to je primer bivšeg sekretara za sport i omladinu, Marinike Tepić. Naime, od 2014. do 2017. godine sam bio predsednik Sportskog saveza Grada Sombora. U 2015. godini imao sam tu sreću da Sportski savez koji predvodim bude najbolji sportski savez u Srbiji, da dobije Majsku nagradu, upravo ovde u ovoj Skupštini. Tada sam i upoznao Mariniku Tepić, koja je prišla da se slika sa nama i kada je čula iz koje političke organizacije dolazim, organizacije koja baštini sprsku tradiciju, od tada je finansijska česma iz pokrajine bila zatvorena za grad Sombor.

Umesto da pomognu, jer smo imali sjajne projekte, oni su nas odbijali čak i kada bismo slali projekte koji se tiču dece ometene u razvoju. Za to vreme, ja ovde imam papire samo iz 2015. godine, izdvojiću samo nekoliko primera, jer ih ima stvarno jako puno i ne želim svojim kolegama da uzmem previše vremena. Videćete da, svakome mogu dati ovo da pogleda, ako samo malo bacite pogled, onda ćete videti kako su se rasipala sredstva građana Vojvodine, gde su te finansije, na koje su to sve strane odlazile, poput, recimo, Društva za očuvanje Banatskih šora, milion dinara. Podsetiću vas samo, kada god kažem, da se setite da smo mi bili odbijeni za 200 do 300 hiljada dinara koje smo tražili isključivo za programe dece ometene u razvoju zbog kojih smo i najviše, koje je opredelilo Komisiju za sport, da nam dodeli nagradu najboljeg sportskog saveza.

Idemo dalje. Osnovna škola „Grebenac“, Pančevo, 5.800.000. Inače, kada vidite ovde osnovne škole, mislim da nijedna iz Pančeva koja je konkurisala, ne postoji a da nije dobila finansijska sredstva i sva su u milionima. Podsetiću da je odatle i sekretarka za sport.

Ne mogu naravno sve nabrajati, ali ko god bude želeo da vidi, moći će da vidi da je maltene svako drugo iz opštine Pančevo ili Zrenjanin, upravo odande odakle je ili taj sekretar ili tamo gde je LSV imala najbolje rezultate. To su sve milionski iznosi. To su iznosi koji su apsurdni. Recimo, Savez za školski sport Vojvodine 15 miliona dinara za rekvizite. Sa tih 15 miliona dinara smo mi recimo u gradu Somboru održavali objekte, sve objekte u jednoj godini.

Naravno, šest miliona Pančevo, pet miliona Pančevo, četiri miliona Pančevo, pa onda malo pređemo na Zrenjanin. To kada pogledate ovako i vidite, fudbalski klub Lehel iz Zrenjanina, ja pretpostavljam da ovde ima kolega koji su se kao ja nekada bavili fudbalom, da li je neko nekada čuo za taj klub koji je dobio dva miliona dinara. Lehel iz Zrenjanina.

Zatim, opština Inđija u to vreme najbogatija opština u Vojvodini, dobija devet miliona i devetsto hiljada dinara za opremanje sportske hale. Kačarevo, Kačarevo, Kačarevo, opština Pančevo.

Uzgred, to Kačarevo selo, uz dužno poštovanje prema ljudima koji tamo žive, dobilo je više finansijskih sredstava, selo, nego ceo Zapadno-bački okrug. Plivački klub Pančevo, Pančevo, Pančevo, Žitište, Kačarevo, i sve milionski iznosi, Klub banatskih šora „Marjevo“ – 650, Klub japanskih sportskih borilačkih veština „Gošinkan“ – 320 hiljada, upravo je to bila cifra koju sam tražio za decu ometenu u razvoju. Klub američkog fudbala „Divlji psi“, Klub banatskih šora „Đilkoši“ Pančevo, svaka čast za đilkoše. I, na kraju, Udruženje građana za promociju sporta Novi Sad „I came to play“ – 700 hiljada dinara.

Svako ko imalo zna politiku a i sport, ne može a da ne izrazi sumnju da neka od ovih finansijskih sredstava nisu na volšeban način bila vraćena onima kojima su trebala da se vrate. Svi jako to dobro znamo. Dovoljno je samo pogledati neke od ovih objekata i videćete koliko je finansijskih sredstava utrošeno.

Za razliku od ovakve decentralizacije za koju se zalaže LSV, ja ću samo u par rečenica reći šta Pokret obnove Kraljevine Srbije vidi kao decentralizaciju.

Kao prvo, složio bih se sa kolegama iz Radikalne stranke, gde su rekli da je važna decentralizacija opština, mnogo važnija nego ona o kojoj smo imali prilike do sada da pričamo. Mi vidimo, osim Beograda, da Novi Sad zajedno sa Nišom, Kragujevcom, budu glavni gradovi, a da prestonica bude Beograd u kojoj će živeti kralj, da ministarstva budu u tim gradovima, u Nišu Ministarstvo odbrane, iz više nego praktičnih razloga, nažalost. U Kragujevcu Ministarstvo kulture, Ministarstvo poljoprivrede i Ministarstvo prosvete u našem Novom Sadu. E, to je decentralizacija i tu decentralizaciju mora da prati politička i izborna decentralizacija. Ovo što danas slušamo i što slušamo obično kada počne da pada rejting Lige socijaldemokrata, to je najobičnije davanje milostinje Vojvodini.

Obratio bih se, ovako da kažem, direktno, indirektno, Ligi i gospodinu Nenadu Čanku, jer mi je jako drago došao, mislim da je bez veze kad o nekom govorite a on nije prisutan. Ako već želite da predlažete zakone, onda treba prvo da poštujete zakone države Srbije, pa vas tako podsećam da su 2004. godine zakonom izjednačena prava jugoslovenske vojske u otadžbini i partizana, da je Draža rehabilitovan 2015. godine, za vreme dok je premijer bio Aleksandar Vučić, da je Draža čovek koji je odlikovan od najjačih saveznika SAD, Trumana, De Gola, Francuske, Poljske i mnogih drugih zemalja. I, ono što je najvažnije, jer se često pozivamo na Ujedinjene nacije, da u svim dokumentima Ujedinjenih nacija gde se govori o kvinsliškim pokretima ne postoji pokret đenerala Draže Mihailovića.

Ovo sve govorim zato što je Liga socijaldemokrata Vojvodine pokrenula inicijativu za smenu člana predsedništva Pokreta obnove Kraljevine Srbije Branke Bežanov sa mesta zamenika predsednika Skupštine, jer je, čujte, učestvovala u obeležavanju godišnjice hapšenja Draže, jednog od najvećeg junaka srpskog naroda. I oni traže njenu smenu. Sramno, bedno, i što je najvažnije, neutemeljeno u zakonu.

Jasno nam je da gospodin Čanak i Liga socijaldemokrata Vojvodine dan prisajedinjenja Vojvodine Kraljevini Srbiji vidi kao jedan od najcrnjih dana u istoriji, ali mora da razume da je usamljen. Sudeći po procentu glasova koje ima, možda je usamljeniji nego ikad. Naravno, kao po običaju, onda kreće briga za Vojvodinu. Ja ne bih želeo da učim istoriji gospodina Čanka, on je obrazovan, pametan, čovek koji ima dosta iskustva, ali moram mu reći da je srpska Vojvodina, pre nego što je pristupila Kraljevini, bila jedna od najnerazvijenijih oblasti u Austrougarskoj, da je tretirana kao periferija, čiji je jedini zadatak bio da bude bedem za odbranu od Turaka, da je u Kraljevini doživela najveći procvat, a da je dolaskom komunista, onih čiju ideologiju gospodin Čanak baštini, opet nazadovala, jer je onaj koji je u Prvom svetskom ratu ratovao protiv Srba, a komunisti ga vratili da bude predsednik naše države preneo najvažnije fabrike iz Vojvodine upravo u Sloveniju i Hrvatsku.

Pokret obnove Kraljevine Srbije, i ovim završavam, zalaže se za nacionalno pomirenje, ali ponavljam, da nacionalno pomirenje mora biti zasnovano na istinitoj istoriji našeg naroda. Na kraju svega, imamo i jednu sličnost sa Ligom socijaldemokrata Vojvodine i Nenadom Čankom, a to je da se i jedni i drugi zalažemo za monarhiju, samo što se gospodin Čanak zalaže za povratak Habzburga, a mi za povratak Karađorđevića. Hvala.

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 12.03.2019.

Poštovani kolege poslanici, moje prvo pitanje ide premijerki Ani Brnabić. Pokret obnove Kraljevine Srbije je pokrenuo inicijativu o sklanjanju dece sa ulica, tačnije o zaštiti dece od psihoaktivnih supstanci. Krenuli smo iz Novog Sada i Bečeja i za manje od mesec dana smo skupili oko 55 hiljada potpisa koje možete da vidite ovde pored mene.

U opštini Bečej smo skupili oko 20%, od ukupnog punoletnog stanovništva je dalo potpis za ovu peticiju. Suština je da se roditeljima pomogne da preuzmu punu odgovornost za svoju decu, da mlađi od 16 godina u periodu od oktobra do aprila meseca ne mogu da idu sami, da se kreću sami bez pratnje roditelja ili uz posebnu potvrdu kod javnog beležnika i isto tako do 22 časa i od 22 časa.

Isto tako, u periodu od aprila do oktobra od 24 časa ne mogu da se kreću bez pratnje roditelja ili uz posebnu pismenu saglasnost koja mora biti kod javnog beležnika. U Novom Sadu posle internog istraživanja, skoro 80% roditelja se izjasnilo pozitivno za jednu ovakvu inicijativu.

Mi ne izmišljamo toplu vodu, predlažemo nešto što je primenjeno u mnogim razvijenim zemljama, a uzor nam je Island koji je smanjio za 20 godina broj korisnika alkohola i psihoaktivnih supstanci sa 44 na 5%. To je stvarno impozantan podatak.

Naš predlog predstavlja jednu široku inicijativnu u koju bi bili uključeni i deca i roditelji i škole i društvo, gde bi bilo niz edukativnih, da kažem učionica, radionica, bilo bi raznih sportskih, kulturnih i drugih dešavanja u koje bi bili uključeni svi članovi porodice u cilju jačanja porodice kao stuba društva.

Moje pitanje je premijerki, da li će ovaj zakon u ovom sazivu bar uzeti u razmatranje?

Moje drugo pitanje ide takođe premijerki Ani Brnabić i Ministarstvu za rad i socijalna pitanja. Po podacima do kojih smo došli, trenutno u Srbiji ima između 20 i 30 hiljada boraca sa boračkim penzijama, a pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini, tačnije regularne tadašnje vojske, tek oko stotinak, koji ni do dan-danas nisu uspeli da ostvare pravo na svoju penziju.

Mi smatramo da je više nego neophodno da se uradi jedna revizija penzionog i invalidskog sistema, gde bi se videlo da su boračke penzije, uz, da kažem, poštovanje prema partizanima borcima, dodeljivalo i članovima njihovih porodica, pa čak i maloletnoj deci, što uglavnom i pokazuje taj podatak da danas imamo oko 30 hiljada onih koji još uvek primaju penzije.

Imajući u vidu takvu reviziju, videli bi smo da je tu u stvari onaj trošak koji je svih ovih 80 godina ostvario, u stvari razvalio budžet Republike Srbije i zašto dan danas još uvek plaćamo te dugove.

Kada govorimo o penzijama, tu treba spomenuti i drugu pljačku kada su u pitanju penzije, a to su lažne invalidske penzije. Pokret obnove Kraljevine Srbije smatra da pojedinci ne smeju da zloupotrebljavaju ovaj važan resurs finansiranja najstarijih građana, jer se rizikuje da finansijska pomoć stigne onima kojima je zaista najpotrebnija.

Mi danas imamo, pronađeno je oko 360, ja mislim, penzija koje su, ali ne znam kakav je epilog dobijen. Gotovo da sam siguran da i postoji mnogo više onih koji su zloupotrebljavali invalidske penzije, čak imamo i neke sumnjive biznismene koji primaju invalidske penzije, a ogromna finansijska sredstva na svojim računima.

Moram reći da današnji fond funkcioniše primerno i dobro i da je to po evropskim standardima, ali da je neophodna revizija, gde bi se videlo da je Fond za penzijsko osiguranje, zdravstvene ustanove i pravni sektor desetinama godina unazad pljačkan na neprimeren način. Zato postavljam pitanje - kada će biti revizija?

Molim vas, samo još jedno pitanje, a to je treće. Takođe, premijerki Ane Brnabić. Rečeno je da će se raditi revizija nacionalnih penzija. Smatramo da je ovo idealna prilika da ratni vojni invalidi i veterani postanu korisnici nacionalnih penzija. Ljudi koji su ratovima branili svoju zemlju i narod zaslužuju da ih država priznaje i pomaže. Isti status treba da imaju i deca palih boraca.

Mi danas imamo nacionalne penzije u koje nesumnjivo pripadaju ljudi iz sfere sporta i kulture koji su to zaslužili, ali većina njih je finansijski obezbedila svoje porodice i njima ne znači ništa tih 40.000 i 50.000. Zato je izuzetno važno da prilikom ove revizije shvatimo da postoje oni koji su na drugi način zadužili ovu državu, ali kojima bi ta finansijska sredstva mnogo više značila. Hvala.

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 12.03.2019.

Poštovani kolege poslanici, moje prvo pitanje ide premijerki Ani Brnabić. Pokret obnove Kraljevine Srbije je pokrenuo inicijativu o sklanjanju dece sa ulica, tačnije o zaštiti dece od psihoaktivnih supstanci. Krenuli smo iz Novog Sada i Bečeja i za manje od mesec dana smo skupili oko 55 hiljada potpisa koje možete da vidite ovde pored mene.

U opštini Bečej smo skupili oko 20%, od ukupnog punoletnog stanovništva je dalo potpis za ovu peticiju. Suština je da se roditeljima pomogne da preuzmu punu odgovornost za svoju decu, da mlađi od 16 godina u periodu od oktobra do aprila meseca ne mogu da idu sami, da se kreću sami bez pratnje roditelja ili uz posebnu potvrdu kod javnog beležnika i isto tako do 22 časa i od 22 časa.

Isto tako, u periodu od aprila do oktobra od 24 časa ne mogu da se kreću bez pratnje roditelja ili uz posebnu pismenu saglasnost koja mora biti kod javnog beležnika. U Novom Sadu posle internog istraživanja, skoro 80% roditelja se izjasnilo pozitivno za jednu ovakvu inicijativu.

Mi ne izmišljamo toplu vodu, predlažemo nešto što je primenjeno u mnogim razvijenim zemljama, a uzor nam je Island koji je smanjio za 20 godina broj korisnika alkohola i psihoaktivnih supstanci sa 44 na 5%. To je stvarno impozantan podatak.

Naš predlog predstavlja jednu široku inicijativnu u koju bi bili uključeni i deca i roditelji i škole i društvo, gde bi bilo niz edukativnih, da kažem učionica, radionica, bilo bi raznih sportskih, kulturnih i drugih dešavanja u koje bi bili uključeni svi članovi porodice u cilju jačanja porodice kao stuba društva.

Moje pitanje je premijerki, da li će ovaj zakon u ovom sazivu bar uzeti u razmatranje?

Moje drugo pitanje ide takođe premijerki Ani Brnabić i Ministarstvu za rad i socijalna pitanja. Po podacima do kojih smo došli, trenutno u Srbiji ima između 20 i 30 hiljada boraca sa boračkim penzijama, a pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini, tačnije regularne tadašnje vojske, tek oko stotinak, koji ni do dan-danas nisu uspeli da ostvare pravo na svoju penziju.

Mi smatramo da je više nego neophodno da se uradi jedna revizija penzionog i invalidskog sistema, gde bi se videlo da su boračke penzije, uz, da kažem, poštovanje prema partizanima borcima, dodeljivalo i članovima njihovih porodica, pa čak i maloletnoj deci, što uglavnom i pokazuje taj podatak da danas imamo oko 30 hiljada onih koji još uvek primaju penzije.

Imajući u vidu takvu reviziju, videli bi smo da je tu u stvari onaj trošak koji je svih ovih 80 godina ostvario, u stvari razvalio budžet Republike Srbije i zašto dan danas još uvek plaćamo te dugove.

Kada govorimo o penzijama, tu treba spomenuti i drugu pljačku kada su u pitanju penzije, a to su lažne invalidske penzije. Pokret obnove Kraljevine Srbije smatra da pojedinci ne smeju da zloupotrebljavaju ovaj važan resurs finansiranja najstarijih građana, jer se rizikuje da finansijska pomoć stigne onima kojima je zaista najpotrebnija.

Mi danas imamo, pronađeno je oko 360, ja mislim, penzija koje su, ali ne znam kakav je epilog dobijen. Gotovo da sam siguran da i postoji mnogo više onih koji su zloupotrebljavali invalidske penzije, čak imamo i neke sumnjive biznismene koji primaju invalidske penzije, a ogromna finansijska sredstva na svojim računima.

Moram reći da današnji fond funkcioniše primerno i dobro i da je to po evropskim standardima, ali da je neophodna revizija, gde bi se videlo da je Fond za penzijsko osiguranje, zdravstvene ustanove i pravni sektor desetinama godina unazad pljačkan na neprimeren način. Zato postavljam pitanje - kada će biti revizija?

Molim vas, samo još jedno pitanje, a to je treće. Takođe, premijerki Ane Brnabić. Rečeno je da će se raditi revizija nacionalnih penzija. Smatramo da je ovo idealna prilika da ratni vojni invalidi i veterani postanu korisnici nacionalnih penzija. Ljudi koji su ratovima branili svoju zemlju i narod zaslužuju da ih država priznaje i pomaže. Isti status treba da imaju i deca palih boraca.

Mi danas imamo nacionalne penzije u koje nesumnjivo pripadaju ljudi iz sfere sporta i kulture koji su to zaslužili, ali većina njih je finansijski obezbedila svoje porodice i njima ne znači ništa tih 40.000 i 50.000. Zato je izuzetno važno da prilikom ove revizije shvatimo da postoje oni koji su na drugi način zadužili ovu državu, ali kojima bi ta finansijska sredstva mnogo više značila. Hvala.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 09.10.2018.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću da pročitam moje pitanje da bih uspeo što više pitanja da postavim.

Moje prvo pitanje, tačnije predlog, ide premijeru Vlade. Obraćam se u ime Pokreta obnove Kraljevine Srbije, sa inicijativom da u okviru svojih nadležnosti razmotrite mogućnost za podizanje spomenika Knezu Pavlu i viteškom kralju, ujedinitelju Aleksandru Prvom Karađorđeviću, i da na godišnjicu atentata na kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića, koji je na današnji dan ubijen u Marselju?

Pokret obnove Kraljevine Srbije poziva gradsku vlast, a i premijera da donese odluku o dugo čekanom postavljanju spomenika jednom od najvećih srpskih vladara. Nema boljeg načina da obeležimo stogodišnjicu velikog rata, nego da spomenikom odamo počast onome koji je ujedinio sve Srbe u jednu državu.

Viteški kralj, ujedinitelj, bio je vrhovni komandant Srpske Vojske u velikom ratu i stvorio je državu veću od Dušanovog carstva. Srbija, Jugoslavija je u vreme njegove vladavine imala snažan industrijski zamah i reformisanu poljoprivredu. Imala je jakog seljaka i jako građansko društvo.

U Parizu već osam decenija postoji ponosno njegov spomenik, a vreme je da se ovom velikanu postavi dostojno obeležje i u našoj prestonici. Slična inicijativa je i kada je u pitanju Knez Pavle. Knez Pavle je bio jedan od najsposobnijih, najumnijih i najobrazovanijih ljudi, Srba, u našoj istoriji. Ujedno je bio i dalekovid diplomata, koji bi, da nije demokratskim nasilnim putem i neodgovornim izdajničkim vojnim pučem svrgnut sa vlasti, omogućio Jugoslaviji da zadrži vojnu neutralnost tokom Drugog svetskog rata i time bi se izbegle ogromne žrtve stradanja i razaranja. Ne bi bila stvorena nezavisna država Hrvatska, a samim tim bili bi spaseni životi preko milion Srba, bio bi izbegnut bratoubilački rat između Četnika i Partizana, a time i podele koje nažalost i dan danas postoje.

Knez Pavle je od beogradske kasabe napravio modernu metropolu. Ostavio je brojne muzeje, građevine i neprocenjiva umetnička dela svom narodu. Smatram da je ovo jedan od najlepših načina da se odužimo ovoj dvojici velikih Srba i u to vreme najpoštovanijih ljudi kako u Srbiji, tako u Evropi i svetu.

Moje drugo poslaničko pitanje postavljam Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, isto i Ministarstvu finansija. Obraćam se u ime pokreta koji predstavljam sa inicijativom da u okviru svojih nadležnosti razmotrite mogućnost da i deci koja primaju dečiji dodatak obezbedite besplatne udžbenike. Želim da kažem da sadašnji ministar kojeg je imaomo, ministar prosvete, po mom ličnom mišljenju, je najbolji ministar kojeg smo imali od početka višestranačja i verujem da će ovaj predlog ozbiljno razmotriti.

Pokret obnove Kraljevine Srbije smatra da država mora da obezbedi neophodna sredstva, kako bi roditeljima olakšala troškove obaveznog osnovnog školovanja, kao i srednjeg obrazovanja za svako dete koje prima dečiji dodatak, jer isti već ukazuje na težak materijalni položaj porodice.

Takođe, Ministarstvo treba da utiče na nastavni kadar, da se usaglasi oko dugoročnog plana i programa za školske predmete, umesto što se on menja gotovo svake školske godine i predstavlja ogromne probleme roditeljima. To zahteva i nabavku novih udžbenika, čime bi se učenicima olakšala kupovina ili nasleđivanje polovnih udžbenika od starijih generacija koje pohađaju istu školu.

Za vreme Kraljevine Srbije je ulagalo u obrazovanje. Osnovane su prestižne kulturno-obrazovne institucije, poput Matice srpske, SANU i drugih, podignute su najstarije škole i univerziteti u našoj zemlji. Neophodno je nastaviti tu tradiciju, stvarajući što bolje uslove za školovanje naše dece u našoj otadžbini.

Moje poslednje pitanje, obraćam se Ministarstvu privrede. Sadašnje subvencije su isuviše male da bi se započeo neki ozbiljan posao. LJudi koji imaju želju i viziju i vreme da stvore nova radna mesta moraju imati veću podršku zemlje čijoj privredi doprinose.

Smatramo da bi država, umesto što izdvaja prevelik novac za strane investitore, to jeste dobro, ali smatramo da je preveliko. Trebalo je više da se posveti pomoći mladim privrednicima u pokretanju sopstvenog biznisa, jer su ti ljudi najveći gubitnici u tranziciji.

U Republici Srbiji ima dosta kreativnih mladih ljudi kojima je potrebno dati neku stimulaciju da posle završenih studija pokrenu sopstveni biznis, a ne da čekaju na posao u nekoj firmi ili da traže van granica svoje zemlje. Evo, završavam, imajući sve ovo u vidu što sam rekao, nadam se da će moji predlozi, moja pitanja biti ozbiljno shvaćena. Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 23.11.2017.

Poštovani gospodine predsedavajući, dame i gospodo kolege poslanici, na početku želim da konstatujem da ono što je izneo gospodin Ristić predstavlja najobičniju mržnju prema predsedniku države i to veće gledamo danima ovde.

Kako drugačije objasniti činjenicu da je pomenuti kolega dok je bio u DSS je faktički Kosovo bilo izručeno Albancima, a za vreme njegovog bistvovanja u DSS je, takođe, izručeno najviše Srba Haškom tribunalu. On sam i dan danas prima platu koju su mu dali poreski obveznici u Srbiji, pa onda pitam kako to nema države Srbije na Kosovu kada je on sam očit primer da to nije tako.

Moje sledeće pitanje postavljam gospodinu Stefanoviću, očigledna je želja države da se obračuna sa korupcijom, što smo imali prilike da vidimo u poslednjih nekoliko dana, ali ovom prilikom želim da ukažem na decenijski problem sa kojim se još ni jedna vlast do sada nije ozbiljno uhvatila u koštac, a to je krađa beba iz porodilišta.

Podsetiću da je Anketni odbor iz 2005. godine doneo Zaključak da ovaj decenijski problem postoji, ali do dana današnjeg mi nemamo ni jedan sudski epilog niti je bilo ko odgovoran za tako nešto.

Po pravilu, oko nestanka bebe vrlo su sumnjivi bili podaci, dokumentacija je vrlo štura, zaključak je da su bebe u većini slučajeva rođene žive a kasnije preminule, više od 90% roditelja nije moglo da vidi svoje dete koje je navodno umrlo, a preko 2.000 roditelja uopšte nije dobilo potvrdu da su njihove bebe sahranjene.

Procene su da je na ovakav način ukradeno iz porodilišta oko 7.000 beba u poslednjih 30 godina, a da je vrednost jednog novorođenčeta nekadašnjih 15.000 maraka, današnjih 15.000 evra.

Nažalost, ova tema je i što se tiče medija bila do sada obavijena velom tajni i ovde je više nego jasno da inspekcijske službe nisu radile dobro svoj posao, ali očigledno i mnogi drugi.

Zato postavljam pitanje gospodinu Stefanoviću – šta će policija učiniti da se sa mrtve tačke pokrene rešavanje ovog krupnog problema?

Moje sledeće pitanje postavljam ministru pravde, Neli Kuburović – zbog čega je ukinut rad Vladine komisije za otkrivanje tajnih grobnica u Srbiji koje su komunisti streljali posle septembra 1944. godine?

Svi ti ljudi su likvidirani bez bilo kakvih sudskih epiloga. Pokret obnove Kraljevine Srbije koji predstavljam u ovom Parlamentu ne želi nikakvu osvetu niti podelu u našem narodu.

Naprotiv, mi želimo konačno nacionalno pomirenje, ne ono lažno koje je nekad bilo, pre nekoliko godina plasirano građanima, pomirenje koje će biti zasnovano na istoriji našeg naroda i, naravno, da se pronađu i obeleže sva mesta nevino stradalih ljudi krajem i po završetku Drugog svetskog rata. Mislim da to nije puno što tražimo i smatram da je to obaveza svakog normalnog ljudskog.

Imao bih još jedno pitanje, postavio bih ga ministru Đorđeviću – kada će biti donet zakon o ratnim veteranima?

Pošto sam i sam sa a19 godina kao izviđač pešadinac učestvovao u ratovima početkom devedesetih godina, smatram da je moja obaveza da postavim ovakvo pitanje imajući u vidu položaj ratnih veterana, pogotovo onaj njihov položaj i ona očekivanja koja su izneverena neposredno posle 2000. godine kada su ti ljudi jednostavno bili kolateralna šteta nekih ratova koje Srbija, navodno, nije vodila.

I na kraju, ako još imam vremena da iskoristim, to je na neki način preporuka, a i poziv ministru Đorđeviću, jer sledeće godine je 100 godina od osnivanja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i 100 godina od pobede u Prvom svetskom ratu.

Smatram da su, kao član ovog Doma, i kralj Aleksandar i kralj Petar mnogo učinili za stvaranje demokratije u našem društvu, kao i za izgradnju ovog Doma u kojem mi danas možemo da raspravljamo i smatram da je neophodno sledeće godine podići spomenik tim velikanima, kao što su to učinile mnoge druge države.

Imovinska karta

(Beograd, 16.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 100000.00 RSD 29.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 70210.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno - Paušal 27320.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 03.03.2017, 16:10