Članovi Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava su, na sednici od 6. oktobra, razmotrili Predlog zakona o finansiranju lokalne samouprave, u pojedinostima. Na Predlog zakona podneto je ukupno 24 amandmana, od kojih Vlada i Odbor nisu prihvatili nijedan. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić. Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Zoran Krasić, Zoltan Pek, Goran Kovačević, Momo Čolaković, Olivera Pešić, Srbislav Filipović, Zoran Bojanić, dr Milorad Mijatović, Slaviša Bulatović, Đorđe Milićević i Ivan Manojlović.

Odbor je, na sednici održanoj 6. oktobra, razmotrio 24 amandmana na Predlog zakona o izmenama Zakona o finansiranju lokalne samouprave. Odbor je ocenio da su svi amandmani narodnih poslanika u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, osim četiri amandmana na član 2. za koje je ocenjeno da nisu u skladu sa članom 196. Ustava Republike Srbije. Sednicom je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova, Vesna Nikolić Vukajlović, Zoran Krasić, Bojan Torbica, Jelena Žarić Kovačević, Petar Petrović, Dejan Šulkić, Aleksandra Majkić, Miroljub Stanković, Srbislav Filipović, Balint Pastor, Ljupka Mihajlovska i Jasmina Obradović.

Odbor za kulturu dao pozitivno mišljenje na pregovaračku platformu za oblast kulture Odbor za kulturu i informisanje Narodne skupštine Republike Srbije, na sednici održanoj danas, 6. oktobra, dao je pozitivno mišljenje na Predlog pregovaračke pozicije Republike Srbije za Međuvladinu konferenciju o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji za poglavlje 26 – „Obrazovanje i kultura“, za oblast kulture. Pregovaračku platformu članovima Odbora na sednici, koja je bila zatvorena za javnost, predstavili su predstavnici Ministarstva kulture i informisanja.

Na sednici od 5. oktobra, članovi Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja razmotrili su Odluku Republičke izborne komisije o dodeli mandata narodnih poslanika radi popune upražnjenih poslaničkih mesta u Narodnoj skupštini. Članovi Odbora usvojili su Izveštaj kojim se predlaže Narodnoj skupštini da potvrdi mandate narodnim poslanicima Vesni Ivković, Neđu Jovanoviću, Jeleni Vujić Obradović i Milisavu Petronijeviću sa Izborne liste IVICA DAČIĆ – „Socijalistička partija Srbije (SPS), Jedinstvena Srbija (JS) – Dragan Marković Palma“ i Studenki Kovačević, Radoslavu Joviću, Mladenu Lukiću, Veri Paunović i dr Predragu Jelenkoviću sa Izborne liste ALEKSANDAR VUČIĆ – SRBIJA POBEĐUJE. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Aleksandar Martinović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Petar Petrović, Momo Čolaković, Branimir Jovanović, Branka Stamenković, Goran Nikolić, dr Darko Laketić, Katarina Rakić, Đorđe Milićević, Žarko Bogatinović i dr Vesna Rakonjac.

Članovi Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava su, na sednici od 4. oktobra, razmotrili Predlog zakona o finansiranju lokalne samouprave, u načelu. Predlog zakona obrazložio je predstavnik predlagača, državni sekretar Ministarstva finansija Nenad Mijatović. Mijatović je naveo da Predlog zakona predviđa izmene dva člana kojima se menja raspodela prihoda između lokalnih i budžeta države. Iako su u pitanju tehničke izmene, one će doprineti uravnotežavanju i poželjnijem fiskalnom efektu, tako što će se 4,8 milijardi dinara sa lokala vratiti na centralni nivo. Učešće lokalnih samouprava u porezu na zarade biće, umesto dosadašnjih 80 odsto, 74 odsto za opštine, 77 odsto za gradove i 66 odsto za grad Beograd. U nastavku rada, članovi Odbora razmenili su mišljenja i stavove o predloženom zakonu i sa ministarkom državne uprave i lokalne samouprave Anom Brnabić. Nakon rasprave Odbor je većinom glasova prihvatio Predlog zakona o finansiranju lokalne samouprave, u načelu. Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Zoran Krasić, Veroljub Arsić, Zoltan Pek, Goran Kovačević, Momo Čolaković, Olivera Pešić, Radmilo Kostić, Srbislav Filipović, prof. dr Vladimir Marinković, Zoran Bojanić, Milan Lapčević i Milorad Mirčić. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić.

Na sednici Odbora, održanoj 4. oktobra 2016. godine, članovi Odbora su razmotrili izmenu Odluke o javnom slušanju. Članovi Odbora su jednoglasno doneli Odluku o promeni teme Javnog slušanja, koje će se održati 10. oktobra 2016. godine sa početkom u 11 časova, u maloj sali Doma Narodne skupštine Republike Srbije. Predložena nova tema javnog slušanja je „Strategija za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period 2016-2025 godine: Sprovođenje i prioritetne mere za period 2017-18“. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Meho Omerović, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Olena Papuga, Milena Turk, Milanka Vukojičić Jevtović, Milosav Milojević, Stefana Miladinović, Maja Videnović, Tatjana Macura, Olivera Ognjanović, Ljibuška Lakatoš, Ljiljana Malušić i Marija Janjušević.

Odbor za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, razmotrio je na sednici održanoj 3. oktobra, ostavku koju je na funkciju narodnog poslanika podneo Andreja Mladenović. Odbor je utvrdio da je podnošenjem ostavke narodnog poslanika Andreje Mladenovića, izabranog sa Izborne liste ALEKSANDAR VUČIĆ – SRBIJA POBEĐUJE, nastupio slučaj iz člana 88. stav 1. tačka 2. Zakona o izboru narodnih poslanika, u kome se podnošenje ostavke navodi kao jedan od razloga za prestanak mandata narodnom poslaniku pre isteka vremena na koje je izabran, te predlaže da Narodna skupština, konstatuje prestanak mandata imenovanom narodnom poslaniku. Na taj način omogućava se izbor novog narodnog poslanika, putem dodeljivanja mandata drugom kandidatu sa navedene Izborne liste. Sednicom je predsedavao predsednik Odbora dr Aleksandar Martinović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici Odbora: mr Aleksandra Jerkov, Petar Petrović, Aleksandar Marković, Borisav Kovačević, Đorđe Milićević, Marko Zeljug, Goran Nikolić i Branka Stamenković.

Na sednici održanoj 3. oktobra, Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo razmatrao je, u načelu, Predlog zakona o izmenama Zakona o finansiranju lokalne samouprave, koji je podnela Vlada. Dnevni red sednice dopunjen je novom tačkom dnevnog reda, odnosno razmatranjem Predloga za donošenje autentičnog tumačenja odredbe člana 6. Zakona o sticanju prava svojine na zemljištu, objektima i vodovima Privrednog društva za proizvodnju i preradu čelika Železara Smederevo d.o.o. Smederevo, koji je podneo narodni poslanik dr Aleksandar Martinović. Predloga zakona o izmenama Zakona o finansiranju lokalne samouprave članovima Odbora obrazložili su Ivan Bošnjak iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i Milena Čojbašić iz Ministarstva finansija. Oni su istakli da je osnovni razlog za izmene Zakona usklađivanje preraspodele prihoda ostvarenih na osnovu poreza na zarade između jedinica lokalnih samouprava i Republike Srbije. Predložena rešenja imaju za rezultat preraspodelu sredstava od poreza na zaradu u iznosu od 4,8 milijardi dinara sa lokalnog na republički nivo, kako je dogovoreno aktuelnim aranžmanom sa Međunarodnim monetarnim fondom. Odbor je većinom glasova ocenio da je Predlog zakona o izmenama Zakona o finansiranju lokalne samouprave, u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. U nastavku sednice Odbor je razmotrio Predlog za donošenje autentičnog tumačenja odredbe člana 6. Zakona o sticanju prava svojine na zemljištu, objektima i vodovima Privrednog društva za proizvodnju i preradu čelika Železara Smederevo d.o.o. Smederevo, koji je podneo narodni poslanik dr Aleksandar Martinović. Članovi Odbora su većinom glasova ocenili da je Predlog autentičnog tumačenja u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Mihailo Jokić, Vesna Nikolić Vukajlović, Zoran Krasić, Bojan Torbica, Jelena Žarić Kovačević, Dejan Šulkić, Miroljub Stanković, Gordana Čomić, Srbislav Filipović, Vladan Zagrađanin, Balint Pastor, Vojislav Vujić i Ljupka Mihajlovska.

Na sednici održanoj 3. oktobra, Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu razmatrao je, u načelu, Predlog zakona o izmenama Zakona o finansiranju lokalne samouprave, koji je podnela Vlada. Predlog zakona o izmenama Zakona o finansiranju lokalne samouprave članovima Odbora, obrazložila je ministarka državne uprave i lokalne samouprave Ana Brnabić, istakavši da predložena rešenja ovog Zakona imaju za rezultat preraspodelu sredstava od poreza na zaradu u iznosu oko 4,8 milijardi dinara sa lokalnog na republički nivo, kako je to dogovoreno sa Međunarodnim monetarnim fondom. Dodala je da je korekcija procenata preraspodele sredstava od poreza na zarade, mera fiskalne konsolidacije, koja ima za cilj očuvanje makroekonomske stabilnosti. Ministarka je najavila da će do kraja godine Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave pripremiti novi nacrt zakona o izmenama i dopunama zakona o finansiranju lokalnih samouprava i dodala da ministarstvo sa Stalnom konferencijom gradova i opština intenzivno radi na strategiji decentralizacije. Takođe, navela je da Ministarstvo finansija priprema dva nacrta zakona i to zakon o taksama i zakon o naknadama, a kojim bi se obezbedili izvori prihoda za finansiranje lokalnih samouprava. Nakon rasprave koja je usledila, članovi Odbora su većinom glasova predložili Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona o izmenama Zakona o finansiranju lokalne samouprave, u načelu. Sednici su prisustvovali predstavnici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i predstavnici Ministarstva finansija. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Petar Petrović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Slaviša Bulatović, Vladan Zagrađanin, Mihailo Jokić, Đorđe Komlenski, Aleksandar Martinović, Žarko Mićin, Nataša Mićić, Miletić Mihajlović, Dušan Pavlović, Jovan Palalić, Balint Pastor, Sreto Perić, Vjerica Radeta, Marko Parezanović i Aleksandra Majkić.

Na sednici održanoj 30. septembra, članovi Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja razmotrili su zahtev Sonje Podunavac, zamenika člana Republičke izborne komisije, za davanje mišljenja za obavljanje druge javne funkcije i zahtev Mire Petrović, narodnog poslanika, za davanje mišljenja za obavljanje druge javne funkcije. Odbor je dao pozitivno mišljenje za obavljanje druge javne funkcije na oba zahteva. Članovi Odbora razmotrili su i predlog generalnog sekretara Narodne skupštine Svetislave Bulajić za postavljenje vršioca dužnosti pomoćnika generalnog sekretara Narodne skupštine – rukovodioca Sektora za opšte poslove. Većinom glasova Odbor je doneo Rešenje o postavljenju Mirjane Nedeljković za vršioca dužnosti pomoćnika generalnog sekretara Narodne skupštine, na period od šest meseci. Na sednici je utvrđen i spisak nalepnica za parkiranje A-I i A-II. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Aleksandar Martinović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Petar Petrović, Branimir Jovanović, Aleksandar Marković, Marinika Tepić, Branka Stamenković, Goran Nikolić, Vesna Rakonjac, mr Aleksandra Jerkov, Katarina Rakić, Aleksandra Đurović, Nenad Konstantinović, Milorad Mirčić i Marko Zeljug.

Odbor za kontrolu službi bezbednosti je na sednici održanoj 30. septembra 2016. godine razmotrio i usvojio izveštaje o radu generalnog inspektora službi Ministarstva odbrane za 2015. godinu i za period od 1. januara do 30. juna 2016. godine. Izveštajima su obuhvaćene sve najznačajnije aktivnosti generalnog inspektora u izveštajnom periodu, koje na sveobuhvatan način oslikavaju rad i omogućavaju potpuno sagledavanje realizovanih aktivnosti i zadataka iz nadležnosti generalnog inspektora. Odbor je pozitivno ocenio profesionalno postupanje i rad generalnog inspektora i dao mu punu podršku u vršenju kontrole nad radom službi bezbednosti u okviru Ministarstva odbrane, smatrajući da je ovakav vid kontrole značajan sa aspekta unapređenja zakonitosti i pravilnosti rada službi bezbednosti. Odbor je zaključio da bi vojne službe bezbednosti trebalo da u narednom periodu primene preporuke i mere iz izveštaja generalnog inspektora, čime bi se doprinelo daljem unapređenju rada službi bezbednosti. Odbor je razmotrio i utvrdio plan rada Odbora do kraja 2016. godine. U tom periodu Odbor planira održavanje sednica radi razmatranja redovnih izveštaja službi bezbednosti, nakon čega će uslediti i nadzorne posete svim službama, i to u sedištu i u područnim jedinicama, čime će Odbor u potpunosti primeniti svoja zakonska ovlašćenja u oblasti nadzora i kontrole nad radom službi bezbednosti. Plan rada predviđa i održavanje sednice Odbora na koju će biti pozvani predsednik Državne revizorske institucije, Zaštitnik građana i Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, radi predstavljanja dosadašnjih rezultata u nadzoru rada službi bezbednosti, razmatranja preporuka i dogovora o budućoj saradnji. Odbor je doneo Odluku o načinu održavanja sednice Odbora za kontrolu službi bezbednosti na kojoj se razmatraju tajni podaci i Odluku o načinu na koji Odbor za kontrolu službi bezbednosti vrši neposredni nadzor. Na ovoj sednici su razmatrane i predstavke građana upućenih Odboru koje se odnose na rad službi bezbednosti. Izveštaji generalnog inspektora službi Ministarstva odbrane razmatrani su u delu sednice Odbora koja je bila zatvorena za javnost. Sednici je predsedavao mr Igor Bečić, predsednik Odbora.

Na sednici Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku članovima Odbora predstavljena je prezentacija stanja u evropskim integracijama Srbije iz oblasti energetike, koju je članovima obrazložio Janez Kopač, direktor Sekretarijata Energetske zajednice. Kopač je obrazložio proces implementiranja ugovora o Energetskoj zajednici koji je Evropska unija potpisala sa osam ugovornih strana iz regiona jugoistočne Evrope i Crnog mora, a koji obuhvata električnu energiju, gas, životnu sredinu, obnovljivu energiju, naftu, energetsku efikasnost, konkurenciju i statistiku. Na sednici je istaknuto da su glavni ciljevi ugovora privlačenje investicija u proizvodnji električne energije i mreže kako bi se obezbedilo stabilno energetsko snabdevanje, kao glavni element za ekonomski razvoj, uspostavljanje prekogranične trgovine energijom, unapređivanje životne sredine, jačanje sigurnosti snabdevanja i konkurencije na regionalnom nivou. Direktor Sekretarijata Energetske zajednice je naveo da pored toga što je Republika Srbija prva ugovorna strana u Energetskoj zajednici koja je prenela Treći energetski paket u svoje nacionalno zakonodavstvo i jedina koja je to učinila u roku, nije razdvojila delatnosti operatora sistema u vertikalno integrisanim preduzećima Srbijagas i Jugorosgaz. Predsednica Odbora navela je da je zajednički interes Republike Srbije i Energetske zajednice da se kroz zajednički dijalog reše svi problemi i ostvare ciljevi i dodala da se na narednom ministarskom sastanku koji je zakazan za 14. oktobar, nada dobrim partnerskim odnosima i novom napretku koji će olakšati poziciju Republike Srbije. Sednicom je predsedavala Snežana B. Petrović, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora, dr Aleksandra Tomić, Dragomir Karić, Blaža Knežević, Radmilo Kostić, Zoran Bojanić, Ivan Manojlović, Snežana Paunović, Tomislav Ljubenović, Aleksandar Stevanović, Dejan Nikolić, prof. dr Vladimir Marinković, Nataša Mihailović Vacić, mr Ivan Kostić, Gorica Gajić i Vojislav Vujić.

Na sednici od 30. septembra, članovi Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu razgovarali su o temi Poljoprivreda – stočarstvo, voćarstvo, povrtarstvo i ruralni razvoj. U raspravi su, pored članova Odbora i drugih narodnih poslanika, učestvovali Dragan Mirković, pomoćnik ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine za ruralni razvoj, Nenad Budimović ispred Privredne komore Srbije i poljoprivrednici sa teritorije opštine Bujanovac. Takođe, sednici su prisustvovali i predsednik i zamenik predsednika opštine Bujanovac Šaip Kamberi i Stojanče Arsić. Članovi Odbora složili su se da je ulaganje u stočarsku proizvodnju ovog kraja od prioritetnog značaja, imajući u vidu da opština Bujanovac ima stočni fond koji broji preko 8.000 grla stoke. U raspravi je istaknuto da je potrebno veće izdvajanje sredstava iz fondova lokalne samouprave za uvećanje stočnog fonda, promene zakona i pravilnika koji se odnose na podsticaje za marginalna, nerazvijena ruralna područja, a govorilo se i o potrebi ukrupnjavanja zemljišta ili komasaciji, kao i o korišćenju državnih subvencija za stočni fond, ali i sredstava iz IPARD fondova. Takođe, pohvaljena je inicijativa Odbora i odluka izvršne vlasti da veterinarska stanica u Bujanovcu ostane u državnom vlasništvu, što je u mnogome pomoglo proizvođačima u borbi sa zaraznim bolestima stoke. Bujanovac ima preko 25.000 ha poljoprivrednog zemljišta, jednim delom pod pšenicom, a drugim delom pod voćem, što je dobra polazna osnova za razvoj i ratarstva i voćarstva u ovom kraju. Problem sa kojim se ovaj region suočava jeste stopa nezaposlenosti stanovništva od preko 50 odsto, te je korišćenje svakog potencijala područja, uz podsticaje države i posebne programe pomoći, od velike važnosti za smanjenje nezaposlenosti. Na sednici se govorilo i o korišćenju sredstava po IPARD programu, nepripremljenosti administracije za povlačenje tih sredstava, ali i poljoprivrednika koji nisu za to pripremljeni, takođe bilo je reči i o reeksportu poljoprivrednih proizvoda, zadrugarstvu i potrebi udruživanja malih poljoprivrednih proizvođača, posledicama potpisivanja SSP-a po poljoprivredu u Srbiji, budžetskim sredstvima od 3 milijarde dinara za ruralni razvoj, što je mnogo više nego što je izdvajano ranijih godina. Poljoprivrednici bujanovačkog kraja upoznali su članove Odbora sa problemima sa kojima se suočavaju. Nakon višesatne rasprave članovi Odbora doneli su većinom glasova sledeće zaključke: Odbor preporučuje da se podsticaji u poljoprivredi i prerađivačkoj industriji, u skladu sa mogućnostima, maksimalno uvećaju; Odbor preporučuje da se sredstva koja su predviđena za 2016. godinu za ruralni razvoj što pre plasiraju onima kojima su namenjena i koji su za njih konkurisali, i u skladu sa tim, uskladiti pravilnike sa Uredbom; Odbor preporučuje da se pooštre kontrole, fitosanitarne i veterinarske, poljoprivrednih proizvoda koji se izvoze, posebno onih koji se izvoze na tržište Rusije i Evropske unije. Na predlog člana Odbora Miroslava Aleksića Odbor posebno ističe reeksort i mere za sprečavanje reeksporta voća i povrća iz zemalja EU na tržište Ruske Federacije; Odbor preporučuje da se ispune, u najhitnijem roku, uslovi za korišćenje sredstava iz IPARD fondova, da se u skladu sa tim sredi stanje oko zgrade, procedure, Zakona o poljoprivredi i dovrši upošljavanje. Na predlog člana Odbora prof. dr Miladina Ševarlića Odbor posebno ističe informaciju o razlozima neakreditovanja Uprave za agrarna plaćanja i planirane aktivnosti Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine za ubrzano obezbeđivanje uslova za akreditovanje Uprave za agrarna plaćanja i raspisivanje konkursa za korišćenje sredstva IPARD-a; Odbor preporučuje da se maksimalno posveti pažnja porodičnim poljoprivrednim gazdinstvima, posebno malim poljoprivrednim gazdinstvima u devastiranim područjima, da se podstiču udruživanja poljoprivrednika radi efikasnije proizvodnje i korišćenja podsticajnih sredstava. Odbor je ovu sednicu održao van sedišta Narodne skupštine, u Bujanovcu, uz podršku UNDP-a i Švajcarske agencije za razvoj i saradnju (SDC), kroz projekat „Jačanje nadzorne uloge i javnosti u radu Narodne skupštine Republike Srbije“. Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Radovan Jančić, prof. dr Miladin Ševarlić, dr Ljubinko Rakonjac, Milija Miletić, Tijana Davidovac, Žarko Bogatinović, Marko Gavrilović, Zvonimir Đokić, Marko Milenković, Velimir Stanojević, Arpad Fremond i Miroslav Aleksić. Sednici je predsedavao Marijan Rističević, predsednik Odbora.

Pododbor za razmatranje izveštaja o obavljenim revizijama Državne revizorske institucije je na Prvoj sednici, održanoj 30. septembra, razmotrio ulogu i značaj revizije svrsishodnosti i mehanizama za jačanje nadzorne uloge Narodne skupštine i Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, kroz praćenje preporuka datih u izveštajima o reviziji svrsishodnosti i organizovanje javnih slušanja o izveštajima o revizijama, koje je sprovela Državna revizorska institucija. Američka iskustva po pitanju revizija svrsishodnosti predstavio je Džozef Kristof (Joseph Christoff), bivši direktor Kancelarije za odgovornu vlast SAD, saradnik i konsultant Državne revizorske institucije, u okviru USAID-ovog Projekta za reformu pravosuđa i odgovornu vlast. Predsedavajući sednici prof.dr Vladimir Marinković izrazio je zadovoljstvo nastavkom saradnje sa stručnjakom koji je godinama i u više desetina slučajeva saslušavao u američkom Senatu i Kongresu donosioce odluka, što će biti od velike koristi narodnim poslanicima u pogledu kontrole trošenja javnih sredstava i unapređenju saradnje sa DRI. Predsednica Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava dr Aleksandra Tomić istakla je važnost ovakvih susreta za narodne poslanike, odnosno, putokaz čemu da teže i kako da se u budućnosti ponašaju u smislu vršenja parlamentarnog nadzora. Ona je pozvala na intenziviranje susreta i razmenu mišljenja sa ciljem unapređenja rada u sferi javnih finansija. Potpredsednik Narodne skupštine i član Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava istakao je da je DRI relativno mlada institucija, u poređenju sa ovakvim institucijama u svetu, ali da je uprkos tome, u kratkom roku, postigla dobre rezultate i postala vodeća institucija u našem regionu. Unazad tri, četiri godine DRI radi na izveštajima revizije svrsishodnosti trošenja javnih sredstava. Sve ovakve aktivnosti imaju za cilj da se podignu njeni kapaciteti, ali i da članovi Odbora podignu nivo znanja da bi kvalitetno razmatrali izveštaje DRI. On je zahvalio na podršci koja se pruža, kako DRI, tako i Odboru, imajući u vidu da je Srbija u pretpristupnim pregovorima za članstvo u EU aplicirala za Poglavlje 32, koje se odnosi na trošenje javnih sredstava. Predsednik Saveta DRI Radoslav Sretenović istakao je da je želja DRI da se, inače dobra saradnja sa Odborom za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava unapredi, posebno u pogledu analize izveštaja revizija svrsishodnosti. On je ocenio da DRI ima dobre stručnjake, kao i da će i dalje raditi na unapređenju kapaciteta institucije za rad u ovoj oblasti. U nastavku sednice, bivši direktor Kancelarije za odgovornu vlast SAD Džozef Kristof predstavio je model rada Vrhovne revizorske institucije SAD, koja pomaže Kongresu u donošenju boljih odluka u pogledu trošenja javnih sredstava američkog naroda. On je govorio o partnerskim odnosima koje ostvaruju DRI, Odbor i Pododbor Narodne skupštine, paraleli između uloga Vrhovne revizorske institucije u SAD i DRI u Srbiji, uslugama koje one pružaju, koristi koje društvo ima od revizija svrsishodnosti, vrstama slušanja i odlukama koje se donose, kao i mogućnostima primene sličnog modela u Srbiji, po pitanju analiziranja izveštaja DRI. U raspravi koja je usledila razmenjena su mišljenja o revizijama svrsishodnosti i izražena spremnosti za unapređenje parlamentarnog nadzora nad trošenjem javnih sredstava. Sednici je predsedavao prof.dr Vladimir Marinković, a prisustvovali su članovi Pododbora za razmatranje izveštaja o obavljenim revizijama Državne revizorske institucije i članovi i zamenici članova Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava dr Aleksandra Tomić, Veroljub Arsić, Goran Ćirić, Dušan Pavlović, Žika Gojković, Milan Lapčević i Zoran Bojanić.

Članovi Odbora za spoljne poslove su se, na sednici održanoj 29.septembra, informisali o aktuelnoj situaciji u regionu i poziciji Republike Srbije, o čemu je govorio prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić. Ministar spoljnih poslova istakao je da su prioriteti Republike Srbije pridruživanje Evropskoj uniji, održavanje odnosa sa tradicionalnim prijateljima, kao što su Rusija i Kina, i traženje modaliteta saradnje sa velikim silama, ali i regionalna stabilnost i mir i nastavak principijelnog zalaganja za zaštitu državnih i nacionalnih interesa na Kosovu i Metohiji. Dačić je dodao da je preduslov za ostvarivanje ovih državnih prioriteta reforma diplomatije i samog Ministarstva, donošenjem novog zakona o spoljnim poslovima. Govoreći o evropskim integracijama, Dačić je naveo da se EU suočava danas sa izazovima koji narušavaju poverenje građana u njene institucije i prete da ih uruše, pre svega efekti referenduma u Velikoj Britaniji, migrantska i finansijska kriza. On je naveo da se od zvaničnika EU može čuti da politika proširenja neće biti posebno ugrožena, ali i da neće biti pri vrhu liste prioriteta. Sa druge strane institucije EU poručuju zemljama u procesu pristupanja da treba da nastave sa pregovorima i reformama. Cilj Vlade je da do 2020.godine okonča pretpristupne pregovore i da nakon tog perioda očekuje političku odluku o članstvu Srbije u EU, poručio je Dačić. On je podsetio da je za otvaranje spremno Poglavlje 5 – javne nabavke, da se do kraja godine očekuje otvaranje poglavlja 25 i 26, a da će poglavlja 20,27,29 i 33 biti pripremljena. On je istakao da će Poglavlje 35, koje se odnosi na dijalog u Briselu i njegovu implementaciju, uticati na otvaranje novih pregovaračkih poglavlja i podsetio na diplomatsku aktivnost Srbije po pitanju zaštite državnih interesa na Kosovu i Metohiji. Govoreći o regionalnoj stabilnosti i miru ministar spoljnih poslova istakao je da periodično odnosi liče na pomirenje, ali da veoma brzo dolazi do radikalizacije situacije, posebno prilikom obeležavanja godišnjica. On je ocenio da je to živ proces i da je za Srbiju od ključnog značaja očuvanje stabilnosti i u tom kontekstu upoznao je Odbor sa odnosima sa Hrvatskom i Bosnom i Hercegovinom, ocenivši da Hrvatska nije zainteresovana za rešavanje otvorenih pitanja, a da Srbija, kao garant Dejtonskog sporazuma, nije podržala održavanje referenduma u Republici Srpskoj, ali da će znati da zaštiti sebe i da neće dozvoliti pretnje. On je pozvao na obnavljanje dijaloga Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine i podvukao da će se Srbija truditi da sva otvorena bilateralna pitanja rešava dijalogom, sa željom da se akcenat stavi na zajedničke interese, kao što su bezvizni režimi, otvaranje kancelarije za mlade i ekonomska saradnja, što će dati novu perspektivu celom regionu. Ministar spoljnih poslova informisao je Odbor o broju zaposlenih u Ministarstvu, broju diplomatsko-konzularnih predstavništava Srbije u svetu, imenovanju novih šefova DKP-ova, kao i o budžetu Ministarstva i njegovoj realizaciji. U raspravi koja je usledila, članovi Odbora su sa ministrom spoljnih poslova razmenili mišljenja i stavove o politici evropskih integracija, situaciji u Bosni i Hercegovini, položaju srpskih institucija na Kosovu i Metohiji, referendumu o ulasku Srbije u EU, poglavljima 23,24 i 35, izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije, materijalnom položaju naših ambasada, nedavnim izjavama u vezi sa konstatacijama predstavnika Misije OEBS-a u Srbiji, odnosima sa Hrvatskom i otvorenim bilateralnim pitanjima, statusom Srba u Crnoj Gori, dostupnosti evropskih fondova za rešavanje migrantske krize, preuzimanju zatvorenika iz Gvantanama, referendumu u Republici Srpskoj, razgovorima u Briselu o telekomunikacijama, sporazumima sa susednim državama, projektu brze pruge do Budimpešte i odnosima sa Rumunijom i Bugarskom. U nastavku rada Odbor je usvojio dve inicijative za posete, više izveštaja o realizovanim posetama i konstatovao realizovane parlamentarne i ostale realizovane kontakte. Sednici je predsedavao predsednik Odbora prof. dr Žarko Obradović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Marija Obradović, Dubravka Filipovski, Marko Blagojević, dr Sanda Rašković Ivić, Đorđe Vukadinović, Nataša Sp.Jovanović, dr Milorad Mijatović, Nataša Mihailović Vacić, Jovan Palalić, Nataša Vučković, Ljiljana Malušić, Ivica Tončev, prof. dr Ljubiša Stojmirović, Aleksandra Đurović i Đorđe Kosanić.

Članovi Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu su, na sednici od 27. septembra, razmotrili Izveštaj o radu Visokog saveta sudstva za 2015.godinu. Zamenik predsednika Visokog saveta sudstva Miroljub Tomić istakao je, predstavljajući Izveštaj, da je Visoki savet sudstva u 2015.godini radio u nepotpunom sastavu, sa devet umesto 11 članova. Advokatska komora do danas nije kandidovala člana koji bi je zastupao u VSS, a protiv jednog člana, koji je 2012.godine udaljen iz VSS, postupak još uvek traje. U međuvremenu je izborna komisija VSS donela odluku o pet izbornih članova, te po izboru u Narodnoj skupštini VSS sada broji 10 članova, izneo je Tomić. On je naveo da su, u skladu sa Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o Visokom savetu sudstva, sednice VSS javne, kao i da je Savet sve svoje odluke transparentno objavljivao. Govoreći o primeni propisa Tomić je istakao da je izmenjeno više pravilnika, od pravilnika o vrednovanju rada sudija i predsednika sudova, do pravilnika o disciplinskoj odgovornosti, koji za cilj imaju izbor sudija i pojačavanje disciplinske odgovornosti. U 2015.godini održano je 28 redovnih i sedam telefonskih sednica, izabrano 128 sudija, jedan predsednik suda je razrešen, a u periodu od 2013. do 2015.godine sudijsku funkciju je napustilo 318 sudija, dok je VSS, kao drugostepeni organ, odlučivao u 13 predmeta. Nakon rasprave članovi Odbora prihvatili su većinom glasova Izveštaj o radu Visokog saveta sudstva za 2015.godinu i uputili ga Narodnoj skupštini na razmatranje i odlučivanje. U nastavku sednice, razmotreno je pet predloga odluka o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, koje je podneo Visoki savet sudstva. Miroljub Tomić, zamenik predsednika Visokog saveta sudstva je, u ime predlagača, obrazložio predloge odluka istakavši da je VSS dostavio predloge kandidata za prvi izbor na sudijsku funkciju za veći broj sudova u Srbiji. On je dodao da je VSS utvrdio potrebe po sudovima, raspisao konkurs, kao i sproveo postupak za predlaganje kandidata za izbor na sudijsku funkciju. Ukupno se prijavilo 1.225 kandidata, a VSS je 91 dan posvetio razgovorima sa kandidatima pre predlaganja Narodnoj skupštini. Po okončanju rasprave članovi Odbora prihvatili su predloge odluka o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, koje je podneo Visoki savet sudstva. Članovi Odbora prihvatili su većinom glasova i Predlog odluke o prestanku funkcije predsednika Privrednog suda u Beogradu i Predlog odluke o prestanku funkcije predsednika Osnovnog suda u Kruševcu i uputili ih Narodnoj skupštini po hitnom postupku. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Petar Petrović, a prisustvovali su i sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Slaviša Bulatović, Đorđe Komlenski, Dušan Petrović, Jovan Palalić, Sreto Perić, Žarko Mićin, Balint Pastor, Biljana Pantić Pilja, dr Aleksandar Martinović, Vjerica Radeta, Dušan Pavlović, Marko Parezanović, Mihailo Jokić i Miletić Mihajlović.