Na sednici od 31. oktobra, članovi Odbora za odbranu i unutrašnje poslove razmotrili su informacije o radu Ministarstva unutrašnjih poslova za periode januar-mart, april-jun i jul-septembar 2016. godine.
Informacije je predstavio potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova dr Nebojša Stefanović istakavši da je u prvih devet meseci ove godine ukupan kriminalitet smanjen za 5,4 odsto. Protiv 36.601 lica podnete su krivične prijave, a opšta stopa kriminaliteta je manja za 5 odsto. Takođe, rasvetljeno je 51,2 odsto krivičnih dela i oduzeta je višestruko veća količina droge, odnosno, zaplenjeno je 1,9 tona opojnih droga, što je mnogo više, u odnosu na isti period prošle godine, što govori o trendu napretka, zaključio je Stefanović. On je dodao da je i manji broj krivičnih dela protiv života i tela za 4 odsto, a preko 70 odsto ubistava je rasvetljeno, manje je i imovinskog kriminala za 10 odsto, a za 11 odsto je manje kradenih motornih vozila. Stefanović je rekao da je u oblasti maloletničkog kriminaliteta stopa manja za 15,5 odsto, a učešće ovog oblika kriminala u opštem kriminalu je opala sa 6,5 na 6 odsto, što je rezultat rada svih društvenih činilaca. Kada je reč o suzbijanju sive ekonomije, Stefanović je istakao da je ostvaren bolji rezultat za jednu trećinu u odnosu na prošlu godinu, a dvostruko je bolji rezultat kod zaplene akciznih proizvoda, posebno duvana i cigareta. Javni red i mir je stabilan, imajući u vidu da je u prvih devet meseci održano 36.140 javnih skupova i čak 432 neprijavljena skupa, a bez narušavanja javnog reda i mira održano je i 2.274 kulturno-zabavne manifestacije. Govoreći o stanju bezbednosti granice, Stefanović je istakao da je stanje stabilno i da ima manje krijumčarenja ljudi. U saobraćajnim nezgodama je 1,4 odsto manje poginulih, od ukupno 26.066 saobraćajnih nezgoda. Vatrogasne jedinice intervenisale su 18.624 puta i tu takođe ima manje poginulih i povređenih. Po pitanju migracija u prvih devet meseci ove godine ukupno je registrovano 107.891 migrant, od kojih je 9.869 zatražilo azil, a 1.786 je procesuirano zbog ilegalnog prelaska granice, dodao je Stefanović. Trenutno u Srbiji boravi oko 7.000 migranata u prihvatnim centrima, uz veći broj ilegalnih migranata na ruti. Preko 23.000 ljudi je pokušalo nezakonit ulazak na teritoriju Srbije, podnete su 284 prijave zbog krijumčarenja ljudi, a problem predstavlja to što organizatori krijumčarenja nisu u Srbiji, već ili na početku rute u Turskoj ili u zemljama EU, te će stoga EU uputiti dodatne snage Fronteks, na granicu Srbije i Bugarske kao pomoć našoj i bugarskoj policiji u suzbijanju ilegalnog prelaska granice, rekao je Stefanović.U raspravi koja je usledila članovi Odbora i ministar unutrašnjih poslova razmenili su mišljenja o migrantskoj krizi, krivičnim delima i prekršajima migranata, problemu ilegalnog oružja i njegovoj legalizaciji, slučaju generala Dikića, usavršavanju pripadnika policije i njihovoj spremnosti, sredstvima EU za boravak migranata u Srbiji, aktivnostima MUP-a na identifikovanju organizatora trgovine ljudima, pripremi zakonskih promena radi sprečavanja nasilja nad ženama i decom, informacijama o pronalasku oružja u blizini porodične kuće predsednika Vlade, slučaju Savamala i postupanju policije, protestima građana, rezultatima saobraćajne policije, ubistvu vođe navijača u Beogradu i objavi rata mafiji, izboru direktora policije, strukturi dostavljenih informacija o radu MUP-a, informacijama o privatnom obezbeđenju i njihovom licenciranju, koordinaciji MUP-a sa drugim službama od značaja za nacionalnu bezbednost, nedostatku komparacije rezultata rada sa drugim kvartalima, unutrašnjoj kontroli, novoj doktrini u radu MUP-a, aferi iznošenja podataka, angažovanju pripadnika MUP-a na obezbeđenju ličnosti i svedoka, broju policajaca u mirovnim misijama, broju samoubistva policajaca i drugo.
Nakon rasprave, Odbor je većinom glasova članova prihvatio informacije o radu Ministarstva unutrašnjih poslova za periode januar-mart, april-jun i jul-septembar 2016. godine.
Sednici je predsedavala predsednica Odbora Marija Obradović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: prof. dr Zoran Dragišić, Marko Blagojević, Dubravka Filipovski, Božidar Delić, dr Vesna Rakonjac, Borislav Kovačević, Duško Tarbuk, mr Jasmina Nikolić, Vladan Zagrađanin, Momčilo Mandić, Jasmina Obradović, Zoran Radojičić i Marko Đurišić.
