MARIJA OBRADOVIĆ

Srpska napredna stranka

Marija Obradović srpska je političarka, novinarka i narodna poslanica. Za potpredsednicu Srpske napredne stranke izabrana je 2016. godine.

Rođena je 24. juna 1974. godine. Osnovno obrazovanje stiče u Kraljevu. Pedagošku akademiju završila je u Kruševcu i Učiteljski fakultet u Beogradu. Bila je polaznik Diplomatske akademije Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije.
Od sertifikata poseduje “Tailored Seminar on National Security Strategy for Members of Parliament” Evropski centar za bezbednosne studije „George C. Marshall”, Nemačka; Skupštinska kontrola i nadzor sektora bezbednostni” Visoke studije bezbednosti odbrane, Škole nacionalne odbrane, Vojna akademija.

Profesionalnu karijeru započela je 1991. godine kao voditeljka i novinarka u Radio-televiziji Kruševac, na kojoj je radila do 1994. godine. Zatim u periodu od 1994. do 2008. godine radila za JP ”Ibarske novosti” i RTV Kraljevo. Bila je voditeljka i urednica informativne emisije “Danas”, nagrađivana za novinarski rad na republičkim festivalima lokalnih RTV stanica. Od 2008. do 2012. godine radila je u Informativnoj službi Srpske napredne stranke, a 2012. do 2015. godine bila je članica Programskog odbora RTS-a.

Svoj prvi mandat narodne poslanice u Skupštini Republike Srbije započela je 2012. godine koji je trajao do 2014. godine. U tom sazivu bila je članica Odbora za spoljne poslove, članica Odbora za kulturu i informisanje i članica Delegacije u Interparlamentarnoj uniji, a 2013. godine bila je osnivač i koordinatorka Ženske parlametarne mreže.

U svom drugom mandatu od 2014. do 2016. godine bila je predsednica Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, članica Odbora za spoljne poslove, članica Odbora za evropske integracije, članica Delegacije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope i koordinatorka Ženske parlamentarne mreže.

U trećem mandatu od 2016. do 2020. godine obavlja je funkciju predsednice Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, a bila je članica Odbora za spoljne poslove, Odbora za kontrolu službi bezbednosti i zamenik člana u Odboru za kulturu i informisanje. Takođe je bila članica Delegacije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope i koordinatorka Ženske parlamentarne mreže.

Za potpredsednicu Glavnog odbora Srpske napredne stranke izabrana je 28.05.2016. godine.
Pokrenula je 2015. godine obrazovni program u Narodnoj skupštini „Razvoj kapaciteta narodnih poslanika za nadzor bezbednosnog sektora” u saradnji sa Visokim studijama bezbednosti i odbrane, Škole nacionalne odbrane Vojne akademije, koji je postao sastavni deo aktivnosti Skupštine Srbije.

Kao koordinatorka Ženske parlamentarne mreže, ali i kao predsednica Odbora za odbranu i unurašnje poslove, jedna je od potpisnica Memoranduma o saradnji između Narodne skupštine Repblike Srbije i Udruženja poslovnih žena. Na osnovu ovog dokumenta, potpisanog 24. novembra 2014. godine, Narodna skupština daje podršku razvoju ženskog preduzetništva u Srbiji. Memorandum je zasnovan na temeljima Rezolucije za podršku ženskom preduzetništvu u malim i srednjim preduzećima, koji je 2011. godine usvojio Evropski parlament.
Koordinatoka je Unije žena Srpske napredne stranke u Beogradu.

Na parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine našla se na 14. poziciji na listi “Aleksandar Vučić - Za našu decu” i ponovo dobila mandat narodne poslanice.

Govori engleski jezik.

Sa porodicom, živi i radi u Beogradu.
Poslednji put ažurirano: 02.12.2020, 13:08

Osnovne informacije

  • Poslanička grupa Srpska napredna stranka
  • Beograd
  • Kraljevo
  • 24.06.1974.
  • novinarka
    • Ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu

Statistika

  • 36
  • 3
  • 7 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 2 godine i 10 meseci i 7 dana

Poštovana gospođo Obradović, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korup...

Otvoreno pismo Odboru za kulturu i informisanje Narodne skupštine Republike Srbije

čeka se odgovor 3 godine i 10 meseci i 13 dana

Imajući u vidu ogroman značaj koji Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao nezavisni državni organ, ima za pružanje pravne zaštite prilikom ostvarivanja ta dva ustavna prava građana, poučeni lošim iskustvima iz prošlosti i štetnim posledicama za ra...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 4 godine i 1 mesec i 3 dana

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Šesnaesto vanredno zasedanje, 04.02.2022.

Hvala, predsedavajući.
Dakle, ovih nekoliko zakona koji se tiču izbora, o njima smo govorili danas u pojedinostima, ali svakako i zakon o izmeni Zakona o platama državnih službenika i nameštenika kojima smo značajno uvećali zarade, jer to jeste nešto što ono zaslužuju, takođe zavređuje pažnju, ali je nekako bio u drugom planu, jer smo ovaj set izbornih zakona razmatrali kao prioritet imajući u vidu predstojeće zakone.
Dakle, Zakon o izboru predsednika Republike, o izboru narodnih poslanika, Zakon o lokalnim izborima, Zakon o finansiranju političkih aktivnosti i zakon o izmeni Zakona o sprečavanju korupcije i dopuni Zakona o vanparničnom postupku.
Ovih šest zakona će značajno pomoći da izborni proces koji je pred nama pokaže Srbiju u još demokratičnijem svetlu, sa još većim stepenom transparentnosti i pre svega želim da se zahvalim ljudima koji su pisali, pripremali ove zakonske predloge, prof. dr Dejanu Đurđeviću koji je vodio Radnu grupu za pripremu ovih izbornih zakona, koji je zaista jedan od trenutno najeminentnijih eksperata u Srbiji kada je ova vrsta izborne materije u pitanju. Naravno, saradnicima iz Ministarstva koji sede ovde sve vreme i u sredu i danas sa mnom i koji su prethodnih nekoliko meseci zaista gotovo 24 sata pripremali ove zakonske predloge, i svim ljudima koji su svakako doprineli i svima vama poslanicima, vašom diskusijom, izuzetno oštrom kritikom koja uvek nije bila u pozitivnom smeru, nego ste jednostavno želeli da izrazite svoje nezadovoljstvo i opozicionim i poslanicima vladajuće većine.
Sa druge strane, hvala svim akterima u našem političkom životu koje je interesovala ova izborna materija, koje su u periodu javne rasprave dali značajne komentare i primedbe koje su implementirani u ove predloge zakona.
Srbija će zaista biti ponosna na ovaj period kada smo u ovoj teškoj situaciji i kada neki žele da izazovu tenzije u državi i neku nestabilnu političku situaciju, mi smo pokazali maksimalnu ozbiljnost, mi kao vladajuća većina.
Predsednik Vučić zajedno sa timom u Vladi Republike Srbije je želeo da pokaže da Srbija želi da izađe sa kompromisom, da ćemo mi sve probleme i sve nejasnoće, sve eventualne konflikte na političkoj sceni, u političkom životu Srbije rešavati kroz institucije. Ulica nikada nije, ne sme i ne treba da bude mesto gde se prave politički dogovori. Kroz institucije, za stolom, diplomatski, sa pruženom rukom, sa mnogo kompromisa, to je politika koju nudi pre svega SNS i naravno mi kao većinski nosilac Vlade Republike Srbije sa našim predsednikom Vučićem.
Uz sve, zaista, zahvalnosti što ste svi dali maksimalno dobar i maksimalan doprinos ovoj raspravi, ja pozivam građane Srbije da budu maksimalno oprezni, posebno one koji će biti učesnici u izbornom procesu u okviru izbornih organa, biračkih odbora, da budu oprezni i da zaista prate šta je to što će se dešavati u izbornom danu.
Izborni proces je proces svih nas i to nije nešto što se tiče političkih stranaka ili malog broja ljudi. Svako ko izađe tog dana na izbore treba da bude jedna vrsta kontrolora. Ja sam pričala o tome koliko će sada opozicija, spomenula sam minimalnu cifru od 16.000 opozicionih kontrolora. To je jedna početna cifra. Naravno da tih ljudi ima mnogo više, ima mnogo više prostora.
Ja bih kao neko ko je i u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave i tokom referenduma pratio šta je to od primedbi koje daje opozicija, upozorila upravo ljude iz SNS, kontrolore SNS na ovim izborima. Mi smo ti koji moraju da paze u biračkim odborima, tokom biračkog dana da se nešto ne potkrade i slučajno sa one opozicione druge strane ne predstavi kao naš promašaj, kao naša nepravilnost.
Zbog toga mislim da jedini koji treba da brinu pred predstojeće izbore su zapravo kontrolori i aktivisti SNS. Razmišljajte o tome da sa druge strane neko želi da se dokopa vlasti po svaku cenu, žele da se dokopaju sredstava kojima će moći da raspolažu, koji su za sada za njih nedostižni.
Hvala vam još jednom na vašem zalaganju. Mislim da ćete biti ponosni, kao i svi mi koji smo radili i pripremali ove predloge zakona. Ovo je nešto čega će se Srbija sećati, a po završenim izborima 3. aprila mislim da ćemo svi na kraju kao ozbiljno društvo biti zadovoljni koliko smo zreli, demokratični, transparentni i kako je legitimnost nešto što stoji ispred imena Srbije kada je uređenje našeg društva u pitanju. Hvala vam još jednom.

Šesnaesto vanredno zasedanje, 02.02.2022.

Uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, u ovom današnjem zajedničkom načelnom pretresu imamo desetak predloga zakona. Zamoljena sam od strane kolega da obrazložim i neke od zakona koji su u nadležnosti Ministarstva pravde, Ministarstva zdravlja, Ministarstva finansija i ono što jeste ključno, to su tri izborna zakona koja su u nadležnosti Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave. Tako da, u narednih tridesetak minuta ću se osvrnuti na ovih desetak predloga zakona, koji su zaista ključni za predstojeći period koji očekuje Srbiju.
Pred vama je set zakona od značaja sa sprovođenje izbora na republičkom i lokalnom nivou. Osim klasičnih izbornih zakona, koji uređuju postupke izbora za predsednika Republike, narodne poslanike i odbornike jedinica lokalne samouprave, pred vama je nov Zakon o finansiranju političkih aktivnosti, koji uređuje bitna pitanja za funkcionisanje političkih subjekata koji učestvuju na izborima, a razmatraćemo i određene izmene Zakona o sprečavanju korupcije i Zakona o vanparničnom postupku, koji sadrže rešenja od značaja za ostvarivanje određenih prava u izbornom postupku.
Želim da istaknem nekoliko bitnih činjenica za razumevanje okolnosti usled kojih se ovi izborni zakoni donose toliko blizu predstojećih izbora 3. aprila ove godine, konkretno za dva meseca.
Završetkom prethodnih parlamentarnih izbora u junu 2020. godine Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava, Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju, poznatija kao ODIR, objavila je konačni Izveštaj o parlamentarnim izborima u Republici Srbiji održanim 21. juna 2020. godine, sa preporukama za unapređenje izbornog procesa. Nova Vlada je 3. decembra 2020. godine formirala Radnu grupu za saradnju sa OEBS-om i ODIR-om radi obezbeđenja primene datih preporuka.
Na čelu te Radne grupe postavljen je prof. dr Dejan Đurđević, direktor Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo i jedan od naših trenutno najeminentnijih pravnika i verovatno najbolji poznavalac izborne problematike u Republici Srbiji, čije je ogromno znanje i iskustvo utkano u sva tri predloga nova izborna zakona. On je, svakako, najzaslužniji za to što smo u prilici da razmatramo veoma kvalitetne zakonske predloge.
Istovremeno, zahvaljujem se ljudima koji su zaista tokom prethodnih nekoliko meseci, reći ću, bez preterivanja, u dvadesetčetvorosatnom radu bili posvećeni izradi predloga ovih zakona.
Bitno je da napomenemo da rešenja sadržana u predloženim zakonima predstavljaju proizvod širokog kruga konsultacija obavljenih na više različitih nivoa.
Od početka rada na pripremi zakona želelo se u zakone ugraditi ono na šta nam je ODIR ukazivao u izveštajima o praćenju izbora u Srbiji. Jedna od tih preporuka je da mnoga značajna pitanja izbornog procesa treba da se regulišu zakonom, a ne više podzakonskim aktima Republičke izborne komisije. Prihvatanjem te preporuke, bitno se unapređuje pravna sigurnost u sprovođenju izbora, jer će sada zakonom biti regulisano sve ono što po svojoj suštini predstavlja zakonsku materiju, a do sada je bilo propisivano od strane Republičke izborne komisije. Ovo se odnosi na pravila u vezi sa obrazovanjem biračkih odbora, pravila u vezi sa podnošenjem izbornih lista i pravila o registraciji domaćih i stranih posmatrača, rada organa za sprovođenje izbora, koja nedostaju u važećem zakonu.
Jedan od razloga što se sa podnošenjem predloga izbornih zakona Narodnoj skupštini čekalo do sredine januara, bilo je i to što se čekalo sa dobijanjem nezvaničnih komentara ODIR-a na sva tri nacrta, tako da je osim najznačajnih preporuka iz izveštaja, u zakonske tekstove ugrađen i najveći broj komentara ODIR-a iznetih na nacrte zakona koji su bili u javnoj raspravi.
Drugi aspekt, vrlo bitan za izradu predloženih zakona, su bili međustranački dijalozi, vođeni pod pokroviteljstvom predsednika Narodne skupštine. Iz ta dva paralelna međustranačka dijaloga, vođena sa i bez uključivanja predstavnika Evropskog parlamenta, proistekli su dokumenti značajni i za izgled aktuelnih zakonskih projekata. Tu mislim na Sporazum o unapređenju uslova za održavanje izbora, koji je zaključen 29. oktobra 2021. godine u okviru međustranačkog dijaloga vođenog bez učešća evroparlamentaraca. Tim dokumentom su definisana mnoga pitanja koja su materijalizovana kroz odgovarajuće zakonske odredbe.
Treći aspekt koji je uticao na sadržaj izbornih zakona je bila sprovedena javna rasprava, u kojoj je primljen veliki broj konstruktivnih komentara i predloga, kako pojedinaca, uključujući tu i lica iz lokalnih samouprava, koji su svojim komentarima unapredili pojedina rešenja u Predlogu zakona u lokalnim izborima, tako i organizacija civilnog društva koja se bave izbornom materijom, sa kojima se uspostavljena kvalitetna komunikacija u razmatranju nacrta ovih zakona i čiji je značajan broj primedbi i predloga našao svoje mesto u predloženim zakonima.
Kada se sve navedeno uzme u obzir, stiče se utisak da će predloženi zakoni svakako unaprediti kvalitet predstojećih izbornih procesa.
Upravo ova blizina izbora, koji nas očekuju u aprilu, uticala je na to da se u ovom trenutku ne pristupi reformi izbornog sistema u Republici Srbiji, jer kompleksnost ovog problema zahteva mnogo više vremena i za promišljanje adekvatnih rešenja i za sveobuhvatne društvene i političke konsultacije za koje u datom političkom trenutku u kojem se pristupilo izradi ovih zakona nije bilo vremena.
Upravo ova okolnost koja je konstatovana i u zaključcima u okviru pomenutog sporazuma sa kraja oktobra prošle godine, u kojima se konstatuje da nema dovoljno vremena da se pristupi strukturalnim reformama izbornog sistema, kao ni korenitim promenama postojećeg izbornog sistema, jer takve reforme nije moguće da sprovedemo do održavanja predstojećih izbora, usled čega je predmet ove faze dijaloga bilo unapređenje postojećeg proporcionalnog izbornog sistema.
U ovom smislu je vredno da pomenemo i to da je u istom sporazumu zaključeno da će se međustranački dijalog nastaviti i po završetku predstojećih izbora, kada će se raspravljati i o mogućnostima za strukturalne promene izbornog sistema, odnosno širim reformama postojećeg izbornog sistema.
Najznačajniji i ujedno najobimniji zakonski predlog je Predlog zakona o izboru narodnih poslanika, s obzirom na to da se ovim zakonom uređuju sva ključna pitanja izbornog sistema u Republici Srbiji, koja se shodno primenjuju i na izbor predsednika Republike i kroz Zakon o lokalnim izborima prenose i na izbor za lokalne parlamente.
Iako je po broju članova značajno obimniji od trenutno važećeg zakona, mora da se naglasi da se Predlogom zakona o izboru narodnih poslanika ne menjaju suštinski aspekti izbora za narodne poslanike.
Naime, u skladu sa Kodeksom dobre prakse u izbornim pitanjima Venecijanske komisije, prema kojem osnovni aspekti izbora ne bi trebalo da se menjaju manje od godinu dana pre izbora, zakon je zadržao dosadašnja zakonska rešenja koja se mogu i smatrati osnovnim postulatima našeg izbornog procesa, a to je: Republika Srbija kao jedna izborna jedinica, glasanje za izborne liste sa kojih se mandati narodnih poslanika dodeljuju mandatima prema njihovom redosledu na listi, primena sistema najvećeg količnika za raspodelu mandata i izborni cenzus od 3%.
Značajno je ukazati na odredbe kojima je u sva tri predloga zakona definisano izborno pravo, odnosno pravo da se bira i da bude biran kako za narodnog poslanika, tako i za predsednika Republike i za odbornika skupštine jedinice lokalne samouprave.
U tu svrhu usklađivanja sa međunarodno-pravnim dokumentima o pravima osoba sa invaliditetom, a vodeći računa o ustavnoj odredbi o izbornom pravu, predlaže se rešenje kojem izborno pravo ne bi moglo da vrši punoletno lice koje je potpuno lišeno poslovne sposobnosti, kao i lice sa ograničenom poslovnom sposobnošću kojem je sud rešenjem kojim mu ograničava poslovnu sposobnost izričito utvrdio nesposobnost vršenja izbornog prava. U svrhu uspostavljanja uslova za adekvatnu primenu ovakvog rešenja predlaže se i dopuna Zakona o vanparničnom postupku dodavanjem odredbe prema kojoj će sud biti dužan da u rešenju, kojim neko lice delimično lišava poslovne sposobnosti, izričito navede da li je to lice sposobno da vrši izborno pravo, kako bi se u praksi moglo nedvosmisleno utvrditi da li lice kojem je ograničena poslovna sposobnost može da vrši svoja izborna prava.
U osnovi, zadržana su i rešenja o raspisivanju izbora i kandidovanju, tako da će izborne liste i dalje moći da podnesu registrovane političke stranke, koalicije registrovanih političkih stranaka i grupe od najmanje 10 građana.
Za podnošenje izborne liste i dalje će biti potrebno 10 hiljada overenih izjava birača, ali će se uz izbornu listu dostavljati znatno manja količina prateće dokumentacije za kandidate za narodne poslanike, što će zainteresovanim učesnicima na izborima bitno olakšati i ubrzati pripremu kandidature.
Bitnu novinu predstavlja olakšano kandidovanje za političke stranke nacionalnih manjina, što je tema o kojoj se diskutovalo duži niz godina, ali koja tek sada doživljava realizaciju. Naime, iako je nacionalnim manjinama još od 2004. godine olakšano dobijanje poslaničkog mandata kroz uvođenje tzv. prirodnog praga, tek sada se novim zakonom smanjuje broj potrebnih izjava birača za proglašenje manjinske izborne liste sa deset na pet hiljada izjava, čime se dosledno zaokružuje princip pozitivne diskriminacije nacionalnih manjina.
Nacrti izbornih zakona unose i značajne novine u pogledu organa nadležnih za sprovođenje izbora. Ono što je i ODIR prepoznao u svojim izveštajima u sprovođenju izbora na republičkom nivou, nedostajao je među organ kao prirodna spona između RIK-a, kao centralnog izbornog organa, i preko osam hiljada biračkih odbora u 161 jedinici lokalne samouprave, ubrojivši tu i gradske opštine Grada Beograda. Sada se predlaže formalno uvođenje tog, nazovimo ga, međuorgana, odnosno davanje značajnih nadležnosti opštinskim i gradskim izbornim komisijama u sprovođenju izbora na republičkom nivou.
Pred lokalnim izbornim komisijama je veoma ambiciozna dužnost da se aktivno uključe u sprovođenje izbora na republičkom nivou, tako što će biti nadležne da određuju biračka mesta na svojoj teritoriji, da obrazuju biračke odbore u stalnom i proširenom sastavu, da rešavaju po zahtevima za poništavanje glasanja na biračkim mestima i da utvrđuju rezultate izbora na svojoj teritoriji. Zadržava se postojeće stanje, kada je u pitanju sastav Republičke izborne komisije i način njenog obrazovanja. Stalni sastav RIK-a i dalje će imati predsednika i 16 članova i njihove zamenike, koji moraju da imaju visoko obrazovanje u oblasti pravnih nauka i koje će imenovati Narodna skupština na predlog svih poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini srazmerno njihovoj veličini.
Predlog zakona, međutim, sadrži jedno novo rešenje koje je ishod međustranačkog dijaloga i prema kojem će pravo na predlaganje člana ili zamenika člana RIK-a imati narodni poslanici koji su izabrani sa iste izborne liste koja nije osvojila broj mandata dovoljan da se obrazuje poslanička grupa, a nisu pristupili nijednoj poslaničkoj grupi. Ti narodni poslanici, pa čak i narodni poslanik pojedinac, ako ispunjava navedene uslove, moći će da učestvuje u predlaganju stalnog sastava RIK-a. Ovim rešenjem se, kada je u pitanju RIK, pre svega izlazi u susret nacionalnim manjinama koje u najvećem broju slučajeva ne mogu da osvoje najmanje pet poslaničkih mandata, koliko je trenutno potrebno za obrazovanje poslaničke grupe u Narodnoj skupštini.
Međutim, ovo pravilo će se primenjivati i na lokalu prilikom obrazovanja lokalnih izbornih komisija gde će, sigurno, imati daleko širu primenu, s obzirom na to da na lokalu postoji značajan broj izbornih lista koje na izborima ne osvoje broj mandata koji je potreban za formiranje odborničke grupe. Na ovaj način se doprinosi zastupljenosti svih političkih opcija u organima za sprovođenje izbora i time unapređuje demokratičnost izbornih procesa.
Ono što jeste zadovoljstvo, da posebno naglasimo, je jedno potpuno novo rešenje kada je u pitanju stalnog sastava RIK-a. Prvi put se poslaničkim grupama uvodi obaveza da prilikom odlučivanja koja lica će predložiti za imenovanje u RIK… Moraće da vode računa o zastupljenosti polova, tako što će prema slovu zakona poslanička grupa kojoj pripada pravo da predloži dva lica u stalni sastav RIK morati da predloži po jednog pripadnika oba pola, poslaničkoj grupi kojoj pripada pravo da predloži tri lica moraće da predloži dva pripadnika jednog pola i jednog pripadnika drugog pola itd, dok će predlozi poslaničkih grupa koji će imati pravo da predlože više od pet lica morati da sadrže najmanje 40% pripadnika manje zastupljenog pola među predloženim licima.
U vezi sa ovim, zadovoljstvo je što mogu da istaknem činjenicu da poslanička grupa SNS već sada ispunjava ovaj poslednje navedeni uslov, što ukazuje na to da SNS i kroz RIK promoviše značajno učešće žena u izbornim procesima, kao bitnom delu političkih procesa u našoj državi, što je jedan od principa Zakona o rodnoj ravnopravnosti.
Po pitanju članstva u organima za sprovođenje izbora zakonom će se prvi put propisati osnovi za prestanak članstva i regulisati način postupanje nadležnih organa, a u slučaju da nekom licu prestaje članstvo u organu za sprovođenje izbora. S tim u vezi želim da naglasim da prema slovu zakona poslaničke grupe neće više moći da zatraže razrešenje člana ili zamenika člana RIK kojeg su predložili, čime se značajno unapređuje nezavisnost, prvo samih članova RIK, a time posredno i same RIK, što je jedna od preporuka ODIR-a sa kojom se apsolutno slažemo.
Bitno je da ukažem da je Sporazumom međustranačkog dijaloga bez posredstva evroparlamentaraca postignuta saglasnost da predstojeće izbore sprovede RIK čiji će zakonom propisan stalni sastav biti privremeno proširen sa još šest članova i šest zamenika članova koje treba da predloži predsednik Narodne skupštine, a u skladu sa dogovorom opozicionih učesnika oba međustranačka dijaloga. Ovakvo rešenje je, da napomenem, već bilo primenjeno prilikom sprovođenja referenduma radi potvrđivanja akta o promeni Ustava Republike Srbije. Slično rešenje će biti primenjeno i u pogledu sastava lokalnih izbornih komisija i biračkih odbora koji će biti prošireni sa po jednim članom i zamenikom člana, takođe u skladu sa dogovorom opozicije.
Kada govorimo o biračkim odborima, Predlog zakona o izboru narodnih poslanika preuzima dugogodišnje rešenje koje je sadržano u uputstvima RIK-a, a prema kojima stalni sastav biračkih odbora predlažu poslaničke grupe u Skupštini srazmerno svojoj snazi u parlamentu, s tim da ni jedna poslanička grupa ne može da ima više od polovine članova u biračkom odboru. Ovaj koncept je prvi put primenjen na referendumu o potvrđivanju novog Ustava Srbije 2006. godine i od tada se primenjuje uz opštu saglasnost svih političkih aktera i predstavlja dobar primer dobre prakse. Oko toga nikada nije bilo sporenja.
U pogledu transparentnosti rada RIK i lokalnih izbornih komisija novi zakoni donose još neka nova bitna unapređenja. Tako se sada zakonom propisuje obaveza RIK-a da na svojoj veb prezentaciji prenosi sednice i konferencije za medije i objavljuje zapisnike sa svojih sednica, kao i da objavljuje sve svoje odluke u roku od 24 časa od završetka sednica na kojima su te odluke donete. Ovo poslednje je od posebnog značaja za zaštitu prava u izbornom procesu, s obzirom na to da Predlog zakona o izboru narodnih poslanika uvodi jednu značajnu novinu da ubuduće rokovi za ulaganje prigovora i žalbi na odluke organa za sprovođenje izbora neće počinjati da teku od donošenja odluka, odnosno uručenja rešenja po prigovorima, već isključivo od trenutka objavljivanja ovih akata na veb prezentaciji RIK-a. Na ovaj način postupci zaštite prava biće bitno efikasniji i transparentniji.
Bitno je da ukažemo na još jednu novinu kada je u pitanju objavljivanje odluka organa za sprovođenje izbora. Naime, lokalne izborne komisije od sada će imati obavezu da sve svoje odluke, bez obzira na to da li ih donose za sprovođenje republičkih ili lokalnih izbora, objavljuju na veb prezentaciji RIK-a, kao budućem primarnom kanalu za objavljivanje akata lokalnih izbornih komisija.
Ovakvo rešenje je proisteklo iz potrebe da se princip transparentnog rada organa za sprovođenje izbora dosledno primeni i na lokalne nivoe vlasti, kao i činjenice da najveći broj lokalnih izbornih komisija nema svoje veb-prezentacije, usled čega će se izneti koncept u vezi sa zaštitom prava o izbornom procesu ne bi mogao da primeni, dakle, i na lokalne izbore.
Po pitanju samog kandidovanja, a u vezi je sa podnošenjem izbornih lista nacionalnih manjina, Predlog zakona o izboru narodnih poslanika ne donosi bitne novine. Nov zakon će prvi put sadržati detaljne odredbe o sadržaju izborne liste, pravila za sačinjavanje izborne liste i obrazovanje koalicija i grupa građana. Te odredbe ne predstavljaju neka nova rešenja, do sada su bila sadržana uputstvima RIK-a i dobro su poznata dugogodišnjim akterima naše političke scene.
Ono što jeste novo u postupku kandidovanja, jeste utvrđivanje novog roka za podnošenje izbornih lista, koji će ubuduće isticati 20 dana pre dana glasanja kako bi se obezbedilo dovoljno vremena da u slučaju vođenja postupaka za zaštitu prava u postupku kandidovanja, za šta se sada utvrđuju duži rokovi, ne bude ugroženo blagovremeno utvrđivanje zbirne izborne liste i samim tim blagovremen početak štampanja glasačkih listića.
Druga novina sadržana u Predlogu zakona je pravilo da jedan birač može da svojim potpisom podrži više izbornih lista. Tu treba obratiti pažnju. Ovo je, javnost je bila vrlo zainteresovana za ovo rešenje. Dakle, jedan birač može svojim potpisom da podrži više izbornih lista, a ne samo jednu, kako je do sada bilo propisano zakonom i ovo rešenje predstavlja usaglašavanje sa međunarodnim standardima Venecijanske komisije, na čemu ODIR insistira u skoro svim izveštajima o posmatranju izbora u Republici Srbiji.
Međutim, kao što rekoh, ovo rešenje je naišlo na nerazumevanje i oštro protivljenje predstavnika opozicije,, usled čega je Vlada Republike Srbije spremna da se ova odredba, iako definisana u zakonu, izmeni i vrati postojeće rešenje, što je i predložio narodni poslanik Vladan Glišić u jednom od svojih amandmana.
Po pitanju zastupljenosti polova, zadržava se rešenje koje je usvojeno februara 2020. godine prema kojem na izbornoj listi mora biti 40% manje zastupljenog pola, s tom razlikom što se novom formulacijom želi izuzeti prostor za izbegavanje smisla ovakve norme kakva je dosadašnja odredba omogućavala.
Ono što predstavlja jako bitno unapređenje u odnosu na postojeći zakon su odredbe o utvrđivanju rezultata izbora. Trenutno važeći zakon ne sadrži odredbe koje bi upućivale na način rešavanja pojedinih situacija koje se javljaju u praksi i do sada su predstavljale veliki problem kod utvrđivanja rezultata izbora. Tako su se na skoro svim izborima unazad 20 godina sukobljavala mišljenja učesnika u izborima u pogledu toga kako može i treba da postupi RIK u situacijama kada je praktično nemoguće utvrditi rezultate glasanja na određenom biračkom mestu, s obzirom na to da zakon nije izričito pripisivao pravo RIK-a da u tim situacijama postupi, osim ako neko nije podneo prigovor.
Ta se tema u praksi svodila na pitanje da li RIK ima pravo da po službenoj dužnosti donosi odluke u vezi sa rezultatom glasanja na određenom biračkom mestu, na šta je negativan odgovor dao nekadašnji Vrhovni sud Srbije u jednom od svojih pravnih shvatanja.
Međutim, takav negativan stav Vrhovnog suda Srbije je dao odgovor šta RIK ne može da uradi, ali nije dao ključni odgovor šta RIK može i treba da uradi u situaciji kada, na primer, neko biračko mesto uopšte ne bude otvoreno ili kada birački odbor ne dostavi zapisnik o svom radu ili taj zapisnik bude prazan ili nepotpisan. To su situacije koje ukazuju na nepravilnost usled kojeg se glasanje na takvom biračkom mestu ne može smatrati pravilnim.
Drugi problem koji se sve češće javlja u praksi jesu neuredni zapisnici o radu glasačkih odbora, odnosno zapisnici u kojima su upisni rezultati koji se ne mogu prihvatiti kao ispravni, jer su međusobno logički neusklađeni.
Kao što rekoh, sve navedene okolnosti su predmet diskusije i sporenja praktično na svakim izborima i zakon tu nije pružao adekvatne smernice, a još manje odgovore. I iz tih razloga Predlog zakona o izboru narodnih poslanika sadrži detaljne instrukcije o postupanju lokalnih izbornih komisija kada se nađu u situaciji da sa nekog biračkog mesta ne mogu da utvrde rezultate, bilo zato što su faktički onemogućeni da to urade, jer uopšte nije dostavljen glasački materijal ili iz dostavljenog materijala proističe neka nelogičnost ili nepravilnost,, na primer da je broj glasačkih listića u glasačkoj kutiji veći od broja birača koji su izašli na izbore, što je, složićete se, teorijski nemoguće, pa s toga predstavlja nepravilnost koja ako se pokaže kao tačna dovodi do poništavanja glasanja na tom biračkom mestu.
S toga se zakonom uvode novi pravni instituti, institut kontrole zapisnika o radu biračkog odbora sa sačinjavanjem izveštaja o izvršenoj kontroli, institut rešenja o ispravljanju zapisnika u slučaju da se prilikom kontrole utvrdi da je konstatovana nepravilnost posledica otklonjive greške biračkog odbora, institut rešenja o konstatovanju nemogućnosti utvrđivanja rezultata glasanja na biračkom mestu, ako je nedostatak takav da se ni ne može govoriti o postojanju rezultata glasanja, kao što je to na primer slučaj kod zapisnika koji nisu potpisala najmanje tri člana biračkog odbora i institut rešenja o poništavanju glasanja na biračkom mestu u slučaju da je na biračkom mestu učinjena nepravilnost koja je definisana kao razlog da se glasanje smatra nepravilnim, kao što je to, recimo, omogućavanje da glasa lice koje nije upisano u izvod iz biračkog spiska.
Navedeni instituti svakako će pomoći izbornim komisijama u radu na utvrđivanju rezultata glasanja na svojoj teritoriji, ali i bitno uticati na uspostavljanje pravne sigurnosti u pogledu načina na koji će se postupati prilikom utvrđivanja rezultata glasanja, što je, kako sam navela do sada, bio predmet ozbiljnih sporenja i nesuglasica.
Posebnu novinu predstavlja institut tzv. „kontrole zapisnika po uzorku“ od strane opozicione izborne liste, koja je osvojila najmanje 2% glasova prema preliminarnim rezultatima, koje RIK objavi u roku od 24 sata od završetka glasanja.
Ovaj institut je u Zakon unet u skladu sa zahtevom opozicije, koji se radno zvao „čelendž“ ili „izazov“ koji je predložio jedan deo opozicije i to je izneto u međustranačkom dijalogu bez učešća Evropskog parlamenta i predstavlja instrument u rukama opozicije koja želi da proveri da li su na određenim biračkim mestima pravilno utvrđeni rezultati izbora, navedeni u zapisniku o radu biračkog odbora.
Ovakvo rešenje će, kako očekujemo, uticati na podizanje poverenja u integritet i legitimitet celog izbornog procesa, što predstavlja interes svih učesnika u izborima, uključujući i tu svakako i političke stranke vladajuće većine.
Po pitanju raspodele, dodeljivanju i prestanka mandata narodnih poslanika, Predlog zakona tu ne predviđa nikakve novine, te se zadržavaju postojeća rešenja o cenzusu od 3% kako je dogovoreno na međustranačkom dijalogu.
Pravila o ostavci poslanika takođe ostaju nepromenjena. Manjinske izborne liste će u raspodeli mandata učestvovati bez obzira na broj osvojenih glasova, uz uvećanje količnika za 35% onim manjinskim listama koje su osvojile manje od 3% glasova.
Republička izborna komisija i dalje će biti nadležna da utvrdi da li neka izborna lista koja želi da stekne položaj manjinske izborne liste ispunjava uslov za priznavanje tog statusa, pri čemu će zakonom biti ovlašćena da dobije zahtev za priznavanje takvog statusa, ukoliko utvrdi da postoje okolnosti koje nesumnjivo ukazuju na to da iza tog zahteva stoji namera da se izigra zakon i neosnovano stekne privilegovan položaj u raspodeli poslaničkih mandata, a ne iskrena želja da se zastupaju interesi određene nacionalne manjine. U prošlosti bilo je prilike da su neki pokušavali na te načine da steknu pozicije u parlamentu lokalnom ili republičkom.
Na kraju, bitno je naglasiti da Predlog zakona drugačije i znatno detaljnije od postojećeg zakona uređuje zaštitu prava u izbornom postupku. U tom smislu, najširi obim prava se priznaje podnosiocima proglašenih izbornih lista, dok se prava birača štite u onim segmentima u kojima su oni direktno zainteresovani za pravnu valjanost donetih odluka, odnosno preduzetih radnji. Na primer, kao što je poništavanje glasanja na biračkom mestu na kojem je birač upisan u izvod iz biračkog spiska ili izveštaj o ukupnim rezultatima izbora.
Sistem zaštite prava dodatno je unapređen produžavanjem rokova, tako se opšti rok za ulaganje prigovora sa 24 produžava na 72 sata, a rok za žalbu upravnom sudu sa 48 takođe na 72 sata.
Praktično, sve što je navedeno u ovom Zakonu o izboru narodnih poslanika primenjivaće se i u postupku sprovođenja izbora za predsednika Republike zbog čega je taj Predlog zakona i najmanjeg obima jer reguliše samo one aspekte koji su specifični za ovu vrstu izbora, dakle za izbor predsednika Republike.
Izbore za predsednika Republike sprovodiće ista tri nivoa izborne administracije RIK, lokalne izborne komisije i birački odbori. Sam Predlog zakona o izboru predsednika Republike ne donosi i suštinske novine u ovaj izborni postupak već se njime uglavnom postojeće odredbe, terminološki i logički prilagođavaju rešenjima iz Predloga Zakona o izboru narodnih poslanika, o kojem sam do sada govorila.
Novina je predlog da se redosled kandidata na listi kandidata, odnosno glasačkom listiću više ne utvrđuje žrebom, već prema redosledu proglašenja, što je princip koji važi na parlamentarnim i lokalnim izborima. Međutim, kao i kod prethodnog rešenja, gde je bilo mnogo polemike oko toga dali jedan birač može da podrži više izbornih lista, pa je podnet amandman da o tome razmislimo u petak kada budemo pričali o pojedinostima, tako da i u ovoj situaciji kada je žreb kandidata za izbor predsednika Republike u pitanju, taj predlog je naišao na oštru kritiku opozicije koja insistira na tome da se institut žreba zadrži u predsedničkim izborima, što predstavlja zahtev koji je za Vladu prihvatljiv. Tako da će Vlada verovatno prihvatiti i taj amandman, narodnog poslanika Vladana Glišića.
Predsednika Republike i dalje će moći da predlažu političke stranke i koalicije stranaka, kao i grupe od najmanje 10 građana, a zadržava i se i postojeći rok za podnošenje izbornih lista, dakle najkasnije 20 dana pre dana glasanja za predsednika Republike.
Što se tiče lokalnih izbora, Predlog Zakona o lokalnim izborima donosi značajne novine, pored već pomenutih, unapređenje u pogledu transparentnosti rada organa za sprovođenje izbora na svim nivoima, što se odnosi i na lokalne izborne komisije, bitna novina se uvodi u pogledu sastava lokalnih izbornih komisija. Dugi niz godina je stalni sastav izborne komisije je brojao najmanje sedam članova i njihovih zamenika, odnosno predsednik i šest članova, pri čemu se jedinicama lokalne samouprave ostavljalo da odluče koliko će tačno članova brojati njihova izborna komisija, što je u praksi dovodilo do najrazličitijih rešenja posmatrajući stanje o opštine do opštine.
Predlogom zakona se sada uspostavlja raspon broja članova izborne komisije u zavisnosti od broja birača u jedinici lokalne samouprave.
Ono što ovde treba istaći je da broj birača, uglavnom prati broj odbornika u lokalnoj skupštini. Kod većeg broja odbornika je često i složenija odbornička struktura, što u slučaju postojanja samo sedam članova stalnog sastava izborne komisije ne može adekvatno da odrazi i srazmernost odborničke strukture u predstavljanju u stalnom sastavu izborne komisije.
Zakon predviđa četiri grupe jedinica lokalne samouprave, do 50 hiljada, do 100 hiljada, do 500 hiljada i preko 500 hiljada birača i utvrđuje sastav izborne komisije na sedam, devet, 11 ili 13 članova i zamenika članova. Tako je utvrđena obaveza novog saziva Skupštine da imenuje novi stalni sastav izborne komisije u roku od šest meseci od konstituisanja Skupštine.
S obzirom na opšte pravilo da nijedna odbornička grupa ne može da ima više od polovine članova stalnog sastava izborne komisije ovim zakonom se prvi put uređuju moguće situacije kada jedna odbornička grupa ima više od polovine od ukupnog broja odbornika, odnosno kada postoji samo jedna, odnosno dve odborničke grupe što je trenutno česta situacija u lokanim skupštinama, nezavisno od navedenih situacija.
Odbornička grupa koja može da imenuje predsednika, članove i zamenike u broju koji nije veći od polovine broja članova izborne komisije.
U situaciji kada postoji jedna, odnosno dve odborničke grupe nedostajeće članove i zamenike članova izborne komisije imenovaće načelnik opštinske, odnosno gradske uprave iz reda zaposlenih u organu uprave koji ima iskustva u sprovođenju izbora.
Značajnu novinu na koju treba posebno ukazati je propisivanje nadležnosti Višeg suda za rešavanje sporova do kojih dođe u primeni Zakona o lokalnim izborima. Nadležnost Višeg suda će se primenjivati po protoku roka od godinu dana od stupanja na snagu ovog zakona do kada se zadržava nadležnost Upravnog suda.
Razlog za uvođenje ove promene je u potrebi da se obezbedi veća efikasnost u odlučivanju povodom izbornih sporova na način što će ova nadležnost biti raspoređena na 25 viših sudova umesto na tri odeljenja Upravnog suda. Ovo je posebno značajno kod sprovođenja izbora za odbornike u redovnim terminima kada se raspisuju izbori za oko 130 skupština jedinica lokalne samouprave.
U okviru odredbi koje određuju početak izbornog postupka napominjem da se prvi put utvrđuje rok kada se najranije može doneti odluka o raspisivanju izbora u odnosu na istek mandata odbornika aktuelnog saziva skupštine jedinice lokalne samouprave. Tako se lokalni izbori mogu raspisati najranije 120, a najkasnije 45 dana pre isteka mandata skupštine kojoj ističe mandat u skladu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi i taj rok se računa od dana konstituisanja aktuelnog saziva skupštine.
Posebnu novinu predstavlja utvrđen minimalan broj potrebnih birača koji svojim potpisima podržavaju izbornu listu. Utvrđen je raspon u sedam grupa u odnosu na broj upisanih birača u jedinici lokalne samouprave, a raspon potrebnog broja birača, potpisa birača je od 200, kao što je do sada bio slučaj, pa do tri hiljade za jedinice lokalne samouprave sa preko 500 hiljada upisanih birača.
Na predloženi način napušta se princip utvrđivanja potrebnog broja potpisa u odnosu na broj kandidata na izbornoj listi, što je osnovno pravilo prema trenutno važećem zakonu, već se po ugledu na izbor narodnih poslanika utvrđuje konkretan minimalan broj potpisa za podnošenje svake izborne liste naravno u zavisnosti od broja birača u toj jedinici lokalne samouprave.
Ovim se u značajnom broju opština smanjuje broj potpisa koji je potreban za podnošenje tzv. pune izborne liste, a to važi posebno za one opštine sa malim brojem birača, a velikim brojem odbornika.
U pogledu konstituisanja lokalne skupštine utvrđeni su novi rokovi kako bi se izbegla mogućnost opstrukcije konstituisanja. Propisan je kraći rok u kojem predsednik skupštine iz prethodnog saziva treba da se sazove konstitutivnu sednicu. Biće 10 umesto dosadašnjih 15 dana, kao i obaveza da odredbi njeno održavanje u roku od 30 dana od objavljivanja rešenja o dodeli mandata na veb prezentaciji.
Do sada nije bio utvrđen krajnji rok za održavanje konstitutivne sednice koju saziva predsednik skupštine iz prethodnog saziva pa je bilo moguće da odredi i poslednji dan roka za održavanje sednice skupštine koji prema Zakonu o lokalnoj samoupravi iznosi dva meseca od objavljivanja rezultata izbora, što nosi rizik da skupština tog dana ne bude konstituisanja i u tom slučaju moraju da se raspišu novi izbori i tu je bila određena mogućnost zloupotrebe.
Po pitanju učešće političkih stranaka nacionalnih manjina na lokalnim izborima preuzimaju se odgovarajuća rešenja iz Predloga zakona o izboru narodnih poslanika pa se tako predviđa da je za proglašenje manjinske liste dovoljno da se podnese duplo manji broj potpisa od onoga koji važi za ostale izborne liste. Zadržava se takođe rešenje iz postojećeg Zakona o lokalnim izborima prema kojem podnosilac izborne liste može da ima položaj političke stranke nacionalne manjine samo u jedinicama lokalne samouprave u kojima prema podacima iz poslednjeg popisa stanovništva žive pripadnici nacionalne manjine koju taj podnosilac reprezentuje, ali je novina da postoji i odredba kojom se ovaj navedeni minimalni uslov uvodi i maksimalan uslov, dakle, uz ovaj minimalni imamo i maksimalni uslov po pitanju broja pripadnika nacionalne manjine koji dozvoljava nekoj izbornoj listi da bude priznat manjinski status, naime neko ne može da ima manjinski status, ne može da bude priznat u onoj izbornoj listi koja zastupa interese nacionalne manjine čiji pripadnici u toj jedinici lokalne samouprave zapravo čine više od 50% ukupnog stanovništva. U tom slučaju po logici stvari ne možemo da govorimo o manjinskom statusu te manjine tamo gde oni praktično predstavljaju većinu.
Na kraju ovog, verujem za vas, predugog izlaganja o izbornim zakonima, želim da naglasim da je prelaznim i završim odredbama Predloga zakona o izboru narodnih poslanika i Predloga zakona o lokalnim izborima predviđena obaveza formiranja novih izbornih komisija uključujući i RIK i u skladu sa ovim rešenjima u ovim zakonima i to u roku od sedam dana od stupanja zakona na snagu, što znači da će nove komisije imati jako malo vremena da se pripreme za predstojeće izbore. Pred svim političkim akterima, a posebno pred svim izbornim komisijama, su ozbiljni izazovi koje pred sve nas stavljaju kako ovi novi zakoni tako i činjenica da ćemo istovremeno imati izbore i za narodne poslanike, i za predsednika Republike i treba dodati i vanredne i neke redovne lokalne izbore u 14 jedinica lokalne samouprave.
Uverena da će ovi novi zakonski tekstovi osim izazova ponuditi i ključne smernice, kako da ovi izbori prođu u svemu na zakonit način, što nam je izuzetno bitno, a pred nama je kao političkim akterima da damo svoj doprinos da ti izbori prođu u demokratskoj i tolerantnoj atmosferi.
Moraću da vas zamolim samo za još tri, četiri minuta, da predstavim i ostale zakone koji su u ovom objedinjenom načelnom pretresu. Hvala.
To je Predlog zakona o finansiranju političkih aktivnosti, izuzetno važan predlog zakona i on će značajno doprineti unapređenju izbornog procesa. Doneće veću transparentnost u pogledu finansiranja političkih aktivnosti. Važeći Zakon o finansiranju političkih aktivnosti je donet 2011. godine, pa je menjan 2014. i 2019. godine, a ja ću vas podsetiti da je Vlada 2019. godine obrazovala Radnu grupu za saradnju sa OEPS-om i Kancelarijom ODIR radi praćenja sprovođenja preporuka za unapređenje izbornog procesa. Ta Radna grupa je nastavila da radi i u 2020. godini. Ministarstvo finansija je na osnovu preporuka te Radne grupe i kasnije opširne rasprave, pripremilo ovo zakonsko rešenje.
Želim da naglasim da iz Akcionog plana za Poglavlje 23. proizilazi potreba za izmenu ovog Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, kako bi jasno utvrdili i razgraničili obaveze Agencije za sprečavanje korupcije, DRI i drugih organa u postupku kontrole političkih aktivnosti i subjekata, i kako bi precizno utvrdili šta su obaveze i šta su mehanizmi za transparentno finansiranje političkih subjekata.
Ministarstvu finansija, koji je odgovoran subjekt za izvršenje ove mere je utvrđena je obaveza da propiše da se programom revizije obavezno obuhvati revizija parlamentarnih stranaka na republičkom nivou i obaveza direktora Poreske uprave da u godišnje ili vanredni plan poreske kontrole obavezno uvrsti davaoce finansijskih sredstava i drugih usluga političkih subjekata, u skladu sa izveštajem Agencije za sprečavanje korupcije o finansiranju političkih aktivnosti i subjekata.
Naravno, ovim rešenjem se predviđa i zaduživanje političkih subjekata isključivo kod banaka i drugih finansijskih organizacija kojima je to osnovna delatnost, politički subjekti se obavezuju i da se zadužuju pod redovnim i zakonskim propisanim uslovima, čime se sprečava mogućnost zaduživanja kod fizičkih i pravnih lica, koji bi davanjem takve pozajmice mogli da ostvare uticaj na političke subjekte.
Utvrđena je maksimalna visina kredita i zajma do kojeg se svi politički subjekti mogu zaduživati kod banaka, a to je do 25% sredstava koji se obezbeđuju iz javnih izvora za finansiranje redovnog rada ili pokriće troškova izborne kampanje političkih subjekata. Zatim je dopunjena odredba koja se odnosi na nepokretnu imovinu koju politička stranka stekne sredstvima iz javnih izvora. Propisano je da politička stranka nepokretnost koju stekne iz javnih izvora ne može da otuđi bez naknade ili po ceni koja je niža od tržišne, već po proceni nadležnog poreskog organa.
Izmenjena je i maksimalna vrednost davanja na godišnjem nivou koje jedno fizičko lice može da političkom subjektu za redovan rad i sada iznosi najviše deset prosečnih mesečnih zarada, odnosno kada je u pitanju pravno lice, to je najviše 30 prosečnih mesečnih zarada. Ono što je zanimljivo, finansijeri političkih aktivnosti ne mogu da budu, recimo javni beležnici ili izvršitelji, dakle pojedinci na koja su preneta javna ovlašćenja i naravno političkim subjektima se zabranjuje finansiranje aktivnosti humanitarnog karaktera, kao i da oglasi svaki drugi vid reklamnog materijala koji se koristi u izbornoj kampanji, mora da sadrži identifikaciju političkog subjekta u političkoj kampanji. Dakle, jasno vam je da smo pokušavali da svedemo na minimum ili da onemogućimo svaku mogućnost zloupotrebe. Mada se ja sa srpskom dovitljivošću nikad ne bih igrala. Uvek nas iznenadi u odnosu na zakonske predloge, svi smo svedoci toga.
Vrlo je važno da znate da politički subjekti su u obavezi da Agenciji podnose konačan izveštaj o troškovima izborne kampanje i naravno izvršena je podela prekršajnih sankcija za političke stranke i odgovorna lica. Postoje neke lakše povrede za političku stranku od 100.000 do milion dinara, za odgovorna lica od 20.000 do 100.000 dinara i naravno novčane kazne za teže povrede, za političku stranku od 200.000 do dva miliona, a za odgovorna lica od 50.000 do 150.000 dinara.
Želim još dve rečenice. Kada je u pitanju Zakon o sprečavanju korupcije i Zakon o dopuni Zakona o vanparničnom postupku. Ta dva zakona koja su u nadležnosti Ministarstva pravde zaista se menja samo po jedan član, ali je vrlo važno da to naglasimo u javnosti. U Zakonu o sprečavanju korupcije, izmenom je precizirano na koje se javne funkcionere ne odnosi propisana dužnost nedvosmislenog predočavanja sagovornicima i javnosti, svojstva u kojem javni funkcioner istupa, odnosno da li istupa u vezi sa članstvom i funkcijama u subjektu ili u skladu sa funkcijom.
Dakle, ministar koji se nalazi u kampanji bi morao posebno u svom obraćanju da naglasi da li govori kao ministar ili kao predstavnik političke organizacije, stranke. Dakle, iz ove obaveze su izuzeti narodni poslanici, dakle direktno birani funkcioneri, narodni poslanici u republičkom parlamentu, poslanici u pokrajinskom parlamentu i odbornici u lokalnim skupštinama.
Osim ove tri kategorije neposredno izabranih lica, svi ostali će morati nedvosmisleno da predoče, žargonski rečeno, iz kojih cipela govore, sa koje pozicije i to se odnosi i na predsednika republike, za koga do sada to nije glasilo. Sada važi to i za predsednika republike.
Dopuna Zakona o vanparničnom postupku, to sam već spomenula u prethodnom izlaganju. Lice koje se delimično lišava poslovne sposobnosti će morati da ima posebnu potvrdu na osnovu rezultata medicinskog veštačenja da li je to lice sposobno da vrši izborno pravo. To je to što se tiče izbornih zakona i izborne materije.
Nešto što jeste u nadležnosti Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, na čijem sam čelu i zaista smo posebno sada, imajući u vidu da sve ovo o čemu danas govorimo će stupiti na snagu gotovo od vikenda, svakako od ponedeljka, ako do kraja nedelje usvojimo, izglasate ove predloge zakona, ali vam moram reći da vrlo važan segment rada Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave se odnosi na položaj i zarade plata državnih službenika i pred nama se nalazi Predlog izmena Zakona o platama državnih službenika i nameštenika. Znam da sada izlazimo iz ove izborne materije, ali vas molim da i ovo pažljivo saslušate, jer smo i na ovome dugo radili.
Dakle, Predlog izmena Zakona o platama državnih službenika i nameštenika kojim je predložena izmena koeficijenta za obračun, isplatu plata zaposlenih nameštenika koji obavljaju prateće pomoćno tehničke poslove u državnim organima, vrlo je važno za ove ljude koji su zaista imali niske plate, niske zarade, korekcijom ovog koeficijenta smo pokušali da izađemo u susret, jer i nameštenici koji rade i u pravosuđu i u državnoj upravi, rade vrlo važan posao bez čijeg doprinosa ozbiljni procesi u državi, posebno u pravosuđu ne bi mogli da se odvijaju u ovom obimu i kvalitetu.
Dakle, ovim predloženim zakonom ćemo napraviti razliku u odnosu na poslove nameštenika za koje se zahteva osnovna škola i niži nivo kvalifikacija, a čija isplaćena plata je bila izjednačena sa nameštenicima čiji poslovi zahtevaju srednje stručno obrazovanje. Obzirom da je osnovica za obračun plata zaposlenih nameštenika u organima državne uprave rasla sporije od rasta minimalne zarade, osnovne plate nameštenika čija su radna mesta razvrstana od četvrte do šeste platne grupe, ostale su ispod minimalne zarade. Ovim predlogom zakona, nakon sprovedenih opsežnih konsultacija sa socijalnim partnerima, dakle sa reprezentativnim sindikatima zaposlenih u državnim organima, prihvaćena je njihova inicijativa da se uveća koeficijent nameštenika imajući u vidu prirodu njihovih poslova i njihov doprinos, kao što rekoh na početku.
To su poslovi pravosudne straže, daktilografa, dostavljača, kurira, zaposlenih na prijemu u ekspediciji pošte i drugo i time se značajno doprinosi nesmetanom funkcionisanju sudova i tužilaštva na teritoriji Republike Srbije. Na taj način ćemo adekvatno moći da razlikujemo vrednovanje tih poslova različite složenosti. Da samo probam da pojednostavim, mada to nije pametno kada je ovakva vrsta zakona u pitanju.
Dakle, moram vam reći da su neki od tih ljudi imali kao visinu osnovne plate nameštenika u državnoj upravi od 23.000 i sada bi po ovom obračunu to iznosilo oko 28.000 dinara, dakle negde oko 5.000 dinara više. Kažem, to je samo na papiru, ti ljudi će svakako primati minimalnu zaradu u Republici, u pravosuđu takođe. Ali, u tom iznosu od 5.000 do 6.000 dinara će biti uvećanje za ljude koji su radili na pozicijama nameštenika, to je u ovom vremenu u kojem živimo značajno uvećanje i zaista je rezultat rada, opsežnih konsultacija i posebno zadovoljstvo imamo što ćemo usvojiti ovu izmenu zakona.
Samo jednu rečenicu o Zakonu o predmetima opšte upotrebe. To je zakon u nadležnosti Ministarstva zdravlja. On je donet u aprilu 2019. godine. Uređen je time pojam predmeta opšte upotrebe, uslovi zdravstvene ispravnosti, odnosno bezbednosti koji moraju da ispunjavaju predmeti opšte upotrebe koji se isporučuju na tržište.
Ovaj zakon je zapravo usklađen sa relevantnim EU propisima u ovoj oblasti onoliko koliko je to moguće, jer on će stupiti na snagu, u punu snagu, tek onda kada budemo imali status države članice EU. Na ovaj način se samo uklanja jedna prelazna odredba koja je propisana članom 120. Zakona o predmetima opšte upotrebe, a odnosi se na označavanje konkretno igračaka u tom segmentu, ali ja ću još jednom ponoviti, dakle u ovom trenutku, da ovaj član ne proizvodi pravno dejstvo sve dok ne postanemo država članica EU.
Hvala vam na pažnji, bili ste izuzetno pažljivi. Bila možda preobilna u izlaganju, ali još jednom ću ponoviti, ovo je bilo šest izbornih zakona koji do detalja definišu sve ono po čemu ćemo postupati, rekoh već, od sledećeg ponedeljka, dakle za nekoliko dana, a strogo ćemo se svega ovoga držati od 15. februara kada se očekuje raspisivanje predsedničkih i republičkih, ali i nekoliko lokalnih izbora.
Zato vas molim da i u diskusiji budete maksimalno posvećeni i da mi javnosti, jer ovo je kratak rok, da mi javnosti, građanima, a to će biti i posao vas narodnih poslanika i svakako poslanika u pokrajini i na lokalu odbornika, da u svakodnevnom radu sa građanima objašnjavamo koje su to promene, a posebno sve ljude koji utiču u ovom izbornom procesu na sam proces to su i članovi biračkih odbora i posmatrači i svi oni koji su aktivni u političkim strankama, da objasnimo koliko su važne ove promene i kako je ta transparentnost i zakonitost koju želimo da uvedemo ovim novim predlozima nešto čime se nikada u ovoj meri nije odlikovalo izborno zakonodavstvo u Republici Srbiji.
Posebno sam ponosna što sam ja neko ko ispred Vlade Republike Srbije može da predoči ova rešenja, jer ovo nije u svim tačkama nešto što posebno može da odgovara vladajućoj većini, ali imajući u vidu demokratičnost i tolerantnost u kojem treba da se odvija politički i ovaj izborni proces u Srbiji, ja se nadam da će svi to ceniti. Posebno su važni paralelni dijalozi međustranački koji su se dešavali, i sve vreme, svi mi, tokom ovih dana u Republičkom parlamentu, dok pričamo o ovim izbornim zakonima, a kasnije kažem i na terenu, treba da objašnjavamo građanima koliko smo truda uložili da ovakve predloge zakona dobijemo.
Dakle, hvala vam na pažnji odgovoriću na svako vaše pitanje i tokom današnjem pretresa, naravno i u pojedinostima.
Hvala vam još jednom i izvinjavam se koleginici Kisić Tepavčević što smo ovoliko oduzela vremena, ali evo slušaću i ja vas pažljivo. Izvolite.

Šesnaesto vanredno zasedanje, 02.02.2022.

Gospodine Đukanoviću, drago mi je što ste tako govorili, jer upravo u ovoj diskusiji između mene i vas, ako je bude bilo, evo sad je moj odgovor samo na vaš komentar će se pokazati snaga Srpske napredne stranke.
Vi jeste, posebno u javnosti, u poslednje vreme prepoznati kao neko ko je iznosio dosta drugačije stavove pre nego što smo doneli odluku, naravno, u Srpskoj naprednoj stranci kako ćemo se izjasniti po određenim temama. To zaista pokazuje stepen demokratičnosti i u našoj stranci i u našem društvu inače, kako god to ljudi komentarisali ili želeli da predstave.
Da pojednostavim. Rekli ste da sam ushićeno izlagala. Ushićeno, recimo da možemo da koristimo tu reč, ali sa druge strane ja ovde izlažem sa pozicije ministra. Ministar nema pravo dok je na toj poziciji da bude stranački ostrašćen, to je stav koji ja zastupam, i on je ministar svim građanima Republike Srbije i mora podjednako da omogući pravo svakom građaninu Srbije.
Sa te strane postupajući u cipelama ministra ja zaista jesam ovaj zakon obrazlagala na taj ponosan način, jer smo svi mi izašli iz zone konfora, a najteže je i u privatnom životu, posebno u poslovnom izaći iz zone konfora, kada imaš neka stečena prava, beneficije u kojima dobro plivaš i onda treba da izađeš i na svoju štetu omogućiš još veći stepen demokratičnosti, tolerancije, legaliteta, posebno ovog izbornog procesa.
Sa tre strane ja verujem da me razumete. Nisam sigurna vi kada biste bili ministar koji brani ove zakone kako bi to sve izgledalo ili biste možda isto postupili kao i ja.
Sa druge strane, u ovom zakonu ne piše ono što ja lično osećam, a ja osećam slično vašem stavu. Dakle, da je zaista SNS, vladajuća većina ovakvim predlozima zakona praktično, kao što vi rekoste, ne znam da li ću vas baš citirati, izbačena iz izbornog procesa, svako naše pojavljivanje, funkcionera, predstavnika, aktivista SNS, smatraće se maltene kao prekršaj u izbornom procesu.
Isto osećam kao i vi na tu temu, ali je atmosfera takva da smo morali da izađemo iz zone konfora i da zaista nekim zakonskim rešenjima koja su i u skladu sa preporukama međunarodne zajednice i ova dva paralelna međustranačka dijaloga koja smo vodili sa i bez učešća evroparlamentaraca je pokazala poseban napor sa naše strane. Sve je to nešto što mi nismo bili u obavezi, ali smo pokazali svoju tolerantnost, demokratičnost, spremnost na kompromis, pruženu ruku kako bi Srbija zaista mogla da nastavi brzinom kojom ide.
Vi ste i sami, gospodine Đukanoviću, više puta rekli da nikada ne biste mogli da budete na poziciji Aleksandra Vučića kao državnika, predsednika države, svakako i kao predsednika stranke, jer ste mu suviše zamerali da je demokratičan, da je sklon kompromisima, da prihvata nešto što vama kao jednom vrlo strastvenom političkom aktivisti i političkom borcu često nije dovoljno jasno. Rekli ste da vam to nije nešto sa čime biste vi mogli da se nosite napred.
Zbog toga i postoje različite pozicije i svi smo mi različiti da nekad budemo spremni da nosimo neku poziciju i da uđemo u cipele, neke uloge, privatno ili poslovno. U tome se ogleda ta snaga SNS, odnosno vladajuće većine i ona priča da je SNS „keč ol“ stranka gde su svi različiti, gde su ministri koji su u Vladi Republike Srbije koji su u SNS drugačiji, različitih profila, različitih stavova, različitih karaktera. Tako i sa vama kao poslanikom.
Drago mi je, još jednom. Privatno mislim vrlo slično vama. Sada sam u cipelama ministra i moram da pokažem ono što je lice zakonodavne strane u okviru izborne materije, kada je Srbija u pitanju. Ovo je nešto što je međunarodna zajednica pohvalila, što je rezultat dogovora sa opozicijom. Nije nam lako, ali tek u teškim situacijama pokazujete koliko ste široki, ozbiljni, posvećeni i koliko možete i u teškim situacijama da napravite iskorak za svoju državu i da je izvedete iz teške krize u koju su u ovom trenutku predstavnici opozicije uveli državu.
Nadam se da ćemo u predstojećem periodu u opoziciji imati saradnike, bilo u kojoj vrsti opozicije, jer i sad tu imamo dva, tri krila u opoziciji, da ćemo imati saradnike da zaista ovaj težak period u državi koji se ne tiče samo izbornih procesa, nego i teške ekonomske i energetske situacije, ali i bezbednosne u svetu, da nekako se Srbija provuče i da isplivamo iz ovog teškog perioda.
Tako da, u tom svetlu ulogu vašeg strasnog obraćanja ja vidim samo u smislu da treba stalno podsećati ljude da ovo nije nešto zbog čega smo presrećni, ali je to rezultat kompromisa i tako rade ozbiljni političari.
Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 30.01.2020.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 106000.00 RSD 16.04.2016 - 03.06.2016.
- JP Srbijagas Novi Sad (Službenik) Republika Mesečno 120000.00 RSD 01.08.2019 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 30000.00 RSD 03.06.2016 -