MARIJA OBRADOVIĆ

Srpska napredna stranka

Marija Obradović srpska je političarka, novinarka i narodna poslanica. Za potpredsednicu Srpske napredne stranke izabrana je 2016. godine.

Rođena je 24. juna 1974. godine. Osnovno obrazovanje stiče u Kraljevu. Pedagošku akademiju završila je u Kruševcu i Učiteljski fakultet u Beogradu. Bila je polaznik Diplomatske akademije Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije.
Od sertifikata poseduje “Tailored Seminar on National Security Strategy for Members of Parliament” Evropski centar za bezbednosne studije „George C. Marshall”, Nemačka; Skupštinska kontrola i nadzor sektora bezbednostni” Visoke studije bezbednosti odbrane, Škole nacionalne odbrane, Vojna akademija.

Profesionalnu karijeru započela je 1991. godine kao voditeljka i novinarka u Radio-televiziji Kruševac, na kojoj je radila do 1994. godine. Zatim u periodu od 1994. do 2008. godine radila za JP ”Ibarske novosti” i RTV Kraljevo. Bila je voditeljka i urednica informativne emisije “Danas”, nagrađivana za novinarski rad na republičkim festivalima lokalnih RTV stanica. Od 2008. do 2012. godine radila je u Informativnoj službi Srpske napredne stranke, a 2012. do 2015. godine bila je članica Programskog odbora RTS-a.

Svoj prvi mandat narodne poslanice u Skupštini Republike Srbije započela je 2012. godine koji je trajao do 2014. godine. U tom sazivu bila je članica Odbora za spoljne poslove, članica Odbora za kulturu i informisanje i članica Delegacije u Interparlamentarnoj uniji, a 2013. godine bila je osnivač i koordinatorka Ženske parlametarne mreže.

U svom drugom mandatu od 2014. do 2016. godine bila je predsednica Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, članica Odbora za spoljne poslove, članica Odbora za evropske integracije, članica Delegacije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope i koordinatorka Ženske parlamentarne mreže.

U trećem mandatu od 2016. do 2020. godine obavlja je funkciju predsednice Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, a bila je članica Odbora za spoljne poslove, Odbora za kontrolu službi bezbednosti i zamenik člana u Odboru za kulturu i informisanje. Takođe je bila članica Delegacije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope i koordinatorka Ženske parlamentarne mreže.

Za potpredsednicu Glavnog odbora Srpske napredne stranke izabrana je 28.05.2016. godine.
Pokrenula je 2015. godine obrazovni program u Narodnoj skupštini „Razvoj kapaciteta narodnih poslanika za nadzor bezbednosnog sektora” u saradnji sa Visokim studijama bezbednosti i odbrane, Škole nacionalne odbrane Vojne akademije, koji je postao sastavni deo aktivnosti Skupštine Srbije.

Kao koordinatorka Ženske parlamentarne mreže, ali i kao predsednica Odbora za odbranu i unurašnje poslove, jedna je od potpisnica Memoranduma o saradnji između Narodne skupštine Repblike Srbije i Udruženja poslovnih žena. Na osnovu ovog dokumenta, potpisanog 24. novembra 2014. godine, Narodna skupština daje podršku razvoju ženskog preduzetništva u Srbiji. Memorandum je zasnovan na temeljima Rezolucije za podršku ženskom preduzetništvu u malim i srednjim preduzećima, koji je 2011. godine usvojio Evropski parlament.
Koordinatoka je Unije žena Srpske napredne stranke u Beogradu.

Na parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine našla se na 14. poziciji na listi “Aleksandar Vučić - Za našu decu” i ponovo dobila mandat narodne poslanice.

Govori engleski jezik.

Sa porodicom, živi i radi u Beogradu.
Poslednji put ažurirano: 02.12.2020, 13:08

Osnovne informacije

  • Poslanička grupa Srpska napredna stranka
  • Beograd
  • Kraljevo
  • 24.06.1974.
  • novinarka
    • Ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu

Statistika

  • 36
  • 3
  • 7 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 1 godina i 3 meseca i 7 dana

Poštovana gospođo Obradović, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korup...

Otvoreno pismo Odboru za kulturu i informisanje Narodne skupštine Republike Srbije

čeka se odgovor 2 godine i 3 meseca i 13 dana

Imajući u vidu ogroman značaj koji Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao nezavisni državni organ, ima za pružanje pravne zaštite prilikom ostvarivanja ta dva ustavna prava građana, poučeni lošim iskustvima iz prošlosti i štetnim posledicama za ra...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 2 godine i 6 meseci i 5 dana

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Treće vanredno zasedanje , 25.02.2021.

Hvala, predsedavajući.
Dame i gospodo, hvala vam što ste u ovako velikom broju prisutni u sali Skupštine Srbije, jer je veoma važno da građani Srbije vide koliko su poslanici zainteresovanje za korišćenje ovog mehanizma kontrole nad radom Vlade Srbije, i to zaista pokazuje koliko smo ozbiljni kao društvo i koliko želimo da budemo prisutni, informisani o svim procesima koji se u državi dešavaju i ovde u ovom zakonodavnom telu, a svakako i u okviru Vlade Srbije.
Gospođo Vacić, hvala na ovom pitanju. Mi ne dolazimo iz iste političke stranke i pomalo ste me iznenadili što je pitanje upućeno baš meni, ali u svakom slučaju to pokazuje da ste jako zainteresovani za ono što se dešava širom Srbije u gradovima i opštinama. Ono na čemu stranka iz koje vi dolazite insistira na terenu jeste dobra saradnja sa predstavnicima SNS u gradovima i opštinama, i to je nešto na šta smo zaista ponosni, jer građani treba da vide svakodnevno to jedinstvo političkih stranaka koje pokušavaju u ovom teškom trenutku da naprave nešto što je za Srbiju dobro, u ovom teškom trenutku kada se borimo i sa kovidom, a istovremeno pokušavajući da održimo neki tempo ekonomskih reformi.
Važno je da građani vide kada je potrebno da smo jedinstveni, da mi to zaista jesmo i utoliko mi je važnije što ste mi zapravo vi postavili ovo pitanje.
Ja sam ga nekako shvatila, iako je upitno, kao podršku onome što radi Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, jer se mi u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave trudimo da budemo roditeljska kuća gradovima i opštinama. Mi nismo na prvom mestu Ministarstvo koje ima veliki budžet i zahvaljujući čijim fondovima ćemo moći značajno da pomognemo gradovima i opštinama i ne možemo da se merimo sa Ministarstvom privrede, građevine, energetike, ekologije. Svakako to nije red veličina naših fondova.
Ali, ono što jeste naša snaga i naša prednost, to je svakodnevna komunikacija sa gradovima i opštinama, jedinicama lokalne samouprave, gde pokušavamo da svakodnevno pomognemo u komunikaciji sa ostalim ministarstvima, sa drugim institucijama i ovde su sada i poslanici koji zaista dolaze redovno u Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave pokušavajući da pomognu svojim gradovima i opštinama.
Mi u Ministarstvu četvrtkom od 14.00 časova, pa ponekad ostanemo i do 22.00 časa uveče jer se smenjuje po nekoliko gradova, pokušavamo da vidimo koji su to projekti gde možemo da pomognemo i upravo je pre nekoliko dana završen poziv za sredstva iz budžetskog fonda gde se dodeljuju sredstva i za neke infrastrukturne projekte, ali i za finansiranje unapređenja „e-uprave“, unapređenja rada opštinske uprave, pomažemo oko unapređenja i uvođenja e-parlamenata, finansiramo različite manifestacije, sportske, kulturne.
Ono što jeste tradicija na lokalu i ono što je za mene izuzetno zanimljivo je da je ovaj budžet u vrednosti od 460 miliona dinara. Mi smo dobili 225 prijava u Srbiji sa ukupnom sumom od 2,5 milijarde dinara, što znači da preko puta više nego što smo u prilici da dodelimo sredstva. Šta to pokazuje? Da gradovi i opštine više nego ikada imaju projekte koje žele da finansiramo, da su se probudili gradovi i opštine i da zaista žele da na što bolji način iskoriste sredstva u republičkom budžetu. I ono što jeste takođe dobro mi ne finansiramo u potpunosti, rekoh nema tu mnogo novca, ali mi često finansiramo jedan deo novca za koji lokalna samouprava nema dovoljno novca ili radimo nešto u saradnji sa drugim ministarstvima.
Tu je i ministarka kulture, gospođa Gojković, koja će sigurno da posvedoči da ima dosta projekata gde mi zajedno finansiramo, posebno kada su recimo neki objekti kulture, neki značajni muzeji, neke druge ustanove kulture, nešto što je zaista blago u gradovima i opštinama, a to je neka velika količina novca, suma novca pravilnije rečeno, i zaista Ministarstvo kulture ozbiljno radi, čini mi se, kroz program „Gradovi u fokusu“, u pravu sam da.
Tako da, jako je dobro što su se gradovi i opštine probudili, što su shvatili Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave kao roditeljsku kuću, pa ako i nema dovoljno novca da pomognemo u saradnji sa drugim ministarstvima, institucijama da zaista se to i realizuje.
Želim da pohvalim mnogo novih gradonačelnika, posebno žena gradonačelnica i predsednica opština. Žena ima 15 koje su prvi put na rukovodećem mestu u gradovima i opštinama, inače ih ima 20 žena, ali želim da pohvalim i muške kolege koji su prvi put na tom mestu i čini mi se da to što imaju novu energiju, novu snagu, što su prvi put na tom mestu može da bude njima otežavajuća okolnost, ali ta nova energija koju oni donose, ta posvećenost da zaista u svom gradu nešto urade, neka to bude i početni zanos, ali u svakom slučaju rezultira, barem kada su projekti Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave u pitanju.
Dakle, sve vrste pohvala posebno za te mlade ljude koji su prvi put na mestu gradonačelnika, a njih ima oko 60 u Srbiji, novih gradonačelnika koji nikada nisu bili ranije na toj poziciji.
Dakle, osim ovih sredstava, gde ćemo uskoro poslati odgovore gradovima i opštinama ko je prošao na tom konkursu, mi imamo jedinstveno upravno mesto. To je, čini mi se, omiljeni projekat gradova i opština kada je naše Ministarstvo u pitanju.
Otvaranje jedinstvenog upravnog mesta je zapravo formiranje iz nekadašnjih uslužnih centara, tako je to popularno nazvano u jedinicama lokalne samouprave, to prerasta u jedinstveno upravno mesto gde vi u jednoj šalterskoj sali zapravo na nekoliko šaltera možete da pronađete sve one informacije zbog kojih ste ranije lutali kroz nekoliko službi u okviru opštine sada se to nalazi na jednom mestu, elektronski objedinjeno gde su različite službene evidencije, gde vi vrlo brzo za kratko vreme štedite novac i vreme i dobijete informaciju koja vam je potrebna ili završite neki svoj predmet za koji je trebalo ranije mnogo više vremena.
Bez obzira da li je to neki predmet ili tematika koja se tiče urbanizma ili nešto što se tiče lokalne poreske administracije ili neki podatak iz matične službe ili su to neka davanja za dečiji dodatak, za materinski dodatak ili nešto od boračkih invalidnina, nešto slično tome. Dakle, sada rešavate na jednom mestu za kratko vreme.
U Srbiji postoji 14 jedinstvenih upravnih mesta, za sada otvorenih. Ovo je projekat koji funkcioniše od 2018. godine i u ovoj godini potpisali smo i ugovor sa Paraćinom, Topolom i Kosjerićem, a u toku je poziv. I eto, to je zanimljivo, da posetimo gradove i opštine, da na sajtu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave mogu da pronađu informaciju kako se prijaviti za jedinstveno upravno mesto. Imamo 40 miliona dinara, to je otprilike za šest do sedam gradova ili opština gde možemo otvoriti nova, jedinstvena, upravna mesta.
Osim jedinstvenog upravnog mesta ono što je za mene bilo izuzetno pozitivno, to je obilazeći u Šapcu jedinstveno upravno mesto pre neki dan, bila sam u prilici da se sretnem sa jednim mladim čovekom za koga je Uprava u Gradu Šapcu odlučila da mu da ugovor o stalnom radnom mestu. Šta je zanimljivo? Taj mladi čovek je zapravo, nažalost, u svojoj 19. godini se razboleo, inače je informatičar programer, u svojoj 19. godini je počeo da gubi vid i sada je u 30. godini potpuno slep, ali taj mladi čovek je napravio takvu aplikaciju koja sada pomaže u jedinstvenom upravnom mestu građanima da oni brže završe svoj posao.
Za mene je bilo izuzetno važno to što je gradska uprava prepoznala da jedan mlad čovek, uprkos svom invaliditetu, je toliko aktivan, posvećen, energičan i mi treba da zamolimo sve gradove i opštine koji prepoznaju takve ljude, koji su možda sprečeni nekom vrstom invaliditeta, da zapravo postanu potpuno ravnopravni građani, kao i svi mi koji nemamo neku vrstu invaliditeta, a rekla bih da tu vrstu energije koju smo tada prepoznali kod tog mladića u Šapcu je nešto što zaista, ja sam tog dana rekla i to je negde preneto u medijima, to zaista treba da zvoni Srbijom, ta njegova energija i posvećenost, da uprkos tome što je sprečen zbog invaliditeta, nije odustao od daljeg usavršavanja, obrazovanja i profesionalne karijere. Sve pohvale gradu Šapcu, svakako treba da bude primer za celu Srbiju.
Odužila sam, ali ću samo u dve rečenice uputiti još jedan apel. Dakle, osim toga da se prijave za poziv za jedinstveno upravno mesto, ja bih zamolila gradove i opštine u Srbiji, jer upravo pripremajući se za ovo zasedanje, pitanja poslanika, zatražila sam podatke od svojih saradnika o „Adresnom registru“. To je nešto što je jako zanimljiv projekat koji je pokrenula gospođa Ana Brnabić i sada je on izdvojen, zapravo, iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, ali mi i dalje snažno to podržavamo, pomažemo, dajemo logistiku oko cele priče.
„Adresni registar“ je projekat koji je vredan dva miliona evra. Dakle, Vlada Srbije je izdvojila dva miliona evra kako bi smo mi imenovali one ulice koje za sada u Srbiji nisu imenovane, nemaju svoje ime i obeležili zgrade i kuće, objekte koji nemaju brojeve, redne brojeve.
Složićete se da je vrlo teško i to ljudi dobro znaju, kada pozovu hitnu pomoć, vatrogasce, policiju, pa na kraju i poštare, koliko se ti ljudi sreću sa problemima što nemamo dobro označene ulice i kućne brojeve. Nećete verovati, u Srbiji, u 21. veku mi imamo 67.300 ulica koje nisu obeležene i upravo tome služi „Adresni registar“. To je projekat, dakle, koji postoji poslednjih nekoliko godina, ali nam je ostalo još 67.000 hiljada ulica da obeležeimo.
Ja bih pozvala 33 gradova i opština, oni dobro znaju koji su, nisu se ozbiljno posvetili ovom pitanju i ja molim te gradove i opštine da zaista, jer mi samo na njihov predlog možemo da damo saglasnost kao ministarstvo, da zapravo pošalju predloge za nazive ulica, a Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave daće saglasnost na te nazive. Mi zaista imamo jedan registar, jedan predlog imena kako da se zovu te ulice ako građani, odnosno gradovi i opštine nemaju predlog kako da nazovu određene ulice, zaseoke. Mogu da nas kontaktiraju i iz tog predloga, iz te baze imena koja se inače koriste u Srbiji, možemo da damo predlog.
Mislim da je vrlo važno da budu obeležene sve ulice, da sve kuće i objekti imaju svoje redne brojeve, kućni broj i oznaku i ono što jeste važno za građane, kad se menjaju i nazivi ulica i kada se postavljaju novi nazivi ulica, građani obično pitaju – pa, to će sad značiti da ja moram da promenim lična dokumenta, ja ću imati dodatni trošak, to je nešto na šta građani uvek loše reaguju, što je normalno. Treba da znaju da u ovoj zameni ličnih dokumenata, posebno ličnih karata nema troškova. Dakle, MUP, odnosno država će snositi sve troškove oko zamene ličnih dokumenata prilikom promene naziva ulica.
Toliko u ovom trenutku. Ima mnogo stvari koje radi Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, ali sve pohvale za gradove i opštine, zaista, izuzetno su aktivni, četvrtkom je 60 gradova i opština već došlo kod nas, samo za ova tri meseca. Svakako da očekujem da svih 145 gradova i opština dođu i pomognu. Posebno sam sad na konsultacijama dok pretresamo ove projekte šta je to što je prošlo što može Ministarstvo da finansira.
Hoću samo još jednu stvar i evo završavam. Izvinjavam se svima zbog suviše oduzetog vremena. Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave pomaže organizaciju vakcinacije širom gradova i opština, posebno za organizaciju vakcinalnih punktova.
U ovom trenutku mi u Srbiji imamo oko 319 punktova gde se organizuje vakcinacija. Sve pohvale, poseban pozdrav za medicinsko osoblje, ali i za ono administrativno osoblje i volontere koji pomažu na terenu u svim gradovima i opštinama i evo, neka poslednja cifra, od 15.30 u Srbiji je vakcinisano 866.563 čoveka prvi put, 497.310 revakcinisanih u Srbiji.
Hvala vam. Izvinjavam se što sam oduzela ovoliko vremena.

Prvo vanredno zasedanje , 28.01.2021.

Hvala, predsedavajući.
Samo kratko da se nadovežem, jer je trenutno u toku konkurs za prijavljivanje gradova i opština za trošenje novca iz budžetskog fonda za lokalne samouprave i to se deli u okviru četiri cilja. Jedan od ciljeva po kojima mogu da apliciraju gradovi i opštine jeste preventivno delovanje na smanjenju rizika od klimatskih promena i elementarnih i drugih nepogoda, a sve u cilju zaštite imovinskih interesa jedinica lokalnih samouprava i građana.
Tu nije prevelika suma, 41 milion 400 hiljada dinara, ali vam moram reći da petnaestak dana traje konkurs i trajaće do 4. februara, ni jedna lokalna samouprava se do sada nije prijavila. Ja zaista apelujem i ovim putem i to činim svakodnevno, da se prijavljuju gradovi i opštine kako bismo zaista mogli da finansiramo te projekte.
Pretpostavljam da pored svega ovoga o čemu smo do sada govorili da je veoma važno da očistimo i rečna korita, i različite kanale koji se nalaze kroz naselja, ja sada malo žargonski govorim, ali je važno da se jedinice lokalne samouprave prijave sa gotovim projektima do 4. februara kako bismo zaista mogli da iskoristimo novac koji je u budžetu i namenjen za ove potrebe. Toliko.

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja , 22.12.2020.

Hvala.
Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovane narodne poslanice i narodni poslanici, pred vama se danas nalazi set zakona kojima su predloženi izmene u oblasti radnih odnosa i plata u javnom sektoru i to: Predlog zakona o izmenama zakona
o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, Predlog zakona o izmenama Zakona o platama službenika i nameštenika u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, Predlog zakona o izmenama Zakona o zaposlenih u javnim agencijama i drugim organizacijama koje je osnovala Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave i Predlog zakona o izmenama Zakona o državnim službenicima.
O ovih pet zakona bih u narednih 10 minuta govorila, a nakon toga, uz poštovanje kolega članova Vlade Republike Srbije, ministra finansija Siniše Malog i ministra spoljnih poslova Nikole Selakovića govoriću i o naredna četiri zakona, odnosno o tačkama od 6. do 9.
Dakle, govoriću prvo o predloženim izmenama prva četiri zakona koja su u nadležnosti Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave. Predloženim izmenama se utvrđuje novi rok za početak primene sistemskog, a samim tim i posebnih zakona kojima se uređuju plate, naknade plata i druga primanja u svim delovima javnog sektora.
Nadedena potreba uzrokovana je pre svega složenom epidemiološkom situacijom, odnosno pandemijom virusa Kovid 19 na teritoriji Republike Srbije tokom ove 2020. godine i koja nažalost još uvek traje.
To je dovelo do dodatnog opterećenja i ograničenih kapaciteta u radu javnog sektora. Samim tim je bilo otežano sprovođenje neophodnih mera i aktivnosti od strane svih učesnika u reformi, koje su potrebne za uspostavljanje efikasnog mehanizma za prelazak na nov sistem plata u javnom sektoru u 2021. godini.
Puna implementacija propisa o platama zaposlenih u javnom sektoru podrazumeva intenzivnu saradnju svih učesnika u reformi sistema plata radi postizanja što većeg konsenzusa u njenom sprovođenju.
Složenost procesa implementacije zakona koji podrazumeva čitav niz aktivnosti za državne organe, organe autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, pre svega dalje normativne aktivnosti i analize finansijskih efekata implementacije reforme i njen uticaj na budžet, kao i brojne aktivnosti za druge poslodavce u javnom sektoru, a u uslovima otežanog funkcionisanja i umanjenih kapaciteta javnog sektora zbog Kovida 19, sve je to uslovilo potrebu da se do početka primene zakona ostavi odgovarajući vremenski period u kojem će moći da se ostvari nesmetana komunikacija o reformskim aktivnostima sa svim delovima javnog sektora.
Imajući u vidu da je zaista teško predvideti dužinu trajanja ovakve epidemiološke situacije, kao i posledice koje ona može da prouzrokuje na nesmetano funkcionisanje celokupnog javnog sektora, predloženo je da se kao rok za početak primene navedenih zakona odredi januar 2022. godine.
Ovom prilikom ukazujemo da prioritet i strateško opredeljenje ove Vlade i nadalje ostaje potpuna implementacija novog sistema plata u javnom sektoru. To želim da naglasim kako bi smo tokom ove rasprave i narednih dana, naravno, bili svesni šireg konteksta u kojem predlažemo odlaganje primene ovih zakona.
Dakle, u prethodnom periodu su postavljene dobre osnove za reformu u Zakonu o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru koji je usvojen 2016. godine, kao i nakon toga, usvajanjem posebnih zakona kojima su uređene plate, naknade plata i druga primanja zaposlenih u organima autonomne pokrajine i jedinicama lokalnih samouprava, zaposlenih u javnim službama, javnim agencijama i drugim organizacijama koje je osnovala Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave.
Međutim, primena ovih zakona zahteva usvajanje značajnih podzakonskih akata za njihovo sprovođenje koji takođe moraju biti doneti u što većem konsenzusu svih učesnika u reformi, kao i pripremi celokupnog javnog sektora za njihovu implementaciju, što pokazuje složenost celokupnog procesa.
U nameri da zaista ova reforma bude izvršena u otvorenom procesu, uz dijalog sa brojnim učesnicima u njenom sprovođenju, uz valjano i sveobuhvatno sagledavanje svih njenih efekata na funkcionisanje i efikasnost javnog sektora, morali smo da se opredelimo za još jedno odlaganje njenog početka dok se ne steknu uslovi za nesmetano zajedničko sprovođenje reformskih aktivnosti svih njenih učesnika.
Ono što jeste veoma važno i što ne samo vi ovde u sali treba da čujete, nego ću na tome potencirati u svakodnevnoj komunikaciji sa građanima Srbije, jer to treba da znaju, nezavisno od odlaganja reformi plata zaposlenima u javnom sektoru, u ovoj teškoj situaciji, naročito za zaposlene u zdravstvu, je pružena na prvom mestu vaša, a onda i naša podrška kao članova Vlade Republike Srbije, usvajanjem budžeta kojim smo mi omogućili povećanje plata u situaciji kada su mnoge države u svetu zamrzavale ili smanjivale plate zaposlenih.
Takođe, danas se pred vama nalazi Predlog izmena Zakona o državnim službenicima kojim se pomera rok za državne organe za početak primene obaveznosti sprovođenja konkursnog postupka za rad na određeno vreme, zbog povećanog obima posla.
Predlažemo da se kao novi rok za početak primene ove odredbe, odredi 1. januar 2023. godine umesto 1. januara 2021. godine, kako se pre svega ne bi ugrozila efikasnost rada državnih organa, naročito u okolnostima izazvanim epidemijom virusa Kovid 19.
Sada državni organi, kao i drugi poslodavci u javnom sektoru nemaju obavezu sprovođenja konkursnog postupka za rad na određeno vreme, ali zahtevi i profesionalizacija uprave su nas opredelili u nameri da uspostavimo jači mehanizam kontrole ulaska zaposlenih u upravu, kao jedan od garanta njene efikasnosti.
Želela bih da tokom današnje rasprave, kada pričamo o odlaganju ovih zakona ne skoncentrišemo se samo na kritiku zašto još jednom pomera rok za početak primene ovih zakona, nego da posmatrate u kontekstu, kao što rekoh, šire slike, da razmišljate o tome da je u toku sveobuhvatna reforma javne uprave u Srbiji, da je pripremljen novi dokument strategije reforme javne uprave u Srbiji i u svetlu toga treba posmatrati odlaganje ovih zakona. Naravno da smo na prvom mestu uslovljeni pandemijom kovid 19, ali moramo da razmišljamo i o tome koji su procesi u toku u Srbiji, pre svega oko reforme javne uprave, a tu profesionalizacija nešto na čemu insistiramo i što će biti naš prioritet.
Iako je na početku bio ostavljen odloženi rok od dve godine za primenu ove odredbe u Zakonu o državnim službenicima zbog uslov kontrolisanog zapošljavanja koji proističu iz propisa o budžetskom sistemu i propisa kojima se ograničavao maksimalni broj zaposlenih u javnom sektoru. U tom periodu nije sprovedeno dovoljno konkursnih postupak za rad na neodređeno vreme koji su preduslov stvaranja evidencije o licima koja su prošla taj konkursni postupak i koja bi mogla da se uključe u sistem rada na određeno vreme bez konkursnog postupka.
Iz tog razloga je potrebno da se utvrdi novi rok, da se pređe na konkursni vid zapošljavanja za rad na određeno vreme, kako se ne bi ugrozila efikasnost rada organa za vreme trajanja tih konkursnih postupaka. Navedeni rok doveden je u vezi i sa rokom iz Zakona o budžetskom sistemu, kojim je za javni sektor predviđen novi vid kontrole zapošljavanja do 2023. Odlaganjem primene Zakona o državnim službenicima u ovom delu biće uspostavljen adekvatan vremenski okvir kojim će se omogućiti sprovođenje ove forme zasnivanja radnog odnosa na određeno vreme bez uticaja na nesmetano funkcionisanje državnih organa.
Ja se ispred Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave zahvaljujem poslanicima i nadam se da ćete uvažiti razloge koji su navedeni za odlaganje primene ovih zakona iz naše nadležnosti, pre svega u cilju naših nastojanja da te sistemske reforme budu zaista u korist i države i zaposlenih koji su konkretni nosioci svih aktivnosti javnog sektora.
Sada bih prešla i na ostale tačke dnevnog reda. Pred nama se nalaze predlozi zakona o potvrđivanju sporazuma, koje je Vlada Republike Srbije potpisala.
Prvi je Predlog zakona o zaduživanju Republike Srbije kod Unikredit banke za potrebe finansiranja projekta Ruma, Šabac, Loznica, izgradnja autoputa Ruma-Šabac i brze saobraćajnice Šabac-Loznica, jedan je od prioritetnih projekata Republike Srbije u drumskom transportu, s obzirom da je reč o projektu koji je važan za razvoj i povezivanje oko 600.000 ljudi u Mačvanskom i Sremskom okrugu, ali i za Podrinje i zapadnu Srbiju sa Vojvodinom, kao i za povezivanje tog dela Srbije sa regionom, posebnom BiH.
Komercijalnim ugovorom predviđena je ugovorena vrednost projekta do 467 miliona 500.000 evra, kao i završetak projektno-tehničke dokumentacije i izvođenje radova. Izvođenje radova će obuhvatiti i izgradnju tri deonice. Prva je Ruma-Šabac od autoputa E-70 petlja Ruma do mosta preko Save u Šapcu, dužine 21,14 km za brzinu od 130 km/s, druga deonica je izgradnja mosta preko Save u Šapcu dužine 1.327,5 m, uključujući i navozne rampe i treća deonica je izgradnja brze saobraćajnice od Šapca do Loznice dužine 54,58 km za brzinu od 100 km/s.
Sledeći na dnevnom redu je Predlog zakona o potvrđivanju ugovora između Vlade Republike Srbije i Vlade Hong Konga Specijalnog administrativnog regiona Narodne Republike Kine o otklanjanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze, na dohodak i na imovinu i sprečavanje poreske evazije izbegavanja. Zaključenje tog ugovora predstavlja značajan doprinos unapređenju bilateralne privredne i finansijske saradnje Srbije i Hong Konga. Time se otklanja problem dvostrukog oporezivanja fizičkih i pravnih lica rezidenata dve strane. Ugovor predstavlja pravni okvir i preduslov za ulaganja honkoških investitora u privredu Republike Srbije, odnosno stvaranje uslova za njihovo učešće u procesu privatizacije, ali i za korišćenje odgovarajućih finansijskih instrumenata za podsticanje viših oblika bilateralne ekonomske saradnje.
Na današnjem redu je i Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske o saradnji u oblasti sprovođenja prioritetnih projekata u Republici Srbiji.
Potpisivanjem sporazuma između Srbije i Francuske o saradnji u oblasti sprovođenja prioritetnih projekata u Srbiji, odnose se na izgradnju beogradskog metroa i na automatizaciju upravljanja elektrodistributivnom mrežom kroz automatizaciju srednje naponske distributivne mreže u Republici Srbiji.
Navedeni projekti su od kapitalnog značaja za Republiku Srbiju. Oni će doprineti održivom unapređenju srpske privrede i olakšati transfer tehnologije, kao i stručnog razvoja kvalifikovane i ne kvalifikovane radne snage u ovim oblastima.
Dakle, ovo su, ova tri zakona, su zapravo potvrđivanje sporazuma koji nam omogućavaju sprovođenje velikih projekata u različitim sektorima. Ja sam sigurna da ćemo i na tu temu imati konstruktivnu raspravu i nadam se da ćete i ove predloge u danu za glasanje prihvatiti.
Poslednji zakon u ovoj objedinjenoj tački, Zakon o potvrđivanju memoranduma o razumevanju između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske o zapošljavanju članova porodice koji žive u zajedničkom domaćinstvu sa članovima diplomatskih i konzularnih predstavništava.
Oblast zapošljavanja članova porodica, pripadnika diplomatskih ili konzularnih predstavništava u odnosima između Republike Srbije i Velike Britanije do sada nije bila pravno regulisana iako postoji obostrani interes za regulisanje ovog pitanja memorandumom na recipročnoj osnovi između dve države, reguliše se zapošljavanje uz naknadu članova porodica, članova diplomatskih i konzularnih predstavništava i to u skladu sa unutrašnjim propisima zemlje u kojoj se traži zaposlenje.
Član porodice koji se bavi plaćenim poslom, na osnovu ovog sporazuma, ne uživa imunitet od građanske i upravne nadležnosti. Poslednjih godina ovo je postalo uobičajena, međunarodno pravna praksa pri čemu je svrha ovih sporazuma takođe da se tom pomenutom krugu lica ograniče privilegije, imuniteti kada su u pitanju aktivnosti vezane za obavljanje plaćenih delatnosti koje bi im inače pripadali prema bečkim konvencijama o diplomatskim i konzularnim odnosima.
U savremenim uslovima života, to je i bio razlog za potpisivanje ovakve vrste memoranduma, dakle sve je češća situacija gde supružnici odbijaju da napuste svoj posao da bi pratili u inostranstvo bračnog ili vanbračnog partnera koji je član diplomatskog ili konzularnog predstavništva ili misije pri međunarodnim vladinim organizacijama, što je upravo navelo mnoge države, odnosno njihova ministarstva spoljnih poslova, da pronađu pravni način da reše ovaj problem svojih zaposlenih.
Osnovni cilj je očuvanje normalnog porodičnog života, diplomatskih ili konzularnih predstavnika i držanje porodice na okupu uz istovremeno zadovoljenje profesionalnih i ekonomskih preduslova za funkcionisanje tih porodica.
Takođe, dodala bih, ništa manje značajno i to da su efekti rada diplomatskih ili konzularnih predstavnika u slučaju razdvojenih porodica nesumnjivo manji od efekata rada onih diplomatskih ili konzularnih predstavnika koji rade u okruženju svojih porodica kada se nalaze sa njim u državi službovanja. Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno izdvajanje finansijskih sredstava iz budžeta Republike Srbije.
Uvažene doskorašnje kolege, narodne poslanice, narodni poslanici, predsedavajući, mislim da je ovako bilo jedno koncizno izlaganje s obzirom na devet tačaka objedinjenih u ovoj jednoj načelnoj raspravi. Naravno da sa svojim saradnicima sam na raspolaganju da dam još dodatnih informacija.
Osim zakona koji su u nadležnosti Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, danas raspravi prisustvuju i saradnici iz Ministarstva finansija i Ministarstva spoljnih poslova, tako da nećete biti uskraćeni za neophodne informacije iako nadležni ministri nisu lično prisutni. Hvala vam.

Imovinska karta

(Beograd, 30.01.2020.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 106000.00 RSD 16.04.2016 - 03.06.2016.
- JP Srbijagas Novi Sad (Službenik) Republika Mesečno 120000.00 RSD 01.08.2019 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 30000.00 RSD 03.06.2016 -