DUBRAVKA FILIPOVSKI

Srpska napredna stranka

Rođena je 1967. godine u Novom Pazaru. Živi u Beogradu.

Diplomirala je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1991. godine.

U periodu od 1992–1994. godine radila na Filozofskom fakultetu u Beogradu kao asistentkinja u grupi za andragogiju na predmetu Istorija pedagogije. U periodu od 1994–2001. godine radila kao vlasnica i direktorka u preduzeću „Dionis“, Beograd. Od 2000. do 2004. godine radila je kao savetnica direktorka u preduzeću „Fil trade“, Beograd.

Članica Nove Srbije postaje 2004.godine, nakon čega je imenovana za portparolku stranke. U novembru 2005, na Skupštini stranke, izabrana za potpredsednicu Nove Srbije. Članica je Predsedništva stranke. Obavljala je funkciju pomoćnice predsednika opštine Voždovac.

Nakon izbora 2012. godine, izabrana je za narodnu poslanicu u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a mandat joj je potvrđen i nakon izbora 2014. i 2016. godine.
Novu Srbiju napušta januara 2017. godine, pri čemu postaje samostalna poslanica.

Govori ruski i engleski jezik.

Udata, majka dvoje dece.
Poslednji put ažurirano: 21.11.2017, 10:10

Osnovne informacije

Statistika

  • 90
  • 2
  • 5 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 4 meseca i 12 dana i 2 sata

Poštovana gospođo Filipovski, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korup...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 7 meseci i 7 dana

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 2 godine i 5 meseci i 15 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Dvadeset šesto vanredno zasedanje , 26.02.2020.

Zahvaljujem.

Pitanje nestale dece je nesumnjivo teška i bolna tema koja je ostavila mrlju na nas kao društvo zbog kriminalne grupe koja je harala otimajući decu od majki iz porodilišta, od roditelja, a da pri tome tužilaštvo i institucije države u tom trenutku nisu reagovale.

Svaka od ovih priča koju smo čuli od roditelja nestale dece izaziva buru emocija u svakom od nas i nenadoknadivu bol sa kojom se suočavaju i žive roditelji nestale dece.

Prvi korak u pokušaju rešenja ovog problema je upravo predloženi zakon o nestalim bebama, zakon koji nije savršen i zakon koji ima puno manjkavosti, ali koji je neophodan za početak rešavanja svih okolnosti i činjenica u vezi nestalih beba.

Udruženja roditelja, nevladine organizacije, opozicija, deo opozicije, svi ostali učesnici imali su i još uvek imaju različito viđenje ovog problema, iako je rasprava i kreiranje ovog zakona trajalo godinama unazad pitanje je da li bi za još toliko vremena mi došli do potpune saglasnosti do konsenzusa za predloženo rešenje.

Međutim, ono što treba danas da se kaže u ovom visokom domu je činjenica da se ovaj problem decenijama gurao pod tepih, da se sa roditeljima koji su godinama bili u potrazi za nestalim bebama nije razgovaralo, da se nije reagovalo na njihove podnete tužbe. Zato predstavnicima opozicije, dela opozicije zameram što ovaj problem nisu rešavali, što korist decu u političke svrhe i u što u svojim izjavama i reakcijama se kriju iza lažnog bojkota i što nisu imali i nemaju ni sada hrabrosti, ni stručnosti da se suoče sa ovim problemom.

Žalosno je što se na bilo koji način sa ovom temom pojedinci utrkuju za skupljanje jeftinih političkih poena koristeći decu i što nam sada drže lekcije oni koji su bili nemi i koji su sedeli skrštenih ruku kada se trebalo uhvatiti u koštac sa rešavanjem ovog problema i ovo su činjenice i zato je suvislo pitanje za njih, koji danas nisu ovde i koji ne iznose svoj stav u ovom visokom domu, nego se kriju iza nekih saopštenja ili nekih povremenih javnih nastupa, dakle, zato je pitanje za njih – šta ste uradili?

Nažalost, manipulišu i bolesnom decom crtajući nam mete na čela, a usvojili smo Zojin zakon, osnovali Fond za lečenje bolesne dece u inostranstvu koji se svake godine uvećava sredstvima. Da li je taj novac dovoljan? Naravno da nije, ali se on svake godine povećava i omogućava i našoj bolesnoj deci da se leče.

Mislim da je velika razlika između onih političara i narodnih poslanika koji žele da se ovaj problem reši i onih kojih nažalost koriste ovu temu da bi se ubrao neki jeftin politički poen.

Ja verujem ministru Stefanoviću i ministarki Neli Kuburović koji su istakli da se u izradi Predloga ovog zakona da su se rukovodili realnim mogućnostima i savetima Saveta Evrope.

Najvažnije preporuke Komiteta Saveta Evrope bile su da se prošire DNK analize i na roditelje koji žive u inostranstvu i sa drugom preporukom, koja je uzeta u obzir, predviđeno je uzimanje u obzir konačne presude koja utvrđuje činjenice u vezi sa smrću deteta. Upravo ova dva člana Predloga zakona pozdravio je i Komitet ministara Saveta Evrope ocenivši da imaju potencijal da povećaju efikasnost postupaka i dovedu do pružanja kredibilnog odgovora roditeljima. Zbog građana Srbije želim da kažem da je Komitet ministara Saveta Evrope nekoliko puta do sada reagovao upozorenjima, spremao je veoma oštru rezoluciju čije bi posledice osećali građani Srbije da nismo predložili ovaj Predlog zakona.

Dakle, moje mišljenje je da ovaj Predlog zakona nije mrtvo slovo na papiru, da on stvara osnovu da problem počne da se rešava, ali jasno je za je potrebna i velika upornost. Mislim da Srbija danas ima mehanizme i snagu i upravo tu upornost da se izbori sa ovim problemom. Niko ne kaže da će ova borba biti laka zato što je za neke slučajeve prošlo i više decenija od mogućeg učinjenog krivičnog dela, ali predstavlja, kao što sam rekla, neophodan i važan korak u rešavanju ovog problema.

Takođe, činjenica je da nijedan zakon koji je ušao u skupštinsku proceduru nije usvojen u toj formi bez amandmana, za koje verujem da će pojedini i mnogi od njih biti prihvaćeni. Verujem da će u raspravi u pojedinostima ovaj zakon biti popravljen i da će ovo biti prvi korak da ispravljamo nepravdu i zločin bez kazne koji nas sve na neki način tišti i koji je bio osnova i podstrakač da do ovog Predloga zakona dođemo. Zahvaljujem.

Dvadeset peto vanredno zasedanje , 20.02.2020.

Zahvaljujem.

Poštovane kolege i koleginice, mi u ovom visokom Domu raspravljamo o setu predloga zakona koji unapređuju život građana Srbije od podsticaja preduzetništvu do projekata za izgradnju toplovoda Obrenovac-Novi Beograd, zatim o trgovini između Srbije i Evroazijske unije, a sa druge strane imamo one koji su uništili Srbiju, koji su 2012. godine poraženi a to ne mogu da shvate i koji zagovaraju bojkot i imamo one, odnosno te iste ljude koji su podržali snimanje filma „Vladalac“, koji smo ovih dana mogli da vidimo, koji je čista propaganda i koji sa puno mržnje govori o predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću.

Nesumnjivo je da film govori o onima koji to čine, o njihovom karakteru, o njihovim vrednostima, o njihovom poljuljanom samopouzdanju, o njihovim frustracijama, nego o legalno izabranom predsedniku koji je na poslednjim predsedničkim izborima osvojio onoliko glasova, samo koliko oni mogu da sanjaju.

Zbog toga, obraćajući se pre svega građanima Srbije, koji nadam se slušaju ovaj prenos i koji znaju da će za nedelju-dve biti raspisani redovni parlamentarni i lokalni izbori, želim da podelim svoj stav i svoje razmišljanje.

Prvo, da li u svetu postoji demokratska država u kojoj novinari, krijući se iza istraživačkog novinarstva, lažima, prikazuju profil predsednika Srbije Aleksandra Vučića crtajući mu bezbroj puta pre toga metu na čelu, a potom kažu kako u Srbiji vlada medijski mrak i diktatura.

Da li bi na N1 televiziji, recimo, bio prikazan film o Draganu Đilasu o tome kako i na koji način je on zaradio toliki novac dok je bio u izvršnoj vlasti, koliko je ljudi ostalo bez posla, koliko je fabrika zatvoreno, koliko je mladih ljudi otišlo iz inostranstva ili film o tome koliko su puta crtali, kao što sam rekla, metu na čelu Aleksandru Vučiću i sve pretnje njemu i njegovoj porodici?

Da li bi na toj televiziji bio prikazan film o Bošku Obradoviću, o tome koliko je puta uvredio žene, o vešalama na Terazijama, o tome kako je ušao upravo sa Draganom Đilasom u RTS, o tome kako je imao napad sa svojim pristalicama na novinarku Pinka, Gordanu Uzelac, na predsednicu parlamenta Srbije, Maju Gojković?

To je pitanje o kojem građani Srbije treba da razmisle.

Ono što je posebno zabrinjavajuće u ovom filmu što su protagonisti filma koji je prikazan, koji se evo sada i dalje prikazuje na „jutjubu“, preko televizije N1, podelili građane Srbije i ponizili ih zato što podržavaju Aleksandra Vučića i podelili ih na one koji ga podržavaju i one koji su protiv njega, što je nedopustivo.

Žalosno je i što su prevazišli sami sebe i što okrivljuju Srbe da su okupirali Glinu i Sarajevo i što su devedesete godine njima u glavi, što ih nažalost oni prizivaju.

Uprkos svemu, ne mogu da ospore postignute rezultate, ne mogu da ospore rad, ne mogu da ospore uloženu energiju i ne mogu da ospore činjenicu da Aleksandar Vučić, kao predsednik Srbije, brine o interesima Srbije.

Naravno da ću danu za glasanje podržati ovaj Predlog zakona.

Dvadeset peto vanredno zasedanje , 18.02.2020.

Poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, uvaženi ministre složila bih se sa vama da nismo završili posao i da je ovaj predlog zakona o Memorijalnom centru „Staro sajmište“, zapravo jedan prvi važan korak koji treba na pravi način da obeležimo stradanje srpskog naroda u 20.veku.

Istorijska obaveza prema našim precima i drugim narodima koji su bili žrtve nacističkog koncentracionog logora na Beogradskom sajmu je da podignemo ovaj memorijal. Ovo je strašno mesto stradanja u kome su logoraši ubijani na najsvirepiji mogući način i u ovom koncentracionom logoru život je izgubilo preko 18 hiljada Srba, Jevreja, Roma i ostalih antifašista.

Zašto to do sada nije učinjeno? To je pitanje koje treba da se postavi nekome pre nas. Imali su priliku, a treba da odgovore zašto je nisu realizovali.

Skupština grada Beograda je 2014. godine pokrenula ovu inicijativu, oformila komisiju čiji je krajnji rezultat upravo Predlog ovog zakona o kojem danas raspravljamo.

Naša poruka je da moramo da čuvamo sećanje na Holokaust i da treba da se borimo protiv prekrajanja istorije koja je nažalost u ovim vremenima u kojima živimo sve izraženija. Zato nije izostala ni podrška predsednika Srbije Aleksandra Vučića predlogu člana Predsedništva BiH iz Republike Srpske, Milorada Dodika, da se u Donjoj Gradini podigne jedan memorijal koji će trajno ukazivati šta se desilo Srbima u Jasenovcu. Ne smemo biti neodgovorni prema generacijama koje dolaze i to je veoma važno.

Želim da istaknem da smo nedavno u Moskvi na sastanku sa Mešovitim komitetom, zapravo Komisijom Narodne skupštine Republike Srbije i Ruske Federacije upravo započeli ovu temu i da smo pokrenuli inicijativu za očuvanje istorijskog sećanja na borbu protiv fašizma sa ciljem da se sačuva prava istina o kreiranju slobodne Evrope. Izuzetno važnim smatram i pokretanje inicijative predsednika Srbije Aleksandra Vučića za formiranje Komisije o popisu NATO žrtava, spomenik Stefanu Nemanji, koji čekamo preko 800 godina. Sve je to naša obaveza i dužnost prema našim precima, istorijskom nasleđu, ali i mladim ljudima i njihovoj budućnosti.

Sve ovo što se dešava na prostorima Crne Gore sa spornim Zakonom o slobodi veroispovesti ima za cilj otimanje srpske imovine i koji mesecima unazad u litijama u Crnoj Gori i van nje okuplja desetine hiljada Srba, zatim sa Predlogom zakona u BiH da se odlukom Ustavnog suda u BiH uzme Zakon o poljoprivrednom zemljištu na celoj teritoriji BiH, zatim i činjenica da Priština već sedam godina bez kazne ignoriše implementaciju Briselskog sporazuma. Sve to nije nimalo slučajno. Sve je to udar na Srbiju sa ciljem da se izazove reakcija Srbije i da se, kao što je predsednik Aleksandar Vučić u jednoj emisiji sinoć rekao, kao i devedesetih godina Srbija okrivi za sve.

Kao što sam i rekla, sve to nije nimalo slučajno, kao ni bojkot, ni najprizemnije uvrede za predsednika Srbije i njegovu porodicu, film koji smo sinoć gledali, koji je prikazan na jednoj televiziji, i sve to predstavlja svojevremeno jednu vrstu podela koje su naša boljka svih ovih godina i koje predstavljaju jedan veliki problem kada je u pitanju srpski narod.

Međutim, građani Srbije veruju Aleksandru Vučiću, veruju SNS. Podražavaju njegovu politiku i znaju da Dragana Đilas i njegovi sledbenici koji zagovaraju bojkot su u stvari protivnici normalnom životu i razvoju Srbije. Građani Srbije nikada ne mogu zaboraviti kako se Dragan Đilas obogatio, a kako je građane ostavio u bedi. To je nešto što pred ove izbore treba da istaknemo kao i naš program za Srbiju 2025. i sve ovo iz oblasti kulture, istorije i kulturnog nasleđa što činimo i što je zajednički i pozitivan rezultat svih nas.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja, 27.10.2016.

Gospodine predsedniče Vlade, vi ste danas u skladu sa Poslovnikom ovde u NS RS i na kraju meseca zajedno sa ministrima odgovarate na naš poslanička pitanja.

Za mene i moje kolege iz poslaničke grupe NS, ali i većinu građana je ključno pitanje ekonomija, privredni razvoj i investicije koje donose bolji život građana Srbije.

Činjenica je da se i najbogatije zemlje bore za strane, direktne investicije i da ih privuku što više. Srbija je na vreme shvatila da mora u tom smeru da poboljša privredni ambijent, dakle u cilju privlačenja novih investicija u korist svih građana. Zato smo i ovde u parlamentu, a i vi u Vladi RS preuzeli sve neophodne mere u obezbeđivanju ekonomske i političke stabilnosti, poboljšanju kvaliteta zakona i čineći našu birokratiju efikasnijom.

S tim u vezi, Srbija je smanjila stopu nezaposlenosti, sa 24% koliko je bila 2012. godine, danas je 17%. Smanjili smo inflaciju sa 12% na 1,7%, povećan je izvoz, a BDP u ovom trenutku iznosi 2,7%. Sve se to odrazilo i na položaj Srbije na svetskoj duing listi, napredovali smo sa 91 mesta prvo na 59, a sada smo na 47 mestu.

Potpuno je jasno da na osnovu strukturnih reformi Srbija planira da postane još atraktivnija za strane direktne investicije. Zbog toga moje pitanje vama koje želim da uputim je može li Vlada Republike Srbije da dostigne nivo stranih direktnih investicija do tri milijarde dolara s obzirom da su u prošloj godini iznosili 1,8 milijardi evra?

Procena je ekonomista da za dostizanje održivog razvoja neophodno je da sadašnje ukupne investicije iznose 25% BDP. O tome ste govorili u ekspozeu, ali mislim da je to veoma važno za našu ekonomsku stabilnost i budući period. Volela bih da mi odgovorite na to pitanje.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja, 27.10.2016.

Zadovoljna sam odgovorom koji ste mi dali u vezi direktnih stranih investicija, ali moje pitanje za vas je, s obzirom da ste

spomenuli javni dug da zbog građana Srbije takođe kažete koliki je javni dug u ovom trenutku?

Mi smo ovih dana u parlamentu raspravljali i o međunarodnim sporazumima i o zajmu sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima i ministar Vujović je vrlo precizno i tačno odgovarao na sva naša pitanja, ali ja ipak želim vas da pitam - ako smo u suficitu, zašto uzimamo taj zajam i da li postoji opasnost, odnosno rizik negativnih kursnih razlika s obzirom na taj zajam?

Imovinska karta

(Beograd, 27.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika mesečno 98000.00 RSD 03.06.2016 -