DUBRAVKA FILIPOVSKI

Srpska napredna stranka

Rođena je 27. januara 1967. godine u Novom Pazaru. Živi u Beogradu.

Diplomirala je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1991. godine.

U periodu od 1992–1994. godine radila na Filozofskom fakultetu u Beogradu kao asistentkinja u grupi za andragogiju na predmetu Istorija pedagogije. U periodu od 1994–2001. godine radila kao vlasnica i direktorka u preduzeću „Dionis“, Beograd. Od 2000. do 2004. godine radila je kao savetnica direktorka u preduzeću „Fil trade“, Beograd.

Članica Nove Srbije postaje 2004.godine, nakon čega je imenovana za portparolku stranke. U novembru 2005, na Skupštini stranke, izabrana za potpredsednicu Nove Srbije. Članica je Predsedništva stranke. Obavljala je funkciju pomoćnice predsednika opštine Voždovac.

Nakon izbora 2012. godine, izabrana je za narodnu poslanicu u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a mandat joj je potvrđen i nakon izbora 2014. i 2016. godine.
Novu Srbiju napušta januara 2017. godine, kada postaje samostalna poslanica, a u oktobru 2017. godine pristupa Srpskoj naprednoj stranici i postaje članica poslaničkog kluba Srpske napredne stranke. U XI skupštinskom sazivu (2016.-2020.) bila je članica Odbora za Odbranu i unutrašnje poslove, Odbora za prava deteta, zamenica predsenica Odbora za spoljne poslove i zamenik člana Odbora za spoljne poslove.

Na parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine ponovo postaje narodna poslanica, kada se našla na 28. poziciji na listi “Aleksandar Vučić - za našu decu”.

Govori ruski i engleski jezik.

Udata, majka dvoje dece.
Poslednji put ažurirano: 15.10.2020, 13:39

Osnovne informacije

Statistika

  • 92
  • 2
  • 5 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 1 godina i 8 meseci i 2 dana

Poštovana gospođo Filipovski, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korup...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 2 godine i 10 meseci i 29 dana

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 3 godine i 9 meseci i 6 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Deveta sednica Prvog redovnog zasedanja , 27.04.2021.

Zahvaljujem, predsedavajući, kolega Orliću.

Poštovane koleginice i kolege, verujem da su građani i građanke Srbije u današnjoj raspravi mogli da čuju određene političke poruke iz ovog visokog Doma, ali i novine vezane za set ekonomskih zakona koje imaju za cilj da unaprede našu privredu i društvu, koje imaju za cilj da unaprede privredni ambijent Srbije i da menjaju funkcionisanje našeg privrednog sistema.

Predlog zakona o elektronskim fakturama treba da unapredi digitalizaciju, treba da napravi značajni iskorak u borbi protiv korupcije, u borbi protiv sive ekonomije, u uspostavljanju našeg pravnog sistema i unapređenju pravne sigurnosti, ali treba da omogući vidljivost i transparentnost između javnih i privatnih subjekata u Srbiji.

Uspostavljanje transparentnosti kroz Predlog zakona o elektronskim fakturama, kao što su moje uvažene koleginice i kolege rekle, treba da bude fazno i to je veoma važno zbog obaveznog evidentiranja obračuna poreza na dodatu vrednost u sistemu elektronskog fakturisanja.

Cilj ovog zakona je da olakša svakodnevni rad, da uštedi vreme i da smanji troškove proizvodnje. Nesumnjivo je da će Predlogom ovog zakona biti olakšan rad Poreske uprave, da će on doprineti ubrzanju posebnih procesa ali i operativnosti korisnika.

Ovaj zakon je važan i sa aspekta zaštite životne sredine zbog korišćenja smanjenja papirnih faktura. Nesumnjivo je da će ovaj zakon u primeni kada bude izglasan u ovom visokom Domu doprineti da se mnogi problemi reše, ali je važno da se posle usvajanja ovog zakona prođe izvesno vreme kako bi se obezbedila edukacija svih učesnika na tržištu. Na nama, kao narodnim poslanicima je da približimo ovaj zakon i predloženi set zakona svim ciljnim grupama.

Zakon je usklađen sa tekovinama EU. On je praktično uzeo primere najboljeg funkcionisanja iz EU i usklađen je i sa firmama koje se nalaze na teritoriji zemalja članica EU.

U primeni ovog zakona je važno da on bude spušten na lokal, važno je što je radna grupa sa resornim ministarstvom održala nekoliko rasprava, održano je i javno slušanje u ovom visokom Domu i što su predstavnici prirede Srbije građani, predstavnici javnog i privatnog sektora mogli da dostave svoje predloge i što su mnogi od tih predloga i uneti u ovaj Predlog zakona.

Izazov je primena ovog zakona u ruralnim sredinama i mogućnostima pristupa interneta u ovim područjima. Izazov je, takođe, i poštovanje ugovora između privrednih subjekata i informacionih posrednika. Verujem da su predviđene podzakonskim aktima i kazne ukoliko bude kršenja odredaba tih ugovora.

Ono što je veoma važno naglasiti kada je u pitanju Predlog zakona o elektronskom fakturisanju je da je korišćenje sistema elektronskih faktura besplatno, da je cela država sve svoje resurse stavila za ovaj zakon, za primenu ovog zakona. Važno je istaći da se predlogom ovog zakona izbegavaju dodatni troškovi.

Verujem da će ovaj zakon, ono što je za mene najvažnije, u primeni otkriti sve nelegalne transakcije, da će on otkriti potencijalne malverzacije i da neće dozvoliti gomilanje novca preko firmi, kao što je na Mauricijusu ili nekim Devičanskim i nekim drugim ostrvima, kao što smo to u proteklom periodu mogli da vidimo od firmi Dragana Đilasa.

Ovaj set predloženih zakona, sa usvojenim rebalansom, treba da nam u ovoj pandemiji omogući i nova radna mesta, treba da nam omogući dalje otvaranje novih fabrika, da imamo veća direktna strana ulaganja.

Smatram da je Zakon o elektronskom fakturisanju, zajedno sa predloženim ekonomskim zakonima, uz rebalans, jedan važan iskorak za celo društvo.

U danu za glasanje ću podržati ovaj predloženi set zakona.

Deveta sednica Prvog redovnog zasedanja , 21.04.2021.

Poštovani ministre Mali, koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, predloženi treći paket pomoći i predloženi rebalans predstavljaju snažan impuls države građanima i privredi na pandemiju sa korona virusom, predstavljaju najbolji mogući odgovor svim dušebrižnicima i svim kritičarima na izazove sa kojima se Srbije uspešno nosi.

Prva dva paketa pomoći su bila sa ciljem da građani i privreda prežive ovaj težak period, najteži u ekonomskom smislu posle Drugog svetskog rata, a treći paket sa predloženim rebalansom je već podsticaj preduzećima da zadrže radnike na svojim radnim mestima do kraja ove godine i podsticaj privredi da, kada se završi ova kriza, korona kriza, bude otvorena za nova tržišta.

Prva dva paketa pomoći su se pokazala kao dobro osmišljeni, dok je naša privreda pokazali otpornost i žilavost, a verujem da će i ovaj treći paket sa rebalansom ispuniti svoju svrhu.

Za svo ovo vreme Srbija se uspešno bori na dva fronta – na privrednom i na zdravstvenom, i na oba ima značajne rezultate. Dok su mnogo razvijenije zemlje u lokdaunu, imaju probleme sa nabavkom vakcina, u Srbiji se uspešno sprovodi vakcinacija stanovništva i istovremeno otvaraju fabrike najvećih svetskih firmi, čuvaju se radna mesta i povećavaju plate i penzije.

Danas se u svetu sve više govori o Srbiji kao uspešnom modelu protiv korona krize i danas se o Srbiji u svetu govori kao zemlji u kojoj se grade bolnice, u kojoj se vakcine primaju po izboru i sprovode po uspešnom modelu digitalizacije i danas se na naše veliko zadovoljstvo govori o Srbiji koja će biti jedna od retkih zemalja u svetu koja će proizvoditi svoju vakcinu, a sve više se govori i o privrednom uspehu Srbije.

Opšte je poznato da je Srbija prošle godine imala pad BPD-a od samo 1% što je, podsećam, bio najbolji ekonomski rezultat u Evropi i što je danas sa pravom u ovom visokom domu više puta i rečeno.

Međutim, ti rezultati nisu samo u BDP. Tokom 2020. godine Srbija je u odnosu na 2019. godinu uspela da poveća industrijsku proizvodnju za 0,4%, uspeli smo ove godine da imamo 50.500 više radnih mesta u odnosu na prošlu godinu, uspeli smo da zadržimo inflaciju na 1,6%, uspeli smo da povećamo plate i penzije, penzije za 5,9% u ovoj godini. Prosečna plata u januaru je iznosila 536 evra, cilj je da do kraja 2021. godine prosečna plata u Srbiji bude 600 evra, a 2025. godine 900 evra.

Takođe, javni dug je pod kontrolom. Činjenica da je i budžet za ekologiju veći za 50%, da su 3,4 milijarde uložene u 22 lokalne samouprave za izgradnju kanalizacije i fabrika za prečišćavanje je nešto što smo pre nekoliko godina mogli samo da sanjamo ili samo da maštamo, da se u zdravstvo ulaže milijarda više ove godine samo u odnosu na prethodnu godinu, da se u kapitalne investicije u ovom trenutku ulaže 7,2% BDP, što je za 1,5 puta više u odnosu na 2010. godinu kada se u kapitalne investicije ulagalo 3,1% BDP ili za trećinu više u odnosu na 2019. godinu kada se u kapitalne investicije uložilo u Srbiji 4,9% BDP. Sve to govori o našoj ekonomskoj sigurnosti, o našoj političkoj stabilnosti, o atraktivnosti Srbije za ulaganje i boljem imidžu.

Činjenica da će se u Srbiji graditi osam auto-puteva u ovoj godini, četiri se već grade još četiri su u planu, da građani Srbije već za koji dan od 28. aprila treba da se prijave za nove podsticaje i nova sredstva države, činjenica da smo posle 2015. godine upravo ove godine prvi put zabeležili da se naši mladi, obrazovani ljudi iz sveta, iz Evrope vraćaju u našu zemlju u odnosu na to koliko ih ide, su od nemerljivog značaja.

Predlog da mi ovu godinu završimo sa 6% BDP je veoma važan i drago mi je što smo danas od vas ministre čuli da realni pokazatelji idu u tom pravcu. Zašto je to važno? Zbog toga, po mom mišljenju, da i građani koji do sada nisu osetili efekte mere, sa tim BDP će imati mogućnosti da osete efekte ekonomske konsolidacije.

Ono što smatram veoma važnim u narednom periodu je da, a nije direktna nadležnost vaša ministre Mali, je da što pre, ukoliko nam to situacija bude dozvoljavala, decu vratimo u škole, da ih vratimo u klupe zbog socijalizacije i mnogo faktora, da studente vratimo na fakultete zbog predavanja, zbog vežbi, zbog prakse, to smatram veoma važnim.

Sve su ovo činjenice koje pokazuju da se Srbija odlično nosi, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, sa svim ovim izazovima, da pokazujemo da zdravlje nacije za nas nema cenu, da se borimo za ekonomiju, nikad veće investicije i bolji život građana Srbije. Zbog toga ću u Danu za glasanje podržati predloženi rebalans sa svim pratećim zakonima.

Osma sednica Prvog redovnog zasedanja , 15.04.2021.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovana potpredsednice Vlade, gospođo Mihajlović, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, poštovane građanke i građani, prvi put se u pravnom sistemu oblast energetike reguliše na ovaj način, oblast koja je od posebnog državnog i nacionalnog interesa.

Predloženi zakoni su usklađeni sa evropskim standardima, prošli su sve procedure, održano je javno slušanje i obavljeni su razgovori sa privrednicima, što smatram veoma važnim.

Ovim setom energetskih zakona moraćemo da smanjujemo probleme, da smanjujemo termoelektrane na ugalj, da smanjujemo individualna ložišta na ugalj, da krenemo sa konkretnim aktivnostima u proces energetske tranzicije.

Predloženi zakoni daju osnovu da se ispunjavaju standardi kada je u pitanju održivi razvoj u oblasti klimatskih promena.

Da bi Srbija bila energetski bezbedna zemlja i sigurna zemlja važna su tri pravca. Prvi se odnosi na proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, drugi se odnosi na racionalnu upotrebu energije, a traći se odnosi na rudarstvo i geološka istraživanja, s obzirom da Srbija ima velike rezerve uglja.

Mi se ne možemo odreći proizvodnje uglja u dogledno vreme, ne možemo se odreći kao što je i pomenuto u ovom visokom Domu, kao što to nisu uradile ni Poljska, ni Nemačka, ali moramo da smanjimo podzemnu eksploataciju i primenjujemo ekološke standarde.

Prvi put se predviđa da imamo investicioni plan u oblasti energetike. Vi ste u ovom visokom Domu u raspravi sa kolegama predložili jasan investicioni plan u vrednosti od 16 milijardi evra, jasno po oblastima. To smatram veoma važnim.

Mene ohrabruje i činjenica da je za osumoravanje u oblasti rudarstva do 2030. godine, predviđeno 1,6 milijardi, a da je već do sada utrošeno 600 miliona evra.

Kada je reč o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, važne su i po mom mišljenju bitne novine koje se odnose na nove procedure za izdavanje dozvola za geološka istraživanja, zatim osnivanje Rudarsko-geološke komore i zahtev koji smatram veoma važnim, a koje je vaše Ministarstvo predložilo Ministarstvu finansija, a to je za povećanje rudne rente u Srbiji koja se kreće od 3% do 8% prihoda, u Hrvatskoj je na 10%, u Rumuniji je 12%, u Sloveniji 18%, dok je u Rusiji 22%.

Ohrabruj u planovi u petogodišnjem ciklusu vezani za rast BDP-a, u oblasti rudarstva i energetike. Umesto sadašnjih 5,5% učešća rudarstva i energetike, plan je da to bude između 7% i 9%.

Procena je da vrednost investicija u ovoj oblasti bude najmanje 16 milijardi evra, i ne sumnjivo je da će ovaj set zakona dati jedan zamajac privredi, koji je neophodan.

Srbija ima ogroman potencijal u oblasti energetike i Srbija taj potencijal mora na jedan racionalan način da iskoristi. Građani i lokalne samouprave moraju aktivno da se uključe, za početak su potrebni podsticaji, ali to je nešto što je i predviđeno i što smatram obaveznim.

Želim posebno da istaknem, kao bitnu novinu Predloga zakona o energetskoj efikasnosti i činjenicu da se na svakoj firmi, na svakoj kući, na svakoj školi, u svakoj hali predviđaju solarni paneli kao mogućnost da se proizvodi zelena energija i na taj način smanje troškovi i proizvodnja energije iz takozvanih prljavih izvora.

Set predloženih zakona ide u pravcu da Srbija i njeno stanovništvo zaštiti od uništavanja prirodnih resursa koji nisu obnovljivi i ide u pravcu sprečavanja zagađenja životne sredine u kojoj živimo.

Ovim zakonima ćemo dati poseban doprinos zdravlju građana i kvalitetu života svakog građanina.

Nesumnjivo je da nam je za primenu ovih zakona potrebna ekonomska i finansijska stabilnost.

Takođe smatram veoma važnim ono što ste vi rekli na početku danas u obrazlaganju ovih zakona, da je cilj da Srbija do 2040. godine, proizvodi 40% energije iz obnovljivih izvora, a 2050. godine 50%.

Mislim da je veoma važno što Srbija sa ovim setom zakona ide u pravcu i regionalnog povezivanja. Takođe ste danas u obrazlaganju ovih zakona pomenuli i Zelenu agendu. To je nekih devet milijardi evra koje je Evropska unija predložila za ceo region.

Moje pitanje za vas je koliko će Srbija u oblasti energetike iskoristiti od ovog novca? Da li je Srbija već, odnosno resorno ministarstvo i Vlada konkurisala za ova sredstva sa nekim projektima?

Na kraju, želim da istaknem da su ovi zakoni dokaz da Srbija preduzima važne korake u oblasti energetike, u oblasti zaštite životne sredine, i da bez obzira na to što svi imaju pravo na svoje mišljenje i na svoje stavove, nedavni ekološki protesti su bili nesumnjivo politički motivisani i sa neodgovornom retorikom.

Ono što želim posebno da istaknem je da je za svaki rezultat potreban jedan odgovoran, ozbiljan pristup i rad i da je to najvažnije.

Ja ću u danu za glasanje, kao i moje kolege iz Srpske napredne stranke podržati ovaj set predloženih zakona.

Zahvaljujem.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja, 27.10.2016.

Gospodine predsedniče Vlade, vi ste danas u skladu sa Poslovnikom ovde u NS RS i na kraju meseca zajedno sa ministrima odgovarate na naš poslanička pitanja.

Za mene i moje kolege iz poslaničke grupe NS, ali i većinu građana je ključno pitanje ekonomija, privredni razvoj i investicije koje donose bolji život građana Srbije.

Činjenica je da se i najbogatije zemlje bore za strane, direktne investicije i da ih privuku što više. Srbija je na vreme shvatila da mora u tom smeru da poboljša privredni ambijent, dakle u cilju privlačenja novih investicija u korist svih građana. Zato smo i ovde u parlamentu, a i vi u Vladi RS preuzeli sve neophodne mere u obezbeđivanju ekonomske i političke stabilnosti, poboljšanju kvaliteta zakona i čineći našu birokratiju efikasnijom.

S tim u vezi, Srbija je smanjila stopu nezaposlenosti, sa 24% koliko je bila 2012. godine, danas je 17%. Smanjili smo inflaciju sa 12% na 1,7%, povećan je izvoz, a BDP u ovom trenutku iznosi 2,7%. Sve se to odrazilo i na položaj Srbije na svetskoj duing listi, napredovali smo sa 91 mesta prvo na 59, a sada smo na 47 mestu.

Potpuno je jasno da na osnovu strukturnih reformi Srbija planira da postane još atraktivnija za strane direktne investicije. Zbog toga moje pitanje vama koje želim da uputim je može li Vlada Republike Srbije da dostigne nivo stranih direktnih investicija do tri milijarde dolara s obzirom da su u prošloj godini iznosili 1,8 milijardi evra?

Procena je ekonomista da za dostizanje održivog razvoja neophodno je da sadašnje ukupne investicije iznose 25% BDP. O tome ste govorili u ekspozeu, ali mislim da je to veoma važno za našu ekonomsku stabilnost i budući period. Volela bih da mi odgovorite na to pitanje.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja, 27.10.2016.

Zadovoljna sam odgovorom koji ste mi dali u vezi direktnih stranih investicija, ali moje pitanje za vas je, s obzirom da ste

spomenuli javni dug da zbog građana Srbije takođe kažete koliki je javni dug u ovom trenutku?

Mi smo ovih dana u parlamentu raspravljali i o međunarodnim sporazumima i o zajmu sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima i ministar Vujović je vrlo precizno i tačno odgovarao na sva naša pitanja, ali ja ipak želim vas da pitam - ako smo u suficitu, zašto uzimamo taj zajam i da li postoji opasnost, odnosno rizik negativnih kursnih razlika s obzirom na taj zajam?

Imovinska karta

(Beograd, 16.01.2020.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika mesečno 98000.00 RSD 03.06.2016 -