Na sednici, održanoj 11. februara, članovi Odbora razmotrili su Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Indije o saradnji u oblasti zdravlja bilja i biljnog karantina, koji je podnela Vlada. Predlog zakona prisutnima su obrazložili predstavnici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, istakavši da je Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Indije o saradnji u oblasti zdravlja bilja i biljnog karantina potpisan u Beogradu 15. septembra 2018. godine, za vreme zvanične posete potpredsednika Republike Indije Srbiji. Ovim sporazumom uređuju se pitanja od značaja za saradnju dve zemlje u oblasti zdravlja bilja u biljnog karantina. Nakon obrazloženja, članovi Odbora prihvatili su Predlog zakona. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Marijan Rističević, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora Milija Miletić, Marjana Maraš, Mladen Lukić, Ognjen Pantović, Arpad Fremond, Veroljub Matić, Radovan Jančić i Boban Birmančević.

Na sednici održanoj 6. februara, članovi Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu razmotrili su Informaciju o radu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za četvrti kvartal 2018. godine. Izveštaj je predstavio pomoćnik ministra Nenad Katanić, koji je istakao zakonodavnu aktivnost Ministarstva u četvrtom kvartalu prethodne godine i poljoprivrednu politiku koja će se sprovoditi u 2019. godini. On je naveo da je u četvrtom kvartalu 2018. godine pripremljeno četiri predloga zakona koji se pre svega odnose na bezbednost hrane i zdravlje i zaštitu bilja, doneto je pet uredbi, među kojima je najznačajnija ona koja se odnosi na raspodelu podsticaja, a doneto je i 11 pravilnika. Katanić je posebno predstavio raspodelu podsticaja koji su, u delu koji se odnosi na stočarstvo, povećani u odnosu na prethodnu godinu. On je naveo da je za biljnu proizvodnju ostao podsticaj od 4.000 dinara po hektaru, dok su podsticaji povećani posebno za tovno govedarstvo, i to 25.000 dinara za tovne krave, 30.000 dinara za priplodne krave, 20.000 za neumatičene krave, 7.000 dinara za ovce i koze, za krmače i tov junadi 15.000 dinara, dok je za živinu i ribu podsticaj ostao isti kao i prethodne godine, što važi i za podsticaje za tov jagnjadi, junadi i svinja. Takođe, povećani su podsticaji i za višegodišnje zasade koji sada iznose 5 miliona dinara, a kod organske proizvodnje podsticaji su povećani 120 odsto u odnosu na konvencionalnu proizvodnju, istakao je Katanić. On je napomenuo da je povećanje davanja podstaknuto potpisanim sporazumom sa Turskom o izvozu mesa, kao i sporazumom sa Egiptom o izvozu pšenice. Predstavnik Sektora za ruralni razvoj posebno je upoznao članove Odbora sa rezultatima rada koji se odnose na poljoprivredne stručne službe, gde je Ministarstvo radilo i nastavlja da radi na podizanju saradnje sa lokalnim samoupravama. U novembru su pripremljeni pravilnici za nacionalne mere, a što se tiče IPARD-a ove godine se očekuje da se mere 7 (ruralni turizam) i 9 (zapošljavanje stručnjaka) akredituju. Predsednik Odbora je zatražio od predstavnika Ministarstva da na svakoj narednoj sednici Odbora budu prisutni, ako ne ministar, onda bar jedan državni sekretar, imajući u vidu da ih je sedam, i najavio da će se sednice Odbora bez njihovog prisustva odlagati, do momenta dok se njihovo prisustvo ne obezbedi. Nakon duže rasprave, članovi Odbora prihvatili su Informaciju o radu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za četvrti kvartal 2018. godine. Sednici je predsedavao Marijan Rističević, predsednik Odbora, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Mladen Lukić, Ognjen Pantović, Žarko Bogatinović, Milorad Mirčić, Arpad Fremond, prof. dr Miladin Ševarlić, Radovan Jančić, Veroljub Matić, Marjana Maraš, Nada Lazić, Jasmina Obradović, Milija Miletić i Boban Birmančević.

Na sednici Odbora, održanoj 3. decembra, razmotren je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vodama, u pojedinostima. Na pomenuti Predlog zakona narodni poslanici podneli su ukupno 122 amandmana, od kojih su Vlada i Odbor prihvatili dva amandmana. Preostale amandmane Odbor nije prihvatio. Sednicom je predsedavao predstavnik Odbora Marijan Rističević, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Zvonimir Đokić, Dragan Savkić, Tijana Davidovac, Žarko Bogatinović, Milija Miletić, Radovan Jančić, Mladen Lukić i Arpad Fremond.

Na sednici održanoj 26. novembra, članovi Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu razmotrili su Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2019. godinu, razdeo 24 –Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vodama. Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2019. godinu, razdeo 24 – Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede obrazložila je najpre predstavnica Ministarstva finansija koja je istakla da je ovogodišnji budžet uravnotežen, jer ga karakterišu socijalni i razvojni aspekt. Ukupni planirani prihodi su 1.246,2 milijardi dinara, rashodi 1.269,1 milijardi dinara, što daje deficit od 22.9 milijardi dinara ili 0,4 odsto BDP-a. Projektovan je rast od 3,5 odsto i inflacija od 2,3 odsto. Razdeo budžeta za poljoprivredu iznosi 51.7 milijardi dinara, što je za 7,6 milijardi ili 17,4 odsto više nego u 2018. godini. Najveće povećanje predviđeno je za davanja za podsticaje za direktna plaćanja, mere ruralnog razvoja, IPARD, zaštitu zdravlja životinja, zaštitu u oblasti voda i upravljanje u šumarstvu i lovstvu. Velimir Stanojević, državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede naveo je da se najveće povećanje beleži u podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, te je u 2017. godini taj iznos bio 27 milijardi dinara, 2018. godine 30 milijardi dinara, a u 2019. godini planirano je 37 milijardi dinara. Direktna plaćanja su se kretala u istom periodu od 21 do 22 milijarde dinara namenjenih za premije za mleko, tov, košnice, ribarstvo i slično, dok je posebno važno što se povećavaju mere za ruralni razvoj koje sprovodi Uprava za agrarna plaćanja, istakao je Stanojević. Ti podsticaji su 2017. godine iznosili 3.800 milijardi dinara, 2018. godine, 5.250 milijardi, a 2019.godine 8 milijardi dinara, koji će otići pre svega za nabavku opreme i mehanizacije. Učešće Republike Srbije u programu IPARD 2 iznosi 6 milijardi dinara u 2019. godini, što će sa učešćem EU iznositi ukupno 12 milijardi dinara za projekte. Uprava za veterinu pored redovnih aktivnosti imaće više sredstava na raspolaganju za sprečavanje zaraznih bolesti životinja u iznosi od oko 3 milijarde dinara, a Republička direkcija za vode sredstva za infrastrukturne projekte, kao što su nabavka ledolomca, izgradnju sistema navodnjavanja, elektrifikaciju sistema za navodnjavanje, kao i završetak izgradnje brane u Valjevu i akumulacije u Arilju, dok će 2 milijarde dinara biti namenjeno odbrani od poplava. Stanojević je naveo da je cilj Ministarstva da se struktura budžeta menja u delu koji se odnosi na subvencije i podsticaje, čemu je oko 90 odsto planiranog budžeta i namenjeno. Nakon rasprave, članovi Odbora prihvatili su Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2019. godinu, razdeo 24 – Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. U nastavku sednice članovi Odbora razmotrili su i prihvatili, u načelu, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vodama, koji je obrazložila Nataša Milić, v.d. direktora Republičke direkcije za vode, koja je istakla da se pristupilo donošenju ovog Predloga zakona kako bi se otklonili nedostaci važećeg Zakona i izvršila poboljšanja u delu koji se odnosi na davanje u zakup vodnog zemljišta, postavljanje plutajućih objekata i slično. Sednici je predsedavao Marijan Rističević, predsednik Odbora. Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Tijana Davidovac, Mladen Lukić, Zvonimir Đokić, Ognjen Pantović, Žarko Bogatinović, Milorad Mirčić, Arpad Fremond, prof. dr Miladin Ševarlić, dr Ljubinko Rakonjac, Radovan Jančić, Dalibor Radičević, Veroljub Matić i Miroslav Aleksić.

Na sednici Odbora, održanoj 19. oktobra 2018. godine, članovi Odbora su razmatrali Informaciju o radu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za treći kvartal 2018. godine. Pomoćnik Ministra u Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Danijela Milosavljević Ostojić i Bojan Živković pomoćnik direktora Uprave za agrarna plaćanja predstavili su Informaciju o radu za treći kvartal 2018. godine, istakavši da je u izveštajnom periodu doneto tri propisa koje je donela Vlada na predlog Ministarstava i sedam pravnih akata. Takođe, predstavljene su normativne aktivnosti koje obuhvataju niz potpisanih memoranduma i sporazuma koji imaju za cilj unapređenje bilateralne saradnje sa drugim zemljama. Predstavnici ministarstva su ukazali i na međunarodnu saradnju na mesečnom nivou i izvestili članove Odbora o vođenju pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji, kao i o napretku u procesu evropskih integracija. Predstavnici Ministarstva naveli su programske aktivnosti koje su realizovane u pomenutom periodu koje se odnose na uređenje i nadzor poljoprivrede i predstavili rezultate sektora inspekcije. S tim u vezi, naveli su da je izdato 1.236 potvrda o upisu u Centralni registar objekata i 202 obaveštenja za potrebe dopune dokumentacije, dok je pravosudnim organima podneto ukupno 117 zahteva. Za period jul–avgust 2018. godine u Budžet Republike Srbije uplaćeno je ukupno 59.335 535,00 dinara za promenu namene poljoprivrednog zemljišta i očekuje se da će Uprava za agrarna plaćanja na osnovu konstatovanih nepravilnosti, obustaviti isplatu 40.803.826,00 dinara za ovaj period, naveo je Bojan Živković. Takođe, izneo je podatak da je u pomenutom periodu izdato 35.037 rešenja, odnosno isplaćeno 5.134.508.827,67 dinara. Nakon rasprave koja je usledila, članovi Odbora su većinom glasova prihvatili Informaciju o radu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za treći kvartal 2018. godine. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Marijan Rističević, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora prof. dr Miladin Ševarlić, Milija Miletić, Marjana Maraš, Mladen Lukić, Zvonimir Đokić, Tijana Davidovac, Veroljub Matić i Radovan Jančić.

Na sednici Odbora, održanoj 1. oktobra, članovi Odbora razmotrili su dosadašnju realizaciju podsticaja u poljoprivredi, kao i moguće izmene u zakonu kojim se uređuje poljoprivredno zemljište. Predsednik Odbora Marijan Rističević istakao je da je Odbor primio pritužbe od poljoprivrednih proizvođača da dolazi do kašnjenja u isplati podsticaja u poljoprivredi. Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Velimir Stanojević je članovima Odbora ukazao na sve javne pozive koji su otvoreni za podsticaje u poljoprivredi, nabavke novih mašina i nabavke novih grla stoke i ukazao da je povećan iznos za podsticaje, ali i da broj zahteva premašuje predviđena sredstva iz budžeta. Posebno je naglasio da postoje prenete obaveze za plaćanja iz prethodne godine i da je iz tog razloga potrebno izdvojiti dodatni budžet za isplaćivanje podsticaja za ovu godinu. Pomoćnik direktora Uprave za agrarna plaćanja Bojan Živković obrazložio je realizovana plaćanja ove Uprave, za prethodnu i ovu godinu. On ja naveo da je 2017. godine Uprava za agrarna plaćanja isplatila 12 milijardi dinara za podnetih 54.000 zahteva, a u ovoj godini 15 milijardi dinara za 69.000 zahteva. Živković je ukazao da je procena da je za plaćanja podsticaja za ovu godinu potrebno izdvojiti dodatnih pet milijardi dinara, zbog prenetih obaveza za plaćanja iz prethodne godine. Nakon rasprave, Odbor je doneo zaključak povodom razmatranja ove tačke dnevnog reda. U nastavku sednice, članovi Odbora su sa predstavnicom Uprave za poljoprivredno zemljište Aleksandrom Mičetom razgovarali o mogućim izmenama u zakonu kojim se uređuje poljoprivredno zemljište. Predsednik Odbora Marijan Rističević naveo je da je bitno da radna grupa Ministarstva, koja je formirana radi pripreme izmene tog zakona, redovno izveštava Odbor o toku svog rada, kako bi sugestije članova Odbora bile razmotrene dok je još u procesu izrade nacrta. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Marijan Rističević, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Dragan Savkić, prof. dr Miladin Ševarlić, Milija Miletić, Mladen Lukić, Ognjen Pantović, Žarko Bogatinović, Tijana Davidovac i Radovan Jančić.

Na sednici održanoj 16. jula, razmotrena je Informacija o radu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za drugi kvartal 2018. godine. Predstavljajući Informaciju o radu, državni sekretar Ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Velimir Stanojević upoznao je članove Odbora sa projektima i investicijama koje su realizovani u drugom kvartalu tekuće godine. Stanojević se osvrnuo na tok žetve pšenice, koju su tokom juna i jula meseca remetile obilne padavine i nevreme. Istakao je da se i pored toga očekuje da će prinos biti viši u odnosu na prethodnu godinu, a da će se kvalitet zrna ustanoviti nakon skladištenja. Najveću štetu usled padavina pretrpeli su zasadi voća u Zapadnoj Srbiji i Šumadiji, dok se s druge strane očekuje dobar rod kukuruza i šećerne repe. Kako bi se predupredila šteta useva u narednoj godini, Stanojević je naglasio da je Ministarstvo predvidelo sredstva za postavljanje automatskih protivgradnih stanica. Član Odbora Milija Miletić istakao je da u Istočnoj Srbiji žetva nije završena, što će značajno uticati na kvalitet zrna. Govoreći o rodu voća, Miletić je predstavnicima Ministarstva skrenuo pažnju na neophodnost obezbeđivanja dodatnih smeštajnih kapaciteta. Nakon rasprave, koja je usledila, Odbor je usvojio Informaciju o radu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za drugi kvartal 2018. godine, kao i zaključke Odbora. Sednicom je predsedavao predsednik Odbora Marijan Rističević, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Dragan Savkić, Miroslav Aleksić, Mladen Lukić, Žarko Bogatinović, Radovan Jančić, prof. dr Miladin Ševarlić, Milija Miletić, dr Ljubinko Rakonjac, Ognjen Pantović, Zvonimir Đokić, Tijana Davidovac i Arpad Fremond.

Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu je, na sednici održanoj 15. juna, razmotrio problem elementarnih nepogoda koje su pogodile delove Srbije i mere koje se mogu preduzeti. Predsednik Odbora Marijan Rističević je istakao da je bitno da se utvrdi koje se mere mogu dodati postojećim merama, kako bi sistem zaštite od elementarnih nepogoda bio efikasniji, kao i da osiguranje useva bude isplativije, kad se šteta već desi. Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Željko Radošević članove Odbora je informisao o elementarnoj nepogodi koja je zadesila Srbiju 13. juna, i o štetama koje su nastale. On je istakao da je sa 11 radarskih centara bilo dejstvo 1173 raketa, kao i da je ove godine bilo čak 38 dana sa protivgradnim dejstvom i da je to najveći broj dana od početka delovanja protivgradnih raketa u Srbiji. Radošević je naveo da i pored takvog dejstva protivgradnih raketa nije bilo moguće sprečiti nevreme i štete koje su nastala na teritoriji Srbije. Članovima Odbora je ukazao da su predstavnici lokalnih samouprava na terenu i da vrše evidentiranje i popis nastalih šteta. Nakon rasprave, Odbor je usvojio Zaključak kojim Odbor preporučuje, povodom elementarnih nepogoda, Vladi i Ministarstvu i nadležnim organima, brzu popunu protivgradnim raketama. Odbor preporučuje i da se što brže pomogne pogođenim područjima, odnosno poljoprivrednim proizvođačima. Odbor će u narednom periodu održati sednicu na kojoj će razmatrati mogućnosti poboljšanja u odbrani od grada, osiguranja, reosiguranja, naplate i otklanjanje štete. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Marijan Rističević, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Marjana Maraš, Miroslav Aleksić, Mladen Lukić, Žarko Bogatinović, Veroljub Matić, Milorad Mirčić, Radovan Jančić, Milija Miletić, Ognjen Pantović, Tijana Davidovac, Arpad Fremond i Jasmina Obradović.

Na sednici održanoj 5. juna 2018. godine, članovi Odbora razmatrali su usklađivanje Zakona o dobrobiti životinja sa Zakonom o stočarstvu, ukidanje zabrane uzgajanja krznašica i dr. Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Željko Radošević istakao je da cilj usklađivanja Zakona o dobrobiti životinja sa Zakonom o stočarstvu jeste unapređenje i harmonizacija odredbi zakona iz oblasti dobrobiti životinja sa pravnim tekovinama Evropske unije, kao i da je rad na pripremi za postupak izmena i dopuna navedenog zakona u interesu proizvođača i industrije, pošto je dobrobit životinja jedna od pretpostavki za uzgoj i izvoz, kako u Evropsku uniju, tako i zemlje u regionu. Radošević je naglasio da primarni cilj jeste usklađivanje nacionalne regulative sa regulativom Evropske unije. Emina Milakara v.d. direktora Uprave za veterinu istakla je da su u toku pripreme i formiranje radne grupe čiji će osnovni cilj biti pripremne radnje u postupku usklađivanja navedena dva zakona, kao i da je briga o dobrobiti životinja važna za razvoj privrede i zaštitu životne sredine. Nenad Budimović, predstavnik Privredne komore Srbije istakao je da je prepoznat značaj uzgajanja krznašica, kao vida proizvodnje, ali i da je osnovana Grupacija za krznašice i kunićare pri Privrednoj komori Srbije. Takođe je istakao da je na putu usklađivanja zakona neophodno i donošenje Pravilnika o regulisanju ove proizvodnje. Nakon rasprave Odbor je zaključio da je neophodno uskladiti Zakon o dobrobiti životinja sa Zakonom o stočarstvu, ali i doneti pravilnik kojim bi se regulisao način uzgajanja krznašica prema najboljim standardima Evropske unije. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Marijan Rističević, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Veroljub Matić, Miroslav Aleksić, Marjana Maraš, Žarko Bogatinović, Arpad Fremond, Ognjen Pantović, Nenad Božić, Mladen Lukić, Tijana Davidovac, Milija Miletić i prof. dr Miladin Ševarlić

Na sednici održanoj 10. maja, članovi Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu razmotrili su Informaciju o radu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za prvi kvartal 2018. godine. Senad Mahmutović, državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede istakao je da je Izveštaj za prvi kvartal 2018. godine detaljan i sveobuhvatan i pokriva sve aktivnosti Ministarstva u izveštajnom periodu. Tematske sednice Odbora sa kraja 2017. i početka 2018. godine značajne su za predstavnike Ministarstva, jer su na njima razmotreni planovi rada Ministarstva, naveo je Mahmutović. On je napomenuo da je prvi kvartal ove godine obeležio rad na uredbama i pravilnicima, odnosno, normativna delatnost, od kojih je najvažnije donošenje Uredbe o raspodeli podsticajnih sredstava poljoprivrednicima. Mahmutović je izrazio očekivanje da će Ministarstvo biti u prilici da u izveštaju za drugi kvartal predstavi Odboru i Izveštaj o stanju poljoprivrede u 2017. godini ili tzv. zelenu knjigu, koja će prikazati opšte stanje poljoprivrede u Srbiji. U raspravi koja je usledila članovi Odbora razmenili su stavove sa predstavnicima Ministarstva i više uprava o donetim uredbama i pravilnicima, posebno o stavljanju van snage pravilnika za ograničavanje broja priplodnih grla, veterinarskoj inspekciji i njenom radu na terenu, gazdovanju šumskim bogatstvom i novim zasadima na teritoriji AP Vojvodine, projektima iz IPARD fondova, zakupu poljoprivrednog zemljišta koje bi trebalo da bude pod većom kontrolom države, podsticajima mladim poljoprivrednicima u Srbiji i sprečavanju njihovog odlaska sa sela, taksama, odnosno, naknadama za odvodnjavanje, biljnoj proizvodnji, isplatama subvencija poljoprivrednicima itd. Nakon rasprave, članovi Odbora prihvatili su, većinom glasova, Informaciju o radu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za prvi kvartal 2018. godine. U nastavku rada, članovi Odbora informisali su se o Ciljevima održivog razvoja, koje je predstavio dr Milorad Mijatović. U ime Fokus grupe za razvoj mehanizama kontrole procesa implementacije ciljeva održivog razvoja Narodne skupštine, narodna poslanica Nada Lazić govorila je o ciljevima održivog razvoja u oblasti poljoprivrede. Sednici je predsedavao Marijan Rističević, predsednik Odbora. Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Tijana Davidovac, Mladen Lukić, Milija Miletić, Dragan Savkić, Zvonimir Đokić, Nada Lazić, Ognjen Pantović, Žarko Bogatinović, Vladimir Đurić, Milorad Mirčić, Arpad Fremond i Marjana Maraš.

Članovi Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu su, na sednici održanoj 29. marta, razmotrili uticaj Pravilnika o izmenama Pravilnika o uslovima i načinu ostvarivanja prava na podsticaje u stočarstvu za kvalitetna priplodna grla („Službeni glasnik RS“, broj 20/18, a objavljen na sajtu Ministarstva 19. marta 2018. godine), na broj priplodnih grla i dalji razvoj stočarstva. Predsednik Odbora Marijan Rističević je naveo da su navedenim izmenama Pravilnika uvećani donji limiti da se ostvari pravo na podsticaj, sa dve na tri kvalitetne priplodne tovne krave ili bika, sa 10 na 30 kvalitetnih priplodnih ovaca i ovnova, sa tri na 10 kvalitetnih priplodnih koza ili jarčeva i sa tri na 10 kvalitetnih priplodnih krmača ili nerastova. Predsednik Odbora je naglasio da je preporuka Odbora bila da se donji limiti za podsticaje ne menjaju. Predstavnici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, državni sekretar Željko Radošević, pomoćnik ministra Nenad Katanić i direktor Uprave za agrarna plaćanja Žarko Radat, naveli su da je Pravilnik izrađen uz konsultaciju sa strukom i da limiti postoje usled ograničenih budžetskih sredstava za podsticaje u poljoprivredi. Nakon duže rasprave, članovi Odbora usvojili su zaključak kojim preporučuju da se stavi van snage Pravilnik o izmenama Pravilnika o uslovima i načinu ostvarivanja prava na podsticaje u stočarstvu za kvalitetna priplodna grla. Odbor smatra da se povećanje limita kod priplodnih grla mora planirati godinama unapred, u suprotnom može izazvati gubitak u broju kvalitetnih priplodnih grla. Sem toga, mogu se proizvesti ekonomske i socijalne posledice po stanovništvo koje se bavi stočarstvom. Odbor preporučuje Vladi da se nedostajuća sredstva po pitanju podsticaja za kvalitetna priplodna grla Upravi za agrarna plaćanja obezbede iz budžetskih rezervi. U nastavku sednice, članovi Odbora su podržali inicijativu člana Odbora prof. dr Miladina Ševarlića za izmenu Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, i uputili je Vladi i resornom Ministarstvu na razmatranje i postupanje. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Marijan Rističević, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora prof. dr Miladin Ševarlić, Marjana Maraš, Mladen Lukić, Dalibor Radičević, Tijana Davidovac, Arpad Fremond, Radovan Jančić i Marko Zeljug.

Na sednici, održanoj 21. marta, članovi Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu razmatrali su mogućnost saradnje sa poljoprivrednicima i prerađivačima Republike Srpske (BiH) i naše AP Kosovo i Metohija. Na inicijativu opštine Srebrenica pokrenut je zajednički projekat u Podrinju, sa obe strane Drine, za izgradnju fabrika za preradu mesa i mleka u kooperaciji sa jednom austrijskom firmom, sa ciljem da se iskoriste proizvođački kapaciteti i uposle poljoprivrednici u Srebrenici, ali i okolnim opštinama, kao i srpskim opštinama sa kojima se ova opština graniči. Načelnik opštine Srebrenica Mladen Grujičić istakao je da Srebrenica raspolaže velikim poljoprivrednim potencijalom sa 20 000ha obradivog zemljišta. Međutim, trenutno je obrađeno samo 1,37 odsto zemljišta, imajući u vidu devastiranost sela i nedostatak uslova za povratak ljudi na selo, naveo je Grujičić. Otvaranjem fabrika za preradu mesa i mleka omogućilo bi se oživljavanje sela koja su zamrla, podstakla veća proizvodnja mesa i omogućio otkup na licu mesta preko 8 miliona litara mleka, koliko se godišnje proizvede u Srebrenici, Bratuncu i još dve susedne opštine, zaključio je načelnik opštine Srebrenica. On je dodao da je vrednost projekta 15 miliona evra, od čega opština Srebrenica treba da izdvoji 6 miliona, zbog čega su im pored finansijskih sredstava potrebni i programi za obuku proizvođača, ali i obuka ljudi koji bi radili u prerađivačkim kapacitetima. Nakon rasprave u kojoj je bilo reči o vlasništvu nad prerađivačkim kapacitetima, konkretnoj saradnji uprava za veterinu Srbije i Republike Srpske u smislu razmene iskustava, ali i predloga gde konkurisati za dodatna finansijska sredstva, Odbor je doneo zaključak koji je uputio Vladi i predsedniku Republike na dalje postupanje. Mogućnosti saradnje sa poljoprivrednicima i prerađivačima na AP Kosovo i Metohija članovima Odbora predstavio je državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Velimir Stanojević. On je istakao da je zaključak Ministarstva, a nakon posete predsednika Republike Kosovu i Metohiji, da je poljoprivreda uslov opstanka ljudi na KiM. Ministarstvo je preduzelo više konkretnih mera podrške poljoprivrednicima na KiM, tako što su opredeljena sredstva za pomoć koja su upućena preko Kancelarije za KiM, a formirana je i Radna grupa Ministarstva koja je sagledala prioritete poljoprivrednih proizvođača, naveo je Stanojević. Nakon posete Radne grupe poljoprivrednicima na KiM ustanovljeno je da se oni i u enklavama i na severu Kosova suočavaju sa velikim administrativnim problemima i sa nedostatkom prerađivačkih kapaciteta za svoje proizvode. Stanojević je dodao da na KiM podršku treba pružiti mladima koji se bave isključivo poljoprivrednom proizvodnjom, ozbiljnim poljoprivrednim proizvođačima kojima treba podrška u obnovi mehanizacije i obnovi stočnog fonda, kao i izgraditi prerađivačke kapacitete. Takođe, još jedan vid podrške poljoprivrednicima na KiM jesu i donacije privatnih kompanija koje su pokazale spremnost da pomognu, zaključio je Stanojević. Nakon kraće rasprave, Odbor je i po ovoj tački dnevnog reda doneo zaključak. Članovi Odbora razmotrili su i inicijativu za izmenu Pravilnika o uslovima i postupku davanja u zakup i na korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini. U razgovoru sa predstavnicima Ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu i relevantnih uprava istaknuti su problemi sa kojima se proizvođači suočavaju na terenu, nakon čega je Odbor doneo zaključak da se pristupi izmenama Pravilnika o uslovima i postupku davanja u zakup i na korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini. Sednici je predsedavao Marijan Rističević, predsednik Odbora. Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: prof. dr Miladin Ševarlić, Radoslav Cokić, Arpad Fremond, Veroljub Matić, Marko Zegulj, Radovan Jančić, dr Ljubinko Rakonjac, Tijana Davidovac, Mladen Lukić, Jasmina Obradović, Miroslav Aleksić i Milija Miletić.

Na sednici održanoj 20. februara 2018. godine, članovi Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu razmatrali su plan IPARD javnih poziva u 2018. godini, plan podrške poljoprivrednicima kroz nacionalne mere, informacijama o zabrani izvoza voća i povrća sa posebnim osvrtom na izvoz u Rusku Federaciju i sticanje uslova za aktiviranje odredbi Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbije Evropskoj uniji. Pomoćnik ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Zoran Janjatović informisao je članove Odbora o akcionom planu IPARD programa, naglasivši da se javni poziv za IPARD podsticaje za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava - kupovinu nove mehanizacije i opreme, raspisan 25. decembra 2017. godine i javni poziv za kupovinu novih traktora, raspisan 4. januara 2018. godine, zatvaraju 26. februara tekuće godine. Janjatović je objasnio značaj saradnje Ministarstva sa Privrednom komorom Srbije po pitanju mere 3 IPARD programa, istakavši da se kroz nacionalne mere objedinjuju i poljoprivrednici koji nisu korisnici IPARD programa, a da, na terenu, poljoprivredne stručne službe istovremeno pružaju podršku kroz informisanje i razne obuke. Radivoj Nadlački, predstavnik Ministarstva, istakao je da se u cilju poboljšanja mera direktnog plaćanja uvode pojedine mere (gornji limit), a Bojan Živković iz Uprave za agrarna plaćanja je izneo podatke da je, po dosadašnjim javnim pozivima, po meri 1, podneto 62 zahteva za kupovinu novih traktora i 21 zahtev za kupovinu nove mehanizacije i opreme. U nastavku sednice, učesnici su izneli svoja iskustva, probleme i sugestije. Odbor je zaključio da, u vezi sa IPARD javnim pozivima u 2018. godini, sredstva treba da budu iskorišćena u maksimalno dozvoljenom iznosu, a da se, u vezi sa planom podrške poljoprivrednicima, kroz nacionalne mere ispoštuju zaostale, prenete obaveze iz 2017. godine. Drugu tačku dnevnog reda obrazložio je Nebojša Milosavljević iz Uprave za zaštitu bilja ističući da je u toku intenzivna saradnja na dnevnom nivou, sa ciljem definisanja i rešavanja problema koji su nastali pošto je Ruska Federacija privremeno obustavila uvoz krušaka iz Srbije. Po tom pitanju, Odbor je zaključio da su neophodne konsultacije sa institucijama Republike Srbije nadležnim za kontrolu reeksporta voća i povrća iz zemalja Evropske unije na tržište Rusije, a u cilju povećanja kontrole i sprečavanja moguće zabrane izvoza voća i povrća proizvedenih u Srbiji na tržište Ruske Federacije. U nastavku sednice, Odbor je zaključio i da su u narednom periodu potrebne konsultacije u vezi sa eventualnim postojanjem problema na tržištu u skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju Srbije Evropskoj uniji (čl. 32 i 41). Sednici je predsedavao predsednik Odbora Marijan Rističević, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Veroljub Matić, Jasmina Obradović, Radovan Jančić, Milija Miletić, Marjana Maraš, Tijana Davidovac, prof. dr Miladin Ševarlić, Vladimir Đurić, Žarko Bogatinović, Miroslav Aleksić, Mladen Lukić, Arpad Fremond i Olena Papuga.

Na sednici održanoj 30. januara 2018. godine, članovi Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu razmotrili su Informaciju o radu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za četvrti kvartal 2017. godine. Informaciju je predstavio Velimir Stanojević, državni sekretar u Ministarstvu, da su u četvrtom kvartalu 2017. godine usvojene četiri uredbe i 12 pravilnika, među kojima su i Pravilnik o kvalitetu sirovog mleka i Pravilnik o malim količinama primarnih proizvoda. Po pitanju međunarodne saradnje i procesa pristupa Evropskoj uniji, Stanojević je istakao da je Vlada Srbije usvojila pregovaračku poziciju za Poglavlje 13 (sektor ribarstva) i da je dokument predat Evropskoj komisiji, kao i da je dostavljen drugi deo Nacrta akcionog plana za Poglavlje 11. Takođe je istakao da je završena eksterna revizija za sprovođenje IPARD programa, implementiran je projekat rejonizacije voćarske proizvodnje, kao i da je sa radom započela laboratorija za ispitivanje i kontrolu kvaliteta mleka, čiji je prevashodni cilj utvrđivanje kvaliteta kod primarnih proizvođača i unapređenje proizvodnje mleka u Srbiji. Nakon rasprave, članovi Odbora prihvatili su, većinom glasova, Informaciju o radu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za četvrti kvartal 2017. godine. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Marijan Rističević, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Veroljub Matić, Radovan Jančić, Ognjen Pantović, Mladen Lukić, Žarko Bogatinović, Nada Lazić, Marjana Maraš, Arpad Fremond, Vladimir Đurić, Milija Miletić, Tijana Davidovac, Milorad Mirčić i Miroslav Aleksić

Na sednici održanoj 17. januara 2018. godine, članovi Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu razmotrili su stanje u vodoprivredi. Nataša Milić, v.d. direktora Republičke direkcije za vode u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede istakla je značaj usvajanja Strategije upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije 2016. godine, kao i projekata izgradnje brana „Svračkovo“ i „Stubo-Rovni“. Milić je takođe istakla da je započeto 14 projekata iz Abu Dabi fonda u oblasti izgradnje sistema za navodnjavanje, od kojih je 11 u Vojvodini, a tri u Centralnoj Srbiji, kao i da su u okviru ovog fonda u pripremi novi projekti koji će dodatno unaprediti poljoprivrednu proizvodnju. Po pitanju procesa pridruživanja Evropskoj uniji (poglavlje 27), Milić je rekla da su u toku pripreme planova za implementaciju četiri direktive koje su osnova pregovaračke pozicije. Milić je navela da se u narednom periodu planira procentualno povećanje priključenja stanovništva na pijaću vodu, kao i povećanje broja ledolomaca sa ciljem sprečavanja i umanjenja elementarnih nepogoda. Zvonimir Kocić iz JVP „Vode Vojvodine“ istakao je da po pitanju zaštite od štetnog dejstva voda prioritet imaju naselja, ali i sva ugrožena područja, dok je Dušanka Stanojević iz Ministarstva zaštite životne sredine navela da bi još bolja zajednička saradnja omogućila veću zaštitu i unapređenje vodoprivrede u Srbiji. Na kraju sednice, Odbor je zaključio da će u narednom periodu unaprediti aktivnosti u vezi sa vodoprivredom u Republici Srbiji. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Marijan Rističević, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Miroslav Aleksić, Marjana Maraš, Vladimir Đurić, Mladen Lukić, Žarko Bogatinović, Nada Lazić, Veroljub Matić, Radovan Jančić, Milorad Mirčić, prof. dr Miladin Ševarlić, Milija Miletić, Ognjen Pantović, Tijana Davidovac, Arpad Fremond i Jasmina Obradović.

Na sednici, od 4. decembra, članovi Odbora razmotrili su Predloga zakona o budžetu Republike Srbije za 2018. godinu, razdeo 24 - Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, koji je podnela Vlada Republike Srbije. Državni sekretar Ministarstva finansija Nenad Mijailović predstavio je članovima Odbora izvršenje budžeta za 2017. godinu, prihodnu i rashodnu stranu i naveo da, što se tiče makroekonomske situacije 2017. godina je zadovoljavajuća. Članovima Odbora obrazložio je i predloženi budžet za 2018. godinu, ističući da je razvojni. Predviđeni budžet za Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede iznosi 44 milijarde dinara, a najznačajnije promene su na poziciji subvencija, koje su uvećane za 1.6 milijardi dinara, naveo je Mijailović i dodao da su predviđena povećanja i na poziciji kapitalnih ulaganja. Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2018. godinu, razdeo 24 članovima Odbora obrazložio je i državni sekretar resornog ministarstva Velimir Stanojević. Državni sekretar je naveo da su predložena raspoloživa sredstva za 2018. godinu 44 109 230 dinara. Subvencije u poljoprivredi iznose 34 315 130 dinara. Za podsticaje u poljoprivredi i ruralnom razvoju koji se realizuju preko Uprave za agrarna plaćanja predviđeno je 30,6 milijardi dinara, i to za direktna plaćanja oko 21 milijarda dinara, za mere ruralnog razvoja 5 210 000 000 dinara. Pomoćnik direktora Uprave za agrarna plaćanja Bojan Živković govorio je o predloženom budžetu koji se odnosi na rad Uprave i naglasio da je predviđen uvećani iznos novca za subvencije. Govorio je i o učešću u realizaciji evropskih IPARD fondova. Nakon rasprave, Odbor je prihvatio u načelu Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2018. godinu, razdeo 24 - Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Marijan Rističević, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Mladen Lukić, Vladimir Đurić, Žarko Bogatinović, Nada Lazić, Radovan Jančić, Milorad Mirčić, prof. dr Miladin Ševarlić, Milija Miletić, dr Ljubinko Rakonjac, Tijana Davidovac, Olivera Ognjanović i Jasmina Obradović.