Na sednici Odbora, koja je održana 25. juna 2024. godine, članovi Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava razmotrili su Izveštaj o radu Državne revizorske institucije za 2023. godinu, sa Rešenjem o ispravci Izveštaja, koji je podnela Državna revizorska institucija. Nakon obrazloženja Izveštaja, od strane dr Duška Pejovića predsednika Državne revizorske institucije i rasprave koja je vođena, članovi Odbora usvojili su Izveštaj sa Predlogom zaključka. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Veroljub Arsić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Nikola Radosavljević, dr Dušan Bajatović, mr Akoš Ujhelji, Tijana Davidovac, mr Svetlana Milijić, Branko Pavlović, Nenad Krstić, dr Živan Bajić, Nikola Lazić, Dušan Nikezić, Dragan Marković, Nenad Mitrović, Peđa Mitrović i Miroslav Aleksić.

Dana 25. juna 2024. godine, sa početkom u 11,00 časova, u Narodnoj skupštini je održan Treći sastanak Radne grupe za unapređenje izbornog procesa. Sastanku je predsedavao Nemanja Nenadić, predsedavajući Radne grupe, a prisustvovali su članovi Radne grupe: Uglješa Mrdić, Filip Tatalović, Risto Kostov, Luka Pušić, Zagorka Aleksić, Đorđe Komlenski i Rejhan Kurtović kao i Marko Milošević, Marina Mijatović, Kristina Antić, Nataša Mihailović Vacić, Aleksandar Stevanović i Slađana Komatina, zamenici članova. Sastanku je prisustvovao i generalni sekretar Narodne skupštine, gospodin Srđan Smiljanić, sa saradnicima. Na sastanku se radilo prema sledećem dnevnom redu: 1. Upoznavanje članova Radne grupe sa Odlukom o izmenama i dopunama Odluke o obrazovanju Radne grupe za unapređenje izbornog procesa; 2. Dogovor članova Radne grupe u vezi sa budućim aktivnostima u cilju unapređenja izbornog procesa. U okviru prve tačke dnevnog reda predsedavajući je podsetio članove Radne grupe da je nakon prekida Drugog sastanka, 21. maja 2024. godine, Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo dostavio Informaciju o radu Radne grupe. Razlog za dostavljanje Informacije bio je istek roka za izvršenje prvog zadatka Radne grupe, odnosno formulisanje predloga zakonskih i drugih rešenja koja su mogla imati uticaja na postupak izbora održanih 2. juna 2024. godine. Predsedavajući je podsetio da je u okviru Informacije naveo svoje predloge u vezi sa daljim radom Radne grupe. Napomenuo je da o toj Informaciji Odbor nije raspravljao, ali da je tim povodom održan sastanak sa predsednicom Narodne skupštine, gospođom Anom Brnabić. Na sastanku je postignut dogovor da se Odluka o obrazovanju Radne grupe za unapređenje izbornog procesa izmeni po pitanju tri ključna segmenta: - izmena načina donošenja odluka unutar Radne grupe u vezi sa predlozima za realizaciju preporuka ODIHR, kako bi se izbegla blokada tog procesa od strane članova koji nisu spremni da podrže ni jedan predlog za rešavanje problema u određenoj oblasti, odnosno situacija koja je nastala tokom Drugog sastanka Radne grupe, u maju 2024. godine; - mogućnost formiranja tematskih podgrupa u okviru Radne grupe, čiji zadatak bi bio da usaglase predloge koji se tiču jednog zakona ili jedne oblasti (kao što su na primer javno informisanje i mediji, jedinstveni birački spisak, finansiranje političkih aktivnosti itd), pri čemu bi radili neposredno i sa predstavnicima nadležnih državnih organa, te da Radnoj grupi ponude rešenja koja bi išla u pravcu ispunjenja preporuka ODIHR koje adresiraju te oblasti; - revidiranje roka u kojem Radna grupa treba da izvrši svoj zadatak i Narodnoj skupštini dostavi predloge za izmene odgovarajućih zakona u cilju ispunjenja preporuka ODIHR, kako i ranijih tako i onih koje se očekuju u konačnom izveštaju posle lokalnih izbora, održanih 2. juna 2024. godine. Rok, propisan novom odlukom, u kojem Narodna skupština treba da usvoji izmene tih zakona je 1. jul 2025. godine, što znači da bi Radna grupa trebalo da svoje predloge dostavi znatno ranije. Predsedavajući je opisao nova rešenja u Odluci, kao i način na koji bi ona mogla biti primenjena u raznim situacijama (npr. kada postoji samo jedan predlog za unapređenje određene norme zakona, kada je takvih predloga više, kada postoji puna saglasnost u okviru podgrupa ili kada je nema itd.) U diskusiji koja je potom usledila čula su se oprečna mišljenja kada je u pitanju način na koji je izmenjena tačka 6. koja uređuje donošenje odluka na sastancima Radne grupe, kao i u okviru tematskih podgrupa, budući da su neki od članova smatrali da norme nisu dovoljno jasne ili da nisu adekvatne. Generalni sekretar Narodne skupštine je tim povodom podsetio prisutne na osnovni cilj zbog koga je Radna grupa obrazovana i da je na sastanku Kolegijuma Narodne skupštine iskazana jasna volja da se krene u primenu preporuka ODIHR. Naglasio je da svi članovi Radne grupe treba da uzmu aktivno učešće u njenom radu i da je osnovna ideja da se dođe do predloga za rešavanje pojedinih otvorenih pitanja, pa stoga i ovakvo rešenje kada je u pitanju način donošenja odluka. U svom daljem izlaganju se osvrnuo na razloge za formiranje tematskih podgrupa i obavestio prisutne da će budućim sastancima Radne grupe prisustvovati ne samo on sa svojim saradnicima, već i sekretari resornih skupštinskih odbora, savetnici predsednice Narodne skupštine, predstavnici ministarstava i drugih organa na čiji delokrug se pojedine preporuke ODIHR odnose, a sve u cilju stručne podrške kvalitetnijem radu Radne grupe. U okviru druge tačke dnevnog reda diskutovalo se o dinamici rada u narednom periodu i tom prilikom se čuo predlog da bi trebalo da se definiše oblast koja će imati prioritet prilikom razmatranja i odlučivanja, pri čemu je više članova u prvi plan istaklo potrebu zakonskog uređenja načina na koji će biti izvršena revizija Jedinstvenog biračkog spiska. Pomenuto je i da Radna grupa treba još jednom da razmotri predloge o kojima se diskutovalo tokom prethodnih sastanaka, pošto se Radna grupa o njima nije izjašnjavala. Na samom kraju je dogovoreno da članovi Radne grupe u najkraćem mogućem roku identifikuju zakone i druge propise koji, po njihovom mišljenju, treba da pretrpe izmene i dopune kako bi se ispunila svaka od preporuka ODIHR, što će biti osnov i za eventualno formiranje tematskih podgrupa. Članovi koji to nisu učinili u prethodnom roku (do 7. maja 2024. godine), pozvani su da u roku od sedam dana dostave svoje prioritetne predloge za izmene i dopune zakona, a oni koji su već dostavljali predloge, da ih po potrebi ažuriraju. Nakon više od dva sata rada, pošto je iscrpljen dnevni red, predsedavajući je zaključio Treći sastanak Radne grupe za unapređenje izbornog procesa.

Na sednici, koja je održana 21. juna 2024. godine, članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo doneli su Odluku o izmenama i dopunama Odluke o obrazovanju Radne grupe za unapređenje izbornog procesa. Odluka je doneta kako bi se uspostavili uslovi za što skorije osposobljavanje rada Radne grupe za unapređenje izbornog procesa. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Milica Nikolić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Marko Milošević, Risto Kostov, Uroš Đokić, Sanja Jefić Branković, Danijela Nestorović, Slobodan Petrović, Snežana Jovanović, Nikola Bokan, Vesna Nedović, Miloš Gnjidić, Jasmina Palurović i Tatjana Pašić.

Na sednici Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava 18. juna 2024. godine, razmotreni su Izveštaj o radu Fiskalnog saveta za 2023. godinu, koji je podneo Fiskalni savet i Godišnji izveštaj o radu Agencije za sprečavanje korupcije za 2023. godinu, koji je podnela Agencija za sprečavanje korupcije. Izveštaj o radu Fiskalnog saveta za 2023. godinu Odboru je obrazložio član Fiskalnog saveta Pavle Petrović, a Godišnji izveštaj o radu Agencije za sprečavanje korupcije za 2023. godinu, zamenik direktora Agencije za sprečavanje korupcije Verka Tanasković. Nakon diskusije koja je usledila, članovi Odbora većinom glasova usvojili su Izveštaj o radu Fiskalnog saveta i Godišnji izveštaj o radu Agencije za sprečavanje korupcije. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Veroljub Arsić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Nikola Radosavljević, Branko Pavlović, mr Akoš Ujhelji, Tijana Davidovac, Miroslav Aleksić, mr Svetlana Milijić, Nenad Krstić, dr Živan Bajić, Nikola Lazić, Predrag Marsenić, Dušan Nikezić, Dragan M. Marković, Zagorka Aleksić, Peđa Mitrović i dr Nenad Mitrović.

Na Trećoj sednici, održanoj 11. juna 2024. godine, Odbor za odbranu i unutrašnje poslove razmotrio je Informaciju o radu Ministarstva odbrane za period januar-mart 2024. godine. Informaciju je članovima Odbora predstavio ministar odbrane Bratislav Gašić, koji je prisustvovao sednici Odbora zajedno sa saradnicima. Odbor je, nakon okončane diskusije, većinom glasova prihvatio Informaciju o radu Ministarstva odbrane za period januar-mart 2024. godine. Sednici, koja je bila zatvorena za javnost, predsedavao je mr Milovan Drecun, predsednik Odbora, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: prof. dr Zoran Dragišić, Darko Jovanović, Milica Nikolić, Tomislav Janković, Jasmina Obradović, Biljana Ilić Stošić, Marija Jevđić, Aleksandar Đukić, Aleksandar Pavić, prof. dr Mitar Kovač, Đorđo Đorđić, Miroslav Aleksić, Zdravko Ponoš i Bogdan Radovanović.

Članovi Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava su, na sednici održanoj 7. juna 2024. godine, razmotrili Izveštaj o radu Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki u periodu od 1. januara 2023. do 31. decembra 2023. godine, koji je predstavila predsednica Komisije Hana Hukić. U toku rasprave, predsednik Odbora izrekao je mere opomene i meru oduzimanja reči na sednici zameniku člana Odbora Đorđu Stankoviću. Nakon rasprave Odbor je, većinom glasova, odlučio da uputi Narodnoj skupštini Predlog zaključka kojim se prihvata Izveštaj o radu Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki u periodu od 1. januara 2023. do 31. decembra 2023. godine. U nastavku sednice, razmotren je i Izveštaj o sprovedenom monitoringu Kancelarije za javne nabavke za 2023. godinu, koji je članovima Odbora predstavila predstavnica Kancelarije Snežana Leposavić, rukovodilac Grupe za monitoring nad primenom propisa o javnim nabavkama. Nakon rasprave Odbor je, većinom glasova, odlučio da uputi Narodnoj skupštini Predlog zaključka kojim se prihvata Izveštaj o sprovedenom monitoringu Kancelarije za javne nabavke za 2023. godinu. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Veroljub Arsić, a sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Nikola Lazić, mr Svetlana Milijić, dr Živan Bajić, mr Akoš Ujhelji, Dragan M. Marković, dr Nenad Mitrović, Željko Rebrača, Dušan Nikezić, Nenad Krstić, Zagorka Aleksić, Branko Pavlović, Đorđe Stanković i Tijana Davidovac.

Na Drugoj sednici Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava održanoj 4. juna 2024. godine, članovi Odbora informisali su se o predlozima akata, koje je Odbor u prethodnom sazivu utvrdio i uputio Narodnoj skupštini na razmatranje i odlučivanje. U prethodnom sazivu Odbor je utvdio i uputio Narodnoj skupštini sledeća akta: Predlog odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Komisije za hartije od vrednosti za 2024. godinu; Predlog odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Agencije za energetiku Republike Srbije za 2024. godinu; Predlog odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Regulatornog tela za elektronske medije za 2024. godinu; Izveštaj o razmatranju Izveštaja o radu Državne revizorske institucije za 2022. godinu, sa Predlogom zaključka; Izveštaj o razmatranju Izveštaja o radu Fiskalnog saveta za 2022. godinu, sa Predlogom zaključka; Izveštaj o razmatranju Izveštaja o radu Komisije za kontrolu državne pomoći za 2022. godinu, sa Predlogom zaključka; Izveštaj o razmatranju Izveštaja o radu Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki za 2022. godinu, sa Predlogom zaključka; Izveštaj o razmatranju Izveštaja o sprovedenom monitoringu Kancelarije za javne nabavke za 2022. godinu, sa Predogom zaključka; Izveštaj o razmatranju Godišnjeg izveštaja o radu Komisije za hartije od vrednosti za 2022. godinu, sa Predlogom zaključka i Izveštaj o razmatranju Izveštaja o radu Agencije za sprečavanje korupcije za 2022. godinu, sa Predlogom zaključka. Predsednik Odbora Veroljub Arsić obavestio je članove Odbora da bi ne razmatranje ovih akata od strane Narodne skupštine moglo da ostavi finansijske posledice po rad gore pomenutih institucija. Kako bi ova akta mogla da se nađu u skupštinskoj proceduri i bila razmotrena na nekoj od sednica Narodne skupštine, članovi Odbora su većinom glasova dali saglasnost predsedniku Odbora da ovim povodom uputi dopis predsednici Narodne skupštine i generalnom sekretaru Narodne skupštine. U nastavku sednice Odbor je obavio zajednički jedinstveni pretres o tačkama od 2. do 5. dnevnog reda sednice, odnosno, o Izveštaju o radu Komisije za kontrolu državne pomoći za 2023. godinu, o Predlogu usklađivanja finansijskog plana Komisije za kontrolu državne pomoći za 2024. godinu, o Predlogu izmene finansijskog plana Komisije za kontrolu državne pomoći za 2024. godinu i o Predlogu pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Komisiji za kontrolu državne pomoći, koje su članovima Odbora obrazložile zamenica predsednika Komisije za kontrolu državne pomoći Dušica Đorđević i Dragica Jorgović, član Saveta Komisije za kontrolu državne pomoći. Po obavljenoj raspravi članovi Odbora usvojili su Izveštaj o radu Komisije za kontrolu državne pomoći za 2023. godinu i doneli odluke o davanju saglasnosti na Predlog usklađivanja finansijskog plana Komisije za kontrolu državne pomoći za 2024. godinu, Predlog izmene finansijskog plana Komisije za kontrolu državne pomoći za 2024. godinu i Predlog pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Komisiji za kontrolu državne pomoći. Na kraju sednice članovi Odbora doneli su Odluku o obrazovanju Pododbora za razmatranje izveštaja o obavljenim revizijama Državne revizorske institucije u sledećem sastavu: dr Živan Bajić, predsednik Pododbora i članovi mr Svetlana Milijić, Nenad Krstić, Branko Pavlović i dr Nenad Mitrović. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Veroljub Arsić, a sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Nenad Krstić, mr Svetlana Milijić, Tijana Davidovac, Zagorka Aleksić, dr Nenad Mitrović, Dušan Nikezić, Branko Pavlović, dr Živan Bajić, mr Akoš Ujhelji, Željko Rebrača, Nikola Lazić i Dragan M. Marković.

Odbor za evropske integracije održao je 24. maja sednicu, na kojoj je razmotren Izveštaj o pregovorima o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji tokom predsedavanja Kraljevine Španije (jul - decembar 2023. godine), koji je Vlada usvojila na sednici održanoj 29. februara 2024. godine. Ministarka za evropske integracije prof. dr Tanja Miščević predstavila je članovima Odbora presek stanja u pregovaračkim klasterima u izveštajnom periodu. Nakon duže rasprave koja je usledila, tokom koje su članovi Odbora razmenili mišljenja i dodatno se informisali o pojedinim temama predstavljenim u Izveštaju, većinom glasova usvojen je Izveštaj o pregovorima o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji tokom predsedavanja Kraljevine Španije (jul - decembar 2023. godine). Ministarka za evropske integracije informisala je članove Odbora i o dva Zaključka o prihvatanju Izveštaja o sprovođenju Nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije (NPAA), za treće i četvrto tromesečje 2023. godine, koje je donela Vlada na sednicama održanim 7. decembra 2023. godine i 20. marta 2024. godine. U nastavku sednice, određeni su Elvira Kovač i Milan Radin za članove delegacije Odbora, koja će učestvovati na sastanku predsedavajućih Konferencije odbora za evropske poslove parlamenata država članica Evropske unije (KOSAK), koji se u okviru Parlamentarne dimenzije mađarskog predsedavanja Savetu EU, održava 28. i 29. jula 2024. godine, u Budimpešti, Mađarska. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Elvira Kovač, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Robert Kozma, dr Ana Jakovljević, Dunja Simonović Bratić, dr Tijana Perić Diligenski, Dubravka Filipovski, dr Ksenija Marković, Goran Milić, Miroslav Petrašinović, Sanja Džajić, Branislav Josifović, Milan Radin i Nikola Lazić.

Na sednici Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, održanoj 13. maja 2024. godine, predstavljen je Godišnji izveštaj Sekretarijata Energetske zajednice o napretku Republike Srbije u implementaciji propisa iz oblasti energetike. Predstavljanju Izveštaja su prisustvovali i članovi Odbora za zaštitu životne sredine, ministarka rudarstva i enrgetike Dubravka Đedović Handanović sa saradnicima, predstavnici Ministarstva za zaštitu životne sredine, predstavnici Srbijagasa, Saveta Agencije za energetiku Republike Srbije, Republičke komisije za energetske mreže, kao i predstavnici Sekretarijata Energetske zajednice. Direktor Sekretarijata Energetske zajednice Artur Lorkovski je istakao da je Srbija jedna od najuspešnijih zemalja po pitanju implementacije pravnih tekovina EU kada je reč o sektoru energetike, dodajući da je postignut značajan napredak i u sprovođenju reformi po pitanju klimatske agende. Predstavio je najznačajnije rezultate Srbije u 2023. godine, u zakonodavnim aktivnostima, na polju dekarbonizacije i unapređenja životne sredine, ukazavši i na naredne korake koji predstoje. Ministarka energetike i rudarstva Dubravka Đedović Handanović istakla je da je Energetska zajednica označila Srbiju kao lidera u sprovođenju reformi u 2023. godini, najviše zahvaljujući napretku u oblasti dekarbonizacije, ali i reformi sprovedenim u energetskom sektoru. Ovo je potvrda da Srbija odgovorno postupa u ostvarivanju svojih ciljeva u vezi sa klimatski neutralnom budućnošću, navela je ona. Pored sprovedenih reformi, ministarka Đedović Handanović je ukazala i na naredne korake i projekte, ističući da će Srbija nastaviti sa reformiskim procesima u oblasti energetike. U raspravi koja je usledila, prisutni su razmenili mišljenja o temama koje su predtsavljene u izveštaju. U nastavku sednice, određeni su predsednica Odbora Snežana Paunović i zamenik predsednice Nikola Radosavljevića za članove i članovi Odbora Tijana Davidovac i Žarko Ristić za zamenike članova delegacije za učešće na sastancima Parlamentarnog plenuma Energetske zajednice. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Snežana Paunović, a prisustvovali su sledeći člnovi i zamenici članova Odbora: Miloljub Albijanić, Živan Bajić, Ana Beloica Martać, Stanislava Janošević, Nikola Radosavljević, Tijana Davidovac, Goran Nikolić, Miroslav Kondić, Dragan Stanojević, Dalibor Jekić, Željko Veselinović, Žarko Ristić, prof. dr Slobodan Cvejić i doc. dr Biljana Đorđević.

Na sednici od 13. maja 2024. godine, koju je na osnovu člana 71. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine sazvala predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić, članovi Odbora za odbranu i unutrašnje poslove izabrali su predsednika i zamenika predsednika Odbora. Do izbora predsednika Odbora, na osnovu člana 25. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, sednici je predsedavao Milovan Drecun, najstariji član Odbora, narodni poslanik iz Poslaničke grupe ALEKSANDAR VUČIĆ – Srbija ne sme da stane. Članovi Odbora su većinom glasova za predsednika Odbora izabrali Milovana Drecuna, iz Poslaničke grupe ALEKSANDAR VUČIĆ – Srbija ne sme da stane, dok je za zamenika predsednika izabran Darko Jovanović, iz Poslaničke grupe ALEKSANDAR VUČIĆ – Srbija ne sme da stane. Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Milovan Drecun, Radoslav Milojičić, Darko Jovanović, Goran Spasojević, Milica Nikolić, Goran Rakić, Miloš Gnjidić, Biljana Pantić Pilja, Marija Jevđić, Dragan M. Marković, Aleksandar Pavić, Branko Pavlović, Đorđo Đorđić, Slavica Radovanović, Stefan Janjić i Bogdan Radovanović.

Na sednici, koja je održana 13. maja 2024. godine, članovi Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu razmotrili su stanje u poljoprivredi, šumarstvu i vodoprivredi posle prvog kvartala 2024. godine sa posebnim osvrtom na setvu i stočarstvo. Nakon iscrpne rasprave koji su članovi Odbora vodili, a koja se ticala stanja u stočarstvu, subvencija i podsticaja za poljoprivrednike, te rebalansa budžeta Republike Srbije za 2024. godinu, tesne saradnje sa resornim ministarstvom, korišćenje IPARD fondova, navodnjavanja zemljišta i poboljšanja vodosnabdevanja sela i gradova, stanja useva i osnovnih ratarskih kultura, Odbor je doneo četiri relevantna zaključka. U nastavku sednice, članovi Odbora doneli su Odluku o obrazovanju Pododbora za razvijanje i brigu uzgoja rasa sitnih životinja (golubovi, kunići, ukrasna živina i ostale vrste ukrasnih životinja), i Odluku o obrazovanju Pododbora za praćenje stanja u poljoprivredi u marginalnim područjima sa otežanim uslovima rada Republike Srbije. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Marijan Rističević, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora Radoslav Milojičić, Dijana Radović, Borislav Antonijević, Jožef Tobiaš, Nenad Milojičić, Milija Miletić, Veroljub Arsić, Dejan Bulatović, Zoran Sandić, Dragan Jovanović, Dušan Nikezić, Ivana Stamatović, Dragan Jonić i Žika Gojković. U raspravi su učestvovali i ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Aleksandar Martinović sa saradnicima.

Na sednici, koja je održana 10. maja 2024. godine, članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo razmotrili su dve tačke dnevnog reda, izbor predsednika i zamenika predsednika Odbora. Članovi Odbora, izabrali su za predsednicu Odbora Milicu Nikolić, iz Poslaničke grupe ALEKSANDAR VUČIĆ – Srbija ne sme da stane, a za zamenika predsednika Odbora Dragana Nikolića, iz Poslaničke grupe ALEKSANDAR VUČIĆ – Srbija ne sme da stane. Sednici je predsedavala novoizabrana predsednica Odbora Milica Nikolić, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora Marko Milošević, Danijela Nestorović, Olja Petrović, Snežana Jovanović, Vesna Nedović, Risto Kostov, Jasmina Palurović, Žika Gojković, Stefan Janjić, Dragan Nikolić i Sanja Jefić Branković.

Do izbora predsednika Odbora, sednici je predsedavao najstariji član Odbora Jasmina Obradović, narodna poslanica iz Poslaničke grupe ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane. Članovi Odbora, izabrali su za predsednika Odbora narodnog poslanika Igora Bečića, iz Poslaničke grupe ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane, a za zamenika predsednika Odbora narodnog poslanika Vladana Zagrađanina, iz Poslaničke grupe IVICA DAČIĆ - Socijalistička partija Srbije (SPS).

Odbor za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja je na sednici, održanoj 9. maja 2024. godine, razmotrio je ostavku koju je na funkciju narodnog poslanika podnela Sandra Božić. Odbor je utvrdio da je nastupio slučaj iz člana 131. stav 2. tačka 6) Zakona o izboru narodnih poslanika, u kome se podnošenje ostavke navodi kao jedan od razloga za prestanak mandata narodnom poslaniku i predložio Narodnoj skupštini da konstatuje prestanak mandata imenovanoj narodnoj poslanici. Članovi Odbora su na sednici razmotrili zahteve i dali saglasnost Komisiji za kontrolu državne pomoći i Državnoj revizorskoj instituciji za zasnivanje radnog odnosa sa novim licima u 2024. godini. Zahteve su obrazložili članica Saveta Komisija za kontrolu državne pomoći, Dragica Jorgović i predsednik Saveta Državne revizorske institucije, dr Duško Pejović. Na sednici je razmotren zahtev narodnog poslanika Nenada Milojičića i doneto Rešenje kojim se utvrđuje pravo na isplatu mesečne naknade na ime zakupa stana u Beogradu i pravo na naknadu za odvojeni život od porodice. Članovi Odbora su razmotrili zahtev narodnog poslanika Gorana Spasojevića i dali pozitivno mišljenje za obavljanje druge javne funkcije. Razmotrena su i obaveštenja generalnog sekretara o izricanju mera održavanja reda na Prvoj sednici Prvog redovnog zasedanja, održanoj 22. aprila 2024. godine i na Prvoj posebnoj sednici u Četrnaestom sazivu, održanoj 1. maja i 2. maja 2024. godine. Na sednci je utvrđen i Predlog odluke o organizaciji i radu Službe Narodne skupštine, koji će biti upućen Narodnoj skupštini na usvajanje. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Milenko Jovanov, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Bojan Torbica, Jelena Milošević, dr Dragana Rakić,Goran Milić, Miroslav Aleksić, Ivana Nikolić, Verica Milanović, Olja Petrović, Miroslav Petrašinović, Aleksandar Jugović, prof. dr Miloljub Albijanić, Jasmina Karanac, Snežana Paunović i Stefan Kitanović.

Dana 7. maja 2024. godine, sa početkom u 14,00 časova, u Narodnoj skupštini je održan Drugi sastanak Radne grupe za unapređenje izbornog procesa. Sastanku je predsedavao Nemanja Nenadić, predsedavajući Radne grupe, a prisustvovali su članovi Radne grupe: Uglješa Mrdić, Uglješa Marković, Ana Jakovljević, Jelena Jerinić, Filip Tatalović, Ana Krstić, Risto Kostov, Luka Pušić, Zagorka Aleksić, Đorđe Komlenski, Rejhan Kurtović, Ahmedin Škrijelj, Pavle Dimitrijević i Bojan Klačar, kao i Nikola Banjac, Marko Milošević, Zlata Jusufović, Marina Mijatović, Nataša Mihailović Vacić, Aleksandar Stevanović, Vladana Jaraković i Robert Sepi, zamenici članova. Na dnevnom redu sastanka bilo je razmatranje predloga za unapređenje izbornog procesa koje su, u skladu sa dogovorom sa Prvog sastanka, do 7. maja u 12.00 časova dostavili članovi Radne grupe, kao i odlučivanje o razmotrenim predlozima iz tačke 1. dnevnog reda po prioritetima koje odredi predsedavajući Radne grupe. Osim članova i zamenika članova Radne grupe, sastanku je, na poziv Radne grupe, prisustvovao pomoćnik direktora za pravne poslove Regulatornog tela za elektronske medije (REM) Saša Simović, koji je na početku rada po dnevnom redu upoznao članove Radne grupe sa rešenjima u novom Pravilniku o načinu izvršavanja obaveza pružalaca medijskih usluga tokom izborne kampanje. Posle kratkog izlaganja, Saša Simović je odgovarao na pitanja članova Radne grupe koja su se prevashodno ticala načina na koji rešenja u novom pravilniku obezbeđuju primenu pojedinih preporuka ODIHR. U nastavku rada, predsedavajući je obavestio članove Radne grupe o pristiglim predlozima za izmenu pojedinih propisa, kao i o drugim inicijativama koje su u predviđenom roku dostavili: Poslanička grupa Narodni pokret Srbije – Novo lice Srbije, Poslanička grupa Zeleno-levi front – Ne davimo Beograd, Poslanička grupa Ekološki ustanak, Stranka demokratske akcije Sandžaka, kao i udruženja Transparentnost Srbija, CRTA i CESID. Predstavnici navedenih predlagača su na sastanku obrazložili svoje predloge. U iscrpnoj raspravi koja je usledila i u kojoj je učestvovala većina članova Radne grupe, fokus je bio na predlozima koji su adresirali prioritetne preporuke ODIHR iz Konačnog izveštaja o posmatranju izbora za narodne poslanike održanih u decembru 2023. godine, i to: prioritetnu preporuku broj 4 koja se tiče jedinstvenog biračkog spiska, prioritetnu preporuku broj 6 koja se tiče obaveze sprečavanja zastrašivanja i pritisaka na birače i prioritetnu preporuku broj 7 koja se tiče nezavisnosti i proaktivnog delovanja REM. Nakon četiri sata rada, sastanak je prekinut, a nastavak zakazan za četvrtak, 9. maj 2024. godine, sa početkom u 10.00 časova. Dana 9. maja 2024. godine, sa početkom u 10,00 časova, u Narodnoj skupštini je nastavljen Drugi sastanak Radne grupe za unapređenje izbornog procesa. Sastanku je predsedavao Nemanja Nenadić, predsedavajući Radne grupe, a prisustvovali su članovi Radne grupe: Uglješa Mrdić, Ana Jakovljević, Jelena Jerinić, Ana Krstić, Risto Kostov, Luka Pušić, Zagorka Aleksić, Pavle Dimitrijević i Bojan Klačar, kao i Marko Milošević, Zlata Jusufović, Marina Mijatović, Kristina Antić, Nataša Mihailović Vacić, Aleksandar Stevanović, Vladana Jaraković i Robert Sepi, zamenici članova. Osim članova i zamenika članova Radne grupe, sastanku su, na poziv Radne grupe, prisustvovali pomoćnik sekretara Ministarstva unutrašnjih poslova, Milan Andrić i predstavnici Agencije za sprečavanje korupcije, Dušan Jeličić, pomoćnik direktora u Sektoru za kontrolu finansiranja političkih aktivnosti i Jasmina Ćirković, v.d. pomoćnika direktora u Sektoru za sukob interesa i kumulaciju funkcija. Predsedavajući je na početku konstatovao da su predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova i Agencije za sprečavanje korupcije pozvani na sastanak da bi pomogli članovima Radne grupe da razreše pojedine dileme u vezi sa preporukama ODIHR iz Konačnog izveštaja o posmatranju izbora za narodne poslanike održanih u decembru 2023. godine, a koje se tiču Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, Zakona o sprečavanju korupcije i Zakona o finansiranju političkih aktivnosti. Tokom diskusije koja je usledila, predstavnik Ministarstva unutrašnjih poslova je odgovarao na brojna pitanja, kao i sugestije i preporuke, koje su se prevashodno odnosile na način postupanja tog ministarstva po prijavama prebivališta i boravišta građana. Pojedini članovi Radne grupe su posebno apostrofirali potrebu da se ubrza i pojednostavi postupanje Ministarstva unutrašnjih poslova po upitima vlasnika nepokretnosti za dostavljanje podataka o svim licima koja su eventualno prijavljena na tim nepokretnostima. U nastavku rada, članovi Radne grupe su se fokusirali na Prioritetnu preporuku ODIHR broj 5. koja se tiče potrebe da se jasno razdvoje javne funkcije i aktivnosti u kampanji nosilaca javnih funkcija, kao i značaja proaktivnog delovanja Agencije za sprečavanje korupcije. Predstavnici Agencije za sprečavanje korupcije su istakli da su pojedine odredbe Zakona o sprečavanju korupcije već preformulisane tako da budu usaglašene sa konkretnom preporukom ODIHR, kao i da se ova preporuka ne odnosi isključivo na Agenciju za sprečavanje korupcije već na sve organe javne vlasti, te da je potreban sistemski pristup koji iziskuje vreme kako bi se ova preporuka u potpunosti ispunila. U daljem toku diskusije naglasak je stavljen na način postupanja Agencije za sprečavanje korupcije po podnetim prijavama, te su postavljana pitanja u vezi sa statističkim podacima o broju prijava, pokrenutih prekršajnih postupaka, izrečenih mera i slično. Diskutovalo se i o problemima u primeni odredaba Zakona o opštem upravnom postupku kada su u pitanju rokovi za dostavljanje, u vezi s čim su izneti brojni primeri iz dosadašnje prakse. Nakon dva sata rada, sastanak je prekinut, a nastavak zakazan za petak, 10. maj 2024. godine, sa početkom u 11.00 časova. Dana 10. maja 2024. godine, sa početkom u 11,00 časova, u Narodnoj skupštini je nastavljen Drugi sastanak Radne grupe za unapređenje izbornog procesa. Sastanku je predsedavao Nemanja Nenadić, predsedavajući Radne grupe, a prisustvovali su članovi Radne grupe: Uglješa Mrdić, Jelena Jerinić, Risto Kostov, Luka Pušić, Zagorka Aleksić, Rejhan Kurtović, Ahmedin Škrijelj, Pavle Dimitrijević i Bojan Klačar, kao i Marko Milošević, Marina Mijatović, Dušan Dinčić, Kristina Antić, Aleksandar Stevanović, Vladana Jaraković, Slađana Komatina i Robert Sepi, zamenici članova. Osim članova i zamenika članova Radne grupe, sastanku je, na poziv Radne grupe, prisustvovao Dušan Jeličić, pomoćnik direktora u Sektoru za kontrolu finansiranja političkih aktivnosti Agencije za sprečavanje korupcije. Predsedavajući je na početku konstatovao da je predstavnik Agencije za sprečavanje korupcije pozvan i na ovaj nastavak sastanka Radne grupe pošto su u toku prethodnog rada ostala nerazmotrena pojedina problematična rešenja u Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti. Potom je u najkraćim crtama obrazložio predloge Udruženja Transparentnost Srbnja koji se tiču tog zakona u svetlu ispunjavanja preporuka ODIHR. U diskusiji koja je usledila razmatrana su pitanja u vezi sa institutom izbornog jemstva, uslovima pod kojima učesnici u izbornoj kampanji mogu da koriste prostorije u javnoj svojini, tzv. kampanjom trećih lica, mogućnosti korišćenja oglasnog prostora u toku izborne kampanje itd. Pojedini članovi Radne grupe su, pozivajući se na svoje iskustvo sa terena, ukazivali na brojne slučajeve zloupotreba kada je u pitanju mogućnost korišćenja prostorija u javnoj svojini ili mogućnost oglašavanja. Ovo je iniciralo diskusiju na temu kaznenih mera koje Agencija za sprečavanje korupcije ima na raspolaganju. U najvećem delu polemisalo se o celishodnosti i delotvornosti mere upozorenja, odnosno o njenim efektima u dosadašnjoj praksi Agencije za sprečavanje korupcije. Predsedavajući je potom konstatovao da je rasprava o predlozima praktično iscrpljena i pozvao sve prisutne članove Radne grupe da obrazlože predloge koji su eventualno ostali nerazmotreni u prethodnom toku rada. Predstavnik Udruženja CRTA je iskoristio priliku da dodatno obrazloži predlog da se hitno formira Komisija za reviziju biračkog spiska, što je iniciralo živu polemiku o biračkom spisku, kao i o mehanizmima uticaja na birače i njihovom osujećivanju. Nakon dva sata rada, sastanak je prekinut zbog početka sednice Narodne skupštine na čijem dnevnom redu je bio Predlog zakona o dopunama Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, a nastavak je zakazan za ponedeljak, 13. maj 2024. godine, sa početkom u 11.00 časova. Dana 13. maja 2024. godine, sa početkom u 11,00 časova, u Narodnoj skupštini je nastavljen Drugi sastanak Radne grupe za unapređenje izbornog procesa. Sastanku je predsedavao Nemanja Nenadić, predsedavajući Radne grupe, a prisustvovali su članovi Radne grupe: Uglješa Mrdić, Jelena Jerinić, Filip Tatalović, Ana Krstić, Risto Kostov, Luka Pušić, Zagorka Aleksić, Đorđe Komlenski, Ahmedin Škrijelj, Pavle Dimitrijević i Bojan Klačar, kao i Marko Milošević, Zlata Jusufović, Marina Mijatović, Kristina Antić, Nataša Mihailović Vacić, Aleksandar Stevanović, Vladana Jaraković i Robert Sepi, zamenici članova. Predsedavajući je na početku ponovio konstataciju da je, imajući u vidu činjenicu da se Radna grupa sastaje već četvrti dan, rasprava o pristiglim predlozima praktično iscrpljena i pozvao još jednom predlagače koji eventualno nisu imali priliku da obrazlože neki od predloga da se jave za reč. Predlog predstavnika Udruženja CRTA da se zakonski okvir izmeni tako da se akreditovanim posmatračima da pravo da ulažu prigovore i zahteve za poništavanje glasanja na biračkom mestu, rezultirao je polemikom u kojoj je izraženo uverenje da je takav predlog u potpunosti u suprotnosti sa Ustavom i drugim propisima koji uređuju izborni postupak u Republici Srbiji. Predsedavajući je u nastavku diskusije obrazložio predlog Udruženja Transparentnost Srbija da se uputi preporuka javnim tužilaštvima za postupanje u vezi sa pojedinim krivičnim delima protiv izbornog prava. Naglasio je da se na opisani način istovremeno adresiraju dve bitne preporuke ODIHR koje se odnose na sprečavanje pritisaka na birače i na edukaciju birača. Član Radne grupe, narodni poslanik Uglješa Mrdić, je u svojoj diskusiji naglasio da želi da se u zapisniku sa sastanka konstatuje da je Narodna skupština na sednici koja je održana 10. maja 2024. godine, usvojila Zakon o dopunama Zakona o Jedinstvenom biračkom spisku koji je narednog dana stupio na snagu, istakavši da je na taj način vladajuća koalicija izašla u susret zahtevu opozicije. U daljem izlaganju je podsetio da Radna grupa donosi odluke dvotrećinskom većinom i da je potrebno da se svi pristigli predlozi konkretizuju tako da Radna grupa može da se izjasni o njima. Predsedavajući se složio sa ovom sugestijom i članovi Radne grupe su u daljem toku diskusije polemisali o tome kako da se na najbolji način sistematizuju i uobliče postojeći predlozi. Diskutovalo se i o tome koliko vremena je potrebno da se predlozi sistematizuju u skladu s čim su predlagani različiti termini za nastavak sastanka, odnosno za prelazak na glasanje. Uvaživši sugestije većeg broja članova, predsedavajući je zaključio pretres prve tačke dnevnog reda, odložio glasanje i predložio da se pređe na treću tačku dnevnog reda. U okviru ove tačke povela se rasprava o proširenoj nadležnosti Radne grupe, nakon što je Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo na svojoj sednici, održanoj 10. maja 2024. godine, odlučio da su članovi i zamenici članova Radne grupe za unapređenje izbornog procesa ovlašćeni da prate primenu člana 2. Zakona o dopunama Zakona o jedinstvenom biračkom spisku. Članica Radne grupe, narodna poslanica Jelena Jerinić, je predložila da se Radna grupa odmah dopisom obrati Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave sa upitom kako to ministarstvo namerava da obezbedi uslove za primenu ovlašćenja koja su dobili članovi Radne grupe, što je Radna grupa prihvatila. Predsedavajući je na samom kraju konstatovao da će se postarati da sistematizovani predlozi budu dostavljeni svim članovima Radne grupe do kraja dana, kako bi sutradan moglo da se pristupi glasanju. Nakon četiri sata rada, sastanak je prekinut, a nastavak zakazan za utorak, 14. maj 2024. godine, sa početkom u 11.00 časova. Dana 14. maja 2024. godine, sa početkom u 11,00 časova, u Narodnoj skupštini je nastavljen Drugi sastanak Radne grupe za unapređenje izbornog procesa. Sastanku je predsedavao Nemanja Nenadić, predsedavajući Radne grupe, a prisustvovali su članovi Radne grupe: Uglješa Mrdić, Filip Tatalović, Ana Krstić, Risto Kostov, Luka Pušić, Zagorka Aleksić, Đorđe Komlenski, Ahmedin Škrijelj i Pavle Dimitrijević, kao i Marko Milošević, Marina Mijatović, Kristina Antić, Nataša Mihailović Vacić, Vladana Jaraković, Slađana Komatina i Robert Sepi, zamenici članova. Predsedavajući je na početku podsetio prisutne da je Radna grupa prethodnog dana prekinula rad uz dogovor da se sada pređe na drugu tačku dnevnog reda, a to je glasanje. Dodao je da su svi članovi i zamenici članovi Radne grupe dobili predloge akata sistematizovane na način kako je to prethodno dogovoreno uz preciziranje da je najveći broj predloga dostavljen u kasnim večernjim satima, a dva preostala predloga u ranim jutarnjim časovima. Saopštio je da su pripremljena 24 predloga i da predlagači sami opredeljuju da li žele da se o pojedinim rešenjima u njihovim predlozima glasa pojedinačno, član po član, ili zajedno, kada su rešenja međusobno povezana i uslovljena. Član Radne grupe, narodni poslanik Uglješa Mrdić, je zamolio da se glasanje odloži uz obrazloženje da je njemu i kolegama iz parlamentarne većine, imajući u vidu obimnost dostavljenog materijala, potrebno vreme da pažljivo analiziraju sve predloge kako bi potom mogli da se izjasne o njima. Ova molba je izazvala žustru polemiku između članova Radne grupe jer su jedni bili mišljenja da dostavljeni materijal nije nov, već samo sistematizovan na pregledniji način, i da je bio dostupan članovima Radne grupe još od 7. maja 2024. godine, dok su drugi zastupali stanovište da momentalno izjašnjavanje o predlozima bez podrobnije analize i dodatnih konsultacija neće biti svrsishodno i da se eventualno prihvatanje pojedinih predloga od strane Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, odnosno Narodne skupštine u plenumu, može očekivati samo kada su u pitanju oni predlozi koje Radna grupa usvoji dvotrećinskom većinom. Pošto ni posle duže rasprave nije došlo do približavanja stavova, predsedavajući je podsetio prisutne da je on nametnuo ovako intenzivan način rada, sa praktično svakodnevnim sastajanjem, kako bi Radna grupa do 15. maja 2024. godine mogla da uputi Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo određene konkretne predloge, čije bi usvajanje moglo da bude od uticaja na poboljšanje uslova za izbore koji su raspisani za 2. jun 2024. godine. Dodao je da je očigledno da se taj rok neće ispoštovati i da je prinuđen da prekine sastanak dok u komunikaciji sa članovima Radne grupe koje su delegirale poslaničke grupe koje čine parlamentarnu većinu naknadno ne utvrdi termin za glasanje. Član Radne grupe, narodni poslanik Uglješa Mrdić, je predložio da Radna grupa nastavi sa radom i da se uputi poziv predstavnicima državnih organa na koje se odnose pojedini predlozi i preporuke da dođu i odgovaraju na pitanja članova Radne grupe, navodeći kao pozitivan primer prethodno učešće predstavnika Agencije za sprečavanje korupcije i Ministarstva unutrašnjih poslova. Pojedini članovi Radne grupe su potom izneli predlog da se na sastanak pozovu predstavnici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave u vezi sa proširenim ovlašćenjima članova Radne grupe po pitanju uvida u Jedinstveni birački spisak. U toku diskusije iznet je i predlog da sastav Radne grupe bude proširen tako što će svaki član dobiti još po jednog zamenika zbog povećanog obima aktivnosti. Predstavnik Udruženja CRTA je insistirao na tome da se sastanak ne prekine dok se prethodno ne utvrdi dalji plan rada što bi podrazumevalo definisanje termina za glasanje. U tom smislu je predložio da se Radna grupa izjasni o njegovom predlogu da se članovi Radne grupe koje su delegirale poslaničke grupe koje čine većinu u Narodnoj skupštini obavežu da sutradan do 11.00 časova dostave predsedavajućem informaciju o daljem planu rada. Radna grupa nije prihvatila navedeni predlog. Nakon četiri sata rada, sastanak je prekinut, a predsedavajući je konstatovao da će termin nastavka biti naknadno određen. Dana 17. maja 2024. godine, sa početkom u 11,00 časova, u Narodnoj skupštini je nastavljen Drugi sastanak Radne grupe za unapređenje izbornog procesa. Sastanku je predsedavao Nemanja Nenadić, predsedavajući Radne grupe, a prisustvovali su članovi Radne grupe: Ana Jakovljević, Jelena Jerinić, Filip Tatalović, Ana Krstić, Luka Pušić, Ahmedin Škrijelj, Pavle Dimitrijević i Bojan Klačar, kao i Aleksandar Stevanović, Vladana Jaraković i Robert Sepi, zamenici članova. Predsedavajući je na početku konstatovao da nastavku sastanka prisustvuje 10 članova i zamenika članova Radne grupe i dodao da na osnovu shodne primene Poslovnika Narodne skupštine postoji kvorum potreban za rad, ali ne i kvorum za odlučivanje, imajući u vidu tačku 6. Odluke o obrazovanju Radne grupe za unapređenje izbornog procesa kojom je propisano da Radna grupa odlučuje dvotrećinskom većinom glasova od ukupnog broja članova, što znači da je za donošenje bilo kakve odluke neophodno prisustvo minimalno 12 članova, odnosno zamenika članova. Obrazlažući razloge za zakazivanje nastavka Drugog sastanka radne grupe za petak, 17. maj 2024. godine, predsedavajući je podsetio na cilj i zadatke Radne grupe, kao i na rokove za ispunjenje tih zadataka. Potom je obavestio prisutne o nameri da uputi dopis svim članovima i zamenicima članova Radne grupe sa zahtevom za izjašnjenje o tome ko će moći da uzme učešća u radu Radne grupe u ponedeljak, 20. maja 2024. godine, odnosno da pristupi glasanju o predlozima koji su na Dnevnom redu Drugog sastanka. Napomenuo je da će nastavak sastanka zakazati isključivo u slučaju da po navedenom pitanju dobije potvrdu od najmanje dve trećine članova Radne grupe. Iskoristio je priliku da upita prisutne članove i zamenike članova da li na licu mesta mogu da se izjasne o istom pitanju i dobio usmenu potvrdu od svih 10 prisutnih članova i zamenika članova sa pravom glasa da će oni uzeti učešća u glasanju i u ponedeljak, 20. maja 2024. godine, ukoliko nastavak Drugog sastanka bude zakazan za taj dan. U kratkoj diskusiji koja je usledila članovi Radne grupe su analizirali novonastalu situaciju i davali predloge kako da se ona reši. Neki od članova su iskoristili priliku da postave pitanja o dogovorenom načinu vršenja uvida u birački spisak u saradnji sa Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave, a u kontekstu nedavno proširenih ovlašćenja Radne grupe. Predsedavajući je obavestio članove Radne grupe da su neki od predloga o kojima Radna grupa treba da se izjasni u međuvremenu dostavljeni pojedinim državnim organima uz molbu da ti organi dostave Radnoj grupi svoje mišljenje o predloženim izmenama zakona koji su u njihovom delokrugu. Istim povodom, neki od članova Radne grupe su se interesovali za dalju dinamiku rada, i to ne samo Radne grupe već i Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Narodne skupštine, uz pitanje do kada bi predlozi koje Radne grupa evntualno bude usvojila mogli da se nađu u skupštinskoj proceduri. Nakon jednog sata rada, sastanak je prekinut, a predsedavajući je prethodno obavestio prisutne da će o nastavku sastanka biti naknadno obavešteni.

Prvi sastanak Radne grupe za unapređenje izbornog procesa održan je danas u Narodnoj skupštini. Za predsedavajućeg Radne grupe izabran je Nemanja Nenadić, programski direktor organizacije Transparentnost Srbije. On je najavio da će sledeći sastanak Radne grupe za unapređenje izbornog procesa biti održan 7. maja 2024. godine, do kada njeni članovi mogu dostaviti svoje predloge. Sastav Radne grupe čine po dva predstavnika, odnosno član i zamenik člana, poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini, političke stranke nacionalne manjine koje nemaju poslaničku grupu u Narodnoj skupštini, te organizacije civilnog društva, udruženje CRTA, Centar za slobodne izbore i demokratiju i Transparentnost Srbija. Formiranje ove Radne grupe direktan je rezultat parlamentarnog dijaloga koji je inicirala predsednica parlamenta Ana Brnabić. Sastanku su prisustvovali Uglješa Mrdić, Uglješa Marković, Marko Milošević, Zlata Jusufović, Filip Tatalović, Ana Krstić, Luka Pušić, Nataša Mihailović Vacić, Zagorka Aleksić, Danijela Nestorović, Đorđe Komlenski, Edin Numanović, Ahmedin Škrijelj, Pavle Dimitrijević, Vladana Jaraković, Bojan Klačar, Robert Sepi i Risto Kostov.