Na sednici Pododbora za praćenje stanja u poljoprivredi u marginalnim – najnerazvijenijim područjima Republike Srbije, na sednici održanoj 19. jula, razmotrena je aktuelna situacija oko žetvenih radova, kao i problem lokalnih samouprava u vezi sa primenom zakona kojim se uređuje vraćanje utrina i pašnjaka selima na korišćenje. Informacije o rodu pšenice za Toplički okrug izneo je član Pododbora Marko Milenković, koji je naglasio da je ovogodišnji prinos za 15-20% veći nego prethodne godine, ali da cena otkupa pšenice, koja iznosi 14-15 dinara po kilogramu, i dalje predstavlja razlog za nezadovoljstvo poljoprivrednika. „Poljoprivredni proizvođači bili bi zadovoljni sa cenom od 18 dinara“, naglasio je Milenković. Predsednik Pododbora Milija Miletić izrazio je uverenje da će se naći rešenje koje će biti prihvatljivo i za Vladu i za poljoprivredne proizvođače i ukazao na značaj formiranja operativnih štabova za žetvu, a koji bi imali svoje mesne štabove. Takođe, ukazao je na značaj uređenja prilaznih puteva obradivim površinama i na mali broj kombajna koji su uključeni u žetvu. „Naš zadatak je da stavimo akcenat na najnerazvijenija područja i mi ćemo to i uraditi. Zato je veoma važno oformiti operativne štabove za žetvu, i posebno raditi na adekvatnoj primeni protivpožarne zaštite“, rekao je Miletić. O značaju modernizacije mehanizacije govorio je i član Pododbora Dalibor Radičević koji je u prilog tome izneo podatak da su u opštini Ražanj traktori u proseku stariji od 10 godina, što utiče na kvalitet žetve. Sednici su prisustvovali i predstavnici Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine koji su izneli podatak da je ovogodišnji rod pšenice najveći u poslednjih sedam godina, a, u odnosu na 2015. godinu, viši za 20%. „Od 2,88 miliona tona pšenice 1,5 miliona tona je slobodna količina za izvoz, što je svojevrstan rekord“, rekao je šef Odseka za biljnu proizvodnju pri Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, Milan Ćuprić. On je istakao da Republika Srbija veći deo pšenice, odnosno 55% izvozi u zemlje CEFT-a regiona, odnosno u Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Makedoniju i Albaniju, a ostatak u zemlje Evropske unije, od kojih najviše u Rumuniju. On je naglasio da postoji dovoljno raspoloživih skladišnih kapaciteta i da je sva pšenica uskladištena. Govoreći o otkupnoj ceni pšenice, Ćuprić je istakao da cenu diktira svetsko tržište. Tokom razmatranja problema lokalnih samouprava u vezi sa primenom zakona kojim se uređuje vraćanje utrina i pašnjaka selima na korišćenje, predsednik Pododbora najavio je pokretanje inicijative za izmenu i dopunu tog zakona, od kojih će jedna biti da se termin selo, zameni terminom mesna zajednica. Takođe, najavio je izmenu člana 9. koji zabranjuje da se pašnjaci i utrine koriste samo za pašu, ispašu i ribnjake, i da se omogući promena namene zemljišta.

Na Prvoj sednici Pododbora za praćenje stanja u poljoprivredi u marginalnim – najnerazvijenijim područjima Republike Srbije, održanoj 6. jula, članovi Pododbora razmotrili su zadatke vezane za aktivnosti Pododbora u narednom periodu. Predsednik Pododbora Milija Miletić upoznao je članove Pododbora sa problemima sa kojima se susreću marginalizovana, odnosno područja sa otežanim uslovima rada i izneo svoje predloge kojima bi se isti problemi prevazišli. Sednicom je predsedavao Milija Miletić, predsednik Pododbora.

Na sednici Pododbora, održanoj 3. jula, članovi Pododbora razgovarali su o aktuelnoj situaciji oko žetvenih radova Predsednik Pododbora Milija Miletić istakao je značaj žetvenih radova, kako za poljoprivredne proizvođače tako i za krajnje korisnike. Naveo je da je žetva pšenice otpočela u Vojvodini i centralnom delu Srbije početkom juna, dok je na jugoistoku Srbije započela žetva ječma. Izneo je podatak da je do sada, od ukupnog zasada, ubrano 40 odsto letine. Istakao je da je ove godine posejano 650 000 hektara pšenice i 30 000 hektara ječma. Takođe, dodao je da su kišni dani koji su iza nas, bili loši po žitarice i da se nada da će poljoprivrednici i pored toga uspeti da izvuku kvalitetnu količinu pšenice i ječma. Miletić je naveo da je osiguranje useva od velikog značaja za poljoprivrednike, jer na taj način mogu da, u slučaju vremenskih nepogoda, nadoknade svoje novčane gubitke. On je, u razgovoru sa osiguravajućim društvima, došao do zaključka da bi osiguranje moglo iznositi od 1500 do 2000 dinara po hektaru zemljišta. Predstavnici Ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu istakli su da je početak i tok žetve pratio kišni period, koji nije pogodovao pšenici, dok je ratarskim i povrtarskim kulturama značajno koristio. Izneli su podatak da je u jesen 2017. godine posejano 650 000 hektara pšenice i da se očekuje veći prinos u odnosu na prethodnu godinu. Očekuje se proizvodnja oko 3 miliona tona pšenice uz mesečni prinos od oko 4700 kilograma po hektaru. Predstavnici Ministarstva su istakli da Ministarstvo odvaja značajna novčana sredstva za protivgradne mreže i druge zaštitne sisteme, ističući da je za ovu godinu na raspolaganju 14 000 raketa, od kojih je do današnjeg dana potrošeno 8 000 raketa u cilju zaštite pšenice, useva i voćarskih proizvoda od vremenskih nepogoda. Članovima Pododbora su se obratili i predstavnici Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada. Profesor Malešević je istakao da su nepovoljni klimatski uslovi loše uticali na završetak vegetacije pšenice i na kvalitet žitarica. Očekuje se da je potrebno još 5 do 6 kvalitetnih radnih dana da se žetva privede kraju. Na kraju sednice, Milija Miletić je istakao da je neophodno da se posle žetve uradi stručna analiza asortimenata koji su rađeni u toku prethodne godine i dodao da se poseban akcenat stavi na poljoprivredne stručne službe. Sednici je predsedavao predsednik Pododbora Milija Miletić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Pododbora: Dalibor Radičević, Žarko Bogatinović, Nada Lazić i Mladen Lukić.