Na sednici Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije, održanoj 27. maja 2021. godine, razmotreni su izveštaji o radu Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija za period od 1. oktobra do 31. decembra 2020. godine i za period od 1. januara do 31. marta 2021. godine. Izveštaje za navedeni period je obrazložio pomoćnik ministarke Sava Savić, a Odbor je, nakon kraće rasprave, prihvatio izveštaje o radu. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Katarina Rakić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Snežana Petrović, Dejan Kesar, Slavenko Unković, Nikola Vojinović, Nikola Kožović, Maja Grbić, Nataša Jovanović, Samir Tandir, Adrijana Pupovac, Milutin Mrkonjić, Zoran Bojanić i Ivana Nikolić.

Na sednici, održanoj 27. maja 2021. godine, članovi Odbora razmotrili su Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist OTP banke Srbija A.D. Novi Sad za izmirivanje obaveza Javnog preduzeća „Srbijagas“ Novi Sad po osnovu Ugovora o dugoročnom kreditu radi gasifikacije Borskog i Zaječarskog okruga i izgradnju razvodnog gasovoda Paraćin-Boljevac-Rgotina-Negotin-Prahovo, u načelu, Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist OTP banke Srbija A.D. Novi Sad za izmirivanje obaveza Javnog preduzeća „Srbijagas“ Novi Sad po osnovu Ugovora o dugoročnom kreditu za izgradnju razvodnog gasovoda Leskovac-Vranje, u načelu i Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Banca Intesa AD Beograd za izmirivanje obaveza Javnog preduzeća „Srbijagas“ Novi Sad po osnovu Ugovora o kreditu radi gasifikacije Kolubarskog okruga i izgradnju razvodnog gasovoda Beograd-Valjevo-Loznica, u načelu. Predloge zakona, narodnim poslanicima, obrazložio je Dragan Babić, predstavnik Uprave za javni dug, Ministarstva finansija. On je istako da u Predlogu zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist OTP banke Srbija A.D. Novi Sad za izmirivanje obaveza Javnog preduzeća „Srbijagas“ Novi Sad po osnovu Ugovora o dugoročnom kreditu radi gasifikacije Borskog i Zaječarskog okruga i izgradnju razvodnog gasovoda Paraćin-Boljevac-Rgotina-Negotin-Prahovo, kredit iznosi 66.000.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti, sa nominalnom kamatnom stopom od 1,78 odsto, na godišnjem nivou. Kredit u Predlogu zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist OTP banke Srbija A.D. Novi Sad za izmirivanje obaveza Javnog preduzeća „Srbijagas“ Novi Sad po osnovu Ugovora o dugoročnom kreditu za izgradnju razvodnog gasovoda Leskovac-Vranje, iznosi 28.000.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti, sa kamatnom stopom od 1,78 odsto, a za Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Banca Intesa AD Beograd za izmirivanje obaveza Javnog preduzeća „Srbijagas“ Novi Sad po osnovu Ugovora o kreditu radi gasifikacije Kolubarskog okruga i izgradnju razvodnog gasovoda Beograd-Valjevo-Loznica, kredit će iznositi 75.000.000 evra, sa kamatnom stopom od 1,85 odsto. Odobravanjem kredita stvoriće se uslovi za izgradnju distributivnih gasovoda u svim naseljima i povezivanje industrijskih, komunalnih i individualnih potrošača na distributivni sistem. Time će se omogućiti korišćenje prirodnog gasa kao jeftinog, ekološki prihvatljivog goriva, jednostavnog za upotrebu. Korišćenjem prirodnog gasa kao goriva će se u značajnoj meri rasteretiti i elektroenergetski kapaciteti. Narodni poslanici su nakon obrazloženja glasali za usvajanje sva tri predloga zakona. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora: Zoran Tomić, Velibor Milojičić, Sonja Vlahović, Marina Mirković, Uglješa Marković, Ana Čarapić, dr Mihailo Jokić, Duško Tarbuk, Nikola Jolović, Zoran Bojanić i Olivera Pešić.

Odbor za odbranu i unutrašnje poslove održao je sednicu 26. maja, na kojoj su podneta tri odborska amandmana, na članove 1, 2. i 6. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o ličnoj karti. Predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova, ovlašćeni predlagači zakona, prihvatili su amandmane na sednici Odbora. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Aleksandar Marković, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Aleksandar Mirković, Nataša Ljubišić, Uglješa Mrdić, Ivan Ribać, Srbislav Filipović, mr Đorđe Kosanić, Jelena Mijatović, Duško Tarbuk, Boris Bursać, Milica Nikolić i dr Boban Birmančević.

Članovi Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja su na sednici, održanoj 26. maja, razmotrili ostavku koju je na funkciju narodnog poslanika podnela Jelica Sretenović. Odbor je utvrdio da je podnošenjem ostavke narodne poslanice Jelice Sretenović, izabrane sa Izborne liste „IVICA DAČIĆ – „Socijalistička partija Srbije (SPS), Jedinstvena Srbija (JS) – Dragan Marković Palma“, nastupio slučaj iz člana 88. stav 1. tačka 2. Zakona o izboru narodnih poslanika, u kome se podnošenje ostavke navodi kao jedan od razloga za prestanak mandata narodnom poslaniku pre isteka vremena na koje je izabran, te predlaže da Narodna skupština, u smislu člana 88. st. 3. i 4. istog zakona, konstatuje prestanak mandata imenovanom narodnom poslaniku. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Aleksandar Martinović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: dr sci. med Darko Laketić, dr Nina Pavićević, Branimir Spasić, Miroslav Kondić, Viktor Jevtović, Nikola Vojinović, Dijana Radović, Marina Raguš, Branimir Jovanović, Nebojša Bakarec i Ivana Nikolić.

Na sednici održanoj 26. maja, članovi Odbora raztmotrili su informacije o radu Ministarstva za brigu o porodici i demografiju za period oktobar – decembar 2020. godine i za period januar – mart 2021. godine. Informacije o radu za navedeni period obrazložila je pomoćnica ministra za brigu o porodici i demografiju Aleksandra Čamagić, koje su članovi Odbora, nakon rasprave, prihvatili. U nastavku sednice, Odbor je doneo Odluku o obrazovanju Pododbora za praćenje socijalne politike i smanjenje siromaštva, zadužen za četvrtu grupu nerazvijenih i devastiranih opština i područje AP Kosovo i Metohija. Za predsednika Pododbora izabran je Nenad Krstić, a za članove mr Danijela Vujičić, Ana Čarapić, Milija Miletić, Branimir Spasić i Milanka Jevtović Vukojičić. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Radovan Tvrdišić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Josip Broz, Vesna Knežević, prof. dr Dragoljub Acković, mr Danijela Vujičić, Vesna Krišanov, Milija Miletić, Nenad Krstić, Milosav Milojević, Milanka Jevtović Vukojičić, Vladimir Grahovac, Smilja Tišma i Milenka Subić.

Na sednici, održane 26. maja, članovi Odbora razmotrili su Odluku Republičke izborne komisije o dodeli mandata narodnom poslaniku radi popune upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini. Odbor je usvojio Odluku o dodeli mandata narodnog poslanika radi popune upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini, kojom se mandat dodeljuje prvom sledećem kandidatu sa Izborne liste „IVICA DAČIĆ – „Socijalistička partija Srbije (SPS), Jedinstvena Srbija (JS) – Dragan Marković Palma“, kome nije dodeljen mandat, i to Radovanu Arežini, kandidatu pod rednim brojem 37. na navedenoj izbornoj listi. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Aleksandar Martinović, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: dr Darko Laketić, Života Starčević, dr Nina Pavićević, Branimir Spasić, Viktor Jevtović, Nikola Vojinović, Dijana Radović, Marina Raguš, Vesna Nedović i Ivana Nikolić.

Na sednici, održanoj 25. maja 2021. godine, članovi Odbora za odbranu i unutrašnje poslove razmotrili su Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ličnoj karti, koji je podnela Vlada, u načelu. Predlog zakona članovima Odbora obrazložio je Zoran Lazić, državni sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova, koji je govorio o načinu oglašavanja izgubljene lične karte. Predlogom zakona predviđa se smanjenje administrativnog tereta za građane Republike Srbije, tako da u slučaju gubitka lične karte građanin neće morati da je oglašava u „Službenom glasniku Republike Srbije”, već će nadležni organ – MUP nakon donošenja rešenja o proglašenju lične karte nevažećom, oglasiti na zvaničnoj veb prezentaciji Ministarstva unutrašnjih poslova. Ostale izmene Predloga zakona su tehničke prirode, istakao je sekretar. Odbor je nakon obrazloženja prihvatio Predlog zakona u načelu. Pod drugom tačkom dnevnog reda, članovi Odbora usvojili su predlog o postupanju po predstavkama građana. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Aleksandar Marković, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Dijana Radović, Uglješa Mrdić, Jelena Mijatović, Milovan Drecun, prof. dr Zoran Dragišić, Justina Pupin Košćal, Ivan Ribać, Srbislav Filipović, Dragan M. Marković i dr Boban Birmančević.

Na sednici Odbora za kulturu i informisanje održanoj 25. maja 2021. godine, članovi Odbora odlučivali su i doneli Odluku o pokretanju postupka za predlaganje kandidata za člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije koje predlažu udruženja filmskih, scenskih i dramskih umetnika i udruženja kompozitora u Republici Srbiji. Odbor je utvrdio i tekst Javnog poziva za izbor člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Sandra Božić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Milica Obradović, Zoran Tomić, Željko Tomić, Aleksandar Čotrić, Vuk Mirčetić, Miloš Terzić, Rozalija Ekres, Nebojša Bakarec, prof. dr Marko Atlagić, Jovan Kolundžija i Lav-Grigorije Pajkić.

Odbor za spoljne poslove održao je 18. sednicu 25. maja 2021. godine, kojom je predsedavao predsednik Odbora prof. dr Žarko Obradović. Sednica je, na zahtev članova Odbora, bila zatvorena za javnost. Članovi Odbora obavili su razgovor sa novoimenovanom ambasadorkom Republike Srbije u Republici Severnoj Makedoniji, pre njenog odlaska na diplomatsku dužnost. Odbor je usvojio inicijative za službena putovanja u inostranstvo, konstatovao redovne aktivnosti stalnih delegacija, zabeleške o realizovanim kontaktima i promene u sastavu Poslaničkih grupa prijateljstva sa Argentinom, Bosnom i Hercegovinom, Velikom Britanijom, Mađarskom, Norveškom, Severnom Makedonijom, Sirijom, Turkmenistanom i Turskom.

Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava održao je, 24. maja 2021. godine, sednicu na kojoj je razmotren u načelu Predlog zakona o izmeni Zakona o akcizama. Predlog zakona obrazložila je državna sekretarka u Ministarstvu finansija Slavica Savičić, koji je Odbor nakon rasprave usvojio. U nastavku sednice, Odbor je razmotrio Izveštaj o radu Komisije za kontrolu državne pomoći za 2020. godinu, koji je obrazložio predsednik Komisije Vladimir Antonijević. Nakon rasprave, Odbor je utvrdio Predlog zaključka koji podnosi Narodnoj skupštini na razmatranje i usvajanje, a kojim predlaže Narodnoj skupštini da prihvati Izveštaj o radu Komisije za kontrolu državne pomoći za 2020. godinu. Članovi Odbora su doneli i Odluku o davanju saglasnosti na prvu izmenu Finansijskog plana Komisije za kontrolu državne pomoći za 2021. godinu. Na ovoj sednici, razmotren je Izveštaj o radu Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki u periodu od 01.01.2020. do 31.12.2020. godine, koji je obrazložila predsednica Komisije Hana Hukić. Nakon rasprave, Odbor je utvrdio Predlog zaključka koji podnosi Narodnoj skupštini na razmatranje i usvajanje, u kojem se predlaže Narodnoj skupštini da prihvati navedeni Izveštaj. Članovi Odbora su razmotrili i Izveštaj o sprovedenom monitoringu za 2020. godinu Kancelarije za javne nabavke, koji je obrazložila direktorka Kancelarije Sandra Damčević. Nakon rasprave, utvrđen je Predlog zaključka koji se podnosi Narodnoj skupštini na razmatranje i usvajanje, u kojem se predlaže Narodnoj skupštini da prihvati navedeni Izveštaj. Na sednici je razmotren Godišnji izveštaj Komisije za hartije od vrednosti za 2020. godinu, koji je obrazložio predsednik Komisije Marko Janković. Odbor je, nakon rasprave, utvrdio Predlog zaključka koji podnosi Narodnoj skupštini na razmatranje i usvajanje, u kojem se predlaže Narodnoj skupštini da prihvati Godišnji izveštaj Komisije za hartije od vrednosti za 2020. godinu. Sednici je predsedsavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Vojislav Vujić, Zoltan Pek, Bratimir Vasiljević, Goran Kovačević, Veroljub Arsić, dr Milorad Mijatović, Sonja Vlahović, Uglješa Marković, Ana Čarapić, doc. dr Mihailo Jokić, Adrijana Pupovac, Nikola Jolović, Zoran Bojanić, Olivera Pešić i dr Boban Birmančević.

Na sednici, održanoj 24. maja 2021. godine, članovi Odbora za evropske integracije razmotrili su Predlog zakona o izmeni Zakona o akcizama, koji je podnela Vlada, u načelu. Narodnim poslanicima Predlog zakona obrazložila je Slavica Slavičić, državni sekretar Ministarstva finansija. Donošenjem ovog zakona postiže se, kada se radi o oporezivanju akcizom alkoholnih pića, dalja harmonizacija akcizne politike sa standardima Evropske unije. Naime, prema propisima Evropske unije akciza na jaka alkoholna pića utvrđuje se po hektolitru čistog alkohola na 20°S i izračunava se na osnovu broja koji označava zapreminu alkohola izraženu u hektolitrima u gotovom proizvodu, bez obzira na vrstu jakog alkoholnog pića i nezavisno od sirovina od kojih se proizvode, dok se akciza u Republici Srbiji na jaka alkoholna pića, prema važećem zakonskom rešenju, obračunava i plaća u zavisnosti od vrste jakog alkoholnog pića. Prema Zakonu o akcizama, sva jaka alkoholna pića, koja su uređena propisima kojima se uređuje oblast jakih alkoholnih pića – Zakon o jakim alkoholnim pićima, podeljena su u tri akcizne kategorije u zavisnosti od sirovina od kojih se proizvode i sadržaja etanola, i to na: rakije od voća, grožđa, vina i druge voćne rakije sa dodatkom ekstrakta bilja, delova bilja ili poljoprivrednih proizvoda, potom rakije od žitarica i ostalih poljoprivrednih sirovina i na ostala jaka alkoholna pića. Sve tri kategorije alkoholnih pića spadaju u različitu akciznu grupu, i na navedena alkoholna pića plaća se različiti iznos akcize. S obzirom da postoji odstupanje domaćeg zakonodavstva u odnosu na direktive Evropske unije, ovim zakonom predlažu se izmene u pogledu načina obračunavanja i plaćanja akcize na jaka alkoholna pića. Predlogom zakona o izmeni Zakona o akcizama predlaže se da se akciza na jaka alkoholna pića plaća u iznosu od 46.250,00 dinara na jedan hektolitar čistog alkohola meren na temperaturi od 20°S, a da se akciza obračunava tako što se osnovica množi brojem koji označava zapreminu alkohola izraženu u hektolitrima u gotovom proizvodu. S obzirom na to da sistem oporezivanja akcizom alkoholnih pića u Republici Srbiji nije usaglašen sa direktivama EU i da ovakav način oporezivanja akcizom alkoholnih pića nije u saglasnosti sa članom 37. SSP (Zabrana fiskalne diskriminacije), u cilju stvaranja uslova za otvaranje pregovora o Pregovaračkom poglavlju 16 – Porezi, potrebno je da Republika Srbija uskladi svoje zakonodavstvo, koje se odnosi na oporezivanje akcizom alkoholnih pića, kako bi se osigurala potpuna usklađenost sa članom 37. SSP. Nakon obrazloženja, članovi Odbora jednoglasno su usvojili Predlog zakona o izmeni Zakona o akcizama, u načelu. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Elvira Kovač, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Dijana Radović, Milan Radin, Nemanja Joksimović, Vesna Marković, Viktor Jevtović, Ana Miljanić, Ana Pešić i Dušica Stojković.

Na sednici održanoj 21. maja 2021. godine, članovi Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku razmotrili su Predlog zakona o zaštiti poslovne tajne, koji je podnela Vlada, u načelu. Predlog zakona, narodnim poslanicima, obrazložio je Dušan Vučković, pomoćnik ministra privrede. On je istakao da se Predlogom zakona o zaštiti poslovne tajne vrši usklađivanje sistema zaštite poslovne tajne sa relevantnim propisima Evropske unije – Direktivom 2016/943 EU Evropskog parlamenta i Saveta od 8. juna 2016. godine o zaštiti neotkrivenih znanja i iskustva i poslovnih informacija od nezakonitog pribavljanja, korišćenja i otkrivanja i Direktivom broj 2004/48/EZ Evropskog parlamenta i saveta od 29. aprila 2004. godine o sprovođenju prava intelektualne svojine Predlogom zakona daje se definicija poslovne tajne, odnosno precizira se koje informacije i pod kojim uslovima uživaju zaštitu kao poslovna tajna. Takođe, uređuje se pod kojim uslovima se pribavljanje, korišćenje i otkrivanje informacije koja predstavlja poslovnu tajnu smatra zakonitim, a pod kojim uslovima se smatra nezakonitim. Odredbe sadržane u predloženom zakonu predstavljaju pravni osnov za građansko-pravnu zaštitu u slučaju povrede poslovne tajne. Takođe, predlaže se da povreda poslovne tajne bude sankcionisana kao privredni prestup, ako je učinjena od strane privrednog društva, odnosno odgovornog lica u privrednom društvu, a kao prekršaj, ako je učinjena od strane fizičkog lica, odnosno preduzetnika. Predložene promene imaće direktan uticaj na sve privredne subjekte koji imaju interes da određene informacije čuvaju kao poverljive, ili koje u javnom interesu treba da imaju nesmetani pristup navedenim informacijama. Radi se o privrednim društvima, naučno-istraživačkim organizacijama, agencijama koje vrše usluge, poput marketinških agencija, sindikalnim udruženjima i novinarima. Članovi Odbora su nakon diskusije, jednoglasno usvojili Predlog zakona o zaštiti poslovne tajne, u načelu. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Veroljub Arsić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Zoran Tomić, Vojislav Vujić, Snežana Petrović, Vesna Stambolić, Nataša Ljubišić, Mina Kitanović, Gojko Palalić, Uglješa Marković, Ana Beloica, Branimir Jovanović, Miloš Banđur, Adrijana Pupovac i Mirela Radenković.

Na sednici, održanoj 21. maja 2021. godine, članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo razmotrili su Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ličnoj karti, koji je podnela Vlada, u načelu, Predlog zakona o zaštiti poslovne tajne, koji je podnela Vlada, u načelu i Predlog zakona o izmeni zakona o akcizama, koji je podnela Vlada, u načelu. Članovi Odbora ocenili su da su podneti predlozi zakona u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. U nastavku sednice, Odbor je doneo Odluku o organizovanju Četvrtog javnog slušanja na temu: „Promene Ustava Republike Srbije u oblasti pravosuđa“, koje će se održati u sredu, 26. maja 2021. godine, u Nišu, u Velikoj sali Skupštine grada, sa početkom u 12.00 časova. Odbor je doneo Odluku o organizovanju Petog javnog slušanja na temu: „Promene Ustava Republike Srbije u oblasti pravosuđa“, koje će se održati u četvrtak, 27. maja 2021. godine, u Domu Narodne skupštine, u maloj sali, sa početkom u 9.00 časova. Odbor je izglasao Odluku o organizovanju Šestog javnog slušanja na temu: „Promene Ustava Republike Srbije u oblasti pravosuđa“, koje će se održati u ponedeljak 31. maja 2021. godine, u Novom Sadu, sa početkom u 12.00 časova. Pod sedmom tačkom dnevnog reda, Odbor je doneo Odluku o organizovanju Sedmog javnog slušanja na temu: „Promene Ustava Republike Srbije u oblasti pravosuđa“, koje će se održati u sredu 2. juna 2021. godine, u Kragujevcu, sa početkom u 12.00 časova. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Jelena Žarić Kovačević, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora: Željko Tomić, Olja Petrović, Luka Kebara, Marko Mladenović, Uglješa Mrdić, Borisav Kovačević, Dubravka Kralj, Srbislav Filipović, Arpad Fremond, Ilija Matejić, Đorđe Todorović i Adam Šukalo.

Na sednici Odbora za evropske integracije, održanoj 21. maja, članovi Odbora razmotrili su u načelu, Predlog zakona o zaštiti poslovne tajne, koji je podnela Vlada. Predlog zakona obrazložio je predstavnik Ministarstva privrede, pomoćnik ministra Dušan Vučković, istakavši da je Zakon o zaštiti poslovne tajne na snazi još od 2011. godine. Ovim Predlogom zakona o zaštiti poslovne tajne vrši se usklađivanje sistema zaštite poslovne tajne sa relevantnim propisima Evropske unije - Direktivom 2016/943 EU Evropskog parlamenta i Saveta od 8. juna 2016. godine o zaštiti neotkrivenih znanja i iskustava i poslovnih informacija od nezakonitog pribavljanja i korišćenja. Vučković je naveo da se zaštitom poslovne tajne štite investicije privrednih subjekata u sticanje, razvoj i primenu znanja, koje im obezbeđuju prednost nad konkurencijom. Članovi Odbora su većinom glasova predložili Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona o zaštiti poslovne tajne, u načelu. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Elvira Kovač, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Samira Ćosović, Ljiljana Malušić, Enis Imamović, Goran Milić, Viktor Jevtović, Miroslav Kondić, Stanislava Janošević, Vesna Ranković, Dijana Radović i Ana Pešić.

Na sednici Odbora, održanoj 20. maja, članovi Odbora razmotrili su Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije, koji je podnela Vlada, u pojedinostima i Predlog zakona o rodnoj ravnopravnosti, koji je podnela Vlada, u pojedinostima. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije narodni poslanici podneli su 10 amandmana, a Vlada i Odbor predložili su Narodnoj skupštini da prihvati tri od podnetih 10 amandmana. Na Predlog zakona Odbor je podneo i dva svoja amandmana, na član 7. i član 15, a ministar za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost poslova Gordana Čomić prihvatila je podnete amandmane. Na Predlog zakona o rodnoj ravnopravnosti podneto je 69 amandmana, a Vlada i Odbor predložili su Narodnoj skupštini da prihvati 17 amandmana, a da ostale predložene amandmane narodnih poslanika odbije. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Muamer Bačevac, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora Vesna Stjepanović, Zoltan Pek, Dragana Minčić Branković, dr Nina Pavićević, Stefan Srbljanović, Jelena Mihailović, prof. dr Dragoljub Acković, Aleksandar Jovanović, Nebojša Bakarec, Dragana Radinović, Sandra Joković, Vesna Nedović i Dejan Stošić.

Na sednici, održanoj 20. maja 2021. godine, članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo razmotrili su predloge zakona sa Dvanaeste sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini, na koje su narodni poslanici podneli amandmane. Odbor je razmotrio Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije, koji je podnela Vlada, u pojedinostima. Na Predlog zakona podneto je 12 amandmana, a članovi Odbora ocenili su da su svi podneti Zakoni u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Pod drugom tačkom dnevnog reda, Odbor je razmotrio Predlog zakona o rodnoj ravnopravnosti, koji je podnela Vlada, u pojedinostima, na koji su narodni poslanici podneli 69 amandmana, a članovi i zamenici članova Odbora ocenili su da su svi podneti amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na sednici Odbora, razmotren je i Predlog zakona o obnovi kulturno-istorijskog nasleđa i podsticanju razvoja Sremskih Karlovaca, koji je podnela Skupština Autonomne pokrajine Vojvodine, u pojedinostima. Na Predlog zakona podneta su dva amandmana, a Odbor je ocenio da su amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. U nastavku sednice, članovi Odbora razmotrili su Predlog zakona o izmeni Zakona o planiranju i izgradnji, koji je podnela Vlada, u pojedinostima, na koji je podnet jedan amandman. Odbor je ocenio da je podneti amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Jelena Žarić Kovačević, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Željko Tomić, Olja Petrović, Vuk Mirčetić, Luka Kebara Uglješa Mrdić, Dubravka Kralj, dr Balint Pastor, Toma Fila, Srbislav Filipović, Ilija Matejić, Milenko Jovanov, Đorđe Todorović i Violeta Ocokoljić.