Na sednici Odbora za prava deteta, održanoj 21. juna 2021. godine, razmotren je Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. Predlog zakona obrazložila je pomoćnica ministra za brigu o porodici i demografiju Aleksandra Čabranović. Predsednik Odbora Ivica Dačić istakao je da je veoma važno što će se pomenuti Predlog zakona naći na dnevnom redu sednice Narodne skupštine, jer će on omogućiti poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih i drugih radno angažovanih porodilja, kao i materijalni položaj žena koje su poljoprivredni osiguranici, u periodu po rođenju deteta. On je pozdravio predložene izmene i dopune kojima se uvodi mogućnost da korisnici naknade zarada za vreme odsustva sa rada radi posebne nege deteta i ostalih naknada po osnovu posebne nege deteta, koriste i pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica. Takođe je ukazao, da je veoma značajno što se ovim izmenama i dopunama uvodi donji limit na naknade zarade, odnosno naknade za plate za vreme porodiljskog odsustva u visini minimalne zarade, kao i to što će se u postupku ostvarivanja prava precizirati prava na roditeljski i dečji dodatak. Odbor je jednoglasno usvojio Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Ivica Dačić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Radovan Tvrdišić, Jelena Mijatović, Jelena Obradović, Vesna Stambolić, Nataša Ivanović, Milija Miletić, Milanka Jevtović Vukojičić, Milijana Sakić, Rajka Matović, dr Vesna Ivković, Hadži Milorad Stošić i Branimir Jovanović.

Na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, održanoj 21. juna 2021. godine, razmotreni su sledeći predlozi zakona: 1. Predlog zakona o studentskom organizovanju, koji je podnela Vlada; 2. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, koji je podnela Vlada; 3. Predlog zakona o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda, koji je podnela Vlada; 4. Predlog zakona o metrologiji, koji je podnela Vlada; 5. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, koji je podnela Vlada i 6. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Singapur o otklanjanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i sprečavanju poreske evazije i izbegavanja, koji je podnela Vlada. Odbor je ocenio da su svi predlozi zakona dnevnog reda sednice u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednici je predsedavala predsednica odbora Jelena Žarić Kovačević, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Nevena Veinović, Vuk Mirčetić, Luka Kebara, Uglješa Mrdić, Borisav Kovačević, Dubravka Kralj, Toma Fila, Arpad Fremond, Ilija Matejić, Milenko Jovanov, Đorđe Todorović i Violeta Ocokoljić.

Na sednici Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku održanoj 21. juna 2021. godine, članovi Odbora razmatrali su Predlog zakona o metrologiji, u načelu. Predlog zakona obrazložio je pomoćnik ministra privrede Aleksandar Starčević istakavši da Zakon o metrologiji u Srbiji ima dugu tradiciju i podsetio da je Zakon o metrologiji donet još 1873. godine, kada je uveden decimalni metarski sistem mera pri Ministarstvu finansija Kneževine Srbije. Ovim zakonom, uređuje se organizacija poslova metrologije, zakonske merne jedinice i etaloni Republike Srbije, stavljanje na tržište, odnosno isporučivanje na tržište, kao i upotreba merila, ocenjivanje usaglašenosti merila sa propisanim zahtevima, prethodno upakovani proizvodi i merne boce, upotreba i distribucija zakonskog vremena, važenje inostranih znakova i dokumenata, nadzor, kao i druga pitanja od značaja za metrologiju. Cilj ovog zakona je da obezbedi upotrebu mernih jedinica usklađenih sa Međunarodnim sistemom jedinica, da uspostavi jedinstveni metrološki sistem koji obezbeđuje tačno i pouzdano merenje i poverenje u rezultate merenja sprovedenih radi zaštite potrošača, života i zdravlja ljudi i životinja i zaštite životne sredine, kao i brzo, tačno i lako razumljivo saopštavanje i prenošenje informacija o metrološkim pitanjima. Nakon kraće rasprave, članovi Obora su jednoglasno predložili Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona o metrologiji, u načelu. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Veroljub Arsić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Ana Beloica, Snežana Petrović, Vesna Stambolić, Nataša Ljubišić, Branimir Jovanović, Miloš Banđur, Slavenko Unković, Nenad Krstić, Ivana Popović i Mirela Radenković.

Na sednici Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, održanoj 21. juna 2021. godine, članovi Odbora su razmotrili Predlog zakona o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda, koji je podnela Vlada, u načelu. Predlog zakona, Odboru su obrazložili državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Jelena Blagojević i pomoćnik ministra Nenad Katanić. Dražavni sekretar Jelena Blagojević istakla je da će ovaj zakon doprineti jačanje sektora poljoprivrede i formiranju efikasnog sistema veza u proizvodnom lancu, koji će garantovati i promovisati najbolje proizvodne prakse, te omogućiti efikasno upravljanje proizvodima. Pomoćnik ministra Nenad Katanić, koji je učestvovao na izradi samog zakona, naveo je da su osnovni ciljevi koje treba postići donošenjem ovog zakona funkcionalno uspostavljanje mehanizama uređenja tržišta, njihovo međusobno povezivanje u jedinstven pravni okvir i usklađivanje politike uređenja tržišta poljoprivrednih proizvoda u Republici Srbiji sa pravnim tekovinama EU. Posebni ciljevi koje je potrebno dostići implementacijom ovog zakona, odnose se na razvoj novih usluga u tržišnom lancu i jačanje logističke infrastrukture u proizvodnji hrane, povećanje sposobnosti poljoprivrednih gazdinstava za uključivanje u globalne tržišne lance kroz međusobno povezivanje i uspostavljanje sistema tržišnih standarda, jačanje motivacije proizvođača za raznim oblicima udruživanja, jačanje vidljivosti, odnosno prepoznatljivosti domaćih proizvoda na tržištu, unapređenje izvoznih potencijala sektora poljoprivrede, smanjenje sive ekonomije i unapređenje i razvoj proizvođačkih organizacija. Nakon obrazloženja Predloga zakona i iscrpne diskusije, Odbor je utvrdio amandmane kojim se posle člana 30. Predloga zakona, dodaju članovi 30a, 30b, 30v i 30g Predloga zakona. Nakon utvrđivanja odborskih amandmana, članovi Odbora usvojili su Predlog zakona, u načelu. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Marijan Rističević, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Momir Stojilković, Velibor Stanojlović, Goran Kovačević, Nenad Filipović, Milija Miletić, Gojko Palalić, Stanislava Janošević, prof. dr Ljubinko Rakonjac, Arpad Fremond, Sonja Todorović, Dijana Radović, Veroljub Matić i Tijana Davidovac.

Na sednici Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije održanoj 18. juna 2021. godine, van sedišta Narodne skupštine, u Čortanovcima, članovi Odbora razmatrali su informacije o radu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture za period oktobar-decembar 2020. godine i za period januar-mart 2021. godine. Informacije o radu predstavio je ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović. Momirović je upoznao članove Odbora sa zakonodavnim i normativnim aktivnostima u izveštajnom periodu. Informisao je Odbor sa postojećim i planiranim infrastrukturnim projektima u oblasti drumskog i železničkog saobraćaja, kao i sa komunalnim infrastrukturnim projektima. Momirović je naveo da se u ovom trenutku se projektuje i gradi sveukupno oko 1000 kilometara auto-puta i brzih saobraćajnica u okviru Programa Srbija 2020-2025., napomenuvši da izgradnja puteva, pruga, aerodroma i metroa direktno utiče na stopu rasta BDP-a Srbije. Ukazao je da je u prvom kvartalu ove godine rast građevine veći od 20 odsto i dodao da građevina u rastu BDP od 1,2 odsto, učestvuje sa dve trećine. Momirović je istakao da je u periodu od januara do marta ove godine, ministarstvo izdalo 5543 akata za gradnju, 3700 lokacijskih uslova i 1276 upotrebnih dozvola. Nakon opsežnog izlaganja ministra Momirovića, članovi Odbora su jednoglasno prihvatili informacije o radu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture za period oktobar-decembar 2020. godine i za period januar-mart 2021. godine. Sednici je prisustvovala i pomoćnik ministra Anita Dimoski, direktor Infrastrukture železnice Srbije Nebojša Šurlan i specijalni savetnik ministra Miloš Adamović. Po završetku sednice, članovi Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije, zajedno sa ministrom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislavom Momirovićem sa saradnicima, obišli su gradilište (ruski deo deonice) u delu južni portal ulazni tunel, severni portal izlaz iz tunela i radove na vijaduktu u Čortanovcima na 59. kilometru. U nastavku, obišli su radove na kineskoj deonici pruge na 23. kilometru 762. metru, kao i stanicu na Novom Beogradu. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Katarina Rakić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Snežana Petrović, Rajka Matović, Nevenka Kostadinova, Bojan Torbica, Nikola Vojinović, Goran Pekarski, Nataša Jovanović, Daniel Đivanović i Slavenko Unković.

Odbor za Kosovo i Metohiju održao je 18. juna sednicu, na kojoj je razmotrena tema rešavanja pitanja nestalih na Kosovu i Metohiji. Sednici su, pored članova Odbora i narodnih poslanika, prisustvovali i predstavnici relevantnih državnih institucija, predstavnici ambasada, Kancelarije UN u Beogradu, Delegacije EU u Srbiji i udruženja porodica nestalih lica na KiM. Predsednik Odbora mr Milovan Drecun, otvarajući sednicu, naveo je da je rešavanje pitanja nestalih na Kosovu i Metohiji od posebnog značaja za dijalog između Beograda i Prištine i za pomirenje Srba i Albanaca na KiM. Drecun je istakao da državni organi Republike Srbije pokazuju punu odgovornost i političku spremnost da se bave ovom temom, dok privremene institucije u Prištini ne pokazuju političku volju, već često ometaju rešavanje sudbina nestalih. Predsednik Komisije za nestala lica Vlade Republike Srbije Veljko Odalović informisao je prisutne o radu ove Komisije i toku procesa rešavanja sudbine nestalih lica. Odalović je naveo i da je u okviru dijaloga Beograd – Priština od 2004. godine, formirana Radna grupa za lica koja se vode kao nestala na Kosovu i Metohiji i da se sastanci održavaju pod pokroviteljstvom Specijalnog predstavnika Generalnog sekretara UN u kontekstu rezolucije 1244 (1999) Saveta bezbednosti. Kroz mehanizam ove Radne grupe, rešeno je 75 odsto slučajeva nestalih lica, od ukupnog broja nestalih (6064), naveo je on. Odalović je ukazao i da je kroz rad Komisije uočeno više slučajeva koji potvrđuju neodgovornost i nehumanost predstavnika međunarodne misije u postupanju sa pronađenim posmrtnim ostacima i uništavanja dokaza o počinjenim zločinima nad licima srpske i nealbanske nacionalnosti. Na prostoru Kosova i Metohije bilo je zločina, i porodice imaju prava da znaju ko je zločine počinio, istakao je na kraju svog izlaganja Veljko Odalović i dodao da svi koji su uključeni u rešavanja pitanja nestalih na KiM treba svoj posao da obave podjedanko odgovorno, kako bi se povratilo poverenje porodica nestalih lica. U raspravi koja je usledila, članovi Odbora složili su se o neophodnosti rešavanja pitanja nestalih Srba na KiM. Predsednik Odbora mr Milovan Drecun istakao je da je međunarodno prisustvo na KiM gdinama zataškavalo zločine nad Srbima i konstatovao da rešavanja ovih pitanja nema bez saradnje sa svim državama koje su imale svoje kontigente u zonama odgovoronosti KFOR. Sednici je predsedavao predsednik Odbora mr Milovan Drecun, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Milica Obradović, Danijela Vujičić, Miloš Terzić, Tamara Pilipović, Dejan Stošić, Rajko Kapelan, Slaviša Bulatović, Ljubomir Marić, Đorđe Todorović, Srbislav Filipović, Zvonimir Stević, Danijela Veljović, kao i narodni poslanik Radovan Tvrdišić.

Na sednici Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, održanoj 17. juna, članovi Odbora razmotrili su više predloga zakona koji se nalaze u skupštinskoj proceduri i to: Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Singapur o otklanjanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i sprečavanju poreske evazije i izbegavanja, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Projekat modernizacije železničkog sektora u Srbiji primenom višefaznog programskog pristupa) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Projekat integrisanog razvoja koridora reke Save i Drine primenom višefaznog programskog pristupa) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Programski zajam za razvojne politike za efikasnost javnog sektora i zeleni oporavak) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o kreditu br. CRS 1015 02 D između Francuske agencije za razvoj i Republike Srbije za Projekat modernizacije železničkog sektora u Srbiji Faza 1 i Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o kreditu br. CRS 1020 01 Y između Francuske agencije za razvoj i Republike Srbije za realizaciju Programa urbane sredine otporne na klimatske promene. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Singapur o otklanjanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i sprečavanju poreske evazije i izbegavanja obrazložio je viši savetnik u Ministarstvu finansija Dejan Debetić, istakavši da zaključenje ovog ugovora predstavlja značajan doprinos unapređenju bilateralne privredne i finansijske saradnje Republike Srbije i Singapura. Takođe, Ugovorom se otklanja problem dvostrukog oporezivanja fizičkih i pravnih lica, naveo je Dabetić. Informisao je članove Odbora da Srbija do sada primenjuje ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa 61 državom ugovornicom. Set od pet zakona detaljno je obrazložila Dragana Dejanović iz Uprave za javni dug u Ministarstvu finansija. Nakon rasprave koja je usledila, članovi Odbora su većinom glasova predložili Narodnoj skupštini da prihvati predloge zakona koji su na dnevnom redu sednice. Sednici je predsedavala dr Aleksandra Tomić, predsednica Odbora, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Vojislav Vujić, Zoltan Pek, Bratimir Vasiljević, Goran Kovačević, Veroljub Arsić, Sonja Vlahović, Marina Mirković, Ana Čarapić, doc. dr Mihailo Jokić, Zoran Bojanić i Olivera Pešić.

Na sednici za spoljne poslove, održanoj 17. juna, članovi Odbora usvojili su više inicijativa za posete i konstatovali redovne aktivnosti stalnih delegacija. U nastavku sednice, Odbor je ocenio korisnim nacrt Okvirnog sporazuma o partnerstvu između mađarskog Parlamenta i Narodne skupštine Republike Srbije, predloženog od strane Mađarske. Članovi Odbora konstatovali su Izveštaj o realizovanoj poseti, a na sednici su konstatovani i realizovani parlamentarni kontakti i ostali kontakti. Odbor je konstatovao promene u sastavu poslaničkih grupa prijateljstva sa Australijom, Azerbejdžanom, Albanijom, Austrijom, Bahreinom, Belgijom, Belorusijom, Bosnom i Hercegovinom, Bugarskom, Velikom Britanijom, Grčkom, Gruzijom, Gvatemalom, Danskom, Indijom, Irakom, Iranom, Irskom, Jermenijom, Katarom, Kinom, Kiprom, Kubom, Letonijom, Luksemburgom, Maltom, Mađarskom, Nemačkom, Norveškom, Portugalijom, Rumunijom, Rusijom, Sjedinjenim Američkim Državama, Svetom stolicom, Severnom Makedonijom, Slovenijom, Turskom, Finskom, Francuskom, Holandijom, Hrvatskom, Crnom Gorom, Češkom, Švajcarskom, Švedskom, Španijom, Suverenim malteškim redom, Kazahstanom, Uzbekistanom, Pakistanom, Mauricijusom, Italijom, Svetim Vinsentom, Egiptom, Ekvadorom, Argentinom, Japanom, Marokom, Palestinom, Saudijskom Arabijom, Ukrajinom i Paragvajem. Na sednici su izabrani i predsednik Poslaničke grupe prijateljstva sa Rumunijom, narodni poslanik Radovan Arežina i predsednik Poslaničke grupe prijateljstva sa Malezijom narodni poslanik Vuk Mirčetić. Sednici je predsedavao predsednik Odbora prof. dr Žarko Obradović, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora: Predrag Rajić, Đorđe Todorović, Dragan Šormaz, Stefan Srbljanović, Ljiljana Malušić, Tijana Davidovac, Elvira Kovač, dr Milorad Mijatović, Dubravka Filipovski, Dijana Radović i Lav-Grigorije Pajkić.

Na sednici Odbora za evropske integracije, koja je održana 16. juna, članovi Odbora razmotrili su Predlog zakona o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda, koji je podnela Vlada, u načelu. Predlog zakona članovima Odbora obrazložio je državni pomoćnik Nenad Katanić Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, koji je istakao da se ovim zakonom uređuju zahtevi i mere uređenja tržišta poljoprivrednih proizvoda, trgovina sa drugim državama, kao i druga pitanja od značaja za uređenje tržišta poljoprivrednih proizvoda. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede prepoznalo je važnost donošenja zakona, na osnovu koga bi se različitim zahtevima i merama uredilo tržište poljoprivrednih proizvoda i stvorili uslovi za aktiviranje zahteva i mera uređenja tržišta, a sa ciljem da, u trenutku pristupanja EU, postoji izgrađen zakonodavni i institucionalni okvir, neophodan za implementaciju EU mehanizama, koji se odnose na organizaciju zajedničkog tržišta poljoprivrednih proizvoda. Nakon diskusije članovi Odbora jednoglasno su prihvatili Predlog zakona u načelu. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Elvira Kovač, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Stefan Srbljanović, Ljiljana Malušić, Dubravka Filipovski, Ana Miljanić, Stanislava Janošević, Vesna Ranković, Dijana Radović, Ilija Matejić, dr Muamer Bačevac, Predrag Rajić, Milan Radin, Ana Pešić i Dušica Stojković.

Na sednici Odbora za kulturu i informisanje, održanoj 16. juna, članovi Odbora odredili su dodatni roka za uređivanje podnetog predloga kandidata za člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije, koje su predložila udruženja filmskih, scenskih i dramskih umetnika i udruženja kompozitora u Republici Srbiji. Udruženje filmskih umetnika Srbije predložilo je dva kandidata Božidara Zečevića i Stanka Crnobrnju za člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije, ali zbog nedostatka dokumentacije za predložene kandidate, članovi Odbora produžili su rok za dostavu dokumentacije za 15 dana od dana isteka roka za podnošenje predloga kandidata, odnosno do nedelje 27. juna 2021. godine, Sednici je predsedavala predsednica Odbora Sandra Božić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova; Milica Obradović, Željko Tomić, Vuk Mirčetić, mr Jadranka Jovanović, Miloš Terzić, Rozalija Ekres, Nebojša Bakarec, Jovan Kolundžija Snežana Paunović, Lav-Grigorije Pajkić i Nataša Mihailović-Vacić.

Na sednici, održanoj 15. juna, Odbor je informisan o aktivnostima i projektima NALED-a u oblasti zaštite životne sredine. U ime NALED-a članovima Odbora se obratio Slobodan Krstović i informisao ih o aktivnostima i projektima u pomenutoj oblasti. On je naglasio da postoji potreba da NALED i Odbor za zaštitu životne sredine uspostave dublju operativnu saradnju, a predsednik Odbora prof dr. Ljubinko Rakonjac se složio da projekti koji su pokrenuti mogu da budu od koristi za zakonodavne aktivnosti. Zato je Odbor jednoglasno usvojio zaključak da postoji potreba za intenziviranjem saradnje NALED-a i Odbora za zaštitu životne sredine na zakonodavnoj aktivnosti. Pod tačkom razno Odbor je jednoglasno prihvatio predlog da u Čačku, u julu tekuće godine, bude održana sednici van sedišta Narodne skupštine. Sednici je predsedavao predsednik Odbora prof. dr Ljubinko Rakonjac, a prisustvovali su sledeći članvi i zamenici članova: Jasmina Karanac, Akoš Ujhelji, Marko Mladenović, Marko Parezanović, Tomislav Janković, Vesna Krišanov, Mina Kitanović, Gojko Palalić, Stanislava Janošević, Jelena Obradović, Dragana Radinović, prof. dr Goran Tasić, Žarko Bogatinović i Dragan M. Marković.

Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, održao je 15. juna sednicu van sedišta Narodne skupštine, u Aranđelovcu. Sednici su prisustvovali predsednik opštine Aranđelovac Bojan Radović i predsednica skupštine opštine Aranđelovac Desanka Milanov sa saradnicima, predsednik Saveta državne revizorske instuticije dr Duško Pejović sa saradnicima, kao i predstavnici organizacije Transparetnost Srbija Nemanja Nenadić i Miloš Đorđević. Na sednici je predstavljen Izveštaj o reviziji pravilnosti poslovanja Opštine Aranđelovac za 2017. godinu u delu koji se odnosi na preuzimanje obaveza iznad odobrenih aproprijacija, sprovođenje postupaka javnih nabavki i rashode za zaposlene, i Izveštaj o reviziji pravilnosti poslovanja Javnog komunalnog preduzeća Bukulja, Aranđelovac za 2018. godinu u delu koji se odnosi na obračun i isplatu zarada, naknada zarada i ostalih ličnih rashoda, javne nabavke i potraživanja; Izveštaj o reviziji pravilnosti poslovanja Specijalne bolnice za rehabilitaciju „Bukovička banja“ Aranđelovac, u delu koji se odnosi na uvećanje plata zaposlenih od 1. januara do 31. decembra 2019. godine i javne nabavke u periodu od 1. januara 2018. godine do 31. decembra 2019. godine i Izveštaj o reviziji finansijskih izveštaja Zdravstvenog centra Aranđelovac za 2019. godinu. Predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić istakla je da se održavanjem sednica Odbora sa ovakvim dnevnim redom ispunjavaju obaveze Odbora predviđene Vladinim Programom reforme upravljanja javnim finansijama – da Odbor razmatra izveštaje DRI pojedinačnih korisnika javnih sredstava. Predsednik opštine Aranđelovac Bojan Radović, pozdravljajući prisutne, istakao je da ova opština već godinama unazad ima uspešnu saradnju sa DRI, čije preporuke i mere doprinose uspešnom radu i poslovanju lokalnih samouprava. On je naveo da je opština pri kraju uvođenja finansijskog upravljanja i kontrole, što će doprineti podizanju svesti zaposlenih i građana o važnosti kontrole trošenja javnih sredstava. Radović je ukazao i da je 2017. godine uspostavljena interna revizija u opštini Aranđelovac. Članovima Odbora izveštaje je obrazložio predsednik Saveta DRI dr Duško Pejović, predstavljajući ključne nalaze i nepravilnosti, zaključke, kao i preporuke i preduzete mere u postupku revizije, nakon čega je usledila rasprava na kojoj su učestvovali članovi Odbora. U nastavku je održana sednica Pododbora za razmatranje izveštaja o obavljenim revizijama DRI, na kojoj su razmotreni sektorski izveštaji Državne revizorske institucije – Sektor broj 2 i Sektor broj 4. Nakon razmatranja, Odbor je na predlog Pododbora prihvatio navedene sektorske izveštaje, kao i to da se prodlozi zaključaka povodom razmatranja tih izveštaja utvrde na nekoj od narednih sednica Odbora. U nastavku sednice, članovi Odbora razmotrili su Izveštaj o radu Državne revizorske institucije za 2020. godinu, koji je obrazložio dr Duško Pejović. Nakon rasprave, Odbor je utvrdio Predlog zaključka povodom razmatranja Izveštaja o radu DRI za 2020. godinu, i uputio ga Narodnoj skupštini na razmatranje i usvajanje. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Veroljub Arsić, Nikola Jolović, Adrijana Pupovac, Janko Langura, Sonja Vlahović, Goran Kovačević, dr Boban Birmančević, Bratimir Vasiljević, Ana Čarapić, doc. dr Mihailo Jokić, Zoltan Pek, i dr Milorad Mijatović, kao i narodni poslanik Vladan Glišić. Sednica van sedišta Narodne skupštine održana je uz projekta „Jačanje parlamentarne demokratije i inkluzivnog političkog dijaloga“, koji sprovodi UNDP uz podršku Švajcarske.

Na sednici, održanoj 14. juna, članovi Odbora razmotrili su Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, koji je podnela Vlada, u načelu. Odbor je ocenio da je gore naveden Predlog zakona u skladu sa Ustavom u pravnim sistemom Republike Srbije. U nastavku sednice, Odbor je uputio odgovor Ustavnom sudu povodom podnete inicijative za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti člana 29. stav 9. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Jelena Žarić Kovačević, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora Nevena Veinović, Željko Tomić, Olja Petrović, Vuk Mirčetić, Luka Kebara, Uglješa Mrdić, Borisav Kovačević, Dubravka Kralj, Ilija Matejić, Milenko Jovanov, Đorđe Todorović i Violeta Ocokoljić.

Na sednici, održane 11. juna, u Šapcu, članovi Odbora razmotrili su jedinu tačku dnevnog reda: aktuelna epidemiološka situacija i informisanje o vakcinaciji stanovništva Mačvanskog okruga. Početak sednice pozdravio je gradonačelnik Šapca dr Aleksandar Pajić, koji se zahvalio Odboru i istakao da Šabac ima dobru i stabilnu epidemološku situaciju, a da se borbi sa pandemijom bliži kraj, sticanjem kolektivnog imuniteta građana Šapca i Republike Srbije. Darko Laketić, istakao je da je cilj sednice davanje doprinosa da se u narednom periodu podigne nivo zdravstvene zaštite i poveća broj vakcinisanih građana. Naveo je da se recept za uspeh nalazi u osvešćivanju građana o značaju vakcinacije i sticanju kolektivnog imuniteta stanovništva. Dr Laketić istakao je da je sednica sazvana kako bi se Odbor informisao o stanju vakcinacije stanovništva Mačvanskog okruga, ali i da se informišu o problemima na koje nailaze zdravstvene ustanove Okruga, kao iznalaženje rešenja za te probleme. Laketić je upoznao je učesnike skupa sa informacijom da je 2. februara ove godine obrazovan Pododbor za praćenje epidemiološke situacije zbog prisustva zarazne bolesti COVID-19, čiji je zadatak između ostalog da razmatra sve aktivnosti koje organizuju i sprovode organi Republike Srbije, jedinice lokalne samouprave i drugi subjekti, zdravstvene ustanove i fizička lica u cilju zaštite stanovništava od zaraznih bolesti. Predsednik Odbora naveo je Pododbor razmatrao prisustvo različitih sojeva COVID-19 i i o četiri vrste vakcina koje su dostupne građanima Srbije i a da su razrešene nedoumice o primanju vakcina kada su u pitanju trudnice i osobe sa hroničnim bolestima. Laketić je istako da s obzirom na činjenicu da građani Srbije mogu da biraju vakcinu, može se premašiti predviđeni procenat od 50 odsto vakcinisanog stanovništva, do kraja juna, i dostigne procenat od 70 odsto vakcinisanih. Branko Vujković, direktor Zavoda za javno zdravlje Šabac naveo je da epidimiološka situacija na Mačvanskom okrugu ima povoljan tok, sa tendencijom pada zaraženih. U poslednja 24 časa, od COVID 19, obolelo je četiri osobe, a od početka pandemije urađeno je više od 63 000 PCR testova i više od 66 000 testova antigenskih testova, naveo je direktor Zavoda. Broj obolelih u Mačvanskom okrugu za vreme pandemije premašio je 27 000, a broj aktivno obolelih je 142 stanovnika u Mačvanskom okrugu. Taksativno navedeno, drugom dozom po gradovima vakcinisano je 47, 3 odsto građana u Malom Zvorniu, u gradu Šabac 50,2 odsto, Loznici 46,4 odsto, Bogatiću 39 odsto, Ljuboviji 36,7 odsto, Koceljevi 35,1 odsto, a u Krupnju i Vladimircima revakcinisalo se 30 i 25 odsto stanovništva. Direktor Zavoda istakao je da je Mačvanski okrug blizu brojke od 200 000 datih doza vakcina, uključujući i građane Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije, koji su iskoristili poziv predsednika Republike Srbije i došli da se vakcinišu u Srbiju. Sednici su prisustvovali i drugi predstavnici Mačvanskog okruga, načelnik Mačvankoskog upravnog Odbora Vladan Karsavac, član Gradskog veća za zdravstvo Jelena Vikić i predstavnici, odnosno direktori zdravstvenih ustanova: Opšte bolnice Šabac, Opšte bolnice Loznica, Doma zdravlja Šabac, Doma zdravlja Koceljeva, Doma zdravlja Mali Zvornik, Dom zdravlja Ljubovija, Dom zdravlja Vladimirci, Doma zdravlja Bogatić, Doma zdravlja Krupanj i direktor filijale RFZO u Šapcu. Predstavnici zdravstvenih ustanova predočili su Odboru kako su se izborili sa epidemijom, naglasivši da je velika pomoć pristigla od Vlade Republike Srbije, a da su najveći izazovi sa kojima se ustanove bore nedostatak stručnog osoblja, sanitetska vozila i druga stručna aparatura. U diskusiji koja je usledila, članovi Odbora složili su se da će ukazati na potrebe zdravstvenih ustanova Mačvanskog okruga Ministarstvu zdravlja i Republičkom zavodu za zdravstveni fond. Održavanje sednica Odbora za zdravlje i porodicu van sedišta Narodne skupštine podržala je Vestminsterska fondacija za demokratiju. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Darko Laketić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Nikola Radosavljević, Svetlana Milijić, Rajka Matović, Slađana Nikolić, Nevena Đurić, dr Marko Bogdanović, Milica Nikolić, Nataša Ivanović, dr Vesna Ivković i Borisav Kovačević.

Na sednici Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva, održanoj 10. juna 2021. godine, razmotreni su Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, u načelu. Tokom rada, razmotrena je i Informacija o radu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, za period od 1. januara do 31. marta 2021. godine. Predloge zakona i informaciju o radu članovima Odbora obrazložili su predstavnici Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Odbor je jednoglasno prihvatio sve tačke dnevnog reda sednice. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Zoran Tvrdišić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: dr Emeše Uri, Vesna Knežević, mr Danijela Vujičić, Branimir Spasić, prof. dr Dragoljub Acković, Vesna Krišanov, Nenad Krstić, Milanka Jevtović Vukojičić, Ana Čarapić, Vladimir Grahovac, Milenka Subić i Hadži Milorad Stošić.

Na sednici Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, održanoj 10. juna 2021. godine, razmotren je Predlog odluke o izmeni Odluke o radnom angažovanju konsultanata u poslaničkim grupama u Narodnoj skupštini, od 24. novembra 2020. godine, koji je podneo narodni poslanik dr Aleksandar Martinović. Odbor je jednoglasni prihvatio Predlog odluke kojom se broj konsultanata u Poslaničkoj grupi Aleksandar Vučić - ZA NAŠU DECU, sa dosadašnjih 20, povećava na 22. Sednici je predsedavao predsednik Odbor dr Aleksandar Martinović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Andrijana Avramov, Luka Kebara, dr Nina Pavićević, Miroslav Kondić, Sanja Jefić Branković, Dijana Radović, Adam Šukalo, Veroljub Matić, Nebojša Bakarec i Ivana Nikolić.