Odbor za zaštitu životne sredine održao je sednicu 27. decembra 2021. godine, na kojoj je razmotrio informacije o radu Ministarstva zaštite životne sredine za period maj-jul 2021. godine i za period avgust-oktobar 2021. godine. Informacije o radu za navedene periode obrazložila je državna sekretarka u Minstarstvu zaštite životne sredine Jelena Tanasković. Ukazala je na normativne aktivnosti Ministarstva, kao i na aktivnosti sektora u okviru Ministarstva. Odbor je, nakon kraće rasprave, prihvatio informacije o radu Ministarstva zaštite životne sredine za period maj-jul 2021. godine i za period avgust-oktobar 2021. godine. Sednici je predsedavao predsednik Odbora prof. dr Ljubinko Rakonjac, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Jasmina Karanac, Akoš Ujhelji, Tomislav Janković, Dušan Marić, Gojko Palalić, Stanislava Janošević, Žarko Bogatinović i Nevenka Kostadinova.

Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu održao je 23. decembra 2021. godine sednicu, na kojoj je razmotren Predlog odluke o izboru na funkciju javnih tužilaca, koji je podnela Vlada, a obrazložio predstavnik Ministarstva pravde Vladimir Vinš. Nakon kraće rasprave, članovi Odbora su odlučili da predlože Narodnoj skupštini da prihvati navedeni Predlog odluke. Odbor je na sednici utvrdio i Predlog odluke o prestanku funkcije javnim tužiocima i uputio ga Narodnoj skupštini na razmatranje i usvajanje. U nastavku sednice, razmotren je Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, koji je podneo Visoki savet sudstva, a obrazložio član VSS Žak Pavlović. Odbor je odlučio da predloži Narodnoj skupštini da prihvati navedeni Predlog odluke. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Vladimir Đukanović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Vladan Zagrađanin, Daniel Đivanović, Dejan Kesar, dr Nina Pavićević, Milan Urošević, Vesna Krišanov, Velibor Milojičić, Marijan Rističević, Đorđe Dabić, Sanja Jefić Branković, doc. dr Mihailo Jokić i Dragan M.Marković.

Na sednici, održanoj 23. decembra 2021. godine, Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu razmotrio je Redovni godišnji izveštaj Zaštitnika građana za 2020. godinu i Izveštaj o radu Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti za 2020. godinu. Zaštitnik građana mr Zoran Pašalić je članovima Odbora predstavio najznačajnije aktivnosti i izazove u radu tokom 2020. godine. Odbor je, nakon kraće rasprave, utvrdio Predlog zaključka povodom razmatranja Redovnog godišnji izveštaj Zaštitnika građana za 2020. godinu i uputio ga Narodnoj skupštini na razmatranje i usvajanje. Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović obrazložio je članovima Odbora izveštaj o radu za prethodnu godinu, navodeći najznačajnije aktivnosti. Ukazao je da je postignut napredak u obe oblasti koje pokriva rad Poverenika. Odbor je, nakon kraće rasprave, utvrdio Predlog zaključka povodom razmatranja Izveštaja o radu Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti za 2020. godinu i uputio ga Narodnoj skupštini na razmatranje i usvajanje. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Vladimir Đukanović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Dejan Kesar, dr Nina Pavićević, Milan Urošević, Vesna Krišanov, Velibor Milojičić, Nenad Krstić, Marijan Rističević, Sanja Jefić Branković, Đorđe Dabić, doc. dr Mihailo Jokić i Dragan M. Marković.

Na sednici Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, održanoj 23. decembra 2021. godine, razmotren je, u pojedinostima, Predlog zakona o tržištu kapitala, koji je podnela Vlada. Na ovaj Predlog zakona podneta su dva amandmana, koje su Vlada i Odbor prihvatili. Članovi Odbora su na sednici razmotrili, u načelu, Predlog zakona o izmeni Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama, koji je podnela Vlada, a obrazložio v.d. pomoćnika ministra finansija Ognjen Popović. Odbor je odlučio da predloži Narodnoj skupštini da prihvati navedeni Predlog zakona. Članovi Odbora su, u nastavku sednice, dali saglasnost na Treću izmenu Finansijskog plana Komisije za kontrolu državne pomoći za 2021. godinu i na Predlog finansijskog plana Komisije za kontrolu državne pomoći za 2022. godinu, koje je obrazložio sekretar Komisije Luka Milošević. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić.

Na sednici, koja je održana 23. decembra, članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo razmotrili su Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji je podnela Vlada, u pojedinostima. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja narodni poslanici podneli su je jedan amandman, a Odbor je ocenio da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na ovaj Predlog zakona Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo podneo je jedan amandman, a Odbor je ocenio da je i ovaj podneti amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o tržištu kapitala podneta su dva amandmana, a Odbor je ocenio da su oba amandmana u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Odbor je u pojedinostima razmotrio i Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o elektronskim medijima, koji je podnela Vlada, u pojedinostima. Na Predlog zakona podnet je jedan amandman, a Odbor je ocenio da je podneti amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na sednici, Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo ocenio je da je amandman koji je podneo Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo na Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju, u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Jelena Žarić Kovačević, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora: Dijana Radović, Željko Tomić, Olja Petrović, Ilija Matejić, Vuk Mirčetić, Milenko Jovanov, Luka Kebara, dr Uglješa Mrdić i Borisav Kovačević.

Na sednici Odbora, održanoj 23. decembra, razmotreni su spoljnopolitički odnosi sa posebnim osvrtom na region i položaj srpske zajednice u regionu, kao i rad Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Sednici je prisustvovao ministar spoljnih poslova Nikola Selaković koji je članove Odbora upoznao sa dosadašnjim aktivnostima Ministarstva tokom proteklih 14 meseci, i izneo podatke o broju i vrsti susreta sa stranim zvaničnicima, o najvažnijim temama o kojima je bilo reči, kao i o iznosu i vrsti pomoći koju je Republika Srbija uputila našim sunarodnicima u regionu. Ministar je predložio još tešnju saradnju Odbora i Ministarstva spoljnih poslova po pitanju učešća u regionalnim političkim dešavanjima. Poslanici su izrazili zadovoljstvo zbog uspostavljene saradnje sa Ministarstvom spoljnih poslova i dobroj razmeni informacija potrebnih za funkcionisanje međunarodne bilateralne i multilateralne saradnje. Predsednik Odbora Milimir Vujadinović istakao je da je ova sednica bila jedna od najboljih i najproduktivnijih sednica Odbora u ovom sazivu, a možda i šire od toga. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Milimir Vujadinović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: mr Jadranka Jovanović, Aleksandar Čotrić, Slobodan Alavanja, Goran Milić, Petar Vesović, Mladen Bošković, Milan Ilić, Miodrag Linta, Aleksandar Marković, mr Slavenko Unković, Radovan Tvrdišić, Hadži Milorad Stošić i Justina Pupin Košćal.

Na sednici Odbora, održanoj 23. decembra, razmotren je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji je podnela Vlada, u pojedinostima. Vlada i Odbor su odbili predloženi amandman. U nastavku rada podnet je jedan amandman Odbora na član 50. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju. Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Branko Ružić, koji je prisustvovao sednici, prihvatio je u ime predlagača zakona, predloženi amandman Odbora. Odbor je takođe usvojio amandman Odbora na član 28. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Resorni ministar je u ime predlagača prihvatio podneti amandman. Sednici je predsedavao zamenik predsednika Odbora prof. dr Marko Atlagić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Vesna Stjepanović, Života Starčević, Samira Ćosović, Milijana Sakić, Dunja Simonović Bratić, Jelena Obradović, Marina Raguš, Nataša Jovanović, doc. dr Mihailo Jokić, Bratislav Jugović, prof. dr Ljubiša Stojimirović i Nevena Đurić.

Na sednici Odbora za spoljne poslove, održanoj 22. decembra 2021. godine, članovi Odbora razmotrili su izveštaje o radu Ministarstva spoljnih poslova za period od 28. oktobra 2020. godine do 31. oktobra 2021. godine. Izveštaje je predstavio ministar spoljnih poslova Nikola Selaković. Tom prilikom je upoznao članove Odbora sa aktivnostima Ministarstva na realizaciji spoljne politike Republike Srbije u skladu sa nacionalnim interesima i spoljnopolitičkim prioritetima. Tokom rasprave, članovi Odbora su se interesovali o konkretnim pitanjima iz domena međunarodnih odnosa, bilateralne i multilateralne saradnje i regionalne saradnje. Članovi Odbora su većinom glasova prihvatili izveštaje o radu Ministarstva spoljnih poslova za period od 28. oktobra 2020. godine do 31. oktobra 2021. godine.

Na sednici, koja je održana 22. decembra, članovi Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova razmotrili su Redovni godišnji izveštaj Zaštitnika građana za 2020. godinu i Redovni godišnji izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2020. godinu. Prvu tačku dnevnog reda obrazložio je Zaštitnik građana mr Zoran Pašalić, koji je istakao da je usmerenost Zaštitnika građana koja se pre svega odnosila na ostvarivanje prava građana uzrokovanim pandemijskom sitaucijom, rezultirala porastom poverenja građana u ovu instituciju koja u 2020. godini beleži porast obraćanja za više od 67% u odnosu na 2019. godinu. Tokom izveštajne godine najveći broj pritužbi odnosio se na ostvarivanje prava pripadnika osetljivih grupa: dece, mladih, žena, žrtava nasilja u porodici, hroničnih bolesnika, osoba sa invaliditetom i starijih, lica lišenih slobode, LGBT populacije i pripadnika nacionalnih manjina, pre svega Roma. Drugu tačku dnevnog reda, obrazložila je Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković, koja je istakla da je tokom prošle godine postupano u 1188 predmeta i pored činjenice da je institucija šest meseci bila bez nosioca funkcije. Podneto je 674 pritužbi, a pored postupanja po pritužbama građana, Poverenik je, u skladu s ovlašćenjima uputio organima javne vlasti i drugim licima 476 preporuka mera za ostvarivanje ravnopravnosti, 12 inicijativa za izmenu propisa, 12 mišljenja na nacrte zakona i drugih opštih akata, 12 upozorenja javnosti i 23 saopštenja, kao i dve krivične prijave. Nakon diskusije koja je usledila, Odbor je utvrdio Predlog zaključka povodom razmatranja godišnjeg izveštaj Zaštitnika građana za 2020. godinu i Predlog zaključka povodom Redovnog godišnjeg izveštaja Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2020. godinu, koje će dostaviti Narodnoj skupštini na razmatranje i usvajanje. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Muamer Bačevac, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora: Vesna Stjepanović, Zoltan Pek, dr Vesna Ivković, Dragana Branković Minčić, Jelena Mihailović, prof. dr Dragoljub Acković, Milanka Jevtović Vukojičić, Dragana Radinović, Nebojša Bakarec, Vesna Nedović, Sandra Joković i Dejan Stošić.

Na sednici Odbora za kulturu i informisanje, održanoj 21. decembra 2021. godine, članovi Odbora razmotrili su, u pojedinostima, Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o elektronskim medijima i u načelu Predlog zakona o izmeni i dopunama Zakona o javnim medijskim servisima i Predlog zakona o izmeni Zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis. Predložene zakone obrazložila je predstavnica Ministarstva kulture i informisanja pomoćnica ministra Slavica Trifunović. Na Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o elektronskim medijima podnet je jedan amandman i to na član 1. Predloga zakona, a Vlada i članovi Odbora su predložili Narodnoj skupštini da se amandman odbije. Predstavnica ministarstva obrazložila je Predlog zakona o izmeni i dopunama Zakona o javnim medijskim servisima, istakavši da je Sporazumom o unapređenju izbornih uslova, koji je zaključen u Narodnoj skupštini između političkih strana učesnika Međustranačkog dijaloga pod pokroviteljstvom Narodne skupštine, predviđena dužnost javnih medijskih sredstava, da u redovnom informativnom programu, postupaju u skaldu sa principima nepristrasnog i uravnotežneg predstavljanja političkih stranaka. Članovi Odbora su većinom glasova predložili Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona o izmeni i dopunama Zakona o javnim medijskim servisima, u načelu. Trifunović je obrazložila i Predlog zakona o izmeni Zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis, nakon čega su članovi Odbora predložili Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona, u načelu. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Sandra Božić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Zoran Tomić, Željko Tomić, Vuk Mirčetić, Jovan Kolundžija, Snežana Paunović, prof. dr Marko Atlagić, Lav-Grigorije Pajkić, Dunja Bratić Simonović, Milica Obradović, Aleksandar Jovanović, Aleksandar Čotrić, Miloš Terzić i Ivana Popović.

Članovi Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo, održali su 20. decembra 2021. godine sednicu, na kojoj su razmotrili, u načelu, šest predloga zakona iz nadležnosti rada Odbora. Članovi Odbora su razmotrili i prihvatili, u načelu: Predlog zakona o inovacionoj delatnosti, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o prosvetnoj inspekciji, koje je podnela Vlada, a obrazložio prvi potpredsednik Vlade i ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Branko Ružić. Na sednici su razmotrene i usvojene i informacije o radu Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja za period april – jun 2021. godine i jul – septembar 2021. godine, koje je obrazložio ministar Ružić. Sednici je predsedavao zamenik predsednika Odbora prof. dr Marko Atlagić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenic članova Odbora: Samira Ćosović, Nandor Kiš, Svetlana Milijić, Goran Spasojević, Milijana Sakić, Dunja Simonović Bratić, Milica Dačić, Miloš Banđur, Nataša Jovanović, Bratislav Jugović, prof. dr Ljubiša Stojmirović i Nevena Đurić.

Na sednici, koja je održana 20. decembra 2021. godine, članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo razmotrili su predloge zakona predložene za dnevni red Četrnaeste sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini. Članovi Odbora razmotrili su, u načelu: Predlog zakona o inovacionoj delatnosti, koji je podnela Vlada, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o prosvetnoj inspekciji, koji je podnela Vlada, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, koji je podnela Vlada, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji je podnela Vlada, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju, koji je podnela Vlada, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju, koji je podnela Vlada, Predlog zakona o tržištu kapitala, koji je podnela Vlada, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskom fakturisanju, koji je podnela Vlada, Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o utvrđivanju druge garantne šeme kao mere dodatne podrške privredi usled produženog negativnog uticaja pandemije bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2, koji je podnela Vlada, Predlog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine, koji je podnela Vlada, Predlog zakona o kulturnom nasleđu, koji je podnela Vlada, Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o elektronskim medijima, koji je podnela Vlada, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i evropske unije o učešću Republike Srbije u programu Kreativna Evropa (2021-2027), koji je podnela Vlada, Predlog zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu LD 2079 (2021) između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije za Projektni zajam – Univerzitetska infrastruktura, koji je podnela Vlada, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Zajam za ugovaranje stranog projekta o izgradnji) za projekat izgradnje državnog puta 1.B reda br. 27 Loznica-Valjevo-Lazarevac, eonica Iverak-Lajkovac (veza sa autoputem E763 Beograd-Požega), između kineske Export-import banke, kao Zajodavca i Republike Srbije koju zastupa Vlada Republike Srbije postupajući preko Ministarstva finansija, kao Zajmoprimca, koji je podnela Vlada i Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Kambodže o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša, koji je podnela Vlada, Predlog zakona o izmeni i dopunama Zakona o javnim medijskim servisima, koji je podnela Vlada i Predlog zakona o izmeni Zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis, koji je podnela Vlada i ocenila da su podneti predlozi zakoni u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Jelena Žarić Kovačević, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Nevena Veinović, Željko Tomić, Olja Petrović, Vuk Mirčetić, Luka Kebara, dr Uglješa Mrdić, Dubravka Kralj, Borisav Kovačević, dr Balint Pastor, Dijana Radović, Ilija Matejić i Milenko Jovanov.

Na sednici, koja je održana 20. decembra 2021. godine, članovi Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku razmotrili su Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine, u načelu, koji je podnela Vlada. Predlog zakona Odboru su obrazložili Vladimir Marić, direktor Zavoda za intelektualnu svojinu i Jelica Trninić viši savetnik, koji su istakli da se izmene odnose na reformu i akcioni plan Poreske uprave. Razlog za izmene i dopunu Zakona odnose se na prenošenje nadležnosti utvrđivanja postojanja povrede prava intelektualne svojine, a naročito prava na računarske programe i baze podataka, kao sporedne aktivnosti Poreske uprave, sa Ministarstva finansija - Poreske uprave na Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunukacija, odnosno na tržišnu inspekciju. Nakon diskusije Odbor je prihvatio Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine, u načelu. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Veroljub Arsić, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora: Zoran Tomić, Ana Beloica, dr Ilija Životić, Snežana Petrović, Dragomir Karić, Vesna Stambolić, Branimir Jovanović, Adrijana Pupovac, Snežana Paunović, Nenad Krstić i Ivana Popović.

Na sednici Odbora, održanoj 17. decembra, razmotren je Izveštaj o radu Kancelarije za Kosovo i Metohiju za period januar-decembar 2021. godine, koji je podnela Kancelarija za Kosovo i Metohiju. Odbor je takođe informisan o toku Dijaloga između Beograda i Prištine uz posredovanje EU. Izveštaj o radu Kancelarije za Kosovo i Metohiju za period januar-decembar 2021. godine, obrazložio je Igor Popović, pomoćnik direktora Kancelarije za Kosovo i Meteohiju. On je naveo da su Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu, ukupna opredseljena sredstva za Kancelariju za KiM, dostigla iznos od 11.978.397.000,00 RSD, što predstavlja značajna sredstva bez kojih opstanak srpskog naroda na Kosovu i Metohiji ne bi bio moguć. On je naveo da je kancelarija nastavila sa pužanjem besplatne pravne pomoći, što olakšava položaj korisnika koji su najčešće u teškoj materijalnoj situaciji. Zdarvković je istakao da je u cilju obezbeđivanja stručne i redovne pravne zaštite imovinskih prava stanovništvu Kancelarija aktivno sarađuje sa Projektom besplatne pravne pomoćikoji se finansira iz sredstava EU- IPA 2016, u vrednosti od 2.951.630,00 evra. U izveštajnom periodu od strane Kancelarije za namene finansiranja rada pravne službe Eparhije Raško-prizrenske u 2021. godini je isplaćeno ukupno 1.600.000,00 dinara na godišnjem nivou u dve tranše po 800.000,00 dinara u junu i decembru. U Izveštaju je navedeno da je Kancelarija nastavila sa pružanjem pomoći privrednim subjektima, predstavnicima srpske zajednice u Skupštini Privremenih institucija samouprave na teritoriji AP Kosovo i Metohija, ako i posebne finansijske pomoći Srbima i nealbancima na teritoriji AP KiM. U skladu sa Zaključkom Vlade od 25. marta 2021. godine tokom aprila i maja 2021. godine organizovana i realizovana je saradnja sa svim jedinicama lokalne samouprave na teritoriji AP Kosovo i Metohija u cilju pružanja jednokratne pomoći svim državljanima Republike Srbije, srpske i nealbanske nacionalnosti koji žive na teritoriji AP Kosovo i Metohijs, a u cilju smanjivanja negativnih efekata prouzrokovanih korona virusom COVID-19. Maloletna lica, zaposleni, penzioneri i korisnici novčanih naknada iz budžeta primaju po 100 evra, a nezaposleni po 200 evra pomoći. Predsednik Odbora Milovan Drecun pohvalio je iscrpan Izveštaj koji je pedstavljen i uputio molbu predstanicima Kancelarije da u što većoj meri komunicirju sa srpskim narodom na Kosovu i Metohiji. On je naglasio da je stekao utisak da postoje građani koji ili ne znaju, ili nisu dovoljno informisani ili pak nemaju tehničke mogućnosti da stupe u kontakt sa Kancelarijom. Nakon rasprave koja je usledila, Odbor je usvojio predstavljeni Izveštaj. Miloje Zdravković direktor Kancelarije za koordinacione poslove u pregovaračkom procesu sa Privremenim institucijama samouprave u Prištini, informisao je Odbor o toku Dijaloga između Beograda i Prištine uz posredovanje EU. On je naglasio da je kvantitativno posmatarno dijalog išao dobrim tokom, sa devet sastanaka tokom 2021. godine, ali da mora da konstatuje da u kvalitativno nije postignut nikakav napredak, zbog odbijanja Prištine da sa srpskom stranom razgovara o bilo kom tehničkom pitanju. On kaže da upravo to odbijanje stvara krizu na terenu i da mogu uslediti kitični periodi zbog mogućih jednostranih akcija prištinske strane. „ Osnovni problem sa kojim se suočavamo je pitanje enrgetike. Naime, Priština je odbila da izvrši registraciju i licenciranje kompanije „EPS Trgovina“, dok je kompanija „Elektrosever“ registrovana samo za trgovinu električnom energijom i čeka da dobije licencu za snabdevanje električnom energijom“, rekao je Zdravković. On naglašava da bi Priština mogla jednostranom akcijom da isključi snabdvanje elektične energije na Severu Kosova i Metohije, što bi dovelo do humanitarne katastrofe. Kriza bi, prma njegovim rečima, mogla da nastupi i sprečavanjem održavanja predstojećeg referenduma o promeni Ustava RS od strane privremenih prištinskih instutucija, a ono što se neminovno nameć kao zaključak je da redosled pomenutih događaja koinscidira sa predstojećim izborima u Republici Srbiji. Predsednik Odbora je izrazio zabrinutot zbog moguće destabilizacije bezbednosne situacije na KiM i pozvao na sinhrovizonu državnu akcija na međnarodnom planu, kako bi se upozorilo na rizik koje ove situacije nose. Smatra da je potrebno upoznati predsednika Naroden skuptine Republike Srbije Ivicu Dačća, koji ima najviše međunarodnih kontakata, sa mogućim kriznim situacijama. Tokom sednice bilo je reči o pitanju privatne imovine, slobode kretanje i registarskih tablica. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Milovan Drecun, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova:Milora Linta, Nataša Mitrović, Danijela Vujičić, Rajko Kapelan, Slaviša Bulatović, Ljubomir Marić, Srbislav Filipović, Đorđe Kosanić, Danijela Veljović i Ilija Životić.

Članovi Pododbora za pitanje Roma, 16. decembra, održali su sednicu sa jednom tačkom dnevnog reda: negovanje kulture sećanja na Rome žrtve Holokausta – razmatranje aktivnosti u cilju jačanja saradnje Roma u Republici Srbiji i Republici Hrvatskoj. Prof dr Dragoljub Acković, istakao je da sednica organizovana povodom Međunarodnog dana sećanja na Rome stradale u Drugom svetskom ratu, koji se u Srbiji obeležava na današnji dan. Tim povodom sednici su prisustvovali i gosti predstavnici Romskog nacionalnog saveta u Srbiji i gosti iz Republike Hrvatske. Sandra Joković, na čiju je inicijativu organizovana sednica, istakla je da povodom obeležavanja Dana sećanja na Rome stradale u Drugom svetskom ratu, Pododbor položio vence u Jabuci, kod Pančeva, kako bi se odala počast stradalim Romima. Povod za održavanje komemorativnog okupljanja je 16. decembar 1942. godine kada je Hajnrih Himler izdao naredbu za sistemsko upućivanje Roma u koncentracione logore radi njihove likvidacije. Kao posledica sistemskog pogroma do 2. avgusta 1944. godine logor Aušvic zatočio je više od 23 000 Roma, od kojih je stradalo oko njih 20 000, navela je Joković. Dalibor Nakić, predsednik Romskog nacionalnog saveta, naveo je da Narodna skupština treba da bude mesto na kojem se govori o ovoj temi. Iskoristio je priliku da napomene da bi iniciranje i usklađivanje nastavnih planova i školskog programa u Srbiji, mogli da pomognu da se tema stradanja romske populacije u Drugom svetskom ratu proširi, jer ona nije u najvećoj meri zastupljena u školstvu. Poslanik Hrvatskog sabora Veljko Kajtazi izrazio je zadovoljstvo povodom poziva za saradnju. On je dodao da se u Hrvatskoj Međunarodni dan sećanja na Rome stradale u Drugom svetskom ratu obeležava 2. avgusta i da je njihov parlament priznao ovaj datum. Na njegovu inicijativu Hrvatski sabor priznao je i Dan romskog jezika, koji je obeležava 5. novembra, kao i Svetskog dana Roma. Kajtazi je naveo da je Hrvatska jedina zemlja u svetu u kojoj postoje i magistarske studije romistike. U nastavku izlaganja hrvatski poslanik je govorio o inicijativama koje su pokrenute u Hrvartskoj o ovoj temi, Romskom memorijalnom centru Uštica, spomeniku Zidu boli i svojim aktivnostima u Saboru. Suzana Krčmar iz Saveza Roma u Republici Hrvatskoj „Kali Sara“ govorila je o projektima kojim se Savez bavi, letnjim školama, stambenom zbrinjavanju i zapošljavanju Roma, a pomenula je i budući projekat evropskog romskog sportskog centra u Hrvatskoj. Ona je dodala da Savez uživa podršku premijera Hrvatske i da je partner njihovoj Vladi. Sednici je predsedavala član Pododbora Sandra Joković, a prisustvovali su predsednik prof. dr Dragoljub Acković, članovi Pododbora Stefan Srbljanović i Vesna Nedović. Od gostiju na sednici su učestvovali i predstavnici romskih organizacija i institucija, Pava Čabrilovski, Stevan Jovanović, Ljiljana Mihajlović, Dejan Vlajković, Aleksandar Belinanović, Stanko Borić, Adi Sinani i Jadranka Ivković.

Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, održao je 16. i 17. decembra 2021. godine sednicu, van sedišta Narodne skupštine, u Vranju, na kojoj je predstavljen Izveštaj o reviziji konsolidovanih finansijskih izveštaja završnog računa budžeta Grada Vranje za 2018. godinu i Izveštaj o reviziji finansijskih izveštaja Javnog preduzeća za grejanje i održavanje stambenih zgrada i poslovnih prostorija „Novi dom“ Vranje za 2018. godinu. Sednici su, pored članova Odbora, prisustvovali i gradonačelnik Vranja dr Slobodan Milenković sa predstavnicima Grada i saradnicima, predsednik Saveta Državne revizorske institucije (DRI) dr Duško Pejović sa saradnicima, predstavnici Minstarstva finansija, preduzeća „Novi dom“ iz Vranja, kao i predstavnici nevladine organizacije Transparentnost Srbija i međunarodne organizacije UNDP. Otvarajući sednicu, predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić istakla je da se na ovaj način ispunjavaju obaveze Odbora predviđene Vladinim Programom reforme upravljanja javnim finansijama – da Odbor razmatra izveštaje DRI pojedinačnih korisnika javnih sredstava. Gradonačelnik Vranja dr Slobodan Milenković, naveo je da je Grad Vranje posvećen jačanju internih kontrola i edukaciji zaposlenih, kako bi se izbegle greške prilikom primene propisa. Milenković je naglasio da prelomnu tačku predstavlja dolazak revizora 2017. godine, na početku tekućeg mandata uprave, kada su kroz revizije za 2016. godinu i izveštaje ukazali na ozbiljne nepravilnosti u radu skoro svih budžetskih korisnika, i dodao da je krajnji ishod bio negativno mišljenje o konsolidovanim finansijim izveštajima Grada Vranja za tu godinu. Grad je imao i velik javni dug i bio je pred bankrotom, naveo je on. Nakon toga, finansijska disciplina je podignuta na viši nivo, a zahvaljujući podršci predsednika Republike i Vlade Srbije, smanjeno je dugovanje grada i intenzivirane su kapitalne investicije, istakao je dr Milenković. Za jačanje sistema finansijske uprave i kontrole u Gradu Vranju, formirana je služba budžetske inspekcije i interna revizija, naveo je gradonačelnik, i zahvalio se na podršci i saradnji DRI i Ministarstvu finansija. Izveštaj o reviziji konsolidovanih finansijskih izveštaja završnog računa budžeta Grada Vranje za 2018. godinu predstavio je predsednik Saveta Državne revizorske institucije dr Duško Pejović, navodeći da je poslednja izvršena revizija u Vranju obavljena 10. juna 2019. godine za 2018. godinu, i doneto je mišljenje s rezervom, što predstavlja napredak u odnosu na prethodnu reviziju, kada je data negativna ocena. Revizijom za 2018. godine ostvaren je budžetski deficit u iznosu od 164 miliona dinara. Naveo je da je u prethodnoj reviziji uočena 41 nepravilnost, odnosno preporuka, od kojih su 17 otklonjene u postupku revizije, dok je za preostale 24 preporuke, dat rok za otklanjanje istih, te su samo tri ostale neispravljene, odnosno delimično ispravljene. Naveo je da su u 2021. godini izvršene ukupno 23 revizije od kojih je 20 razmatrano u skupštinama lokalnih vlasti. Dodao je da je 91 odsto izveštaja Državne revizorske institucije bio pred odbornicima lokalnih samouprava. Pejović je članovima Odbora obrazložio i Izveštaj o reviziji finansijskih izveštaja Javnog preduzeća za grejanje i održavanje stambenih zgrada i poslovnih prostorija „Novi dom“ Vranje, za 2018. godinu, istakavši da su rokovi za podnošenje završnog računa bili u skladu sa zakonskim rokovima. Državna revizorska institucija je dala mišljenje s rezervom i ukazala na nepravilnosti preduzeća, između ostalog, nije usvojena strategija upravljanja kod obrtne imovine, nije usvojen interni akt o magacinskom poslovanju i ukazao na druge uočene nepravilnosti. U nastavku rada, Odbor je dao saglasnost na Predlog finansijskog plana Državne revizorske institucije za 2022. godinu i projekcije za 2023. i 2024. godinu, koji je takođe obrazložio dr Duško Pejović. Na sednici su članovima Odbora predstavnici Državne revizorske institucije i Ministarstva finansija izneli inicijative za izmene i dopune propisa, na osnovu nalaza i preporuka iz izveštaja o reviziji za 2020. godinu. Dr Pejović je istakao da je Zakonom o Državnoj revizorskoj instituciji navedeno da Državna revizorska institucija pored svojih nadležnosti, ima i nadležnost da daje preporuke za izmene važećih zakona, na osnovu informacija do kojih je došla prilikom obavljanja revizije, a ukazane nepravilnosti, proizvode ili mogu da proizvedu negativne posledice ili rezultate. U nastavku sednice, 17. decembra, direktor Uprave za duvan Slobodan Erdeljan predstavio je rezultate rada Uprave za duvan pri Ministarstvu finansija. Erdeljan je istakao da Uprava za duvan ima 34 zaposlena radnika. Dodao je da je realizacijom poslova iz nadležnosti Uprave izdato 11.113 dozvola za trgovinu na malo duvanskim proizvodima i registrovano novih 176 marki duvanskih proizvoda. Ostvareni prihod u budžet po osnovu naplaćenih republičkih administrativnih taksi i naknada za obavljanje proizvodnje i prometa duvana iznosi oko 1.500.000,00 evra na prosečnom godišnjem nivou. Prema rečima Erdeljana, na tržištu duvana i duvanskih proizvoda Republike Srbije danas, posluje četiri fabrike duvanskih proizvoda, 11 trgovaca na veliko i 19.950 trgovaca na malo. Učešće na sednici uzela je Jelica Ćirović, pomoćnica direktora Uprave za duvan istakavši da je Uprava za duvan 2018. i 2019. godine, bila nosilac izrade Zakona o izmenama i dopunama Zakona o duvanu, koji je usvojen u Narodnoj skupštini u decembru 2019. godine. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o duvanu, između ostalog ima za cilj suzbijanja sive ekonomije i nelegalnog prometa duvana i duvanskih proizvoda, navela je Ćirović. Po završetku sednice, članovi Odbora obišli su fabriku British American Tobacco, gde im je predstavljen njihov rad, a održan je i sastanak sa rukovodstvom. Sednica van sedišta Narodne skupštine podržana je projektom „Jačanje parlamentarne demokratije i inkluzivnog političkog dijaloga“ koji sprovodi UNDP uz podršku Švajcarske. Sednici je predsedavala dr Aleksandra Tomić, predsednica Odbora, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Veroljub Arsić, Zoran Bojanić, Nikola Jolović, Olivera Pešić, Bratimir Vasiljević, Snežana Petrović, Vojislav Vujić, dr Muamer Bačevac i dr Boban Birmančević. Sednici su prisustvovali i narodni poslanici Nenad Krstić, Slaviša Bulatović, Milan Ilić i Nevenka Kostadinova.