Na sednici, od 4. oktobra, članovi Odbora razmotrili su Predlog zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini, koji je podnela Vlada, u načelu. Predlog zakona narodnim poslanicima obrazložio je ovlašćena predstavnica predlagača, pomoćnica ministarke za zaštitu životne sredine Aleksandra Imširagić Đurić, koja je istakla da je Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini, donet u maju 2009. godine, uredio ovu oblast u skladu sa načelnim rešenjima sadržanim u setu zakona iz oblasti zaštite životne sredine. Zakon i prateća podzakonska akta su velikim delom preneli obaveze iz Direktive 2002/49/EZ Evropskog parlamenta i Saveta o proceni i upravljanju bukom u životnoj sredini, a osnovni cilj donošenja novog Zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini je potpuno usklađivanje ove oblasti sa Direktivom 2002/49/EZ. U okviru pregovora o pristupanja EU, na Eksplanatornom i Bilateralnom sastanku analitičkog pregleda zakonodavstva, Republika Srbija je izvestila EK o statusu usklađenosti propisa kojima se uređuje oblast zaštite od buke. Na sastancima su dobijene smernice za rad na izmenama i dopunama postojećih propisa. Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini ima za cilj unapređivanje sistema zaštite od buke u životnoj sredini na teritoriji Republike Srbije, utvrđivanje i ostvarivanje mera u oblasti zaštite od buke kako bi se izbegla, sprečila ili smanjila štetna dejstva buke na zdravlje ljudi i životnu sredinu, utvrđivanje graničnih vrednosti buke u životnoj sredini prema akustičkim zonama, prema osetljivosti populacije, kao i prema vrsti izvora buke, utvrđivanje stepena izloženosti buci u životnoj sredini putem izrade karata buke u životnoj sredini na osnovu jedinstvenih indikatora buke i propisanih metoda procene buke u životnoj sredini, usvajanje akcionih planova na osnovu podataka iz karata buke u cilju sprečavanja i smanjenja izloženosti buci, obezbeđivanje pristupa informacijama javnosti o buci u životnoj sredini i efektima buke. Nakon obrazloženja Odbor je glasao da predloži Narodnoj skupštini usvajanje pomenutog Zakona na Prvoj sednici Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini. Sednici je predsedavao zamenik predsednika Odbora Žarko Bogatinović, a prisustvovali su i sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Olja Petrović, Jelena Obradović, Marija Todorović, Marko Mladenović, Akoš Ujhelji, Dragana Radinović, prof. dr Goran Tasić, Tomislav Janković, Mina Kitanović, Gojko Palalić i Nevenka Kostadinova.

Na sednici Odbora za spoljne poslove, održanoj 4. oktobra, članovi Odbora usvojili su inicijativu da Narodna skupština bude domaćin sastanka Parlamentarnog plenuma Energetske zajednice 23. novembra 2021. godine. Članovi Odbora su u nastavku rada usvojili inicijative za posete i konstatovali predstojeće redovne aktivnosti stalnih delegacija. Odbor je takođe, konstatovao realizovane parlamentarne i ostale kontakte. Sednici je predsedavao predsednik Odbora prof. dr Žarko Obradović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Života Starčević, Stefan Srbljanović, Ljiljana Malušić, dr Milorad Mijatović, Dubravka Filipovski, Predrag Rajić, Đorđe Todorović, Dragan Šormaz, Tijana Davidovac, Milan Jugović, Vesna Marković i Dušica Stojković.

Na sednici Odbora, održanoj 1. oktobra, razmatran je Predlog zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini, koji je podnela Vlada. Predlog zakona u ume predlagača obrazložile su Aleksandra Imširagić Đurić, pomoćnik ministra za zaštitu životne sredine i Slađana Brđić, šef sektora za buku i jonizujuće zračenje. Nakon rasprave koja je usledila, Odbor je jednoglasno usvojio Predlog zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Elvira Kovač, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Andrijana Avramov, Enis Imamović, Ana Miljanić, Viktor Jevtović, Stanislava Janošević, Vesna Ranković, Predrag Rajić, Milan Radin, Nemanja Joksimović, Vesna Marković, Ana Pešić i Dušica Stojković.

Na sednici Odbora za kulturu i informisanje, odranoj 29. septembra 2021. godine, razmotren je Predlog zakona o izmeni Zakona o muzejskoj delatnosti, koji je podnela Vlada, u načelu. Predsednica Odbora Sandra Božić naglasila je da se Zakonom o muzejskoj delatnosti uređuju uslovi i način obavljanja muzejske delatnosti, njena struktura i organizacija, uređenje i delokrug rada muzeja, način zaštite, korišćenja i obrade muzejske građe i vođenje muzejske dokumentacije i druga pitanja od značaja za obavljanje muzejske delatnosti. Sednici je prisustvovala Danijela Vanušić, pomoćnik ministra za kulturno nasleđe i digitalizaciju, koja je obrazložila predloženu izmenu Zakona o muzejskoj delatnosti. Odbor je jednoglasno usvojio Predlog zakona o izmeni Zakona o muzejskoj delatnosti, koji je podnela Vlada, u načelu. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Sandra Božić, a prisustvovali su sledeći članovi izamenici članova Odbora: Željko Tomić, Vuk Mirčetić, Rozalija Ekres, Nataša Mihailović-Vacić, prof. dr Marko Atlagić, Snežana Paunović, Lav-Grigorije Pajkić, Milica Obradović, Aleksandar Čotrić, mr Jadranka Jovanović, Miloš Terzić i Nebojša Bakarec.

Članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo su održali 29. septembra sednicu, na kojoj su putem video linka obavili razgovor sa predstavnicima Venecijanske komisije Saveta Evrope. Predsednica Odbora Jelena Žarić Kovačević zahvalila se predstavnicima Venecijanske komisije na direktnom odnosu i bliskoj komunikaciji koja je ostvarena tokom ovog važnog procesa reforme pravosuđa, koji treba da značajno doprinese i napretku Srbije u procesu evropskih integracija. Venecijanska komisija, kao stručno telo koje čine eksperti, pruža veliku podršku Srbiji u ovom važnom proscesu, konstatovala je ona. Žarić Kovačević je istakla da je tokom procesa izmene Ustava u oblasti pravosuđa, koji je otpočeo još 2018. godine, postignut visok nivo transparentnosti i inkluzivnosti, i dodala da se stručna i zainteresovana javnost u velikom stepenu uključila tokom dva kruga javnih slušanja, koja su održana u prethodnom periodu, u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu. Aktivno učešće na javnim slušanjima uzeli su predstavnici pravosuđa, strukovnih udruženja, nezavisnih državnih organa, sttručne javnosti, advokatskih komora, civilnog društva, ambasada i međunarodnih organizacija, istakla je Žarić Kovačević. Predsednica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo je tokom razgovora nevela i da je Radna grupa za izradu akta o promeni Ustava Republike Srbije formirana 23. juna, i da je održala do sada 13 sednica, kako bi se ustavni amandmani dodatno popravili i pravosuđe postiglo potpunu nezavisnost i efikasnost u radu, i kako bi sudska grana vlasti u Srbiji bila na nivou zemlja EU. Sa održanih javnih slušanja, Radna grupa je sagledala sve predloge, primedbe i ideje, kako bi se došlo do najboljeg teksta akta o promeni Ustava Republike Srbije i teksta ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije, koji je Odbor usvojio i uputio Venecijanskoj komisiji na razmatranje, navela je Jelena Žarić Kovačević i dodala da su smernice Venecijanske komisije bile su od velike koristi u ovom radu. Ona je u razgovoru istakla i da treba raditi na novom zakonu o referendumu, imajući u vidu da je postojeći zakon usvojen 1994. godine, izmenjen 1998, a da je važeći Ustav Republike Srbije donet 2006. godine, te da Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi nije usaglašen sa važećim Ustavom Republike Srbije. Bitno je da ovaj skupštinski saziv, koji je započeo posao promene Ustva, taj posao i dovede do kraja, jer nakon održanog referenduma, Narodna skupština treba i da potvrdi rezultate referenduma, zaključila je svoje obraćanje predsednica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Jelena Žarić Kovaćević, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Nevena Veinović, Vojislav Vujić, Adam Šukalo, Luka Kebara, Dubravka Kralj, Ilija Matejić, Vuk Mirčetić, Uglješa Mrdić, Violeta Ocokoljić, dr Balint Pastor, Borisav Kovačević, Olja Petrović, Zoran Tomić, Dejan Kesar, Željko Tomić i Dijana Radović.

Na 10. sednici Odbora za Kosovo i Metohiju, koja je bila zatvorena za javnost, održanoj 27. septembra 2021. godine, razmotrene su informacije nadležnih državnih organa o aktuelnoj bezbednosnoj situaciji u AP KiM sa aspekta najnovijih jednostranih akcija PIS u Prištini na severu pokrajine. -Odbor je konstatovao da su PIS u Prištini jednostranom, nasilnom akcijom specijalnih jedinici na severu AP KiM destabilizovale situaciju i ugrozile slobodu kretanja, bezbednost i opstanak srpskog naroda. -Odbor najoštrije osuđuje neprihvatljivo destabilizujuće ponašanje PIS u Prištini, brutalno kršenje Briselskog sporazuma i onemogućavanje slobode kretanja srpskom narodu. -Nasilne akcije PIS u Prištini na severu AP KiM podigle su stepen ugroženosti srpskog naroda na kritičan nivo, zbog fizičkog ugrožavanja, hapšenja, maltretiranja i upotrebe sile od strane tzv. Kosovske policije i njihovih specijalnih jedinica, ali i od strane albanskih paravojnih i kriminalnih grupa. -Neprihvatljivo je sprovođenje tzv. recipročnih mera od strane PIS u Prištini, jer tzv. Kosovo nije država i ne predstavlja međunarno-pravni subjekt. -Odbor upozorava da su PIS u Prištini jednostrano prekršile Sporazum o slobodi kretanja izdavanjem Administrativnog uputstva iz 2018. godine o registraciji vozila sa statusom neutralnim KS registarskim tablicama. -Odbor smatra da je međunarodno prisustvo u AP KiM u skladu sa mandatom koji ima, bilo dužno da spreči ovu kao i sve druge jednostrane akcije PIS u Prištini kojima se dodatno narušavaju međunacionalni odnosi, bezbednost i opstanak srpskog naroda na KiM. -Odbor pruža punu podršku predsedniku i Vladi Republike Srbije u preduzimanju političko diplomatskih i bezbednosnih mera u cilju zaštite srpskog naroda na KiM, mirnog rešavanja pitanja slobode kretanja i sprečavanja dalje eskalacije na severu pokrajine. -Odbor smatra da je jedini miran način za rešavanje nastale krize povratak na stanje status quo pre 20. septembra uz hitno i neodložno povlačenje specijalnih jedinica sa severa AP KiM. -Odbor poziva PIS u Prištini da se umesto nasilja i destabilizacije opredele i iskreno posvete da se svi problemi rešavaju na miran način u okviru dijaloga u Briselu pod pokroviteljstvom Evropske unije. -Odbor upozorava na moguće nove jednostrane nasilne akcije PIS u Prištini na severu AP KiM i traži od međunarodnog prisustva i međunarodne zajednice da spreče PIS u Prištini da izazovu novu destabilizaciju i nasilje prema srpskom narodu. -Odbor pruža punu podršku srpskom narodu u AP KiM da nastavi da se na miran, demokratski način bori za ostvarenje svojih osnovnih ljudskih prava, uključujići slobodu kretanja, za bezbedan život i opstanak na AP KiM.

Članovi Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, održali su 21. septembra 2021. godine sednicu, na kojoj su razmotrili, u načelu, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije, koji je podnela Vlada. Predlog zakona obrazložio je predstavnik Ministarstva pravde Vladimir Vinš, a članovi Odbora su, nakon rasprave, odlučili da ga ne prihvate, u načelu. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Vladimir Đukanoić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Đorđe Dabić, Daniel Đivanović, Dejan Kesar, Dubravka Kralj, Vesna Krišanov, Toma Fila, Đorđe Komlenski, Velibor Milojičić, Jelena Žarić Kovačević, Dragan Marković i Milica Nikolić.

Na sednici Odbora za spoljne poslove, održanoj 21. septembra 2021. godine, članovi Odbora su usvojili inicijative za posete i konstatovali redovne aktivnosti stalnih delegacija. Sednici je predsedavao predsednik Odbora prof. dr Žarko Obradović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Ana Karadžić, Predrag Rajić, Dragan Šormaz, Nataša Jovanović, Stefan Srbljanović, Tihomir Petković, Ljiljana Malušić, dr Milorad Mijatović, Dubravka Filipovski, Lav-Grigorije Pajkić i Dušica Stojković.

Na sednici, koja je održana 21. septembra, članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo utvrdili su tekst akta o promeni Ustava Republike Srbije koji će Odbor dostaviti predsedniku Narodne skupštine radi podnošenja zahteva za mišljenje Venecijanskoj komisiji. Odbor je na sednici utvrdio i tekst Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije koji će Odbor dostaviti predsedniku Narodne skupštine radi podnošenja zahteva za mišljenje Venecijanskoj komisiji. Pod trećom tačkom dnevnog reda sednice, Odbor je doneo Odluku o prestanku rada Radne grupe za izradu Akta o promeni Ustava Republike Srbije koju je obrazovao Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo. Navedeni tekstovi biće objavljeni na sajtu Narodne skupštine, u sredu, 22. septembra, 2021. godine. Sednici je predsedavala predsednica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora: Nevena Veinović, Željko Tomić, Olja Petrović, Ilija Matejić, Milenko Jovanov, Vuk Mirčetić, Luka Kebara, Dejan Kesar, Uglješa Mrdić, Violeta Ocokoljić i Dubravka Kralj.

Na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, održanoj 20. septembra 2021. godine, razmotreni su, u načelu, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije i Predlog zakona o očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa Svetog manastira Hilandar, koje je podnela Vlada. Članovi Odbora ocenili su da su oba predloga zakona u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Jelena Žarić Kovačević, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Nevena Veinović, Vojislav Vujić, Ilija Matejić, Olja Petrović, Đorđe Todorović, Vuk Mirčetić, Milenko Jovanov, Luka Kebara, Uglješa Mrdić, Borisav Kovačević i Toma Fila.

Na sednici Odbora za spoljne poslove, koja je bila zatvorena za javnost, održanoj 15. septembra 2021. godine, članovi Odbora za spoljne poslove, u skladu sa Poslovnikom Narodne skupštine, obavili su razgovor sa novoimenovanim ambasadorom Republike Srbije u Republici Albaniji Slobodanom Vukčevićem pre odlaska na diplomatsku dužnost. U nastavku sednice, usvojene su inicijative za posete, redovne aktivnosti stalnih delegacija i izveštaji o realizovanim posetama. Takođe, konstatovane su promene u poslaničkim grupama prijateljstava sa Litvanijom i Mađarskom. Sednici je predsedavao predsednik Odbora prof. dr Žarko Obradović.

Na sednici Odbora, održanoj 15. septembra, utvrđen je Predlog odluke o izmenama i dopunama Odluke o usvajanju Kodeksa ponašanja narodnih poslanika. Odbor je usvojio Predlog predsednika Odbora da se član 23. Kodeksa menja; Predlog predsednika da se u članu 23e stav 1. dostavljenog teksta iza reči ''ostavke'', dodaju reči: ''iz razloga navedenih u članu 23. stav 2.''; Predlog predsednika Odbora da se u članu 23ž dostavljenog teksta brišu reči: ''ako postane član političke stranke, odnosno političkog subjekta, ili ako se utvrdi da je povredio ovaj kodeks'' i Predlog predsednika da se u članu 5. dostavljenog teksta doda novi stav 6, koji glasi: ''Mišljenje Komisije o povredi Kodeksa se objavljuje na internet stranici Narodne skupštine.'' Odbor je usvojio Predlog za razmatranje Predloga odluke po hitnom postupku na sednici Narodne skupštine i za stupanje na snagu ranije od osmog dana od dana objavljivanja. Ova Odluka stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u ''Službenom glasniku Republike Srbije“. Predsednik Odbora istakao je da je Narodna skupština dobila molbu od Vlade Republike Srbije da izmene Kodeksa ponašanja narodnih poslanika budu izvršene što ranije, u skladu sa preporukama GREKO. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Aleksandar Martinović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: dr Darko Laketić, Željko Tomić, Luka Kebara, dr Nina Pavićević, Branimir Spasić, Đorđe Milićević, dr Dragana Barišić, Branimir Jovanović i Ivana Nikolić.

Na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, održanoj 14. septembra, razmotren je Predlog zakona o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličkog pisma, u pojedinostima. Narodni poslanici Poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara podneli su tri amandmana na ovaj Predlog zakona, za koje je Odbor ocenio da su u uskladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Jelena Žarić Kovačević, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Nevena Veinović, Zoran Tomić, Željko Tomić, Ilija Matejić, Luka Kebara, Marko Mladenović, Dejan Kesar, Uglješa Mrdić, Borisav Kovačević i Toma Fila.

Na sednici Odbora održanoj 14. septembra, članovi Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu razmatrali su Predlog Odbora na Nacrt budžeta za 2022. godinu. Na početku sednice, predsednik Odbora Marjan Rističević je upoznao članove Odbora i prisutne goste sa podatkom da je budžet predviđen nacrtom budžeta za 2022. godine, manji za milijardu dinara u odnosu na predlog inicijalnog budžeta za 2021. godinu. S tim u vezi, istakao je da je premija za mleko uvećana za tri dinara, i da je samim tim projektovana obaveza za sledeću godinu uvećana za 2,5 milijardi dinara. Ukazao je na potrebu da, pre nego što Predlog budžeta za 2022. godinu uđe u skupštinsku proceduru, se članovi Odbora izjasne i sugerišu Ministarstvu finansija, jer ako ostane ovakva preraspodela sredstava u Budžetu, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede će morati da redukuje neka davanja iz oblasti podsticaja, koje su do sada uživali poljoprivrednici. Učešće na sednici je uzeo državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivreda Senad Mahmutović koji se složio sa podatkom koje je izneo predsednik Odbora. Istakao je da Ministarstvo finansija određuje odgovarajuće iznose po korisnicima u okviru kojih se krećemo i dodao da taj iznos nije dovoljan da bi se realizovala definisana agrarna politika. S tim u vezi, naveo je da je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivreda uputilo Ministarstvu finansija zahtev za dodatnim sredstvima po odgovarajućim pozicijama, namenama i klasifikacijama i naglasio da veliki doprinos mogu dati narodni poslanici podnošenjem amandmana na Predlog budžeta za 2022. godinu. Pomoćnik direktora Uprave za agrarna plaćanja Bojan Živković je naveo da je potrebno da se obezbedi oko 6 milijardi dinara, kako bi se isplatile mere iz tekuće godine u okviru direktnih plaćanja, kako ta sredstva ne bi bila preneta u sledeću godinu. Na sednici je govorio i pomoćnik ministra Nenad Katanić. Nakon diskusije koja je usledila, učesnici su zaključili da bi bilo korisno da se održi radni sastanak na kome bi učešće uzeli, pored članova Odbora, i predstavnici Ministarstva finansija i Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, u cilju da se Predlogom budžeta za 2022. godinu Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede obezbede dodatna sredstva. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Marijan Rističević, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova; Sonja Todorović, Velibor Stanojlović, Tijana Davidovac, Goran Spasojević, Goran Kovačević, Stanislava Janošević, prof. dr Ljubinko Rakonjac i Žarko Bogatinović.

Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, održao je 14. septembra sednicu, van sedišta Narodne skupštine, u Vrnjačkoj Banji, na kojoj je predstavljen Izveštaj o reviziji konsolidovanih finansijskih izveštaja završnog računa budžeta Opštine Vrnjačka Banja za 2019. godinu. Sednici su prisustvovali predsednik opštine Vrnjačka Banja Boban Ćurković sa saradnicima, predsednik Saveta državne revizorske instuticije dr Duško Pejović sa saradnicima, kao i predstavnik organizacije Transparetnost Srbija Miloš Đorđević. Predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić podsetila je da se održavanjem sednica Odbora sa ovakvim dnevnim redom ispunjavaju obaveze Odbora predviđene Vladinim Programom reforme upravljanja javnim finansijama – da Odbor razmatra izveštaje DRI pojedinačnih korisnika javnih sredstava. Pozdravljajući prisutne, predsednik opštine Vrnjačka Banja Boban Ćurković ukazao je na aktivnosti ove lokalne samouprave u saradnji sa DRI u proteklom periodu, imajući u vidu da su revizije vršene za 2012. i 2019. godinu. Ćurković je naveo da se nakon dobijenih preporuka u izveštaju revizije, pristupilo detaljnoj analizi i otklanjanju nedostataka koj je utvrdila DRI, što se vidi i u Odazivnom izveštaju koji je opština Vrnjačka banja podneli Državnoj revizorskoj instituciji. On je istakao da eksterna revizija doprinosi boljem kvalitetu obavljanja poslova u domenu javnih finansija, jer se jačaju komppetencije svih koji učestvuju u lokalnoj samoupravi u obavljanju tog posla. Predsednik Saveta DRI dr Duško Pejović, predstavljajući Izveštaj o reviziji konsolidovanih finansijskih izveštaja završnog računa budžeta Opštine Vrnjačka Banja za 2019. godinu, ukazao je da je dato mišljenje sa rezervom. On je predstavio nalaze do kojih se došlo u postupku revizije i date preporuke. Ukupno je dato 28 pepreporuka, 14 I prioriteta, devet II prioriteta i pet preporuka III trećeg prioriteta. Pejović je naveo i da je Vrnjačka Banja podnela Odazivni izveštaj, za koji je DRI izrazila mišljenje da su preduzete mere ispravljanja nepravilnosti zadovoljavajuće. Nakon predstavljanja Izveštaja, usledila je duža rasprava u kojo su učestvovali članovi Odbora, predsednik opštine Vrnjačka Banja i predsednik Saveta DRI. U nastavku sednice, članovima Odbora predstavljeni su efeketi revizije svrsishodnosti poslovanja na temu: „Efikasnost i ekonomičnost primene pregovaračkog postupka bez objavljivanja poziva za podnošenja ponuda“ i „Opravdanost primene staža osiguranja sa uvećanim trajanjem za pojedina radna mesta, odnosno poslove“, koje su obrazložili državni revizori Goran Čabarkapa i Natalija Paušić. Na sednici je predsednik Saveta DRI dr Duško Pejović članovima Odbora predstavio i preporuke za izmene propisa za javna preduzeća. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Veroljub Arsić, Zoran Bojanić, Nikola Jolović, Duško Tarbuk, Olivera Pešić, Sonja Vlahović, dr Boban Birmančević, Bratimir Vasiljević, Ana Čarapić, Zoltan Pek, Vojislav Vujić, i dr Milorad Mijatović. Sednica van sedišta Narodne skupštine održana je uz projekta „Jačanje parlamentarne demokratije i inkluzivnog političkog dijaloga“, koji sprovodi UNDP uz podršku Švajcarske.

Na sednici, održanoj 14. septembra, članovi Odbora za kulturu i informisanje razmotrili su Predlog zakona o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličkog pisma, koji je podnela Vlada, u pojedinostima. Na Predlog zakona narodni poslanici, članovi Poslaničke grupe Savez Vojvođanskih Mađara, podneli su tri amandmna, predstavnici Vlade i članovi Odbora su predložili Narodnoj skupštini da prihvati sva tri amandmana. Sednici je predsedavala zamenica predsednika Odbora Snežana Paunović, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Zoran Tomić, Vuk Mirčetić, Rozalija Ekres, Samira Ćosović, prof. dr Marko Atlagić, Lav-Grigorije Pajkić, Milica Obradović, Aleksandar Čotrić, Miloš Terzić, Nebojša Bakarec, Ljubomir Marić i Ivana Popović.