Na sednici Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, održanoj 6. septembra 2021. godine, razmatrano je stanje u poljoprivredi - jesenji radovi i mere Ministarstva. Državni sekretar Ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Jelena Blagojević rekla je da su visoke temperature nepovoljno uticale na prinos pšenice, soje i suncokreta. Ipak ovogodišnji prinos pšenice će, prema njenim rečima, biti dovoljan za domaće potrebe, a otkupna cena po kilogramu iznosi od 23,80 do 24,50 dinara. Otkupna cena kukuruza iznosi od 25 do 25,20 dinara po kilogramu, soje 71-72 dinara, a suncokreta 55 dinara po kilogramu. Zabeležen je manji rod voća za 20-30 odsto u odnosu na prošlu godinu, ali državna sekretarka naglašava da će to biti nadomešteno rekordnim cenama za otkup malina, kupina i šljiva. Takođe, zabeležen je rekordni rod jagoda. Blagojević je istakla da je ekonomska situacija poljoprivrednih gazdinstava značajno pogoršana, kao i da sektor govedarstva beleži najteži period, te da Ministarstvo radi na podršci i pomoći sektoru mlekarstva, kao i sektoru proizvodnje mesa. Blagojević je takođe navela da će premija za mleko sa dosadašnjih 7, biti povećan na 10 dinara po litri. Predsednik Odbora Marijan Rističević zatražio je dodatne informacije o pomoći proizvođačima mleka, posebno onih koji nisu obuhvaćeni premijama. Odbor je nakon konstruktivne diskusije jednoglasno usvojio Zaključak koji se odnosi na tačku dnevnog reda sednice. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Marijan Rističević, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Momir Stojilković, Olja Petrović, Velibor Stanojlović, Nenad Filipović, Goran Kovačević, Milija Miletić, Stanislava Janošević, Nikola Kožović, Arpad Fremond, Tijana Davidovac i Žarko Bogatinović.

Na sednici, održanoj 3. septembra, članovi Odbora razgovarali su sa članovima Radne grupe za izradu akta o promeni Ustava Republike Srbije o radu na izradi akta o promeni Ustava Republike Srbije i izrada Nacrta akta Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije. Prof. dr Vladan Petrov, član Radne grupe za izradu akta o promeni Ustava Republike Srbije, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, sudija Ustavnog Suda Republike Srbije i član Venecijanske komisije za Srbiju, istakao je da je predloženi tekst na kojem je Radna grupa radila u prethodnom periodu, približen formi amandmana i da će nakon naredne sednice Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo biti prosleđen na evaluaciju Venecijanskoj komisiji. On je istakao da je postignut proces transparentnosti i inkluzivnosti, koji je bio potreban da bi se predloženi tekst ustanovio, te da ima za cilj da Odboru predstavi konkretna rešenja. Dragana Boljević, član Radne grupe za izradu akta o promeni Ustava Republike Srbije, sudija Apelacionog suda u Beogradu, počasni predsednik Društva sudija Srbije, istakla je da je verzija trenutnog teksta poboljšana u odnosu na prethodni put, iz 2018. godine, kada ova procedura nije završena do kraja. Na sednici, u diskusiji argumente i mišljena na tekst izneli su i narodni poslanici Odbora i drugi članovi Radne grupe za izradu akta o promeni Ustava Republike Srbije. Jelena Žarić Kovačević je istakla da će se naredna sednica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo održati 6. septembra, na kojoj će se odlučivati o utvrđivanju teksta akta o promeni Ustava Republike Srbije i teksta ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije, a koji će biti predstavljen na javnim slušanjima i bitit održana 13, 14, 16. i 17. septembra. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Jelena Žarić Kovačević.

Na sednici Odbora za evropske integracije, održanoj 2. septembra, članovi Odbora razmotrili su u načelu, Predlog zakona o zaštiti potrošača. Predlog zakona obrazložio je državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Miloš Cvetanović, istakavši da je ovo potpuno novi tekst zakona, i da je osnovni cilj donošenja novog Zakona delotvornije, efikasnije i bolje sprovođenje zakonskih rešenja i usklađivanje potrošačkog prava u Republici Srbiji sa potrošačkim pravom EU što je i obaveza koju je Srbija prihvatila međunarodnim ugovorom odnosno Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju EU. S tim u vezi, državni sekretar je naveo da je implementirano 13 direktiva za zaštitu potrošača koje je usvojila Evropska unija. Cvetanović je istakao da je potrebno unaprediti sistem zaštite potrošača kao odgovor novim izazovima na svetskom tržištu i dodao da propisivanjem posebnog postupka za vansudsko rešavanje potrošačkih sporova, a koji sprovode tela za vansudsko rešavanje potrošačkih sporova, omogućiće se brzo, efikasno i delotvorno rešavanje potrošačkih prigovora na obostrano zadovoljstvo potrošača i trgovaca. Nakon rasprave koja je usledila članovi Odbora su predložili Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona o zaštiti potrošača, u načelu. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Elvira Kovač, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova; Predrag Rajić, Milan Radin, Nemanja Joksimović, Vesna Marković, Dubravka Filipovski, Viktor Jevtović, Stanislava Janošević i Dušica Stojković.

Na sednici Odbora za spoljne poslove, održanoj 30. avgusta 2021. godine, članovi Odbora usvojili su inicijative za posete i konstatovali predstojeće redovne aktivnosti stalnih delegacija i ostale realizovane kontakte. Sednici je predsedavao predsednik Odbora prof. dr Žarko Obradović.

Na sednici Odbora za spoljne poslove, održanoj 29. jula, usvojene su tri inicijative za posete u narednom periodu. Odbor je usvojio izveštaje o realizovanim aktivnostima, konstatovao realizovane parlamentarne kontakte i ostale realizovane kontakte, kao i promenu u sastavu Poslaničke grupe prijateljstva sa SAD. Sednici je predsedavao predsednik Odbora prof. dr Žarko Obradović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Stefan Srbljanović, Ljiljana Malušić, Elvira Kovač, Dijana Radović, Đorđe Todorović, Predrag Rajić, Dragan Šormaz, Nataša Jovanović, Milan Jugović i Dušica Stojković.

Pododbor za praćenje stanja u poljoprivredi u marginalnim – najnerazvijenijim područjima Republike Srbije - područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi, održao je 29. jula 2021. godine sednicu na kojoj je razmotrena aktuelna situacija u poljoprivredi u najnerazvijenijim područjima. Predsednik Pododbora Milija Miletić istakao je da je pandemija izazvana korona virusom potvrdila da države treba da stave akcenat na selo i poljoprivredu, jer je to izvor života. Naročito je potrebno da se više izdvaja za nerazvijena područja, sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi, ukazao je Miletić. On je dodao i da je veoma bitno ulagati i u mehanizaciju. Miletić je naveo i da poljoprivrednici u manjim područjima imaju problem prilikom tehničkih pregleda traktora, imajući u vidu da u manjim sredinama nije moguće vršiti tehničku proveru, već je potrebno da se vozilo dopremi do većih naselja, što predstavlja značajan finansijski trošak. Članovi Pododbora su tokom rasprave razmenili mišljenja o aktuelnoj situaciji u poljoprivredi u najnerazvijenijim područjima. Sednici su prisustvovali predstavnici organizacija Koalicija za dobročinstvo i Federacija banaka hrane, sa kojima su članovi Pododbora razgovarali o potrebi da se obezbede uslovi da se kompanijama ukine naplata PDV na donaciju hrane nerazvijenim opštinama i stanovništvu, koja je pred istekom roka trajanja. Sednici je predsedavao predsednik Pododbora Milija Miletić, a prisustvovali su sledeći članovi Pododbora: Olja Petrović, Hadži Milorad Stošić i Goran Spasojević, kao i narodni poslanici Bratimir Vasiljević i prof. dr Jahja Fehratović.

Odbor za prava deteta je na sednici, održanoj 29. jula 2021. godine, razmotrio Informaciju o radu Ministarstva za brigu o porodici i demografiju za period od aprila do juna 2021. godine. Informaciju je obrazložio ministar za brigu o porodici i demografiju Radomir Dmitrović, ukazujući da je Ministarstvo aktivno radilo na pripremi izmena i dopuna Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, kao i na unapređenju rada centara za socijalni rad. Ukazao je i na projekat koje Minstarstvo sprovodi, a koje se tiče usklađivanja roditeljstva i karijere. Nakon rasprave, Odbor je prihvatio Informaciju o radu Ministarstva za navedeni period. Sednici je predsedavao predsednik Narodne skupštine i predsednik Odbora Ivica Dačić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Radovan Tvrdišić, akademik Muamer Zukorlić, Jelena Mijatović, Jelena Obradović, Nikola Lazić, Vesna Stambolić, Nataša Ivanović, Violeta Ocokoljić, Milija Miletić, Milanka Jevtović Vukojičić, Milijana Sakić, dr Vesna Ivković, Ilija Životić, Hadži Milorad Stošić, dr Emeše Uri i Danijela Veljović.

Na sednici Podobora za za praćenje epidemiološke situacije zbog prisustva zarazne bolesti COVID-19, održane 29. jula 2021. godine, članovi Pododbora su razgovarali o aktuelnoj epidemiološkoj situaciji povodom registrovanih novih sojeva korona virusa i efektivnosti dostupnih vakcina na nove sojeve. Članovima Pododbora obratila se ispred Medicinskog fakulteta u Beogradu virusolog dr Aleksandra Knežević, koja je govorila o pojavi novih sojeva. Istakla je da je krajem juna ove godine, dokazano prisustvo delta, odnosno indijskog soja. Dr Knežević je navela da su od početka pandemije, analizirani genomi virusa i da je utvrđeno da se virus menjao, odnosno mutirao na odgovarajući način. U vezi sa tim, definisani su kriterijumi sojeva, koji se odnose na učestalost prenošenja, uticaj na kliničku sliku, uticaj na terapiju i uticaj na vakcinaciju. Na osnovu ova četiri kriterijuma, sojevi su podeljeni na zabrinjavajuće sojeve, na sojeve od interesa i sojeve sa odgovarajućim posledicama. U okviru prve grupe zabrinjavajućih sojeva, postoje četiri vrste sojeva: alfa, beta, gama i delta soj. Dr Knežević je govorila o delta soju koji proizvodi više virusa u odnosu na alfa, odnosno britanski soj. Kako je navela, delta soj je specifičan jer poseduje grupu mutacija na s - proteinu koji se vezuje za naše ćelije. Olakašano mu je vezivanje i pojačano prenošenje, dolazi do značajno veće proizvodnje virusa u odnosu na britanski soj, što dalje olakšava prenošenje, o čemu govore i studije da se 50 do 60 odsto više prenosi od britanskog soja. Ispred Instituta za javno zdravlje Batut govorili su epidemiolog dr Vladan Šaponjić i direktorka Instituta dr Verica Jovanović. Oni su govorili o efektivnosti sve četiri dostupne vrste vakcina na različite sojeve korona virusa. Istakli su da je na teritoriji Republike Srbije utrošeno oko 5.600.000 doza vakcina, a vakcinisano je oko 2.900.000 ljudi prvom dozom, što čini oko 49,7 odsto obuhvata ciljne populacije. Dr Verica Jovanović je navela da se efekat postizanja što većeg obuhvata populacije smanjuje tokom vremena i da je zadatak celog društva da motiviše građane na vakcinaciju. Govoreći o primanju treće doze vakcine, ona je navela da će prvobitno najosetljiviji deo populacije biti obuhvaćen trećom dozom. Dr Vladan Šaponjić je govorio o izuzetno malom procentu zaražavanja korona virusom nakon primljene obe doze vakcina. Naveo je da je neophodno ponovo pokrenuti kampanju za vakcinaciju, i omogućiti privilegije, odnosno restrikcije u odnosu na vakcinaciju. Predsednica Pododbora dr Dragana Barišić govorila je o značaju održavanja sednica van sedišta Odbora za zdravlje i porodicu, na temu borbe protiv korona virusa i značaju vakcinacije, jer se na taj način podiže svest građana u lokalnim sredinama. U tom smislu, predsednik Odbora za zdravlje i porodicu dr sci. med Darko Laketić je ukazao na dobar primer podizanja procenta vakcinacije građana sa devet na preko 30 odsto u opštini Merošina, nakon održavanja sednice Odbora u Merošini. Tokom diskusije, članovi Pododbora Rajka Matović, Dragana Branković Minčić, prof. dr Aleksandra Pavlović Marković i dr sci. med Darko Laketić, detaljnije su se informisali o vakcinisanju posebnih kategorija stanovništva, kao što su zdravstveni i prosvetni radnici i studenti.

Članovi Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja su na sednici održanoj 28. jula 2021. godine, razmotrili i doneli Odluku o obrazovanju i načinu rada konkursne komisije za sprovođenje internog i javnog konkursa za popunjavanje radnih mesta u Službi Narodne skupštine, koji je podneo generalni sekretar Narodne skupštine. U nastavku sednice, članovi Odbora doneli su Odluku o obrazovanju Žalbene komisije Narodne skupštine. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Aleksandar Martinović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: dr sci. med. Darko Laketić, Luka Kebara, Branimir Spasić, Miroslav Kondić, Sanja Jefić Branković, Uglješa Marković, dr Dragana Barišić, Marina Raguš, Veroljub Matić, Nebojša Bakarec, Vesna Nedović, Šaip Kamberi i Ivana Nikolić.

Na sednici Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, održanoj 28. jula 2021. godine, članovi Odbora razmatrali su sledeće tačke dnevnog reda: 1. Razmatranje Finansijskog plana Narodne banke Srbije za 2021. godinu, koji je podnela Narodna banka Srbije; 2. Razmatranje Izveštaja o radu Saveta guvernera Narodne banke Srbije za period 1. jul - 31. decembar 2020. godine, koji je podneo Savet guvernera Narodne banke Srbije; 3. Razmatranje Finansijskih izveštaja Narodne banke Srbije za 2020. godinu, sa izveštajem ovlašćenog revizora, koji je podneo Savet guvernera Narodne banke Srbije; 4. Razmatranje Godišnjeg izveštaja o monetarnoj politici za 2020. godinu, koji je podnela Narodna banka Srbije; 5. Razmatranje Godišnjeg izveštaja o poslovanju i rezultatima rada za 2020. godinu, koji je podnela Narodna banka Srbije; 6. Razmatranje Godišnjeg izveštaja o stabilnosti finansijskog sistema za 2020. godinu, koji je podnela Narodna banka Srbije i 7. Razmatranje Predloga odluke o izboru viceguvernera Narodne banke Srbije. O tačkama dnevnog reda od 1. do 6. današnje sednice, govorila je guvernerka Narodne banke dr Jorgovanka Tabaković. Tabaković je na početku izlaganja upoznala članove Odbora sa podatkom da Narodna banka broji oko 2.500 zaposlenih. Tokom sednice, govorila je o preduzetim ekonomskim merama za vreme globalne pandemije, izazvane korona virusom. Istakla je da je Vlada Republike Srbije zajedno sa predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem donela adekvatne i pravovremene mere. Prema rečima dr Tabaković, Narodna banka je u punoj saradnji sa drugim nosiocima ekonomske politike uspela da pravovremenim i koordiniranim delovanjem minimizira ekonomsku štetu izazvanu pandemijom. Takođe, preduzetim merama Narodna banka Srbije uspela je da nivo bruto društvenog proizvoda iz perioda pre krize, bude dostignut u rekordnom roku, već u prvom kvartalu ove godine. Sveobuhvatan i blagovremeni paket mera monetarne i fiskalne politike doprineo je da se sačuvaju radna mesta, proizvodni kapaciteti privrede, kao i da se spreči veći pad poslovnog i potrošačkog poverenja. Guvernerka je navela da je Srbija, po pitanju ekonomskih aktivnosti u prošloj 2020. godini, ostvarila među najboljim rezultatima u Evropi. Nakon konstruktivne rasprave koja je usledila, članovi Odbora su prihvatili Finansijski plan Narodne banke Srbije za 2021. godinu, koji je podnela Narodna banka Srbije. Članovi Odbora su usvojili Izveštaj o radu Saveta guvernera Narodne banke Srbije za period 1. jul - 31. decembar 2020. godine, Finansijski izveštaj Narodne banke Srbije za 2020. godinu, sa izveštajem ovlašćenog revizora, koji je podneo Savet guvernera Narodne banke Srbije, Godišnji izveštaj o monetarnoj politici za 2020. godinu, koji je podnela Narodna banka Srbije, Godišnji izveštaj o poslovanju i rezultatima rada za 2020. godinu, koji je podnela Narodna banka Srbije i Godišnji izveštaj o stabilnosti finansijskog sistema za 2020. godinu, koji je podnela Narodna banka Srbije. Članovi Odbora su predložili Narodnoj skupštini da prihvati Predlog odluke o izboru viceguvernera Narodne banke Srbije, koji je podnela guvernerka, imajući u vidu da viceguverneru dr Ani Ivković ističe mandat. Guvernerka Narodne banke Srbije uputila je predlog predsedniku Narodne skupštine da se ponovo izabere dr Ana Ivković za viceguvernera, na period od šest godina. Sednici je predsedavala dr Aleksandra Tomić, predsednica Odbora, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Zoran Tomić, Goran Kovačević, dr Milorad Mijatović, Marina Mirković, Sonja Vlahović, Ana Čarapić, doc. dr Mihailo Jokić, Adrijana Pupovac, Zoran Bojanić i Olivera Pešić.

Na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo održanoj 28. jula 2021. godine, članovi Odbora razmotrili su, u načelu, Predlog zakona o izmenama Zakona o kulturi i Predlog zakona o izmeni Zakona o bibliotečko-informacionoj delatnosti, kao i Predlog zakona o potvrđivanju Odluke Zajedničkog komiteta Sporazuma o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi Broj 1/2021 o izmeni Aneksa 4 Sporazuma o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi (CEFTA 2006), kojim se utvrđuje Protokol o definiciji pojma „proizvodi sa poreklom“ i metode administrativne saradnje iz člana 14. st 1. i 3. i ukidanju i zameni Odluka Zajedničkog komiteta Sporazuma o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi br. 3/2013 i 3/2015, koji je podnela Vlada. Članovi Odbora su ocenili da su svi predlozi zakona u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednici je predsedavala Jelena Žarić Kovačević, predsednica Odbora, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Nevena Veinović, Olja Petrović, Luka Kebara, Uglješa Mrdić, Borisav Kovačević, Jovan Palalić, Arpad Fremond, Ilija Matejić, Milenko Jovanov i Violeta Ocokoljić.

Na sednici Odbora za kulturu i informisanje, održanoj 27. jula 2021. godine, članovi Odbora obavili su razgovor sa 41 kandidatom za članove Programskog saveta Javne medijske ustanove „Radio-televizija Srbije“. Predsednica Odbora Sandra Božić je podsetila članove Odbora i prisutne da je na sednici održanoj 17. februara 2021. godine, Odbor doneo Odluku o pokretanju postupka za izbor kandidata za članove Programskog saveta Javne medijske ustanove „Radio-televizija Srbije“. Nakon obavljenog razgovora sa svim kandidatima, utvrđena je lista od 30 kandidata koji ispunjavaju uslove, Javnog konkursa za izbor kandidata za članove Programskog saveta Javne medijske ustanove „Radio-televizija Srbije“, koji odražavaju teritorijalnu, nacionalnu, versku , polnu i drugu strukturu stanovništva. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Sandra Božić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Vuk Mirčetić, Lav-Grigorije Pajkić, prof. dr Marko Atlagić, Nebojša Bakarec, Aleksandar Čotrić, mr Jadranka Jovanović, Miloš Terzić, Milica Obradović, Snežana Paunović, Justina Pupin Košćal, Rozalija Ekres i Nataša Mihailović-Vacić.

Na sednici Odbora za kulturu i informisanje, održanoj 27. jula 2021. godine, članovi Odbora razmotrili su, u načelu, Predlog zakona o izmenama Zakona o kulturi i Predlog zakona o izmeni Zakona o bibliotečko-informacionoj delatnosti. Predložene zakone obrazložio je pomoćnik ministra za kulturu i informisanje Radovan Jokić. Odbor je jednoglasno prihvatio predložene zakone. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Sandra Božić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Vuk Mirčetić, Samira Ćosović, Rozalija Ekres, Snežana Paunović, prof. dr Marko Atlagić, Aleksandar Čotrić, Lav-Grigorije Pajkić, Milica Obradović, Nebojša Bakarec, mr Jadranka Jovanović, Miloš Terzić, Justina Pupin Košćal i Ljubomir Marić.

Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu održao je 26. jula 2021. godine sednicu, na kojoj je razmotrena Informacija o radu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za period od 1. aprila do 30. juna 2021. godine. Državna sekretarka u Ministarstvu Jelena Blagojević i njeni saradnici predstavili su članovima Odbora akte koje je donelo Ministarstvo u navedenom periodu, kao i realizovane aktivnosti u sektoru poljoprivredne politike. Nakon raprave, Odbor je usvojio Informaciju o radu Ministarstva za navedeni period, kao i Zključak povodom razmatranja Informacije. U nastavku sednice, razmotreno je stanje u poljoprivredi (vremenske nepogode, stabilnost cena i dr.) o čemu su govorili predstavnici nadležnih institucija i uprava. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Marijan Rističević, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Vesna Stjepanović, Velibor Stanojlović, Goran Spasojević, Goran Kovačević, Milija Miletić, Stanislava Janošević, prof. dr Ljubinko Rakonjac, Arpad Fremond, Nikola Kožović, Sonja Todorović, Hadži Milorad Stošić i Žarko Bogatinović.

Odbor za spoljne posle Narodne skupštine održao je 23. jula 2021. godine 27. sednicu Odbora, koja je na zahtev članova Odbora bila zatvorena za javnost. Odbor je obavio razgovor sa novoimenovanim ambasadorima Republike Srbije u Kraljevini Norveškoj Draganom Petrovićem i u Demokratskoj Republici Kongo prof. dr Miroljubom Jeftićem. Sednicom Odbora predsedavao je predsednik Odbora, prof. dr Žarko Obradović.

Odbor za zaštitu životne sredine je održao 23. jula sednicu van sedišta Narodne skupštine, u Čačku, na kojoj su se članovi Odbora informisali o kapitalnim investicijama iz oblasti zaštite životne sredine u Čačku. Članove Odbora pzdravio je gradonačelnik Čačka Milun Todorović, navodeći da je Grad Čačak u proteklom periodu uložio velike napore da se naprave pomaci u zaštiti životne sredine. Ukazao je da se intenzivno radilo na izmeni i dopuni planskih akata, kako bi se omogućio što kvalitetniji razvoj u ovoj oblasti. Todorović je upoznao članove Odbora i sa konkretnim projektima koji su pokrenuti na teritoriji Grada Čačka i u seoskim područijima, a tiču se zaštite životne sredine i umanjenja zagađivanja vazduha. Narodni poslanik Marko Parezanović, koji je inicirao održavanje sednice u Čačku, objasnio je da lokalna samouprava Grada Čačka posle dužeg vremena može da se pohvali kapitalnim investicijama iz oblasti životne sredine i da je ovo dobra prilika da se narodni poslanici na licu mesta upoznaju i vide kao izgleda proces kultivacije i sanacije deponije u Čačku, radove u Ovčar banji i da se razgovara o temama koje su od krucijalnog značaja za Republiku Srbiju, a tiču se zaštite životne sredine. Mirjana Đoković, pomoćnik gradonačelnika za oblast zaštite životne sredine, panel prezentacijom predstavila je kapitalne projekte Grada Čačka i program rada životne sredine Grada Čačka. Istakla je da je strateški plan životne sredine Čačka donet 2018. godine, a da lokalna samouprava svake godine donosi plan rada, koji se oslanja na krovne dokumente u ovoj oblasti. Što se tiče programa rada životne sredine Grada Čačka navela je on zajednički rezultat rada jedinica lokalne samouprave, predstavnika javnih preduzeća i ustanova, ostalih organizacija i udruženja, kao i građana i volontera koja su prepoznala zaštitu životne sredine kao bitan faktor. Zamenica je istakla da Zavod za javno zdravlje Čačak prati i radi određeni monitoring kvaliteta vazduha, vode, polena, buke, zemljišta, a od kapitalnih projekata, izdvojila je projekat „Naša šuma-naša briga“, kojim je zasađeno 3400 sadnica u Čačku sa intencijom novog sađenja. Što se tiče ostalih projekata grad je dobio 4.600.000 RSD od države, za pošumljavanje rudne zone, a Čačak je sufinansirao projekat sa još 1.000.000 dinara. U ovom projektu, učestvovali su i donatori koji su posadili 1.000 stabala kanadske topole u mesnoj zajednici Konjevići, i sadnice crvenolisne trešnje u varošici Mrčajevci. Od kapitalnih projekata Đoković je izdvojila i kompostanu JKP „Gradsko zelenilo“, potom postavljanje 35 reciklažnih ostrva na seoskom području i novu parkovsku površinu mesne zajednice „Sveti Sava“, čiji projekat vredi 37.000.000 RSD. Što se tiče upravljanja otpadom, Đoković je navela da je Grad Čačak potpisao Memorandum o saradnji u Programu podrške za primarnu selekciju otpada iz IPA 2017, sa ciljem poboljšanja upravljanja otpadom u Gradu Čačku, a u skladu sa standardima Evropske unije i zakonodavstvom Republike Srbije, a vrednost projekta iznosi 898.000 evra, sa sufinasiranjem Grada Čačka od 106.000 evra. Ona je navela da je u toku završna faza pripremne projektne dokumentacije za postrojenje za otpadne vode, te da je Čačak je najveći osnivač sa udelom od 26,88 odsto u regionalnom sistemu upravljanja otpadom „Duboko“, te da je sistem primarne selekcije u Čačku razvijen na 65 odsto, sa stalnom potrebom povećavanja tog procenta. U prezentaciji pomoćnik gradonačelnika prisutnima je predstavila i faze sanacije i rekultivacije deponije „Prelići“. Pod tačkom razno, član Odbora Tomislav Janković je Odbor upoznao sa projektima u Sremskoj Mitrovici, kojim će se u ovom gradu formirati prva Zelena poslanička grupa u Srbiji i pozvao je svoje kolege uzmu aktivno učešće u ovom projektu. Ovim projektom predviđeno je formiranje Zelene stolice u lokalnoj skupštini, kao i formiranje regionalne Zelene mreže Sremskog okruga. Janković je naveo da je Savezno Ministarstvo za zaštitu životne sredine, zaštitu prirode, građevinarstvo i nuklearnu bezbednost Savezne Republike Nemačke, raspisalo konkurs za bespovratna sredstva za unapređenje mera za sprečavanje klimatskih promena, smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte, a koji je Sremska Mitrovica uspela da dobije. Ovim projektom unaprediće se rad regionalne deponije „Srem-Mačva“ i postaće edukacoino-demonstraciona deponija za celu Srbiju. Za sam kraj sednice, članovi Odbora usvojili su zaključak da se u Gradu Čačku izrađeni značajni objekti iz oblasti zaštite životne sredine i značajne aktivnosti na polju zaštite životne sredine. Sednici je predsedavao predsednik Odbora prof. dr Ljubinko Rakonjac, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Jelena Obradović, Aleksandar Jugović, Nevenka Kostadinov, Akoš Ujhelji, Jasmina Karanac, Gojko Palalić, Marija Todorović, Tomislav Janković, Vesna Krišanov, Marko Parezanović i Žarko Bogatinović, kao i narodni poslanici iz Čačka, Biljana Jakovljević i Milica Dačić Sednica van sedišta Narodne skupštine održana je uz podršku projekta „Jačanje parlamentarne demokratije i inkluzivnog političkog dijaloga“ koji sprovodi UNDP uz podršku Švajcarske.