Sednice radnih tela

Sednica je oblik rada Narodne skupštine, odnosno njenog radnog tela na kojoj narodni poslanici, odnosno članovi radnog tela razmatraju pitanja koja se nalaze na dnevnom redu i o njima odlučuju.

25. sednica Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova

02.12.2019.
Članovi Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova zajedno sa Odborom rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva održali su sednicu na temu Pristupačna budućnost – obeležavanje Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom, održane 2. decembra. Jasmina Karanac, predsednica Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova navela je da se pitanje pristupačnosti i osnaživanja osoba sa invaliditetom mora posmatrati sa stanovišta poštovanja ljudskih prava. „Osobe sa invaliditetom imaju pravo na potpuno i jednako uživanje svih ljudskih prava, a njihova diskriminacija zabranjena je i nedopustiva. Obezbeđivanje pristupačnosti je od ključnog značaja, jer samo na taj način osobe sa invaliditetom ostvaruju pravo na samostalan i slobodan život“, navela je Karanac. Istakla je i to da je Narodna skupština usvojila veliki broj zakona koji se tiču inkluzije osoba sa invaliditetom, i da je njihova vidljivost veća nego ranije ali da su osobe sa invaliditetom i dalje ranjiva grupa koja se suočava sa nizom problema. Istakla je da se posebna pažnja mora posvetiti problemu pristupačnosti, jer će se njegovim rešavanjem ukloniti barijere, i osigurati pristup okruženju, prevozu, informacijama, komunikacijama, javnim uslugama i otkloniti svaki vid diskriminacije. Milanka Jevtović Vukojičić, predsednica Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva istakla je da se Dan osoba sa invaliditetom u svetu obeležava od 1992. godine, a u Republici Srbiji redovno od 2007. godine. Navela je da petnaest odsto svetske populacije živi sa nekim vidom invaliditeta i da je jasno do koje mere je tema zajedničke sednice bitna, te da društvo mora težiti tome da prepreke koje postoje prevaziđe i ukloni. Navela je da barijere na koje osobe sa invaliditetom nailaze mogu da budu u raznim oblastima, od onih koje se odnose na fizičko okruženje, informacione i komunikacione tehnologije do onih koje proizilaze iz zakonodavstva, ali i iz društvenog stava i diskriminacije. Dodala je da rezultati često pokazuju da osobe sa invaliditetom imaju poteškoća u društvu, pristupu uslugama, obrazovanju, zaposlenju, zdravstvenim uslugama. „Iskustvo pokazuje da kada se uklone prepreke za njihovo uključivanje i osobe sa invaliditetom dobijaju mogućnost da u potpunosti učestvuju u društvenom životu, a da korist ima cela zajednica“, istakla je Jevtović Vukojičić. U svom izlaganju dodala je i to da je cilj da se u budućnosti osobama sa invaliditetom omogući ulazak u svaku zgradu, ustanovu, muzej, bez razmišljanja o preprekama i diskriminaciji. Biljana Barošević, v. d. pomoćnika ministra za rad socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva govorila je o rezultatima koji su postignuti u 2019. godini i o aktivnostima koje su imale za cilj da olakšaju svakodnevicu osoba sa invaliditetom. Navela je da je postavljeno 77 rampi u 34 lokalne samouprave, 37 adaptacija, rekonstrukcija, opremanja objekata i nabavki opreme za potrebe udruženja osoba sa invaliditetom na teritoriji Republike Srbije. Takođe, poboljšani su uslovi za rad članova udruženja u 23 lokalne samouprave, uvedene su taktilne table u Somboru i Subotici i ostvaren je niz drugih aktivnosti kako bi se poboljšao položaj osoba sa invaliditetom. Na sednici su se obratila i Suzana Paunović, v.d. direktorka Kancelarije Vlade Republike Srbije za ljudska i manjinska prava, koja je govorila o usvojenoj Konvenciji osoba sa invaliditetom, gde je podvukla da se u prethodnih nekoliko godina napravio kvalitativni pomak kada je reč o sprovođenju same Konvencije u praksi. Od 2016. godine kada je podnet poslednji Izveštaj Komitetu UN za prava osoba sa invaliditetom, dobijeno je 37 preporuka koje treba realizovati do 2020. godine. Od tada je formirano posebno telo u Vladi koje prati sprovođenje preporuka. Zaštitnik građana Zoran Pašalić istakao je ključna ocena iz redovnog godišnjeg Izveštaja, ukazuje da pristupačnost, kao jedan od osnovnih preduslova za puno i ravnopravno učešće osoba sa invaliditetom u svim oblastima društvenog života i dalje nije dovoljno razvijena, uprkos solidnom zakonskom i strateškom okviru. Na sednici su se obratile i Dragana Jovanović Arijas, član Tima Vlade za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva i Ivanka Jovanović, izvršna direktorka Nacionalne organizacije osoba sa invaliditetom. Nakon uvodnih reči, otvorena je diskusija između predstavnika udruženja osoba sa invaliditetom, narodnih poslanika i resornih predstavnika Vlade i organizacija. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Jasmina Karanac, a prisustvovali su članovi i zamenici članova oba odbora.

24. sednica Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova

15.11.2019.
Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova održao je, 15. novembra 2019. godine sednicu van sedišta Narodne skupštine, u Pančevu, na kojoj je razmotreno pitanje ostvarivanja prava na službenu upotrebu jezika i pisama nacionalnih manjina. Sednici je, pored članova Odbora, prisustvovao Saša Pavlov, gradonačelnik Grada Pančeva, Džon Klejton (John Clayton), šef Odeljenja za demokratizaciju Misije OEBS u Srbiji, dr Suzana Paunović, direktorka Kancelarije za ljudska prava Vlade Republike Srbije, Ivana Antić, pomoćnica ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Dragana Vujkov, savetnica zaštitnika građana, prof. dr Zoran Pavlović, pokrajinski zaštitnik građana-ombudsman, predstavnici nacionalnih saveta nacionalnih manjina, predstavnici Skupštine AP Vojvodine i (Pokrajinske Vlade), nadležni organi lokalne samouprave, Savet za međunacionalne odnose Grada Pančeva, ombudsman Grada Pančeva i organizacije civilnog društva. Predsednica Odbora Jasmina Karanac navela je da je Narodna skupština usvojila nova zakonska rešenja koja doprinose unapređenju manjinskih prava, a posebno Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisama, Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina i Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Istakla je, da je cilj održavanja ove sednice da se kroz kontrolnu funkciju parlamenta, razmotri primena usvojenih zakona, u prisustvu upravo onih organa koji ove zakone pripremaju i primenjuju, kao i onih na koje se zakon odnosi i čijim pravima treba da doprinese. Za Narodnu skupštinu imajući u vidu njenu zakonodavnu i kontrolnu funkciju, veoma je važno da imamo dobar pravni okvir i primenjive zakone koji će obezbediti izgradnju efikasne integrativne manjinske politike i očuvanje kulturnih i jezičkih raznolikosti svih nacionalnih manjina koje u njoj žive. Ovaj cilj smo sebi postavili i kada je reč o našem putu ka Evropskoj uniji. O tome govori poseban Akcioni plan za ostvarivanje prava nacionalnih manjina, ali i naša opredeljenost da u ovoj oblasti u naš sistem integrišemo sve ono što je propisano međunarodnim standardima, pre svega Saveta Evrope. Učesnicima su se obratili Saša Pavlov, gradonačelnik grada Pančeva, koji je govorio o ostvarivanju prava nacionalnih manjina na teritoriji grada Pančevo, Džon Klejton (John Clayton), šef Odeljenja za demokratizaciju Misije OEBS- u Srbiji, koji je govorio o aktivnostima Misije OEBS u oblastima ostvarivanja prava nacionalnih manjina, Suzana Paunović, direktorka Kancelarije za ljudska prava Vlade Republike Srbije, koja se u svom izlaganju osvrnula na međunarodni okvir i dobijene preporuke koje se odnose na Srbiju. Ivana Antić, pomoćnica ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu, govorila je o zakonodavnom okviru i ostvarivanju prava na službenu upotrebu jezika i pisma nacionalnih manjina na teritoriji pojedinih lokalnih samouprava. Dragana Vujkov, savetnica zaštitnika građana, predstavila je Poseban izveštaj Zaštitnika građana o službenoj upotrebi mađarskog jezika i pisma i Poseban izveštaj Zaštitnika građana o službenoj upotrebi albanskog jezika i pisma. Predstavnici nacionalnih saveta nacionalnih manjina izneli su svoja iskustva u ostvarivanju prava na službenu upotrebu jezika i pisma nacionalnih manjina Odbor je ovu sednicu održao van sedišta Narodne skupštine, uz podršku Misije OEBS u Srbiji. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Jasmina Karanac, a prisustvovali su članovi i zamenici članova: Milanka Jevtović Vukojičić, Olena Papuga, Vesna Ivković, Ljupka Mihajlovska, Olivera Ognjanović i Violeta Lutovac Đurđević.

23. sednica Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova

13.11.2019.
Na sednici, od 13. novembra, članovi Odbora doneli su Odluku o javnom slušanju na temu: Sprečavanje nasilja nad ženama, koje će se održati u utorak, 26. novembra 2019. godine, u Domu Narodne skupštine, sa početkom u 11 časova. U nastavku sednice, Odbor je odredio narodnu poslanicu Ljupku Mihajlovsku za učešće na konferenciji „Borba protiv trgovine ljudima na Zapadnom Balkanu“ koja će se održati 28. novembra 2019. godine u Podgorici, kao i na 11. zasedanju „Ženskog parlamenta“ koje će se održati 29. novembra 2019. godine u Podgorici, na poziv Odbora za rodnu ravnopravnost Skupštine Crne Gore. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Jasmina Karanac, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Marjana Maraš, Milena Turk, Olena Papuga, Vesna Ivković, Nikola Jolović, Olivera Ognjanović, Dragana Kostić, Violeta Đurđević Lutovac, Ljupka Mihajlovska i Ljiljana Malušić.

22. sednica Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova

10.09.2019.
Na sednici Odbora, održanoj 10. septembra, razmotren je Redovan godišnji izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2018. godinu. Izveštaj je članovima Odbora predstavila poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković. Ona je istakla da je tokom 2018. godine poverenik postupao u 1407 predmeta, što predstavlja povećani broj predmeta u odnosu na prethodnu godinu. Jedan od razloga za povećanje broja predmeta bile su pritužbe zbog primene odredaba Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, kao i pritužbe organizacija civilnog društva zbog nepristupačnosti objekata i usluga osobama s invaliditetom. Inače najviše pritužbi ove godine podneto je zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta, na drugom mestu po broju pritužbi je diskriminacija na osnovu starosnog doba, dok se svaka deseta pritužba odnosi na diskriminaciju na osnovu pola. Nakon detaljnog predstavljanja izveštaja poverenice, članovi Odbora razmotrili su Redovan godišnji izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2018. godinu i utvrdili Predlog zaključka koji će dostaviti Narodnoj skupštini na razmatranje. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Jasmina Karanac, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Marjana Maraš, Nataša St. Jovanović, Milena Turk, Vesna Ivković, Milanka Jevtović Vukojičić, Olivera Ognjanović, Elvira Kovač, Ljiljana Malušić i Borka Grubor.

21. sednica Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova

17.07.2019.
Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova je na 21. sednici, održane 17. jula 2019. godine, koju je sazvala predsednica Narodne skupštine Maja Gojković, na zahtev 1/3 članova, izabrao narodnu poslanicu Jasminu Karanac za predsednicu Odbora. Sednici je predsedavala članica Odbora Ljiljana Malušić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Olena Papuga, Vesna Ivković, Nikola Jolović, Jasmina Karanac, Miletić Mihajlović, Milanka Jevtović Vukojičić, Olivera Ognjanović, Violeta Đurđević Lutovac i Elvira Kovač.

18. sednica Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova

15.06.2018.
Članovi Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova su na sednici, održanoj 15. juna, razmotrili u pojedinostima Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina podneto je 163 amandmana narodnih poslanika, od kojih su Vlada i Odbor prihvatili dva amandmana. Odbor je podneo i tri amandmana na članove 11, 12. i 50. predloga zakona. Narodni poslanici su podneli 127 amandmana na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, a Vlada i Odbor su prihvatili devet. Sednici je predsedavala zamenica predsednika Odbora Maja Videnović, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Marjana Maraš, Milena Turk, Ružica Nikolić, Milanka Jevtović Vukojičić, Jasmina Karanac, Vesna Ivković, Nikola Jolović, Olivera Ognjanović, Ljibuška Lakatoš, Elvira Kovač i Ljiljana Malušić.

17. sednica Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova

12.06.2018.
Na sednici od 12. juna, članovi Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova razmotrili su, u načelu, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisama, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Članovi Odbora prihvatili su predlog članice Odbora Milanke Jevtović Vukojičić da se obavi zajednički pretres o sva tri predloga zakona. Predložene zakone obrazložio je predstavnik predlagača, državni sekretar Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave Ivan Bošnjak istakavši da njihovo donošenje predstavlja osavremenjivanje ustavnog okvira u skladu sa razvojem demokratije u društvu. U skladu sa Akcionim planom za Poglavlje 23, Ministarstvo je preuzelo obavezu da u saradnji sa svim zainteresovanim stranama, a pre svega sa nacionalnim savetima nacionalnih manjina, pripremi ove izmene i dopune zakona. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisama je usklađen sa ustavnim položajem, prilagođen i usklađen i sa ostala dva predloga zakona, a dve glavne novine se odnose na upotrebu manjinskih jezika u Narodnoj skupštini i upotrebu manjinskih jezika na delu teritorije jedinice lokalne samouprave. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina predviđa izmenu u delu upotrebe i izjašnjavanja o nacionalnoj pripadnosti u javnim registrima. Ovaj Predlog predviđa da se svako izjašnjavanje o nacionalnoj pripadnosti evidentira i omogući da se taj podatak koristi u afirmativnom smislu. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina je krovni zakon o nacionalim savetima. Donosi se radi prilagođavanja Zakona iz 2009. godine odlukama suda od 2014. godine, ali i radi usklađivanja karakterizacije saveta, zapošljavanja, boljeg raspolaganja novcem, kao i depolitizacije nacionalnih saveta. Nakon rasprave, članovi Odbora prihvatili su u načelu sva tri predloga zakona i za izvestioca Odbora na sednici Narodne skupštine odredili članicu Odbora Ljiljanu Malušić. U nastavnu sednice, Odbor je jednoglasno prihvatio izmenu Odluke o organizovanju javnog slušanja. Javno slušanje, koje je trebalo da se održi 15. juna 2018. godine, odlaže se, a o novom terminu Odbor će se izjasniti naknadno. Takođe, tema javnog slušanja biće „Borba protiv nasilja nad starijim osobama“. Sednici je predsedavala zamenica predsednika Odbora Maja Videnović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Nataša St. Jovanović, Milanka Jevtović Vukojičić, Ljibuška Lakatoš, Ljiljana Malušić, Olivera Ognjanović, Marjana Maraš, Olena Papuga, Vesna Ivković, Elvira Kovač, Milena Turk, Ružica Nikolić, Jasmina Karanac i Marija Janjušević.

16. sednica Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova

22.05.2018.
Na sednici Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, održanoj 22. maja, razmatrani su Redovni godišnji izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2017. godinu i Predlog odluke o javnom slušanju povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad starijim osobama. Članovi Odbora informisani su o Ciljevima održivog razvoja, a tokom rada obrazovana je i Radna grupa za prava nacionalnih manjina. Predsednik Odbora Meho Omerović rekao je u uvodnom izlaganju da smatra da izveštaj Poverenika o zaštiti ravnopravnosti predstavlja svojevrstan prikaz o stepenu ostvarivanja ljudskih prava, koji je i ove godine pokazao da se među najugroženijim grupama u ostvarivanju ljudskih prava nalaze osobe sa invaliditetom, LBGT osobe, Romi, i žene, pogotovo u ruralnim područjima, posebno starije žene. Kao novost u izveštaju Omerović je istakao istraživanje koje je sprovedeno kroz analizu stepena rodne ravnopravnosti u procesu odlučivanja u jedinicama lokalne samouprave. On je naglasio da je posebna pažnja posvećena nasilju u porodici i nasilju nad ženama i istakao da u izveštaju postoje preporuke na koje mogu da utiču narodni poslanici kroz izmene određenih zakonskih odrednica. Predsednik Odbora smatra da Parlament mora da potencira značaj državnih nezavisnih organa, koji predstavljaju veliku pomoć u radu. Redovni godišnji izveštaj, koji se nalazi na preko 200 strana, i sadrži 29 preporuka, članovima Odbora predstavila je Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković. Ona je navela da je tokom 2017. godine Poverenik postupao po 1098 predmeta, a analiza je pokazala da su i dalje najdiskriminisanije osobe sa invaliditetom. U velikom meri je prisutna i diskriminacija na osnovu starosnog doba, a pritužbe na osnovu pola, od strane žena, u ovom izveštaju se pokazuju manjim nego u prethodnim. Janković je istakla da je prijavljeni broj nasilja u porodici tokom 2017. godine, potvrđuje da je zakon postigao određene efekte i da je doprineo sinhronizaciji rada institucija, ali da je i dalje neophodno pojačati kadrovske kapacitete centara za socijalni rad u cilju kvalitetnije usluge. Nakon predstavljanja izveštaja usledila je diskusija tokom koje su članovi Odbora postavljali pitanja u vezi sa određenim delovima izveštaja. U nastavku rada Odbor je doneo Odluku da javno slušanje povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad starijim osobama bude održano u Domu Narodne skupštine u petak, 15. juna. Predsednik Fokus grupe za razvoj mehanizama kontrole procesa implementacije Ciljeva održivog razvoja, informisao je Odbor o Ciljevima održivog razvoja, a tokom rada obrazovana je i Radne grupe za prava nacionalnih manjina, čiji će predsedavajući biti Olena Papuga, a članovi Enis Imamović, Ljubiška Lakatoš, Tomislav Žigmanov, Olivera Ognjanović, Ljupka Mihajlovski i Elvira Kovač. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Meho Omerović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članovi Marjana Maraš, Vesna Ivković, Tomislav Žigmanov, Ljubiška Lakatoš, Marija Janjušević, Nataša St. Jovanović, Enis Imamović, Milanka Jevtović Vukojičić, Olivera Ognjanović, Elvira Kovač, Ljupka Mihajlovska i Ljiljana Malušić.

15. sednica Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova

03.04.2018.
Članovi Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova održali su sednicu povodom obeležavanja Međunarodnog dana Roma, na temu „Pravo na izbor partnera i skretanje pažnje na dečje brakove u romskoj populaciji“. Ova sednica Odbora se organizuje u saradnji sa Romskim ženskim centrom „Bibijaˮ, u okviru kampanje Mesec romskog ženskog aktivizma. Predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Meho Omerović, otvarajući sednicu je istakao da su problemi sa kojima se suočava romska populacija mnogobrojni, a da su neki posebno teški jer pogađaju najosetljiviji deo populacije – decu. Stupanje dece u rane brakove predstavlja kršenje nekih od osnovnih ljudskih prava, kao što su pravo na obrazovanje, zaštitu reproduktivnog zdravlja, izbor partnera i iznad svega, pravo na detinjstvo, naveo je Omerović. On je istakao da deca, posebno devojčice, koje u ranim godinama stupaju u brak (sa 11, 12 i 13 godina), nemaju puno šansi za srećan, zdrav i uspešan život, kao ni njihova deca. Ovaj problem mora biti u vrhu naših prioriteta i država Srbija definiše mere i aktivnosti u suzbijanju dečjih brakova, naveo je Omerović. Predsednik Odbora je posebno naglasio da Savet Evrope prepoznaje napore koje ulaže naša država i lokalne zajednice u rešavanju ovog problema i da su Niš, Horgoš i Čantavir predstavljeni kao primeri dobre prakse kada je u pitanju uključivanje romske populacije u lokalnu zajednicu. Pomoćnica ministra u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nina Mitić istakla je da su rani brakovi, u koje se stupa pre 16. godine, najgrublje kršenje dečjih prava i krivično su delo. Ona je ukazala na zakone kojima se štite prava dece i bori protiv dečjih brakova. Mitić je ukazala na ulogu centara za socijalni rad, policije i obrazovnih institucija za zaštitu prava dece, kao i na preventivno delovanje kada je problem dečjih brakova u pitanju. Član Koordinacionog tela za praćenje realizacije Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja dr Nenad Ivanišević je ukazao da su rani ugovoreni brakovi u prošlim vremenima postojali kod većine naroda, i da su podizanjem obrazovnog nivoa stanovništva postali neprihvatljivi u većini zajednica, te da je podizanje obrazovnog nivoa romske populacije od izuzetnog značaja. On je istakao da je to dugotrajni proces, jer se tiče promene načina života jedne zajednice. Zamenica direktora UNICEF Severin Leonardi (Severine Leonardi) je navela podatak da se u svetu svakog minuta 23 devojčica uda pre 18. godine. U Srbiji je ova pojava najrasprostranjenija u ruralnim i najsiromašnijim zajednicama, i to većinski među romskom populacijom, navela je Leonardi i naglasila da više od 50 odsto romskih devojčica stupi u brak pre punoletstva. Promena se može pokrenuti kroz saradnju Vlade i nevladinih organizacija, privatnog sektora i romske zajednice i od izuzetnog značaja je da osnažimo svaku romsku devojčicu i pružimo podršku svakoj porodici kroz sistem socijalne zaštite, zaključila je Severin Leonardi. Menadžerka programa CARE International iz Sarajeva Jadranka Miličević upoznala je prisutne sa regionalnim projektom koji već šestu godinu vodi ova organizacija u saradnji sa romskim organizacijama „Za aktivnu inkluziju i prava Romkinja na Zapadnom Balkanu“. Predstavnica Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu Vera Kurtić podsetila je prisutne na najobuhvatniji međunarodni dokument, Konvenciju Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, koji je Narodna skupština ratifikovala 2013. godine. Romkinje, kao višestruko ranjive i marginalizovane, u posebnom su riziku od nasilja, istakla je Kurtić. Ona je ukazala i na program „ROMACTED" koji zajedno vode EU i SE, koji se sprovodi u 11 gradova i opština u Srbiji i kojim se podržava integracija Roma i Romkinja u lokalnu zajednicu. Zamenica predsednika Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine Jelena Jovanović istakla je da su Romkinje osetljivije i ranjivije od svih žena u našem društvu i da je njihovo obrazovanje i školovanje osnovni pravac koji otvara perspektive za dostojanstven život, zaposlenje i zaštitu zdravlja. Koordinatorka Romskog ženskog centra „Bibijaˮ Slavica Vasić predstavila je aktivnosti i kampanje ove organizacije. Istakla je da je rad na terenu sa Romkinjama od izuzetne važnosti. Predstavnica romske ženske mreže Radmila Nešić i član Etnografskog instituta SANU dr Ivan Đorđević predstavili su rezultate istraživanja „Dečji brakovi u romskoj populaciji u Srbiji“ koje je sprovedeno od marta do juna 2017. godine na 5 lokacija u Srbiji i gde se kroz dubinske intervjue sa ispitanicima došlo do uvida u stvarni život romske zajednice. Istraživanje je pokazalo da smanjenje i nestajanje prakse dečjih brakova mora da bude zajednički zadatak, poduhvat i napor svih društvenih aktera, od službi za socijalni rad, obrazovnog sistema, policije, pa do delovanja na individualnom nivou. Tokom rasprave, istaknuto je da su dečji brakovi opasna pojava i da je obrazovanje od posebnog značaja za osnaživanje i zaštitu prava romske dece, time i za sprečavanje dečjih brakova. Predsednik Odbora Meho Omerović je, zaključujući sednicu, istakao da će Odbor i u narednom periodu posvećivati pažnju ovoj temi, u okviru svojih nadležnosti i da svi zajedno moramo da radimo na osnaživanju romske populacije i sprovođenju zakona, kao i da probudimo interesovanje većinske zajednice za postojanje problema dečjih brakova. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Meho Omerović, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Nikola Jolović, Milanka Jevtić Vukojičić, Ljibuška Lakatoš, Milena Turk, Ljiljana Malušić, Vesna Ivković, Tomislav Žigmanov, Elvira Kovač, kao i narodni poslanici Milena Ćorilić, Nada Lazić i Gordana Čomić.

14. sednica Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova

13.02.2018.
Na sednici od 13. februara, članovima Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova predstavljen je Izveštaj Republike Srbije u okviru trećeg ciklusa Univerzalnog periodičnog pregleda i dobijene preporuke. Pre predstavljanja Izveštaja, Odboru se obratila Karla Herši (Karla Hershey), stalna koordinatorka Kancelarije UN u Srbiji, koja je izrazila zadovoljstvo nastavkom sprovođenja Univerzalnog periodičnog pregleda (UPP) na nacionalnom nivou. Ona je istakla da je ovo najvažniji mehanizam za unapređenje ljudskih prava, kako zbog svoje univerzalnosti, tako i zbog činjenice da se sprovodi na nacionalnim nivoima i ukoliko su sve institucije u društvu posvećenje njegovoj primeni, onda on može imati punu primenu na terenu. Herši je izrazila zadovoljstvo što se UPP u Srbiji sprovodi u saradnji sa svim relevantnim institucijama, posebno Parlamentom, u čemu će imati punu podršku Kancelarije UN. Zamenik šefa Misije OEBS u Srbiji Džozef Melot (Joseph Mellott), istakao je u obraćanju članovima Odbora da je ovaj Izveštaj rezultat dijaloga o stanju ljudskih prava. Misija je svesna značaja procesa izveštavanja, ali i koraka koje je potrebno učiniti kako bi se pratilo izvršenje preporuka koje su Srbiji uputile zemlje članice UN, naveo je Melot. On je dodao da Misija daje punu podršku ovom procesu kako bi bio funkcionalan i pozdravio saradnju Saveta za praćenje primene preporuka mehanizama UN za ljudska prava Vlade Republike Srbije sa nezavisnim institucijama i civilnim sektorom. Melot je pozvao sve činioce u društvu da nastave rad na unapređenju ljudskih prava, a Misija OEBS ostaje opredeljena da zajedno sa Kancelarijom UN pruži punu podršku Srbiju na tom polju. Suzana Paunović, predsednica Saveta za praćenje primene preporuka mehanizama UN za ljudska prava Vlade Republike Srbije i šefica delegacije Srbije za treći ciklus Univerzalnog periodičnog pregleda, upoznala je Odbor sa tokom rasprave o Izveštaju Republike Srbije pred Savetom za ljudska prava UN, koji je predstavljen u Ženevi 24. januara ove godine, i dobijenim preporukama. Suzana Paunović je istakla da je proces izrade Izveštaja bio inkluzivan i da su, pored državnih organa, u njemu učestvovali i nezavisni državni organi i organizacije civilnog društva. Paunović je navela da je Savet izradio plan za praćenje primene dobijenih preporuka, a da je u planu da se, u saradnji sa Kancelarijom UN u Beogradu, izrade indikatori ispunjenosti preporuka. Ona je ukazala i da se nastoji da se te preporuke povežu sa Ciljevima održivog razvoja. Članovima Odbora su se obratili i Zaštitnik građana Zoran Pašalić i direktorka organizacije Beogradski centar za ljudska prava Sonja Tošković, koji su govorili o učešću nezavisnih državnih organa i organizacija civilnog društva u izradi izveštaja. Zaključujući sednicu, predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Meho Omerović je podsetio na Rezoluciju koju je usvojio Savet za ljudska prava UN 23. juna 2017. godine o doprinosu parlamenata u radu Saveta za ljudska prava i njegovom Univerzalnom periodičnom pregledu. Tom Rezolucijom se države članice ohrabruju da promovišu uključenost parlamenata u svim fazama procesa izveštavanja u okviru UPP, naglasio je Omerović.Unapređenje saradnje parlamenata, državnih organa i organizacija civilnog društva važno je za promociju i zaštitu ljudskih prava, istakao je on i posebno naglasio da će Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova nastaviti da prati stanje u pogledu implementacije preporuka koje smo dobili. Sednica je održana u saradnji sa Savetom za praćenje pripreme preporuka mehanizama UN za ljudska prava Vlade Republike Srbije. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Meho Omerović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Nikola Jolović, Nataša St. Jovanović, Milanka Jevtović Vukojičić, Ljibuška Lakatoš, Ljiljana Malušić, Olivera Ognjanović, Marjana Maraš, Olena Papuga, Vesna Ivković i Elvira Kovač i narodni poslanik Boško Obradović.

13. sednica Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova

06.11.2017.
Na sednici održanoj 6. novembra u Gradskoj kući u Subotici, članovi Odbora razmatrali su pitanja migracija, azila i osnovnih ljudskih prava. Predsednik Odbora Meho Omerović na početku je naglasio da je Srbija, tranzitna zemlja koja ne predstavlja krajnju destinaciju migranata, čiji su cilj zemlje Zapadne Evrope. Kako je naveo, Vlada RS pristupa proaktivno i pokazuje spremnost da u skladu sa svojim mogućnostima, migrantima tokom boravka u Srbiji, pruži najadekvatniju zdravstvenu zaštitu, pomoć u hrani i lekovima, kao i privremeni smeštaj, ali i sve potrebne informacije u slučaju traženja azila. Takođe, Omerović je istakao da se aktivno radi na zaštiti državnih granica, sprečavanju ilegalnih migracija i trgovine ljudima. Predsednik Odbora je dodao da trenutno u Srbiji boravi 3882 migranta, od kojih je 2771 smešten u tranzitno-prihvatnim centrima, dok je ostatak smešten u centrima za azil, kao i da je od tog broja 56,5 odsto lica izbeglih iz Avganistana, 16,5 odsto iz Iraka, 13 odsto iz Pakistana, 4,77 odsto iz Irana i 2,4 odsto iz Sirije, što implicira da se u najvećem broju radi o ekonomskim migrantima. Omerović je zaključio da država Srbija nema finansijskih kapaciteta da rešava problem migrantske krize i da je pomoć Evropske unije kroz program MADAD od izuzetnog značaja za Srbiju. Gradonačelnik Subotice Bogdan Laban istakao je da je Subotica grad u kome živi 20 različitih nacionalnosti i konfesija i da je to grad u kome se u potpunosti poštuje zakonska regulativa i manjinska prava. Gradonačelnik je istakao da se Subotica još od 2012. godine suočava sa migrantskom krizom i u tom smislu, da je preduzela mere poput formiranja Saveta za migracije i Radne grupe za teritoriju Grada Subotice, koji u koordinaciji sa Vladom RS i nevladinim sektorom radi na rešavanju ovog pitanja i kao takva, predstavlja pouzdanog partnera. Takođe, otvoreno je i prihvatilište za decu Dom „Kolevka”, koje je prvo i jedino na „balkanskoj ruti”, kako je istakao Laban. Predsednik Opštine Dimitrovgrad Vladica Dimitrov naglasio je da je Dimitrovgrad najistočnija tačka kroz koji je krajem 2015. i u 2016. godini prošlo čak 20 000 migranata. Trenutno u Dimitrovgradu boravi 81 migrant, a uglavnom se radi o porodicama sa decom. Dvanaestoro dece se priključilo deci u osnovnoj, dok je osmoro njih integrisano u srednje škole. Predsednik Radne grupe za migracije u Subotici i narodni poslanik Milimir Vujadinović istakao je da je 1500 ljudi na dnevnom nivou prolazilo kroz Suboticu u jeku migrantske krize, a da trenutno u prihvatnom centru u Subotici boravi 96 ljudi. Nenad Ivanišević istakao je da Srbija nije imala dilemu po pitanju humanosti u vođenju migrantske politike. Govoreći o bezbednosnoj situaciji, istakao je da su nadležni organi sprovodili detaljnu evidenciju lica koja uđu na teritoriju Srbije i naglasio da trenutno najmanji broj migranata boravi u Srbiji, za razliku od Turske u kojoj trenutno boravi 2 miliona i Nemačke u kojoj boravi 880 000 migranata. Članovi Odbora istakli su da Srbija čini velike napore da migrantima omogući uslove za privremeni ili trajni boravak, uz poštovanje međunarodno zagarantovanih prava, ali i zabrinutost zbog neophodnosti edukacije o kulturi srpskog naroda i integracije u društvo. Takođe, interesovali su se za lokalne akcione planove i izrazili sumnju u neophodnost finansiranja plana integracije iz lokalnih izvora prihoda. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Meho Omerović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Ljibuška Lakatoš, Milena Turk, Ljiljana Malušić, Olivera Ognjanović, Marjana Maraš, Marija Janjušević, Ružica Nikolić, Olena Papuga, Tomislav Žigmanov i narodna poslanica Desanka Repac, a pored članova prisustvovali su i predstavnici Policijske uprave, Centra za socijalni rad, Doma zdravlja, Crvenog krsta i Saveta za migracije Grada Subotice , kao i predstavnici nevladinih organizacija. Sednica je organizovana u saradnji sa Misijom OEBS u Srbiji.

11. sednica Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova

20.07.2017.
Na sednici, održanoj 20. jula, članovi Odbora razmatrali su Izveštaj o sprovođenju Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti za 2016. godinu, kao i redovni godišnji izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2016. godinu. Izveštaj o sprovođenju Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja članovima Odbora obrazložio je poverenik za pristup informacijama od javnog značaja Rodoljub Šabić. Poverenik je ukazao da je veliki broj žalbi koje stignu Povereniku potpuno nepotreban i da se veliki broj njih odnosi na ignorisanje institucija na pristup informacija od javnog značaja. Poverenik je istakao da je prvi put od početka rada Poverenika, iz godine u godinu beležena rastuća efikasnost njegovog delovanja, sve do 2016. godine kada je, merena slučajevima dobijenih informacija, smanjena za oko 4 odsto, a istovremeno je broj osnovanih žalbi porastao za 2 odsto. Posebno je zabrinjavajući podatak da je broj izvršenih rešenja Poverenika kojima je naložio organima vlasti da informacije učine dostupnim, u 2016. godini smanjen za oko 10 odsto i iznosi 73,6 odsto u odnosu na broj donetih rešenja. Poverenik je takođe sugerisao Odboru da sprovede analizu do sada donetih zaključaka izveštaja, zbog potrebe pojačane kontrole Narodne skupštine nad Vladom, kako bi se izvršilo sprovođenje preporuka iz izveštaja nezavisnih organa. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković, članovima Odbora predočila je redovni godišnji izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2016. godinu. Ona je u izlaganju navela da veliki broj građana nema dovoljno znanja da prepozna diskriminaciju. Istraživanja Poverenika ukazala su na to da građani smatraju da su najdiskriminisanije grupe u društvu pripadnici LGBT populacije, Romi i siromašni, a oblast života u kojoj postoji najviše diskriminacije građani smatraju oblast rada i zapošljavanja. Republika Srbija je proteklih godina izgradila valjan antidiskriminacioni okvir. Razumevajući važnost poštovanja ljudskih prava i nediskriminacije, ratifikovala je najvažnije univerzalne i regionalne sporazume u oblasti ljudskih prava i zabrane diskriminacije. Pritužbe podnete Povereniku u 2016. godini ukazuju da su u Srbiji diskriminaciji najviše izložene žene i osobe sa invaliditetom, dok je diskriminacija na osnovu starosnog doba takođe prisutna u velikoj meri, što ne odstupa u značajnoj meri u odnosu na 2015, ali i prethodne godine. Broj predmeta u kojima je Poverenik za zaštitu ravnopravnosti postupao u 2016. godini iznosi 1.346, od čega je 626 pritužbi koje su podneli građani Povereniku i 665 preporuka mera za ostvarivanje ravnopravnosti. Takođe, Poverenik je dao 40 mišljenja na nacrte zakona i drugih opštih akata, podneo tri krivične prijave, jedan zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, jedan predlog za ocenu ustavnosti i zakonitosti, jednu inicijativu za izmenu zakona i izdao devet upozorenja i 25 saopštenja za javnost. U postupku po 51 pritužbi doneta su mišljenja, od čega u postupku po pet pritužbi nije utvrđena diskriminacija i izdate odgovarajuće preporuke, dok je u preostalim slučajevima utvrđena diskriminacija. U 14 slučajeva doneto je mišljenje kojim je utvrđena diskriminacija grupe lica (LGBT, osobe sa invaliditetom, Romi i Romkinje, žene i sl.), dok se u ostalim slučajevima radilo o diskriminaciji pojedinaca. Po preporukama koje se odnose na konkretne slučajeve diskriminacije postupljeno je u 76,7 odsto slučajeva. Najveći broj preporuka po kojima nije postupljeno odnosi se na preporuke date u postupku po pritužbama zbog diskriminacije po osnovu seksualne orijentacije. Što se tiče preporuka mera za ostvarivanje ravnopravnosti koje su upućene organima javne vlasti i drugim licima, postupljeno je u 93,9 odsto slučajeva, što ukupno s postupanjem po preporukama datim u pojedinačnim slučajevima u proseku iznosi 85,3 odsto. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Meho Omerović, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Elvira Kovač, Ljiljana Malušić, Tatjana Macura, Ljibuška Lakatoš, Nataša St. Jovanović, Dragana Kostić, Milena Turk, Olivera Ognjanović, Mirjana Maraš, Olena Papuga i Enis Imamović.

Deseta sednica Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova

30.06.2017.
Na sednici održanoj 30. juna, članovi Odbora razmatrali su Plan rada Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova do kraja 2017. godine i obrazovali Radnu grupu za inicijative, peticije, predstavke i predloge iz delokruga rada Odbora. Predsednik Odbora Meho Omerović, u obrazloženju Plana rada Odbora do kraja 2017. godine, istakao je da se, pored redovnih aktivnosti, kao što su razmatranje godišnjih izveštaja o radu nezavisnih državnih organa, tromesečnih izveštaja Kancelarije Vlade Republike Srbije za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, očekuje i poseta članova Odbora Evropskog suda za ljudska i manjinska prava, intenziviranje međuodborske saradnje u okviru realizacije aktivnosti iz akcionih planova za poglavlja 23 i 24, kao i organizacija tematskih sednica Odbora van sedišta, u Subotici i Novom Pazaru. Omerović je ujedno istakao da će Odbor, u okviru svojih redovnih aktivnosti, raditi i na donošenju zakonskog okvira iz svog delokruga rada, te je naglasio da se do kraja godine očekuje da u skupštinsku proceduru uđu i predlozi zakona o rodnoj ravnopravnosti, o savetima nacionalnih manjina, o osnovnim pravima i slobodama nacionalnih manjina, zatim predlozi zakona o Zaštitniku građana, Zaštitniku podataka o ličnosti, kao i izmene Krivičnog zakonika u oblastima koje definišu sankcije za seksualno zlostavljanje, tj. zakonske izmene koje su predviđene akcionim planovima za poglavlja 23 i 24. Nakon rasprave, članovi Odbora jednoglasno su usvojili Plan rada Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova do kraja 2017. godine. U nastavku, Odbor je formirao i petočlanu Radnu grupu za inicijative, peticije, predstavke i predloge kojoj će predsedavati predsednik Odbora Meho Omerović, dok su za članove izabrane Maja Videnović, Milanka Jevtović Vukojičić, Ljibuška Lakatoš i Vesna Ivković. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Meho Omerović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Nataša St. Jovanović, Enis Imamović, Vesna Ivković, Miletić Mihajlović, Milanka Jevtović Vukojičić, Tatjana Macura, Olivera Ognjanović, Ljibuška Lakatoš, Elvira Kovač i Ljiljana Malušić.

Deveta sednica Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova

14.11.2016.
Na sednici Odbora, održanoj 14. novembra 2016. godine, članovi Odbora su razmatrali Predlog zakona o sprečavanju nasilja u porodici i Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, koje je podnela Vlada. Predlog Zakona o sprečavanju nasilja u porodici obrazložili su Radomir Ilić, državni sekretar u Ministarstvu pravde i Zoran Balinovac, pomoćnik ministra pravde. Radomir Ilić je istakao da je cilj ovog zakona da se na opšti i jedinstveni način uredi organizacija i postupanje državnih organa i ustanova i time omogući delotvorno sprečavanje nasilja u porodici. Takođe, dodao je da je neophodna bolja koordinacija između državnih organa kao i da je ovim zakonom uvedena novina, koja se odnosi na specijalizaciju državnih organa, pre svega policije i tužilaštva. Upoznao je članove Odbora da su državni organi dužni da vrše procenu rizika i da na osnovu toga izreknu učiniocu prekršaja meru udaljavanja od 48 sati. Pri proceni rizika naročito se vodi računa o tome da li je mogući učinilac ranije ili neposredno pre procene rizika učinio nasilje u porodici i da li je spreman da ga ponovi. U nastavku izlaganja državni sekretar naveo je da će ovim zakonom, nadležna policijska uprava voditi evidenciju o prijavljenim slučajevima nasilja u porodici i da se ti podaci čuvaju u Centralnoj evidenciji pet godina, a nakon toga se brišu. Kao novinu predloženog zakona, izneo je da će se kaznom zatvora od 60 dana kazniti za prekršaj lice, koje prekrši hitnu meru koja mu je izrečena. Dodao je da je Vlada Republike Srbije obrazovala Savet za suzbijanje nasilja u porodici, koji će pratiti primenu ovog zakona. Nakon rasprave koja je usledila, članovi Odbora većinom glasova su odlučili da prihvate Predlog zakona o sprečavanju nasilja u porodici, u načelu. Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, takođe je obrazložio državni sekretar u Ministarstvu pravde Radomir Ilić, istakavši da su promene koje se nalaze u okviru zakona obilne i podeljene na nekoliko većih celina. Prvu celinu predstavljaju krivična dela protiv privrede i službene dužnosti, drugu čine krivična dela koja predstavljaju primenu Istanbulske konvencije a treću celinu predstavljaju aktuelna krivična dela koja su rađena na inicijativu drugih ministarstava. Naveo je da je za Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova naročito bitna primena Instanbulske konvencije i da je Ministarstvo pravde u tom smislu unelo nekoliko krivičnih dela, kao što su krivično delo proganjanje, polno uznemiravanje, prisilan brak, genitalno sakaćenje i dodao da su pooštrene kazne za učinioce nasilja u porodici. U raspravi je učestvovala i Tanja Ignjatović, predstavnica Autonomnog ženskog centra i iznela je sugestije i predloge koje se tiču oba predloga zakona. Nakon rasprave, članovi Odbora su većinom glasova odlučili da prihvate Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, u načelu. U nastavku sednice članovi Odbora su jednoglasno izabrali Meha Omerovića za člana Komisije za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Meho Omerović, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Milena Turk, Olena Papuga, Nikola Jolović, Ljibuška Lakatoš, Fatmir Hasani, Enis Imamović, Srđan Nogo, Milanka Jevtović Vukojičić, Maja Videnović, Tatjana Macura, Olivera Ognjanović, Ljiljana Malušić i Milena Bićanin.

Osma sednica Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova

04.10.2016.
Na sednici Odbora, održanoj 4. oktobra 2016. godine, članovi Odbora su razmotrili izmenu Odluke o javnom slušanju. Članovi Odbora su jednoglasno doneli Odluku o promeni teme Javnog slušanja, koje će se održati 10. oktobra 2016. godine sa početkom u 11 časova, u maloj sali Doma Narodne skupštine Republike Srbije. Predložena nova tema javnog slušanja je „Strategija za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period 2016-2025 godine: Sprovođenje i prioritetne mere za period 2017-18“. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Meho Omerović, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Olena Papuga, Milena Turk, Milanka Vukojičić Jevtović, Milosav Milojević, Stefana Miladinović, Maja Videnović, Tatjana Macura, Olivera Ognjanović, Ljibuška Lakatoš, Ljiljana Malušić i Marija Janjušević.

Šesta sednica Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova

22.09.2016.
Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova je na sednici, održanoj 22. septembra, razmatrao Izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2015. godinu, koji je članovima Odbora obrazložila Brankica Janković. Na sednici je rečeno da povećan broj predmeta u odnosu na prethodnu godinu, od 20 odsto, predstavlja broj lica koja prepoznaju diskriminaciju i koja su bila spremna da na nju reaguju. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti izneo je statističke podatke po broju pritužbi na osnovu diskriminacije, kojih je najviše bilo na osnovu pola 22,1 odsto, na osnovu nacionalne pripadnosti 18,4 odsto, na osnovu invaliditeta 11,3 odsto i na osnovu starosnog doba 9,4 odsto. Diskriminacija kao pojava, najčešće se pojavljivala u postupku zapošljavanja ili na poslu, i to je jedina oblast društvenog života u kojoj su žene podnele veći broj pritužbi od muškaraca. Sledeće po broju pritužbi građana zbog diskriminacije bilo je na osnovu rada državnih organa, prilikom korišćenja javnih usluga i korišćenju javnih objekata i površina. Brankica Janković navela je da su 797 pritužbi podneli građani, organizacije civilnog društva, pravna lica, dok je, koristeći zakonska ovlašćenja, Poverenik dao 215 preporuka i mera za ostvarivanje ravnopravnosti, 17 mišljenja na nacrte zakona i drugih opštih akata, podneo jednu krivičnu prijavu i jedan predlog za ocenu ustavnosti i zakonitosti, izdao devet upozorenja i 35 saopštenja. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti pozitivno je ocenio prihvatanje preporuka za otklanjanje diskriminacije, a koje su u skoro 90 odsto slučajeva prihvaćene. U preostalih 10 odsto slučajeva, Poverenik se obraćao javnosti, kako bi se diskriminacija u što većoj meri suzbila. Na sednici je takođe navedeno da je najveći broj pritužbi Povereniku pristigao iz Beograda i okoline, a najmanji sa teritorije Kosova i Metohije, svega 0,2 odsto. Što se tiče daljeg unapređivanja rada Poverenika u 2015. godini doneta je Strategija razvoja institucije za naredni period, odnosno, od 2016. do 2020. godine, a bitni dokumenti u prošloj godini za rad Poverenika bili su i Godišnji izveštaj o napretku Srbije u procesu evropskih integracija, i pozitivno mišljenje Evropske komisije na Akcioni plan za pregovaračko Poglavlje 23. U diskusiji narodni poslanici izložili su primere najugroženijih grupa, žena, osoba sa invaliditetom, pripadnika nacionalnih manjina, koji su izloženi dvostrukoj ili višestrukoj diskriminaciji. Članovi Odbora složili su se da će Predlog zaključka o Izveštaju Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2015. godinu, doneti na jednoj od narednih sednica. Takođe, članovi Odbora doneli su Odluku o organizovanju slušanja na temu „Nacrt akcionog plana za 2017. godinu za sprovođenje Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji, za period 2016 – 2025. godine“, koje će biti održano 10. oktobra 2016. godine, u maloj sali Doma Narodne skupštine, sa početkom u 11 časova. Sednici je predsedavao Predsednik Odbora Meho Omerović, a od članova i zamenika članova prisustvovali su i Maja Videnović, Ivana Nikolić, Olena Papuga, Marina Ristić, Stefana Miladinović, Nikola Jolović, Ljibuška Lakatoš, Marija Janjušević, Milanka Vukojičić Jevtović, Tijana Davidovac, Tatjana Macura, Olivera Ognjanović, Elvira Kovač, Biljana Malušić i Enis Imamović.