Na sednici Odbora, održanoj 14. novembra 2016. godine, članovi Odbora su razmatrali Predlog zakona o sprečavanju nasilja u porodici i Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, koje je podnela Vlada.

Predlog Zakona o sprečavanju nasilja u porodici obrazložili su Radomir Ilić, državni sekretar u Ministarstvu pravde i Zoran Balinovac, pomoćnik ministra pravde. Radomir Ilić je istakao da je cilj ovog zakona da se na opšti i jedinstveni način uredi organizacija i postupanje državnih organa i ustanova i time omogući delotvorno sprečavanje nasilja u porodici. Takođe, dodao je da je neophodna bolja koordinacija između državnih organa kao i da je ovim zakonom uvedena novina, koja se odnosi na specijalizaciju državnih organa, pre svega policije i tužilaštva. Upoznao je članove Odbora da su državni organi dužni da vrše procenu rizika i da na osnovu toga izreknu učiniocu prekršaja meru udaljavanja od 48 sati. Pri proceni rizika naročito se vodi računa o tome da li je mogući učinilac ranije ili neposredno pre procene rizika učinio nasilje u porodici i da li je spreman da ga ponovi. U nastavku izlaganja državni sekretar naveo je da će ovim zakonom, nadležna policijska uprava voditi evidenciju o prijavljenim slučajevima nasilja u porodici i da se ti podaci čuvaju u Centralnoj evidenciji pet godina, a nakon toga se brišu. Kao novinu predloženog zakona, izneo je da će se kaznom zatvora od 60 dana kazniti za prekršaj lice, koje prekrši hitnu meru koja mu je izrečena. Dodao je da je Vlada Republike Srbije obrazovala Savet za suzbijanje nasilja u porodici, koji će pratiti primenu ovog zakona.
Nakon rasprave koja je usledila, članovi Odbora većinom glasova su odlučili da prihvate Predlog zakona o sprečavanju nasilja u porodici, u načelu.

Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, takođe je obrazložio državni sekretar u Ministarstvu pravde Radomir Ilić, istakavši da su promene koje se nalaze u okviru zakona obilne i podeljene na nekoliko većih celina. Prvu celinu predstavljaju krivična dela protiv privrede i službene dužnosti, drugu čine krivična dela koja predstavljaju primenu Istanbulske konvencije a treću celinu predstavljaju aktuelna krivična dela koja su rađena na inicijativu drugih ministarstava. Naveo je da je za Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova naročito bitna primena Instanbulske konvencije i da je Ministarstvo pravde u tom smislu unelo nekoliko krivičnih dela, kao što su krivično delo proganjanje, polno uznemiravanje, prisilan brak, genitalno sakaćenje i dodao da su pooštrene kazne za učinioce nasilja u porodici.

U raspravi je učestvovala i Tanja Ignjatović, predstavnica Autonomnog ženskog centra i iznela je sugestije i predloge koje se tiču oba predloga zakona.

Nakon rasprave, članovi Odbora su većinom glasova odlučili da prihvate Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, u načelu.

U nastavku sednice članovi Odbora su jednoglasno izabrali Meha Omerovića za člana Komisije za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija.

Sednici je predsedavao predsednik Odbora Meho Omerović, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Milena Turk, Olena Papuga, Nikola Jolović, Ljibuška Lakatoš, Fatmir Hasani, Enis Imamović, Srđan Nogo, Milanka Jevtović Vukojičić, Maja Videnović, Tatjana Macura, Olivera Ognjanović, Ljiljana Malušić i Milena Bićanin.