ENIS IMAMOVIĆ

Stranka demokratske akcije Sandžaka

Rođen 25. juna 1984. godine u Novom Pazaru.

Osnovnu i srednju školu je završio u Novom Pazaru.

Aktivno se bavio odbojkom kao profesionalni igrač (1999.-2008.). Bio je i kapiten tima. Nakon igračke karijere kratko je radio i kao trener u svim kategorijama u Odbojkaškom klubu Novi Pazar.

2003. godine započinje studije na Univerzitetu u Nišu, koje je na kratko prekinuo, a potom nastavio na Državnom Univerzitetu u Novom Pazaru, Departman za Biohemijske nauke.
Iste godine postao je član Asocijacije Mladih SDA Sandžaka i izabran je za Generalnog sekretara.

2008. godine postavljen je za portparola, a iste godine 5. aprila na Šestoj Redovnoj Izbornoj skupštini izabran je za člana Glavnog odbora i potom potpredsednika SDA Sandžaka, zadužen za rad sa stranačkim odborima i interni razvoj.

Na Sedmoj Redovnoj izbornoj skupštini 2014. godine izabran je za člana Glavnog odbora i Potpredsjednika Stranke zaduženog za resor politika.

Na parlamentarnim izborima 6. maja 2012. godine izabran je za narodnog poslanika što je ponovo potvrđeno i nakon izbora 16. marta 2014. godine. Mandat mu je potvrđen i nakon izbora 2016. godine.
Ponovo je postao poslanik na redovnim parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine.


Poslednji put ažurirano: 15.10.2020, 09:02

Osnovne informacije

Statistika

  • 26
  • 2
  • 6 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 1 godina i 8 meseci i 6 dana

Poštovani gospodine Imamoviću, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju koru...

Otvoreno pismo Odboru za kulturu i informisanje Narodne skupštine Republike Srbije

čeka se odgovor 2 godine i 8 meseci i 12 dana

Imajući u vidu ogroman značaj koji Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao nezavisni državni organ, ima za pružanje pravne zaštite prilikom ostvarivanja ta dva ustavna prava građana, poučeni lošim iskustvima iz prošlosti i štetnim posledicama za ra...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 2 godine i 11 meseci i 1 dan

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Četvrta posebna sednica , 07.06.2021.

Hvala.

Uvaženi predsedniče, uvažena predsednice Vlade, članice Vlade, težnja svakog zdravog društva ali i pojedinca ka pravdi stvorila je potrebu za osnivanjem institucija pravde. Najznačajnije institucije za pravdu u jednom modernom društvu su svakako pravosudni organi odnosno sudovi i tužilaštva. Oni u suštini postoje kao civilizacijski odgovor na nepravdu kako pojedinci ne bi uzimali pravdu u svoje ruke ili je tumačili po slobodnoj volji.

U takvom konceptu društva podjednako je važno poštovanje jednakosti svih građana, kao i nezavisnost pravosudnih organa.

Kada kao predstavnici bošnjačkog naroda građana ove zemlje govorimo o pravosuđu, o njegovom položaju u ustavnoj materiji, moramo najpre postaviti pitanje - koji je danas status bošnjačkog naroda u samom Ustavu, ali i status drugih nesrpskih naroda u Ustavu Republike Srbije? Zašto je ovo pitanje važno?

Sve presude koje se donose počinju sa - U ime naroda. Zato je moje prvo pitanje - u ime kog naroda?

Ukoliko krenemo od prvog člana Ustava, koji prvenstveno definiše Srbiju kao državu srpskog naroda, šta se ovde može zaključiti? U ime kog naroda ti sudovi donose presude? Da li to znači da se pravda, pravednost, vladavina prava, poistovećuju i pripadaju samo jednom narodu? To je pitanje koje nas dovodi do prvog razloga zbog čega je važno i zbog čega mi smatramo da je potrebno izaći iz ovih okvira ustavnih promena koje je zadala Vlada ovim predlogom?

Mi smatramo da je neophodno i da Skupština iskoristi svoja ustavna ovlašćenja i da proširi tu reformu Ustava na što širu moguću materiju, kako bismo dobili jedan moderan, efikasan, savremen Ustav, po meri svih građana koji ovde žive.

U vezi sa sudstvom, Bošnjacima je takođe važan i način na koji će Ustav osigurati ravnopravno učešće Bošnjaka u tim pravosudnim institucijama.

Svaki izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije govori o nedovoljnoj zastupljenosti Bošnjaka i Albanaca u pravosudnim institucijama, odnosno državnim organima sa javnim ovlašćenjima.

Mi ovde imamo slučajeve da se Bošnjacima kandidatima za izbor sudija osporava izbor bez ikakvog obrazloženja, iako Poslovnik izričito traži obrazloženje. Dakle, navede se njihovo ime i prezime, ospori se njihov izbor i to je to. Stiče se utisak da se osporavaju samo zbog njihovog imena i prezimena.

Dakle, nama kao predstavnicima Bošnjaka prvi prioritet kod reforme Ustava, pa i samog pravosuđa, jeste vraćanje Bošnjacima statusa naroda. To je posebno važno zato što su Bošnjaci u Srbiji, a prvenstveno u Sandžaku, autohton evropski narod.

Mi smo ovde svoj na svome. Niotkuda nismo došli, niti imamo nameru bilo gde da idemo. Ne zavisimo i ne tražimo ničiju pomoć, niti protektorat, tražimo samo ono što nam Ustav i zakoni omogućavaju. Ni manje, ni više.

Ako već ulazimo u promene Ustava zbog kojih se mora zakazati referendum, kakve jesu reforme pravosuđa, mi smatramo da bi bilo korisno iskoristiti ovaj referendum da zajedno dođemo do jednog novog, modernog, efikasnijeg Ustava, jer mi kao zemlja nemamo više vremena da čekamo i da odlažemo te reformske procese. Rađaju nam se nove generacije, stasavaju i odlaze. Odlaze svi - Bošnjaci, Srbi, Albanci, Hrvati. Dakle, naše reforme ustavnog sistema moraju dati odgovor na taj problem, moraju dati odgovor na to pitanje.

Kao predstavnici građana Sandžaka, svih građana Sandžaka, smatramo i da je neophodno pristupiti efikasnoj regionalizaciji. Nama je najbitnije definisanje Sandžaka kao nove autonomne pokrajine, što uostalom omogućava i Ustav, postojeći i važeći, u svom članu 12, koji kaže da je državna vlast ograničena pravom građana na pokrajinsku i lokalnu samoupravu. Ovo pravo takođe daje i član 182. stav 3, koji kaže da se mogu osnivati nove autonomne pokrajine, postojeće ukidati, spajati, itd.

Uspostavljanje autonomnih regija sa svojim specijalnim statusom i preporuka Rezolucije Parlamentarne skupštine Saveta Evrope broj 1985 od 8. aprila 2014. godine, koja kaže i preporučuje da uspostavljanje tih specijalnih statusa autonomnih regiona kao prevencija konflikta, kao rešavanje konflikta i rešavanje mnogih socioekonomskih problema. U ovoj rezoluciji se daje do znanja da su postojeći i novoformirani specijalni statusi autonomnih regija dali pozitivne efekte kako u samim regijama, tako i u celim državama u kojima su osnovane.

Dakle, autonomija je ustavno, legalno i legitimno pravo svih građana Srbije. To pravo bi trebalo da pripada svim građanima, bez obzira gde žive i kako se izjašnjavaju.

Ne želim da verujem da postoje dve grupe građana - jedni kojima se to pravo omogućuje, koji imaju to pravo i koriste i druga grupa građana kojima se zabranjuje čak i da misle o tome.

Pojam autonomije je, i svaka njena definicija, kao vid teritorijalnog uređenja jedne države. Svako drugačije tumačenje je zlonamerna zamena teza, koja u suštini ima za zadatak da stvori otklon javnosti prema toj ideji, a kod onih koji pretenduju da koriste to pravo, da ih pokoleba ili da ih obeshrabri od te ideje.

Dakle, ukratko, mi u Sandžaku želimo da sami odlučujemo o pitanjima koji su bitna za naš život, dakle o svim pitanjima iz politike, nauke, kulture, ekonomije, zdravstva.

Četvrta posebna sednica , 07.06.2021.

Ako budemo mogli u nastavku diskusije jednim civilizovanim tonom da dođemo do razmene mišljenja, mi ćemo biti vrlo zahvalni.
Zahvaljujem.

Četvrta posebna sednica , 07.06.2021.

Hvala, uvaženi predsedniče.

Dakle, upravo je to bio predmet mojeg razjašnjenja.

Dakle, kada govorimo u ime naroda, mi tražimo da ovaj Ustav, prilikom prvih svojih reformi, sve narode koje žive u Srbiji prihvati kao ravnopravne narode i ravnopravne građane. Dakle, da ne stvaramo građane prvog reda i drugog reda, kako je sada stvoreno u ovom Ustavu, da se otkloni svaka nejasnoća. To je bio naš zahtev.

Dakle, nema potrebe da me vi edukujete, šta, kako, u ime kojeg naroda. Nisam rekao da se protivim početku presuda koje kažu da se donose u ime naroda. To ste možda pogrešno shvatili, svakako ste pogrešno protumačili.

Dakle, moj cilj je bio da narod koji predstavljam dobije jednak status kao i svi ostali narodi koji žive u Republici Srbiji. I hoću da moj narod ima osećaj da se presude donose i u ime Bošnjaka, a ne u ime srpskog naroda i svih ostalih koji žive u Republici Srbiji.

Dakle, drugo, rekli ste još jednu interesantnu stvar, kada kažete da autonomiju možemo da tražimo onda kada autonomiju počnemo da živimo. Mi u Sandžaku živimo autonomiju već vekovima. U Sandžaku u haromniji žive tri religije i pet naroda. Mi jedni drugima smo odlične komšije. Mi se podjednako ponosimo našim kulturno-istorijskim nasleđem i pravoslavnog naroda, pravoslavne vere i srpskog naroda i albanskog naroda i bošnjačkog naroda i crnogorskog naroda. Dakle, to je naša tradicija. Mi se u Novom Pazaru podjednako ponosimo i Altun-alem džamijom i Petrovom crkvom i Đurđevim Stupovima.

Treće vanredno zasedanje , 25.02.2021.

Hvala, uvaženi predsedniče.

Koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, kao čovek i kao predstavnik Bošnjaka, bošnjačkog naroda u ovom parlamentu, svoje obraćanje počeću minutom ćutanja za sve nevine žrtve nacističkog logora u Jasenovcu.

Neka sećanje na ove žrtve bude lekcija i pouka svima da se nikada i nikome ne dogodi da budu žrtve nacističkog i fašističkog režima i logora kakvi su oni bili.

Nažalost, nakon Jasenovca, dogodio se genocid u Srebrenici. Dogodili su se logori u Foči, u Banja Luci. Dogodio se i Prijedor.

Jedan takav koncentracioni logor u kojem su bili zatočeni Bošnjaci, u Prijedoru su po istim fašističkim metodama obeležavali bošnjački narod belim trakama preko ruke, a bošnjačke kuće belim čaršafima i upravo se žrtvama Prijedora u Srbiji ovih dana na televiziji sa nacionalnom frekvencijom izruguju. Te žrtve se vređaju i ponižavaju.

Nakon desetina presuda za logore u Prijedoru, nakon filmova, nakon knjiga, nakon svedočenja, pa i onih o Fikretu Aliću, jedan voditelj i jedan reditelj poslednjeg filma o logoru u Jasenovcu na toj televiziji sa nacionalnom frekvencijom ismejavaju, vređaju i omalovažavaju jednog izgladnelog zarobljenika logora u Prijedoru. Čak mu ne znaju ni ime. Nazivaju ga „onaj mršavi“, ali mu zato znaju dijagnozu. Znaju da je navodno bio bolestan od tuberkuloze itd.

Izgladnelog Fikreta Alića nazivaju propagandom protiv Srba, nazivaju ga cirkuzantom kojeg vode po Evropi i, da sve to bude još odvratnije, u tom vređanju i relativiziranju logora sudeluje čovek koji je režirao poslednji film o logoru u Jasenovcu.

Komentari tog reditelja su strašni, morbidni. Međutim, oni su u prvom redu omalovažavajući, uvredljivi, neodgovorni prema žrtvama u Jasenovcu.

Ako se zaista bavio pitanjima, problemima i patnjama žrtava u Jasenovcu i ko se zaista bavio tom temom nema snage da se ismejava i izruguje tuđim žrtvama drugih logora, a kamoli da se usudi da omalovažava i da na televiziji sa nacionalnom frekvencijom logorsku patnju jednog naroda naziva cirkusom i propagandom i sve to je nekažnjeno i nezapaženo u zemlji čiji Ustav kaže u članu 49. da je zabranjeno i kažnjivo svako izazivanje i podsticanje rasne, nacionalne, verske i druge neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti.

U ovoj zemlji bi trebalo da postoji Republički javni tužilac. Ja pitam Republičkog javnog tužioca šta je uradio po ovom pitanju? Pitam Ustavni sud da li je pokrenut postupak po ovom pitanju? Pitam RRA šta je uradila po ovom pitanju?

Danas se u institucijama Srbije negira genocid, relativizuju zločini, a veličaju zločinci.

Na sportskim manifestacijama se uzvikuje „Nož, žica, Srebrenica“. Prodaju se suveniri sa tim sloganima koji pozivaju na novi genocid. „Oj Pazaru novi Vukovaru, oj Sjenice nova Srebrenice“ se čuje na sportskim manifestacijama, vređaju se sportisti. Šta u ovoj zemlji radi Republički javni tužilac? Šta radi Ustavni sud? Dozvoljavaju da se tuđe žrtve ismejavaju, da se omalovažavaju i posle se takve institucije čude negativnim izveštajima iz Evrope.

Za dva dana je godišnjica otmice u Štrpcima u kojima su žrtve bili Bošnjaci.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 01.12.2020.

Hvala.

Ja ću takođe svoje današnje pitanje uputiti vama, predsedniče parlamenta. S obzirom da ste u nekoliko navrata u poslednje vreme u javnosti govorili o nastavku dijaloga vlasti i opozicije u izbornim uslovima, ostalo je nejasno kada će se tačno i konkretno nastaviti dijalog gde smo stali prošlog decembra.

Naime, mi smo 13. decembra prošle godine usvojili neke zaključke i jedan od tih zaključaka je bio da ćemo o zahtevima i predlozima koje smo mi tada davali, u toj prvoj fazi dijaloga, razgovarati odmah nakon izbora. To je za nas bio jedan od glavnih razloga zašto smo uopšte i prihvatili da učestvujemo na ovim nefer i nedemokratskim izborima. Od toga, kao što sam rekao, prošlo je gotovo godinu dana. Od izbora je prošlo šest meseci, a dijalog do danas nije nastavljen. Zašto?

Umesto toga, mi imamo najavu novih izbora, što znači da imamo dve godine manje od planiranog da probamo da se dogovorimo, da donesemo i implementiramo dogovorene mehanizme. Očigledno je da vi ovde trošite vreme kako bi ovakav nedemokratski sistem doveli do izborne godine, a potom koristili izgovor kako se sistemski zakoni, kao što je to bilo i prošli put, ne mogu menjati u izbornoj godini, kako nema vremena za to, itd.

Dakle, sve ovo dokazuje da organizator dijaloga mora biti Evropska unija, ali i da ona mora vršiti monitoring, kao i da bude garant da će se ono što bude dogovoreno i sprovoditi. Mi ćemo pozvati Evropsku uniju da ona stoga više ne otvara poglavlja i ne razmatra nijedno pregovaračko poglavlje sa Srbijom, sve dok se dogovoreni mehanizmi za unapređenje izbornih uslova i za stvaranje uslova za slobodne fer i demokratske izbore u potpunosti ne implementiraju, jer ovo sve zbunjuje naše građane, zbunjuje našu javnost.

Ukoliko ovo društvo želi da bude deo Evropske unije, onda moramo usvojiti i neke evropske principe i pravila ponašanja u samoj državi i u njenim institucijama. Mi nemamo ništa protiv da se dijalog organizuje u zgradi parlamenta, ali ovakav sastav parlamenta i vladajuće većine nikako ne može biti organizator tog dijaloga, već isključivo strane u razgovoru. Krivicu zašto je potrebno da neko treći organizuje ovakav dijalog moramo potražiti u ovom režimu, delimično i u nekim prethodnim režimima, ali je za ovaj krah, definitivan krah društvenog dijaloga isključiva krivica upravo na ovoj vladajućoj većini.

SDA Sandžaka kao regionalnu stranku, bošnjačku partiju, zanima kako ćemo konkretno stići da radimo na ozbiljnoj promeni političkog, odnosno izbornog sistema, ukoliko su novi izbori najavljeni za manje od godinu i po dana. Mi smo predlagali čitav jedan set mehanizama prema kojem i Srbija treba da se podeli u više izbornih jedinica, među kojima svakako Sandžak treba da bude jedna izborna jedinica iz koje će se birati najmanje 20 narodnih poslanika i da se kao jedan od preduslova za to usvoji i platforma o specijalnom statusu za Sandžak koju smo mi predložili ovim državnim organima i međunarodnoj zajednici, kako bi se građanima Sandžaka, ali i svim građanima u Srbiji omogućio minimum uslova za slobodne, fer i demokratske izbore, a Bošnjacima stabilan mehanizam za politički, pa i biološki opstanak na ovim prostorima.

Ove i još mnoge zahteve prilikom dijaloga na Fakultetu političkih nauka i prilikom dijaloga koji je organizovan u parlamentu, uz posredstvo evropskih parlamentaraca, mi smo iznosili. Međutim, dobili smo garancije da ćemo odmah nakon izbora razgovarati o njihovoj implementaciji. Od toga nema ništa. Jedan od preduslova za nastavljanje takvog dijaloga jesu slobodni mediji, ali i formiranje jedne prelazne vlade u kojoj bi učešće uzeli svi oni koji planiraju da učestvuju na tim izborima.

Dakle, moje pitanje konkretno za vas…

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 29.11.2018.

Hvala, uvažena predsednice.

Koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, građani Sandžaka, prethodnih dana sam dobio više poruka prvenstveno od naših ljudi iz dijaspore, koji godinama unazad finansiraju islamsku zajednicu u Srbiji i Fondaciju Muamera Zukorlića, poruke u kojima oni traže da postavim pitanje vezano za vest koja ih je veoma uznemirila i koja ih je veoma zabrinula.

Naime, do tih ljudi je došla informacija da je Muamer Zukorlić od novca koji su oni donirali isplatio Vojislavu Šešelju 50 hiljada evra da se obračunava sa njegovim političkim protivnicima.

S tim u vezi, tražim od Agencije i Tužilaštva za borbu protiv korupcije da mi dostave informacije, da ispitaju ove tvrdnje, a ujedno i od Agencije za privredne registre tražim godišnji finansijski izveštaj…

(Narodni poslanici SRS dobacuju.)

Ne mogu da nastavim, mnogo su nervozne kolege.

Dakle, tražim od Agencije za privredne registre da mi dostavi godišnji finansijski izveštaj „Mufti fondacije“ islamske zajednice u Srbiji i SRS.

Veoma je indikativno to da su Vojislav Šešelj, SRS, ali i druge stranke Vučićevog režima, čitavo svoje političko delovanje usmerili isključivo na plasiranje lažnih vesti, laži i lažnih tvrdnji na račun dr Sulejmana Ugljanina, Bošnjačkog nacionalnog vijeća i drugih političkih i javnih ličnosti. Upravo su ovo pokušaji da se u Bošnjačko nacionalno vijeće instalira njihov kandidat, kandidat Muamer Zukorlić.

Ono što posebno zabrinjava jeste činjenica da ove napade vodi Vojislav Šešelj, čovek koji je osuđeni ratni zločinac, što me dovodi do narednog pitanja, koje postavljam vama, predsednice, zašto ne poštujete zakone Republike Srbije?

Vojislav Šešelj po zakonu ne može da bude narodni poslanik i ne može da sedi u ovim klupama zato što je osuđeni ratni zločinac. Haški tribunal je i juče potvrdio tu presudu i mi tražimo od vas da u najkraćem mogućem roku zakažete sednicu i oduzmete mandat Vojislavu Šešelju. Ukoliko to ne urodi plodom, mi ćemo pokrenuti tužbe pred odgovarajućim sudovima, a ako i to ne da rezultate pravdu ćemo potražiti pred međunarodnim sudovima.

Mi smo ovde proteklih nedelja videli da su izjave Sulejmana Ugljanina mnogi na razne načine tumačili, okretali kako njima odgovara, spinovali. Videli su i da su te laži provaljene na sajtu lažnih vesti, gde se koristili nepostojećim izjavama, i napadali čoveka, a pritom tim lažima pretili Bošnjacima i pokušavali, kao što sam rekao, da instalirate svog kandidata.

Dakle, SDA Sandžaka je u Sandžaku u koaliciji sa Sandžačkom demokratskom parijom i mi smo naš koalicioni sporazum potpisali sa Nihadom Hasanovićem, sa strankom koja ima sandžački predznak, sandžački identitet i koja se nije odrekla tog identiteta i mi sa njima pokušavamo da izgradimo pozitivnu političku, ekonomsku klimu u Sandžaku.

Međutim, ono što se ovde radi jeste pokušaj ove naprednjačko-radikalske koalicije da jednim udarcem ubije, jednim metkom, i Sulejmana Ugljanina i SDA Sandžaka i Bošnjačko nacionalno veće, ali i Rasima LJajića i druge političke i javne ličnosti i nevladine organizacije i u Sandžaku instalira svog kandidata, svog ljubimca Muamera Zukorlića.

Ja nemam želju, ni nameru da branim Rasima LJajića, ali vidim da je i on pored Ugljanina, kao Bošnjak, kao ministar u ovoj Vladi, na meti, konstantnoj meti radikalskih napada što govori u prilog onoj činjenici da su radikali i te kako dobro plaćeni.

Dakle, tražim da mi u interesu građana dostavite ove informacije kako bi njihove brige i njihove sumnje… (Isključen mikrofon.)

Imovinska karta

(Novi Pazar, 23.01.2019.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 103827.00 RSD 03.06.2016 -
Član upravnog odbora Dom zdravlja Novi Pazar Javni Mesečno 9800.00 RSD 12.02.2018 -