ENIS IMAMOVIĆ

Stranka demokratske akcije Sandžaka

Rođen 25. juna 1984. godine u Novom Pazaru.

Osnovnu i srednju školu je završio u Novom Pazaru.

Aktivno se bavio odbojkom kao profesionalni igrač (1999.-2008.). Bio je i kapiten tima. Nakon igračke karijere kratko je radio i kao trener u svim kategorijama u Odbojkaškom klubu Novi Pazar.

2003. godine započinje studije na Univerzitetu u Nišu, koje je na kratko prekinuo, a potom nastavio na Državnom Univerzitetu u Novom Pazaru, Departman za Biohemijske nauke.
Iste godine postao je član Asocijacije Mladih SDA Sandžaka i izabran je za Generalnog sekretara.

2008. godine postavljen je za portparola, a iste godine 5. aprila na Šestoj Redovnoj Izbornoj skupštini izabran je za člana Glavnog odbora i potom potpredsednika SDA Sandžaka, zadužen za rad sa stranačkim odborima i interni razvoj.

Na Sedmoj Redovnoj izbornoj skupštini 2014. godine izabran je za člana Glavnog odbora i Potpredsjednika Stranke zaduženog za resor politika.

Na parlamentarnim izborima 6. maja 2012. godine izabran je za narodnog poslanika što je ponovo potvrđeno i nakon izbora 16. marta 2014. godine. Mandat mu je potvrđen i nakon izbora 2016. godine.
Ponovo je postao poslanik na redovnim parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine.


Poslednji put ažurirano: 15.10.2020, 09:02

Osnovne informacije

Statistika

  • 26
  • 2
  • 6 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 1 godina i 2 meseca i 27 dana

Poštovani gospodine Imamoviću, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju koru...

Otvoreno pismo Odboru za kulturu i informisanje Narodne skupštine Republike Srbije

čeka se odgovor 2 godine i 3 meseca i 2 dana

Imajući u vidu ogroman značaj koji Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao nezavisni državni organ, ima za pružanje pravne zaštite prilikom ostvarivanja ta dva ustavna prava građana, poučeni lošim iskustvima iz prošlosti i štetnim posledicama za ra...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 2 godine i 5 meseci i 22 dana

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 28.12.2020.

Hvala, uvaženi predsedniče.

Uvaženi članovi Vlade, koleginice i kolege, poštovani gosti, SDA Sandžaka pozdravlja donošenje izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije za 2020. godinu.

Kao parlamentarna stranka već punih 30 godina se upravo i borimo za Evropske i NATO integracije Srbije. Aktivni smo učesnici svih demokratskih procesa u zemlji i time dajemo svoj doprinos i jasno opredeljenje da sve svoje političke ciljeve i sve probleme za koje smatramo da trebaju biti rešeni, rešavamo unutar institucija sistema, osuđujući upotrebu sile i nasilja za dostizanje političkih ciljeva.

Smatramo da je dobro što se parlament opredelio da u plenumu razmatra izvešta Evropske komisije o napretku Srbije. Međutim, tvrdimo da je u ovaj proces trebalo krenuti mnogo obazrivije, trebalo krenuti sa najširim mogućim društvenim dijalogom, naročito zbog činjenice da je ovo prvi put da razmatramo zaključke u plenumu.

Dakle, trebalo je usaglasiti izveštaje iz prethodnih godina, trebalo je doneti zaključke kojima bismo se osvrnuli i na njih, na napredak između tih izveštaja i na kraju za zaključke i preporuke koje donosi ovaj poslednji izveštaj. Ja zbog svega toga želim na samom početku da kažem da mi nećemo podržati ove zaključke, nismo učestvovali u njihovom donošenju na Odboru za evropske integracije, niti ćemo u nastavku ovog procesa učestvovati u njihovom donošenju u plenumu.

Nismo hteli ni na koji način da donosimo zaključke koji ne uvažavaju suštinske kritike Evropske komisije na napredak Srbije u njenim evropskim integracijama. Dugo smo razmišljali i da li da pokušamo da predložimo amandmane na ove zaključke i doneli smo odluku da ih ne predlažemo zbog toga što nismo hteli da naši amandmani postanu instrument za političke obračune sa neistomišljenicima u ovoj Skupštini.

Svaki izveštaj Evropske komisije predstavlja važan parametar po kojem se meri napredak neke zemlje, u ovom slučaju napredak Srbije u njenim evropskim integracijama i implementaciju preporuka kada je u pitanju politički, društveni i javni život u našoj zemlji. Posebno kada su u pitanju manjinske zajednice, Izveštaj o napretku predstavlja izuzetno važan instrument, izuzetno važan mehanizam.

Manjinska pitanja se sagledavaju u okviru pregovaračkog Poglavlja 23. U okviru tog pregovaračkog poglavlja nalazi se i poseban deo tog Akcionog plana, to je Manjinski akcioni plan, koji se odnosi upravo na manjine i taj manjinski akcioni plan sa aspekta Bošnjaka je nelegalan, nelegitiman i mi ga ne priznajemo.

Ne priznajemo ga iz razloga što on ignoriše sve one suštinske probleme na koje su ukazivali legitimni predstavnici Bošnjaka u radnoj grupi prilikom pisanja tog Akcionog plana.

Bošnjaci u Srbiji imaju veliki broj problema i nerešenih pitanja. Naš je cilj bio da u okviru tog akcionog plana uvrstimo rešavanje svih tih pitanja i nagomilanih problema. Oni su od strane radne grupe na najgrublji način izbačeni i mi smo zbog toga napustili rad u toj radnoj grupi i nismo dali legitimitet takvom Akcionom planu.

Prilikom pravljenja svakog izveštaja Evropske komisije, prikupljaju se značajni podaci i iz drugih evropskih mehanizama, iz drugih institucija na tom evropskom nivou, u prvom redu Veća ministara i njegovih mehanizama, primarno, Okvirna konvencija za zaštitu nacionalnih manjina i Evropska povelja o regionalnim i manjinskim jezicima.

Mi smo sa zabrinutošću primili brojne negativne ocene koje je Srbija dobila u ovom izveštaju i zato želim da u ovom uvodnom obraćanju iznesem ključne probleme na koje je morala Skupština obratiti pažnju u svojim zaključcima. Najpre, sam sistem zaštite manjina u Republici Srbiji pokazuje brojne nedostatke već u svom korenu, a koren su zakonska rešenja, zakoni.

Mi smo 2018. godine doneli izmene i dopune Zakona o pravima i slobodama nacionalnih manjina koji je donesen 2002. godine. Doneli smo izmene i dopune Zakona o nacionalnim većima nacionalnih manjina iz 2009. godine. Međutim, te izmene su bile isključivo kozmetičke prirode. Nisu se bavile suštinskim pitanjima.

Ono što tada niste hteli da slušate prilikom naše diskusije i prilikom amandmana koje smo podnosili na te predloge zaključaka, našlo se u ovom Izveštaju.

Zakon iz 2002. godine više ne odgovara aktuelnoj situaciji, ne odgovara trenutnoj situaciji u kojoj žive nacionalne manjine u Republici Srbiji i ne uvažava njihove specifičnosti, njihove posebnosti i zato je potrebno doneti potpuno novi zakon, novi krovni zakon koji će uvažavati ove specifičnosti.

Pored toga što je on uopšten i što ne uvažava te specifičnosti, on ni ne uređuje to polje, taj sistem zaštite i unapređenje individualnih kolektivnih prava manjina, niti pruža adekvatan odgovor za uključivanje manjina u društveni život. To konstatuje ovaj izveštaj.

Srbija nikada nije sprovela svoju obavezu donošenja novog zakona, tog novog krovnog zakona kojim bi se uredio položaj nacionalnih zajednica i kojim bi se definisala uloga nacionalnih manjina u sveukupnom razvoju društva u Srbiji. Koja je uloga nacionalnih manjina? Šta konkretno manjine doprinose ovde? Sad je trenutno takav odnos prema manjinama kao prema nekom stranom telu koje ili će samo nestati ili treba ukloniti. Izmene Zakona o nacionalnim većima nacionalnih manjina su dodatno obesmislile ovaj organ manjinske samouprave.

Organi koji se biraju na direktnim izborima danas nemaju ovlašćenje da donesu nijedno obavezujuće mišljenje ni na jednu odluku državnih organa, pa i one odluke koje suštinski zadiru u identitetska pitanja.

Ako se vratimo na Poglavlje 23, u tom akcionom planu Srbija se obavezala da donese novi Zakon o zabrani diskriminacije. To naravno da danas nije učinila. Umesto toga imamo RTS za koji se utvrdi da je grubo prekršio, da je izvršio diskriminaciju prema Bošnjacima, da je grubo prekršio odredbe člana 6. i člana 24. važećeg Zakona o diskriminacije i nikom ništa.

Ovo je dokaz da je ovakav sistem zaštite nacionalnih manjina načelan, da je formalan, da nije dovoljan, da on ne pruža adekvatne mehanizme za zaštitu i unapređenje nacionalnih prava. On ne nudi ni kazne za one koji te zakone očigledno krše, ograničavaju, pa čak i osporavaju.

Jedan od važnijih segmenata u ovom izveštaju takođe je i pitanje neprocesuiranih ratnih zločina iz 90-ih godina i dalje nemamo kazne za počinioce masovnih otmica u Sandžaku i ubistava, u prvom redu otmica u Sjeverinu i Štrpcima. Ovaj izveštaj takođe jasno i nedvosmisleno ukazuje na nepoštovanje presuda međunarodnih sudova, Međunarodnog suda za bivšu Jugoslaviju u Hagu, i ovde se pored pravosnažnih presuda i dalje negira genocid u Srebrenici, i dalje veličaju ratni zločinci i to od strane najviših zvaničnika, najviših institucija, uključujući i Narodnu skupštinu. Ne procesuiraju se zličini ni na drugim narodima, Albancima i Hrvatima. U ovom izveštaju takođe je naglašeno da postoji veliki problem suočavanja sa prošlošću osude ratnih zločina, sude ratnih zločinaca, izražavanje pijeteta prema žrtvama, da postoji problem u politici sećanja. Ovde se osuđeni ratni zločinci i dalje slobodno bave javnim poslom, slobodno se bave politikom. To potvrđuje ovaj izveštaj, a Narodna skupština ignoriše.

U samom izveštaju konstatovana je i ogromna razlika u nivou ostvarivosti prava nacionalnih manjina na teritoriji AP Vojvodine i u ostatku Srbije, pa je nivo ostvarivosti prava nacionalnih manjina u AP Vojvodine na daleko većem nivou nego što je to slučaj u ostatku Srbije. Govorimo o istoj zemlji, govorimo o istim zakonima i ovo je dokaz koliko je uvođenje novih autonomnih pokrajna zapravo neminovnost ne samo sa aspekta ostvarivanja prava nacionalnih manjina, nego i sa aspekta ostvarivanja osnovnih građanskih prava. To uvođenje srednjeg nivoa vlasti predstavlja smanjivanje jaza, smanjivanje distance na relaciji građanin - država.

Ekonomska situacija nacionalnih manjina je konstatovana takođe ovim izveštajem, da je izuzetno loša. Područja tradicionalno naseljena Bošnjacima, Albancima, Hrvatima i Romima se suočavaju sa kontinuiranom nerazvijenošću. Ovakvu situaciju uočile su i evropske agencije, evropske komisije zadužene za praćenje i monitoring etničke diskriminacije, najpre u izveštajima Evropske komisije protiv diskriminacije, protiv rasizma i netolerancije. Tako se jedan od glavnih problema u četiri izveštaja, objavljena za Srbiju u periodima 2007, 2011, 2014. i 2017. godine, ističe nesrazmerna zaposlenost manjina u državnim organima sa javnim ovlašćenjima, u pravom redu policije su sva tužilaštva itd. i to je posebno izraženo kod Albanaca, Hrvata, Bošnjaka i Roma.

U poslednjem izveštaju ove komisije protiv rasizma iz 2017. godine po prvi put se ukazuje na problem nerazvijenih područja koja tradicionalno naseljavaju nacionalne manjine. Evropska agencija posebno apostrofira da se nezaposlenost u ovim područjima kreće između 60 i 70%. I dalje ne postoje mere koje bi jasno upućivale kako da se ovaj problem reši. U prilog tome govori i Treće i Četvrto mišljenje o sprovođenju Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina za Srbiju koja u evaluaciji članka 15, koji se direktno tiče socioekonomskog položaja, ukazuje kako se područja koja tradicionalno naseljavaju nacionalne manjine se suočavaju sa kontinuiranom nerazvijenošću i nezaposlenošću.

Komitet eksperata je ukazao na činjenicu da same privremene mere nisu dovoljne, da je potrebno napraviti sistem koji će dati adekvatan odgovor na ovakvo stanje i na ovakve uslove života u kojima žive pripadnici nacionalnih manjina. U prvom redu to je uključivanje u državne organe sa javnim ovlašćenjima. Dakle, smatramo da Narodna skupština u svojim zaključcima posebnu pažnju treba posvetiti ovim pitanjima i uspostavljanju jasnih i efikasnih mehanizama za zaštitu i unapređenje individualnih i kolektivnih prava manjina, za poštovanje međunarodnih presuda, presuda međunarodnih sudova, jasnih rokova za donošenje Zakona o pravima i slobodama nacionalnih manjina, Zakona o nacionalnim većima, Zakona o zabrani diskriminacije, unapređenje vladavine prava i jednakosti pred zakonom, unapređenje slobode govore, slobode izražavanja, slobode medija i kako da zajedno svi dođemo kao društvo do uslova za slobodne, fer i demokratske izbore.

Po nama zaključci koje Narodna skupština donosi su morali dati odgovore na ova pitanja i mi zbog toga ih nećemo podržati. Nećemo učestvovati dalje u njihovom donošenju. Hvala.

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 28.12.2020.

Hvala.

Pokušaću da bude izuzetno kratak.

Dakle, kada su u pitanju naši predlozi za rešavanje ovih problema, oni su sadržani u rezoluciji za rešavanje statusa nacionalnih manjina u Republici Srbiji koju smo 2. februara 2015. godine predali Narodnoj skupštini na usvajanje.

Svi ovi predlozi o kojima govorima smo predlagali i pre sada će već pet godina. Govorimo o njima na svakom mestu. Ovo nije prvi put da se suočavate sa ovim predlozima koje mi iznosimo o promenama zakona, krovnih zakona, o uvažavanju činjeničnog stanja.

Rekao sam, amandmane nismo podneli. Rekao sam zašto amandmane nismo podneli. Zato što ne želimo da naši amandmani, iz iskustva koje imamo sa prethodnih sednica ovog saziva, da amandmani koje mi predlažemo, postanu instrument za obračun sa nekim vanparlamentarnim strankama. Jednostavno to nismo hteli. To je naše pravo da odbijemo da na taj način učestvujemo u donošenju ovih zaključaka.

Ne kažem ja da su neophodne promene ovih zakona, ovo kaže izveštaj, da zakoni ne uvažavaju stanje u kojem žive pripadnici nacionalnih manjina.

Kada je u pitanju koordinacija, postoji koordinacija Nacionalnih saveta nacionalnih manjina, između ostalog ta koordinacija predlaže brojna rešenja, između ostalog bilo je sedam koordinisanih predloga kada su u pitanju izmene i dopune Zakona o Nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Ni jedan od tih sedam predloga nije usvojen, a došao je od koordinacije koju čine 22 nacionalna saveta nacionalnih manjina.

Na kraju, meni je drago što se nacionalna zajednica koju predstavlja koleginica Kovač, ne nalazi u izveštaju koji kaže da su Mađari nedovoljno zastupljeni u državnim organima sa javnim ovlašćenjima. Međutim, u izveštaju ove komisije o netoleranciji i sprečavanju rasizma za 2004, 2007, 2011, 2014, 2017. godinu stoji da se kontinuirano pripadnici albanske, bošnjačke, hrvatske i romske nacionalnosti suočavaju sa diskriminacijom prilikom zapošljavanja u državnim organima sa javnim ovlašćenjima. To kažu evropski izveštaji, ja prenosim šta kažu evropski izveštaji koji su sastavni deo ovog izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije.

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 28.12.2020.

Dakle, to su stalni mehanizmi, stalni evropski mehanizmi koje treba da poštujemo. Hvala.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 01.12.2020.

Hvala.

Ja ću takođe svoje današnje pitanje uputiti vama, predsedniče parlamenta. S obzirom da ste u nekoliko navrata u poslednje vreme u javnosti govorili o nastavku dijaloga vlasti i opozicije u izbornim uslovima, ostalo je nejasno kada će se tačno i konkretno nastaviti dijalog gde smo stali prošlog decembra.

Naime, mi smo 13. decembra prošle godine usvojili neke zaključke i jedan od tih zaključaka je bio da ćemo o zahtevima i predlozima koje smo mi tada davali, u toj prvoj fazi dijaloga, razgovarati odmah nakon izbora. To je za nas bio jedan od glavnih razloga zašto smo uopšte i prihvatili da učestvujemo na ovim nefer i nedemokratskim izborima. Od toga, kao što sam rekao, prošlo je gotovo godinu dana. Od izbora je prošlo šest meseci, a dijalog do danas nije nastavljen. Zašto?

Umesto toga, mi imamo najavu novih izbora, što znači da imamo dve godine manje od planiranog da probamo da se dogovorimo, da donesemo i implementiramo dogovorene mehanizme. Očigledno je da vi ovde trošite vreme kako bi ovakav nedemokratski sistem doveli do izborne godine, a potom koristili izgovor kako se sistemski zakoni, kao što je to bilo i prošli put, ne mogu menjati u izbornoj godini, kako nema vremena za to, itd.

Dakle, sve ovo dokazuje da organizator dijaloga mora biti Evropska unija, ali i da ona mora vršiti monitoring, kao i da bude garant da će se ono što bude dogovoreno i sprovoditi. Mi ćemo pozvati Evropsku uniju da ona stoga više ne otvara poglavlja i ne razmatra nijedno pregovaračko poglavlje sa Srbijom, sve dok se dogovoreni mehanizmi za unapređenje izbornih uslova i za stvaranje uslova za slobodne fer i demokratske izbore u potpunosti ne implementiraju, jer ovo sve zbunjuje naše građane, zbunjuje našu javnost.

Ukoliko ovo društvo želi da bude deo Evropske unije, onda moramo usvojiti i neke evropske principe i pravila ponašanja u samoj državi i u njenim institucijama. Mi nemamo ništa protiv da se dijalog organizuje u zgradi parlamenta, ali ovakav sastav parlamenta i vladajuće većine nikako ne može biti organizator tog dijaloga, već isključivo strane u razgovoru. Krivicu zašto je potrebno da neko treći organizuje ovakav dijalog moramo potražiti u ovom režimu, delimično i u nekim prethodnim režimima, ali je za ovaj krah, definitivan krah društvenog dijaloga isključiva krivica upravo na ovoj vladajućoj većini.

SDA Sandžaka kao regionalnu stranku, bošnjačku partiju, zanima kako ćemo konkretno stići da radimo na ozbiljnoj promeni političkog, odnosno izbornog sistema, ukoliko su novi izbori najavljeni za manje od godinu i po dana. Mi smo predlagali čitav jedan set mehanizama prema kojem i Srbija treba da se podeli u više izbornih jedinica, među kojima svakako Sandžak treba da bude jedna izborna jedinica iz koje će se birati najmanje 20 narodnih poslanika i da se kao jedan od preduslova za to usvoji i platforma o specijalnom statusu za Sandžak koju smo mi predložili ovim državnim organima i međunarodnoj zajednici, kako bi se građanima Sandžaka, ali i svim građanima u Srbiji omogućio minimum uslova za slobodne, fer i demokratske izbore, a Bošnjacima stabilan mehanizam za politički, pa i biološki opstanak na ovim prostorima.

Ove i još mnoge zahteve prilikom dijaloga na Fakultetu političkih nauka i prilikom dijaloga koji je organizovan u parlamentu, uz posredstvo evropskih parlamentaraca, mi smo iznosili. Međutim, dobili smo garancije da ćemo odmah nakon izbora razgovarati o njihovoj implementaciji. Od toga nema ništa. Jedan od preduslova za nastavljanje takvog dijaloga jesu slobodni mediji, ali i formiranje jedne prelazne vlade u kojoj bi učešće uzeli svi oni koji planiraju da učestvuju na tim izborima.

Dakle, moje pitanje konkretno za vas…

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 29.11.2018.

Hvala, uvažena predsednice.

Koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, građani Sandžaka, prethodnih dana sam dobio više poruka prvenstveno od naših ljudi iz dijaspore, koji godinama unazad finansiraju islamsku zajednicu u Srbiji i Fondaciju Muamera Zukorlića, poruke u kojima oni traže da postavim pitanje vezano za vest koja ih je veoma uznemirila i koja ih je veoma zabrinula.

Naime, do tih ljudi je došla informacija da je Muamer Zukorlić od novca koji su oni donirali isplatio Vojislavu Šešelju 50 hiljada evra da se obračunava sa njegovim političkim protivnicima.

S tim u vezi, tražim od Agencije i Tužilaštva za borbu protiv korupcije da mi dostave informacije, da ispitaju ove tvrdnje, a ujedno i od Agencije za privredne registre tražim godišnji finansijski izveštaj…

(Narodni poslanici SRS dobacuju.)

Ne mogu da nastavim, mnogo su nervozne kolege.

Dakle, tražim od Agencije za privredne registre da mi dostavi godišnji finansijski izveštaj „Mufti fondacije“ islamske zajednice u Srbiji i SRS.

Veoma je indikativno to da su Vojislav Šešelj, SRS, ali i druge stranke Vučićevog režima, čitavo svoje političko delovanje usmerili isključivo na plasiranje lažnih vesti, laži i lažnih tvrdnji na račun dr Sulejmana Ugljanina, Bošnjačkog nacionalnog vijeća i drugih političkih i javnih ličnosti. Upravo su ovo pokušaji da se u Bošnjačko nacionalno vijeće instalira njihov kandidat, kandidat Muamer Zukorlić.

Ono što posebno zabrinjava jeste činjenica da ove napade vodi Vojislav Šešelj, čovek koji je osuđeni ratni zločinac, što me dovodi do narednog pitanja, koje postavljam vama, predsednice, zašto ne poštujete zakone Republike Srbije?

Vojislav Šešelj po zakonu ne može da bude narodni poslanik i ne može da sedi u ovim klupama zato što je osuđeni ratni zločinac. Haški tribunal je i juče potvrdio tu presudu i mi tražimo od vas da u najkraćem mogućem roku zakažete sednicu i oduzmete mandat Vojislavu Šešelju. Ukoliko to ne urodi plodom, mi ćemo pokrenuti tužbe pred odgovarajućim sudovima, a ako i to ne da rezultate pravdu ćemo potražiti pred međunarodnim sudovima.

Mi smo ovde proteklih nedelja videli da su izjave Sulejmana Ugljanina mnogi na razne načine tumačili, okretali kako njima odgovara, spinovali. Videli su i da su te laži provaljene na sajtu lažnih vesti, gde se koristili nepostojećim izjavama, i napadali čoveka, a pritom tim lažima pretili Bošnjacima i pokušavali, kao što sam rekao, da instalirate svog kandidata.

Dakle, SDA Sandžaka je u Sandžaku u koaliciji sa Sandžačkom demokratskom parijom i mi smo naš koalicioni sporazum potpisali sa Nihadom Hasanovićem, sa strankom koja ima sandžački predznak, sandžački identitet i koja se nije odrekla tog identiteta i mi sa njima pokušavamo da izgradimo pozitivnu političku, ekonomsku klimu u Sandžaku.

Međutim, ono što se ovde radi jeste pokušaj ove naprednjačko-radikalske koalicije da jednim udarcem ubije, jednim metkom, i Sulejmana Ugljanina i SDA Sandžaka i Bošnjačko nacionalno veće, ali i Rasima LJajića i druge političke i javne ličnosti i nevladine organizacije i u Sandžaku instalira svog kandidata, svog ljubimca Muamera Zukorlića.

Ja nemam želju, ni nameru da branim Rasima LJajića, ali vidim da je i on pored Ugljanina, kao Bošnjak, kao ministar u ovoj Vladi, na meti, konstantnoj meti radikalskih napada što govori u prilog onoj činjenici da su radikali i te kako dobro plaćeni.

Dakle, tražim da mi u interesu građana dostavite ove informacije kako bi njihove brige i njihove sumnje… (Isključen mikrofon.)

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 23.10.2018.

Hvala.

Juče je navršeno 26 godina od zločina u Sjeverinu, kada je 16 ljudi, građana ove države, mučeno, oteto i ubijeno, samo zato što su bili Bošnjaci. Mnoge detalje ovog zločina javnost dobro zna. Znamo da su ih oteli iz autobusa na redovnoj liniji Rudo – Priboj, znamo da su ih nakon legitimisanja, svih putnika, izveli samo Bošnjake, 15 muškaraca i jednu ženu, da su ih kamionom odvezli u pravcu Višegrada, u motel „Viline vlasi“, gde su ih pretresli, mučili, a potom i svirepo ubili na obali reke Drine.

Mnogo toga o ovom zločinu se danas zna, međutim, mi, a ni javnost, još uvek ne znamo ko su nalogodavci, inspiratori ovog zločina. Ne znamo ni gde su tela naših ubijenih sunarodnika i dok njihove porodice, pored posmrtnih ostataka, tragaju i za pravdom, mi ne znamo zašto ovim žrtvama i njihovim porodicama nije dodeljen status civilnih žrtava rata.

Zato ponovo postavljam pitanje ovog puta u svojstvu predsednika Republike Aleksandru Vučiću, da mi odgovori, a takođe i predsednici Vlade, ministarki pravde i Tužilaštvu za ratne zločine – zašto ovi ljudi još uvek nisu dobili status civilnih žrtava rata?

Članovi porodica žrtava su pokrenuli upravni postupak za sticanje ovog statusa, međutim svi njihovi zahtevi su odbijeni. Oni su 2007. godine podneli tužbu protiv Republike Srbije zbog njene logističke i finansijske podrške vojnim i paravojnim jedinicama bosanskih Srba, kao i zbog propusta organa da zaštite svoje građane na državnoj granici koju su otmičari prešli sa kamionom punim otetih ljudi.

Ovakve ponašanje države i njenih sudova prema nestalim i ubijenim Bošnjacima i njihovim porodicama su vrlo teške i ozbiljne poruke za sve i za čitav bošnjački narod koji živi u Republici Srbiji. Zato tražim i objašnjenje od predsednice Vlade zašto je Vlada iz Akcionog plana za poglavlja 23. i 24. izbacila obavezu rasvetljavanja ovih zločina.

Ana Brnabić je u tome vreme bila i ministarka upravo na čelu ministarstva koje je, uprkos našim zahtevima, ove zahteve i ova pitanja izbacilo iz Akcionog plana.

Pored žrtava otmice u Severinu, mi još uvek čekamo na pravdu za žrtve otmice u Štrpcima, granatiranje bošnjačkog sela Kukurovići od strane Užičkog korpusa i druge zločine u Sandžaku koji su za žrtve imali Bošnjake, građana ove države. Dakle, ovo su ljudi koji su bili žrtve organizovanih vojno-policijskih i paravojnih struktura u Srbiji.

Danas je Srbija na papiru kandidat za članstvo u EU. Mi se borimo da zemlja u tom procesu konačno postane demokratska zemlja zasnovana na vladavini prava, na pravdi i na jednakosti za sve njene građane. Međutim, od pravde i jednakosti danas nema ni traga ni glasa i mi danas živimo u zemlji u kojoj se veličaju zločini i zločinci, a proganjaju se pravda i pravednici.

Zapitajmo se kakva je budućnost zemlje sa takvim stanjem uma? Kakva je budućnost Bošnjaka u Srbiji ukoliko ovi zločini iz skore prošlosti ostanu nerešeni? O kakvom poverenju u državu i državne organe i institucije mi možemo da govorimo ukoliko ti organi i institucije najgrublje krše, izruguju se i iživljavaju se nad pravom i nad žrtvama i nad pravdom, a Vlada u isto vreme kaže da rešavanje i rasvetljavanje ovih zločina nema mesta u Akcionom planu? Zar neko misli da je ovo način da se vrati poverenje u državu i državne organe? Ja ne mislim tako i zbog toga mi je važno da odgovore na ova pitanja i objašnjenje dobijem u zakonskom roku. Hvala.

Imovinska karta

(Novi Pazar, 23.01.2019.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 103827.00 RSD 03.06.2016 -
Član upravnog odbora Dom zdravlja Novi Pazar Javni Mesečno 9800.00 RSD 12.02.2018 -